UZGOJ KUPINE
1. UPOTREBNA VREDNOST VRSTE KUPINA
Kupina, kao vrsta koja raste u širokom spektru ekoloških uslova, može, kao i borovnica, da bude vrsta koje će omogućiti brži razvoj brdsko-planinskih područja. Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno deluju na ljudski organizam (šećeri 10-12%, org. kiseline 0.7-1.5%, pektini, celuloza, mineralne materije-posebno Ca i Fe, belančevine 1.2%, uqa 1%, vitamine C, B, A, enzime i bojene materije). Rentabilna je i jednostavna za gajenje i zaštitu od štetočina; rano, redovno i obilno ra|a i na nepogodnim terenima, pa služi i kao odlično biološko antierozivno sredstvo; poboljšava pčelinju pašu (naročito pozniju u kojoj se oskudeva). Poglavlje vezano za ovu vrstu neće se baviti divljim formama.
2. EKOLOGIJA VRSTE
Od više vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizišle najbolje vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju.Daje dobre rezultate čak i na slabo plodnom i nedovoljnom vlažnom zemljištu. Ne odgovaraju joj tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta. Kupini dobro odgovaraju sva zemljišta pogodna za kompir. Kupini odgovara umereno topla klima, jaka osvetljenost, a u umereno kontinentalnoj klimi nije nikad ugrožena mrazom. Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a vlažnost zemljišta kao bitan preduslov gajenja ovog voća mora se nadoknaditi navodnjavanjem.
Sorte kupina bez bodlji koje se mogu gajiti na lokaciji : Tornifi (Thornfree), džinovska (Gigantea del giareuo).
Sorte kupina sa bodljama koje se mogu gajiti na lokaciji Eldorada, Himalaja (Himalaya), Bojsen (Boysen), Vilsonova rana (Wilsonis early), Teodor Rajner (Teodor Rainer).
2.1 Zahtevi prema zemljištuOd prirode se nalazi u pojasu hrastovih šuma. Daje dobre rezltate i na slabo plodnim i nedovoljno vlažnim zemljištima (ali da nisu u pitanju tople peskuše i preterano vlažna, hladna i teška zemljišta uz višednevno zadržavanje podzemne vode na dubini 20-30cm). Kupina najbolje uspeva na černozemu, lesu i lakšim smonicama, a može da podnosi i umereno zaslanjena zemljišta sa dovoljno vlage).
2.2 Zahtevi prema klimi
Kupini odgovara jaka osvetljenost, dok su joj plodovi nešto slabijeg kvaliteta pri jačoj oblačnosi. Na većim nadmorskim visinama (500-800mnv) treba izbegavati severne položaje (kasnije i neravnomernije sazrevanje), a na manjim (200-300mnv) treba izbegavati južne položaje (zbog suše-manji prinosi, sitniji plodovi). Uglavnom je otporna prema mrazu (i prolećnom i jesenjem). Najbolje joj odgovara umerena vlažnost zemljišta i vazduha, a podnosi i suvlju klimu od maline. Kupina može biti ugrožena toplim i suvim vetrovima (isušuju zemljište i tučkove cvetova pa se onemogućuje oplodnja i zametanje plodova). Stoga treba birati zaklonjene položaje (npr. iza vetrozaštitnih pojaseva i sl.).3. KARAKTERISTIKE SEMENA (PLODA) KUPINE I MANIPULACIJA
- plod kupine je zbirna koštunica (sastavljena od velikog broja malih koštunica, me|usobno zbijenih i pričvršćenih za cvetnu ložu); broj koštunica u plodu je od 20-160; prosečna masa ploda kod šumske kupine je od 1.1-1.6gr, a sortnih od 1.7-8.4 (12) grama;
- kupina se sabira ručno (ili mašinski) i suši u tankim slojevima; od mesnatog dela seme se ekstrahuje maceratorom ili trljanjem na situ i ispiranjem vodom nakon čega se prosušuje;
- u 1kg ima prosečno 667,000 semenki, a iz 100kg plodova dobija se oko 3kg semena;
- seme se dobro čuva oko 1 goEue u hermetički zatvorenim sudovima na temperaturi od 3-50C;
- klijanje je nadzemno, ali je otežano zbog dormantnosti; klijavost se kreće od 63-80% (kod tretiranog semena);
- seme kupine se stratifikuje pre setve na sledeće načine: a) stratifikacija 90 dana u vlažnom pesku na 20-300C, a zatim 90 dana na temp. od 50C; b) tretiranje 2 sata sa conc. H2SO4 i zatim 90 dana hladne stratifikacije; c) skarifikacijom i hladnom stratifikacijom 90 dana na 50C.4. PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA KUPINA
Prema načinu razmnožavanja veoma je slična malini pa se kao i većina vrsta obra|enih ovim programom razmnožava generativnim i vegetativnim putem.
