UZGOJ DIVLJIH SVINJA

Gajenje divljih svinja u ograđenim prostorima u našoj zemlji se primenjuje već dve decenije. Praćenjem rezultata dobijenih na ovaj način gajenja došlo se do saznanja da su postizani povoljni ekonomski efekti.
U nekim lovištima gde je postojao organizovani intenzivni uzgoj divljih svinja primenjivana je varijanta gajenja divljih svinja sa svrhom produkcije mesa divljači. Cilj ovakvog načina gajenja divlje svinje je da se dobije što veća količina vesa po jedinici površine. Poželjno je da farme budu u blizini lovišta.

2. KONCEPCIJA PROIZVODNJE

2.1. Smer proizvodnje

Mini farme će se baviti tovom - dohranjivanjem divljih svinja od tri pa do 18 meseci starosti.

2.2. Izbor soja - linije divljih svinja

2.3. Kapacitet mini farme

Veličina prostora za ovu vrstu gajenja divljih svinja zavisi od broja grla koja će se gajiti. Primenom određenih mera u ushrani i zdravstvenoj zaštiti gustina divljih svinja može biti velika i do 10 grla na 1 ha. Prema tome, veličina mini farme može biti od 5 do 20 ha. U ovom našem tipskom programu uzećemo za veličinu farme površinu od 10 ha. Na ovoj površini bi bio kapacitet 100 grla divljih svinja i to 50 muških i 50 ženskih grla, koja bi bila izdvojena u dva ograđena prostora.

3. SISTEM GAJENJA - TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA

Divlje svinje će se gajiti u ograđenom prostoru pod otvorenim nebom. Prostor na kome će se gajiti divljač treba da ima sledeći sastav površina: čistine - pašne površine treba da zauzimaju od 30-70% površine, a ostalo treba da budu obrasle površine šume, šikare, šibljaci i sl.
Prostor za gajenje se ograđuje žičanim pletivom visine 1,10-1,20 m visine. Pletivo treba da bude veličine okaca 5x5 do 8x8 cm, debljina žice 2,6 mm. Žičano pletivo se razvlači i prikiva na drvene (najbolje bagremove) stubove pobijene u zemlju na razmacima 3 metra stub od stuba. Stubovi su dužine 2 m, od čega se ukopava u zemlju 80cm, a iznad zemlje ostaje 1,2 m. Pletivo se klanfama prikucava na stubove sa unutrašnje strane. Stubovi treba da se sa unutrašnje strane zatešu - da im se skine kora, koju treba skinuti i na prelazu zemlja - vazduh u dužini od 60-80 cm. Ovaj prelaz treba ogoreti.
U ove ograđene prostore se ispuštaju prasad posle prestanka laktacije u krmača, u starosti oko 3 meseca. Ženska prasad se odvajaju od muške kako ne bi dolazilo do parenja i remećenja sistema gajenja. U ovim prostorima svinje ostaju do 18 meseci starosti, dokle je najveći intenzitet prirasta.
Po najvršenoj starosti od 18 meseci, najbolje je da se dovlje svinje izlove u skupnim lovištima - pogonima, što daje najveće ekonomske efekte. Da bi se divlje svinje mogle izloviti na ovaj način treba da postoji poligon za izlovljavanje, otuda naša preporuka u uvodu da farme budu u blizini lovišta.
Izlovljene svinje bi se obrađivale, izvadili bi im se unutrašnji organi (utroba, srce, džigerica i sl.) i tako pod kožom pripremljene deponovale u hladnjače i pripremljene izvozile na strano tržištge ili isporučivale ugostiteljskim objektima i trgovinskim organizacijama u zemlji.

4. ISHRANA DIVLJIH SVINJA

Ishrana je osnovni regulator brojnosti divljih životinja u prirodi.
Pravilna ishrana divljači u ograđenim prostorima u velikoj meri utiče na rezultate gajenja.
Opšti principi o kojima se mora voditi računa prilikom dopunske ishrane su sledeći:
1. Hrana koja se daje divljači po svom sastavu treba biti što prirodnija.
2. Kvalitet hrane je limitirajući faktor u postizanju telesnih težina.
3. Hrana, bilo da se proizvodi na vlastitim njivama ili nabavlja sa strane, mora biti raznovrsna po svom sastavu.
Bolje je ako u letnjem periodu, odnosno u periodu vegetacije svinje mogu da koriste što više hrane u prirodi (livade, zasejane površine, žir, voćkarice i slično). U svakom slučaju divljači se mora, s obzirom na veliki broj grla po jedinici površine, intenzivno davati hrana tokom čitavog perioda gajenja.
Voda mora biti dostupna divljoj svinji stalno i to kako za piće tako i za kaljuženje.

4.1. Dopunska ishrana divljih svinja

4.1.1. Potrebe u hranivima po grlu

Dopunska ishrana za prasad od 3 meseca starosti pa nadalje se vrši po sledećim normativima:

4.2. Tehničko uređenje prostora

OGRADA - Ograda je od žičanog pletiva, razvučena na drvenim stubovima. Visina ograde je 1,10-1,20 m. Dužina spoljne ograde (za površinu od 10 ha) je 1,3 km, a dužina pregrade između 2 prostora 0,4 km. Ukupna dužina ograde je 1,7 km.
HRANILIŠTA - U ovakvom načinu gajenja divljih svinja važno je da hrana bude zaštićena od propadanja usled delovanja atmosferilija, a takođe da bude zaštićena od neracionalnog rasturanja. Da bi se udovoljilo navedenim zahtevima potrebno je podići natkrivene - poluautomatske hranilice za koncentrate i zrnasta hraniva. Ovakva hranilišta se podižu na tvrdim podlogama (betonskim, kamenim ili od dasaka) od po 40 m2, dimenzija 8x5 metara.
Za smeštaj hrane potrebno je obezbediti neki skladišni prostor u blizini mesta ishrane. Najbolje je za ovu svrhu koristiti već postojeće objekte u cilju racionalizacije poslovanja.
POJILIŠTA I KALJUŽIŠTA - Ukoliko u ograđenom prostoru nema prirodnih vodotoka ili bara, neophodno je podići veštačka pojilišta izgradnjom bunara ili pumpi za vodu, ili pak dovođenjem vode iz vodovoda ako ih ima u blizini.
HVATALJKA - U cilju manipulacije svinjama, hvatanja za izlovljavanje, prodaje žive divljači ili nekog slučaja vakcinacije, potrebno je podići hvataljku za divlje svinje. Njena veličina treba da odgovara potrebama brojnog stanja divljači na farmi. Hvataljka se podiže u blizini mesta hranjenja divljači.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi