TRŽIŠTE RADA I TRŽIŠTE KAPITALA

Da li ste se zapitali zašto jedan diplomirani stručnjak zarađuje od 500 do 800 evra, dok neko sa diplomom srednje škole zarađuje samo od 150 do 400 evra, dok je recimo predsednik kompanije Volt Dizni koji je 2001. godine bio na polovini svog desetogodišnjeg ugovora do tada primio oko 771 milion dolara? Koliko zarada zavisi od preduzeća da preduzeća? Sve to se zabravo formira na tržištu i upravo je tržište to u kome možemo pronaći odgovore na ova kao i mnoga druga pitanja.
Tržište je stalan proces u kome ljudi izražavaju potrebu da rade, nude svoju radnu snagu, svoje znanje, stečeno iskustvo, veštine i sposobnosti. To je pretpostavljeni "kvalitet" radne snage koga poslodavci kupuju u odredenom obimu izraženom u broju radnih sati, odnosno broju radnika koje će zaposliti. Kao što domaćinstva odnosno radnici nude svoj rad da bi sticali dohodak, tako i firme traže radnike da bi mogli organizovati proizvodnju.
Na tržištu rada uspostavljaju se odnosi između ponude i tražnje za radnom snagom. Rezultat tog odnosa izrneđu radnika i poslodavaca je uspostavljeni opšti nivo cene rada tj. Nadnica (najamnina). Tržište rada je više nego bilo koje drugo tržište konkurentno iz prostog razloga što se na njemu javlja najveći broj učesnika i to kako na strani ponude tako i na strani tražnje.
Tržište kapitala (dugoročno tržište) je segment finansijskih tržišta na kome se trguje finansijskom aktivom sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Na ovom tržištu se prevashodno trguje dugoročnim hartijama od vrednosti, instrumentima duga i vlasničkim instrumentima. Emitenti na tržištu kapitala dolaze do sredstava za svoje dugoročno finansiranje.
U daljem tekstu pokušaćemo da analiziramo tržišta i dođemo da odgovora na mnoga druga pitanja kao što su: tražnja za radom, ponuda radne snage, smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada, uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku i još mnogo toga.

2. TRŽIŠTE RADA

2.1 Tražnja za radom, izvedena tražnja, transferne zarade i ekonomska renta

Tražnja za radnom snagom odnosno radom je količina rada koju su poslodavci u stanju da angažuju po različitim platama, odnosno nadnicama, u datom periodu.
Tržnja za radom je sveprisutna i očigledna po čemu svedoče mnogobrojni oglasi za zapošljavanje u novinama, na TV-u, internetu, i dr. Poslodavci koji objavljuju i plaćaju za ove oglase su spremni da zaposle određeni broj ljudi za određenu platu.
Izvedena tražnja za radom i ostalim inputima proizvodnje. Izvedena tražnja zavisi od tražnje za finalnim proizvodima (autputima), tj. Robama i uslugama koje ti inputi proizvode. Dakle, tražnja za radom zavisi od tražnje za proizvodima tog rada.
U težnji da maksimiraju profit, preduzeća traže stopu produktivnosti po kojoj granični prihod znači i graničnu cenu.
Što je veća plata (nadnica) manja je količina potrebnog rada. Pri plati Wj, potreban je rad L1. Ako plata pada na W2, traži se veća količina rada (L2). Kriva tražnje za radom sledi zakon opadajuće tražnje.

Kada jednom ustanove stopu produktivnosti koja donosi najveći profit, preduzeća se upućuju na tržište i kupuju određenu količinu rada, opreme i sirovina. Tako količina resursa koju jedno preduzeće kupuje zavisi od produktivnosti i od toga kolike se realne plate očekuju u preduzeću. U tom smislu, kažemo da je tražnja za proizvodnim inputima, uključujući rad, izvedena tražnja.
Izvedena tražnja za inputima zavisi od nivoa autputa preduzeća i troškova inputa, i iz njih je izvedena.
Transferne zarade i ekonomska renta. Vrhunski sportisti, pijanisti, političari i drugi, prezadovoljni su visokim platama koje primaju, a možda bi se opredelili za ista zanimanja da imaju i manje plate. Zašto su oni toliko plaćeni? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da razgraničimo transferne i ekonomsku rentu (ne treba je mešati sa dohotkom koji se ostvaruje po osnovu neke imovine). Na slici 2, krivu tražnje DL = VMPL čine sportisti (fudbaleri), pijanisti, političari i drugih, a kriva SL = AE predstavlja ponudu sportista i srugih ljudi. Ova kriva je rastuca. Čak ako nadnica padne ispod w*, pojedini i drugi će nastupiti javno i raditi svoj posao, kao i ranije. U osnovi, veće plate (nadnice) privlače profesionalce, sportiste, političare, iako bi verovatno mogli da rade druge poslove.

Na tržištu inputa proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku izmedju plaćanja za input proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Iznos koji input prima je iznad transferne zarade neophodne da bi se on privukao da ponudi svoje usluge za datu namenu. Pošto se svim radnicima plaća ista nadnica, ravnoteža se ostvaruje u tački E, pri nadnici w*, a broj ponuđenih usluga rada sportista i drugih zanimanja je L*. Kriva ponude rada različitih profesija je, u stvari,kriva pšrosečnih izdataka (troška - AE) pozitivnog nagiba, a tražnja za radom različitih profesija je opadajuća kriva vrednosti graničnig troška.
Ekonomska renta je povezana sa inputom rada. Predstavlja razliku između isplaćenih plata w i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika odnosno transfernih zarada (polje 2 O,B,E,L). Tačka E u proseku krive ponude rada i krive tražnje rada, predstavlja ravnotežnu platu. Polje E,B,w predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici.
Kriva ponude SL pokazuje transferne zarade koje industrija plaća da bi privukla sportiste, pijaniste i druge. Prvi pijanisti, ali i drugi ljudi počevši od nule radili bi besplatno. Sa povećanjem nadnica od 0 do B povećala bi se sportista, pijanista i drugih ljudi do tačke B, a da bi se ponuda povećala na L* mora da se plati nadnica w*. Ako se sportisti takmiče u prvoj ligi, pijanisti u svojoj struci, radnici u industriji, onda svako od njih može primiti različite plate.
Budući da nam kriva tražnje za radom raznih zanimanja pokazuje koja količina rada će biti ponuđena pri svakom iznosu plate, minimalan potreban iznos za privlačenje i upotrebu L* jedinica rada se nalazi na području E, L*, 0, B, ispod krive ponude, zatamnjeno područje 2, ulevo od ravnoteže ponude rada L*, i predstavlja ukupne transferne zarade.
Transferne zarade nekog inputa koji se koristi predstavljaju minimalna plaćanja, neophodna da bi se input angažovao za dati rad.
U uslovima savršene konkurencije, svi angažovani sportisti, radnici i drugi ljudi primaju platu w*, jer se tačka E nalazi na krivoj ponude SL = AE. To je iznos koji treba platiti poslednjem, marginalnom sportisti, pijanisti, političaru, radniku i drugim. Vrednost graničnog proizvoda poslednjeg sportiste u prvoj ligi i drugih je u w*, budući da se tačka E nalazi na krivoj tražnje DL = VMPL. Pošto svi dobijaju nadnicu w*, onda oni pijanisti i drugi čija je zarada ispod w* zarađuju ekonomsku rentu, čist višak koji se javlja zato što je w* potrebna nadnica da bi se privukao poslednji sportista, pijanista i drugi. Renta odražava razlike u ponudi sportista, radnika, pijanista i drugih, a ne njihovu produktivnost kao sportista, pijanista i drugih. Budući da je ukupan iznos za isplatu plata jednak kvadratu 0, w*, E, L*, tj. ukupnom dohotku, ekonomska renta (R) od rada pijanista, radnika i drugih se nalazi unutar područja E, B, w*.
Važno je primetiti da bi, kada je kriva ponude savršeno elastična (horizontalna kriva) ekonomska renta bila 0, pa bi w predstavljalo ekonosku rentu, čist bonus. Renta se pojavljuje samo ako je ponuda donekle neelastičana.
Ekonomska renta povećava iznos koji input prima, a koji je iznad transferne zarade neophodne da bi se on inicirao da ponudi svoje usluge za datu namenu.

2.2 Ponuda radne snage - dohodak, dokolica i oportunitentni trošak

U mnogim oglasima možete pronaći: radim sve poslove, moćnom muškarcu slobodnih shvatanja potreban je novac i spreman je sve da radi, da bi došao do novca. Pozvati Milana, tel... , ili diplomirani inžinjer programer, izuzetno sposoban za softvere i programiranje. Molim, pozovite, Marija, tel... Iako su ova dva oglasa dale dve osobe različitih sklonosti, oni su spremni da rade i to je njihova ponuda rada.
Radna snaga obuhvata sve pojedince koji rade ili traže posao. Ponuda predstavlja broj sati koje radna snaga želi da radi na poslovima koji donose zaradu (platu, najmninu, nadnicu i sl.): u fabrikama, poljoprivrednim imanjima, u trgovini, državnoj administraciji ili ustanovama. Glavne odrednice ponude rada su (1) brojnost stanovništva i (2) način na kojo oni provode svoje vreme.
Stanovništvo je veoma bitan input stvaranja nacionalnog dohotka. Brojnost stanovništva je određena natalitetom, mortalitetom i migracijom. Početkom prošlog veka granice mnogih zemalja su bile otvorene za kretanje ljudi, pa su oni napuštali zemlju sa niskim nadnicama i useljavali se u zemlje koje su imale bolje ekonomske mogućnosti. No, Prvog svetskog rata uvedeni su zakoni koji su znatno ograničavali migraciju.
Način na koji stanovništvo provodi raspoloživo vreme možemo posmatrati sa aspekta radnih aktivnosti, u toku, recimo, nedelje, meseca, godine itd. Ako bismo od dana odbili časove spavanja i nužnog odmora, to bi bilo 84 časa nedeljno (7 x 12 časova dnevno). Od tih 84 časa svaki pojedinac treba da odluči koliko će da radi, a koliko će vremena da posveti dokolici i razonodi, odnosno koliko će radnih časova da ponudi preduzeću a koliko će vremena da posveti dokolici i razonodi. Što se više radi, manje vremena ostaje za dokolicu i razonodu, i obrnuto. Dokolica i razonoda se nudi kao i svaka druga roba ili usluga, i koliko će radnik uživati u tome zavisi od njene cene, od dohotka radne snage.
Pojedinac kao deo radne snage, sučeljava ponuđene sate rada s realnom platom, odnosno w / P (nominalne plate ili nadnice podeljene sa cenom dobara), što ukazuje na količinu dobara koja se mogu kupiti na osnovu takvog radnog zalaganja. Dakle, na odluke o ponudi radne snage utiče realna nadnica ili plata.
Realna plata predstavlja odnos nominalne plate ili nadnice, podeljene sa cenom dobara i usluga (w / P), što pokazuje realnu kupovnu moć.
Slika 3 prikazuje dve krive ponude radne snage, koje povezuju ponuđene radne sate sa realnom platom. Kriva SSL1 pokazuje da količina ponuđenog rada (broj sati koji su ljudi spremni da provedu radeći) raste kako rastu zarade. Sa znatnim realnim porastom nadnice ili plate, neki radnici ipak manje rade, pa je kriva SSL2 savijena unazad, tako da posle tačke C rast plata smanjuje ponuda rada.
Dohodak naspram dokolici. Najočiglednija korist od rada je realna plata. Što je ponuđena plata veća - veća je spremnost da se radi. Koliko god da je plata važna, ljudi ipak priznaju da posao traži istinske žrtve. Svaki sat proveden u radu je jedan sat manje za druge potrebe. Ako idemo na posao, imamo manje vremena za TV, čitanje, fudbal, ili jednostavno za uživanje u lepom danu. Drugim rečima, u novcu je vezan oportunitetni trošak. Uopšteno kažemo da je oportunitetni trošak rada količina slobodnog vremena koja se mora žrtvovati u tom procesu.