4.1 Vegetativno razmnožavanje
Generativno razmnožavanje koristi se pri stvaranju novih sori pa ga nećemo u tekstu dalje obra|ivati.U proizvodwi sadnog materijala kupine primenjuju se sledeći načini vegetativnog razmnožavanja: izdancima, korenoovim reznicama, vrhovima letorasta, reznicama pupoljaka, zrelim i zelenim reznicama stabla.
4.2 Korenovim reznicamaDimenzije ovih reznica treba da su 0.6-1.0cm debljina i 8-10cm dužina. Reznice se stavljaju u rastilište na oko 8-10cm dubine i postavljaju horizontalno u razmaku 7.7-15cm u redu i 30-50cm izme|u redova (odnosno 80-100cm pri upotrebi mehanizacije). Mogu se primeniti i dupli redovi na malom razmaku (30cm), a izme|u njih 80-100cm. Ovaj način se primenjuje kod sorti sa uspravnim žbunom.
4.4 Reznicama pupoljaka
4.3. Vrhovima letorasta
Vrhovi letorasta (kao obrnute položenice) pred kraj leta polažu se u zemqu na 8-10cm da bi se ožilili. Ovaj način se primenjuje kod puzećih i netrnolikih kupina (jer se samo na taj način neće dobiti izdanci sa bodljama). Najboljeg kvaliteta su izbojci prečnika 9-12mm.Pri ovom načinu razmnožavanja reznica treba da ima list pri čemu joj se mora obezbediti orošavanje sa kratkim prekidima. Korišćenjem ovog načina obezbe|uje se najveći prinos od matičnih biljaka, a sadni materijal za razmnožavanje se koristi najštedljivije. Na isti način se koriste i vrhovi letorasta kao zelene reznice (pri kraju leta kada su vrhovi dovoljno zadrvenjeni).
5. ELEMENTI ZA PROJEKAT PODIZANJA ZASADA KUPINE
5.1 Parcelizacija kompleksa : optimalna dužina reda iznosi 100 m, a širina staze izmedju redova 6 – 7 m.
5.2 Priprema zemljišta :Pre sadjenja kupine treba primeniti zelenišno djubrivo kako bi se zemljište obogatilo dragocenim humusom-odličnim regulatorom vlažnosti zemljišta. Najbolje da se zemljište pre podizanja zasada kupine zaseje leguminozama (pasulj i sl.) ili da se ostavi goEuu dana pod ugarom. U jesen, najmanje mesec dana pre sadjenja, zemljište treba poorati na 30-40 cm debljine. Ako zelenišno djubrenje nije bilo uspešno, onda se pre ovog oranja rasuri 30-40 tona dobro sagorelog stajnjaka, 300-400 kg superfosfata i 150-200 kg kalijumove soli po hektaru.5.3.Sistemi gajenja : kupinu je najbolje gajiti po sistemu žive ograde, što znači da razmak u redovima bude uvek znatno manji nego izmedju redova. Smer redova na lokaciji treba da je istok-zapad radi slabljenja osunčavanja i ublažavanja nepovoljnog uticaja suše.
Postoji više sistema gajenja kupine : u vidu žbunova bez naslona (samo kad su u pitanju sorte sa uspravnim izdancima), uspravni jednožični, talasasti, polumesečasti, lepezasti, horizontalni, dvokraki i četvorokraki, odnosno dvožični i četvorožični, omčasti, venčani i dr.5.4 U jednožičnom sistemu stubovi se postavlljaju na 5- 6 m. Na visini od 1,50 do 1,70 m postavlja se jedna jaka pocinkovana žica, uobičajena za naslone u voćarstvu i vinogradarstvu. Izdanci se podižu uspravno i obavijaju oko žice na jednu ili na obe strane žbuna.
5.5 U dvožičnom sistemu stubovi se postavljaju na većem razmaku, ali moraju biti jači. Stubovi su dugački 3-,5m. Prva žica se postavlja na 0,70 – 1 m, a druga na 1,30 – 1,60 m.
5.6 U talasastom ili venčaom sistemu, dva ili tri izdanka se povijaju od gornje ka donjoj žici i obrnuto.5.7. U dvožičnom i četvorožičnom horizontalnom sistemu stubovi su u obliku slova T. Na dva mesta se za njih pričvršćuju po dve žice, da bi se formirala dva sprata.
5.8. Kod omčastog sistema izdanci se grupišu u dva dela, svaki na gornjoj žici, tako da su jedni na jednoj a drugi na drugi na drugoj, suprotnoj strani. Izdanci se uvijaju dva puta oko donje žice. Isto se postupa i s drugim omotom izdanka. To je onda dvostruki omčasti sistem gajenja kupine.5.9 U polumesečastom sistemu izdanci se uvijaju i pričvršćuju za donju žicu, preplitanjem sa susednim izdancima.
5.10 Kod dvokrakog sistema u obliku latiničkog slova V izdanci se povijaju u stranu, što omogućuje lakšu berbu.
Razmak kupine zavisi najviše od toga da li se ona gaji u plantažama ili u amaterskim vrtovima. Za mehanizovanu berbu razmak izmedju redova treba da bude 3 – 4 m. U redu, razmak je nejednak i kreće se od 2-4, pa i do 5 m. U vreme podizanja plantaže treba postaviti i naslone – stubove na razmaku od 5 m i potreban broj žica, uskladjen sa sistemom gajenja. U amaterskim uslovima kupina se može gajiti na 1-1,5 m.6. ZAŠTITA KUPINE OD BOLESTI I ŠTETOČINA
Tabela 1: Bolesti i štetočine kupine i njihovo suzbijanje
7. TROŠKOVI PODIZANJA ZASADA KUPINEMali privatni zasadi će retko kada bit veći od 1 ha.Pošto su cene materijala i usluga (mašinski i ljudski rad) podležu čestim i znatnim promenama, obično se obračunava utrošak vremena za pojene poslove (izražene u časovima) i to za mašine, rad traktora i ljudski rad.
7.1. KALKULACIJA UTROŠAKA VREMENA ZA PODIZANJE ZASADA KUPINE NA POVRŠINI OD 1 ha.
Utrošak vremena vremena (u časovima) za sadjenje kupine:
7.2 GODIŠNJI UTROŠAK VREMENA ZA NEGOVANJE KUPINE U 2. i 3. GODINI
7.3 GODIŠNJI UTROŠAK RADA ZA NEGOVANJE KUPINE U PUNOJ RODNOSTI OD 4. DO t. GOEUE
8. KALKULACIJA UTROŠAKA VREMENA ZA PODIZANJE ZASADA KUPINE
9. UKUPNI TROŠKOVI ZA PODIZANJE ZASADA KUPINE
10. EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATIČNJAKU -
- RASTILIŠTU (KALKULISANO NA 0,33 ha)
EKONOMSKI DEO
Za proizvodnju od 100.000 sadnica potrebna je površina od 0,33 ha i 1.100 matičnih (sortnih reznica).
Grafik rentabilnosti
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