Ponuda rada reaguje na realan rast nadnice. Pri plati Wj, količina rada je q1r (tačka A). Pri većoj plati W2, radnici su spremni da rade veći broj sati u nedelji, tj. Da ponude veću količinu rada q2. Može doći i do smanjenja ponude rada, kada se kriva ponude rada SSL2 savija unazad, iznad tačke C, kada pojedinci izaberu više dokolice, a manje rada, iako realne nadnice rastu.
Odlaženje na posao podrazumeva više prihoda, ali manje slobodnog vremena. Ostajanje kod kuće ima suprotne efekte. Neizbežno vaganje razloga za rad, odnosno za slobodno vreme, objašnjava izgled pojedinačnih krivih ponude rada (na konkurentnom i monopolskom trištu). Ulazna kriva nečije ponude rada je posledica bar dva činioca: a) povećanja oportunitetnog troška rada i b) smanjenja sekundarnog korišćenja dohotka što se više sati radi.
Na slici 3., za sve realne plate (zarade) do tačke C, ponuda rada raste sa višim realnim platama. Kriva ponude rada (SSLi) je rastuća. Veće realne plate čine da ljudi žele više da rade. Produžetak krive ponude rada, obeležena sa SSL2, povijena je unazad, podrazumeva da ljudi sa povećanjem realnih plata žele manje da rade. Ljudi žele više slobodnog vremena, da bi ga posvetili lepšoj strani života i porodici, trošeći svoje pare.

2.3 Granični proizvod rada, vrednost graničnog proizvoda rada i opadajuća granična produktivnost rada

Granični fizički proizvod rada. Opadajući nagib krive koja označava tražnju za radom odražava promenu produktivnosti zaposlenih. Svaki pojedinačni radnik ne postiže cenu rada po kojoj je plaćen sledeći radnik. Čim se više radnika prima, svaki sledeći radnik ima tendenciju da bude uposlen po nižoj ceni rada. Na primer, na poljima za proizvodnju malina u Srbiji, vrednost radnika se meri gajbama malina koje on može da napuni malinama za jedan sat. U principu, vrednost radnika za preduzeće meri se njegovim graničnim fizičkim proizvodom rada, a to je promena ukuopnog učinka (autputa) u odnosu na promenu količine inputa (dodatno angažovanog radnika), pri čemu se količine ostalih inputa ne menjaju. U većini slučajeva granični fizički proizvod rada ili, skraćeno, marginalni proizvod rada, opada sa angažovanjem više radnika.
Granični proizvod rada (MPL) = promena ukupnog autputa / promena u količoni rada, a da se pri tome količina ostalih inputa ne menja.
Pretpostavimo da student koji je napustio studije, nakon što je tri leta proveo kao instruktor vožnje, može ubrati 5 gajbi za 4 sata rada. Tih 5 gajbi predstavljaju studentov granični (fizički) proizvod rada. Drugim račima, to je dodatak ukupnom učinku koji se javlja kada vlasnik malinjaka angažuje svakog sledećeg studenta za ubiranje malina, pri čemu se količina ostalih inputa ne menja.
Granični proizvod rada (MPL) uspostavlja gornju granicu do koje je uzgajivač malina spreman da plati njihovu berbu. Jasno je da odgajivač ne može profitirati ako studentu plati više od 2 evra za svaku od 5 gajbi malina koje ubere za 4 sata rada. Uzgajivač neće platiti studentu nadnicu više nego što je vrednost proizvedenih malina.
Vrednost marginalnog proizvoda rada. Većina berača malina ne želi da ih plate malinama. Na kraju dana provedenog na plantažama, poslednja stvar koju jedan berač želi da vidi je još neka malina. Studen, poput ostalih berača, želi da bude plaćen u novcu. Da bismo otkrili koliko može da nam plati, treba samo da znamo koliko vredi gajba malina. To je lako izračunati. Tržišna vrednost gajbe malina je cena po kojoj je uzgajivač može prodati. Prema tome, vrednost graničnog proizvoda rada je dodatni prihod od prodaje autputa ( gajbi malina ), kada se angažuje dodatna jedinica rada.
Vrednost graničnog proizvoda rada ( VMPL ) = dodatni prihod od prodaje autputa / dodatna jedinica rada, ili promena ukuopnog prihoda / promena količine rada.
Ako uzgajivač može da proda maline za 2 evra po gajbi, studentov granični prihod proizvoda rada je 5 gajbi za 4 sata rada x 2evra po gajbi, ili 10evra za 4 sata rada. To je studentova vrednost marginalnog proizvoda rada kod uzgaivača. Vlasnik farme može dopustiti sebi da plati studentu najviše 10 evra za 4 sata rada. Stoga granični prihod proizvoda rada postavlja gornju granicu plaćanja studentovog rada.
Ali šta je sa donjom granicom? Pretpostavimo da berači nisu organizovani, a studentu je novac preko potreban za studije. U takvim okolnostima, možda bi bio spreman da radi (da ponudi rad) za samo 6 umesto za 10 evra za 4 sata rada na ubiranju malina.
Da li uzgajivač treba da zaposli studenta za tako nisku nadnicu? Odgovor koji se zasniva na maksimiziranju profita očigledno je „da". Ako je studentov granični prihod proizvoda rada 10 evra za 4 sata rada, a plata mu je samo 6 evra za 4 sata, vlasnik malinjaka će želeti da ga angažuje. Razlika izneđu studentovog graničnog prihoda rada (10 evra) i njegove plate (6 evra) podrazumeva dodatni profit od 4 evra za 4 sata rada. U stvari, uzgajivač će biti toliko ushićen ekonomičnošću ove situacije da će poželeti da zaposli svakoga ko hoće da radi za 6 evra za 4 sata rada. Konačno, uzgajivač može da zaradi 4 evra za 4 sata rada ako zaposli studenta. Zašto onda ne zaposli 1000 takvih studenata i akumulira profit po naznačenoj stopi?
Zakon smanjenja graničnih prinosa i opadajuća granična produktivnost rada. Mogućnost angažovanja studenata koju nagoveštava studentov slučaj suviše je dobra da bi bila stvarna. Prvo, kako bi uzgajivač stisnuo 1000 radnika na jednom jutru zemlje? Ista stvar bi bila i sa mašinama - budući da se postojeće mašine u potpunosti koriste, sve je manje posla za novopridošle radnike. Pre ili kasnije, farmeru će nedostajati zemljišta. Čak i pre toga, smanjiće se brzina ubiranja malina. I zaista, uzgajivačeva želja da angažuje što više berača malina, počeće da bledi mnogo pre nego dostigne broj od 1000 radnika. Kritični koncept ovde je opadajuća granična produktivnost rada koja postoji na svim nivoima zaposlenosti. To znači:
a) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada veća od plate (nadnice ili cene rada), preduzetniku dodatni radnik donosi profit i zato će ga preduzetnik zaposliti;
b) ako je vrednost marginalnog proizvoda rada manja od plate (nadnice ili cene rada), tada se preduzetniku ne bi isplatilo da zaposli dodatnog radnika, budući da bi imao veće troškove od prihoda, čime bi smanjio profit, pa nema zapošljavanja. Zaključujemo: preduzetnik zapošljava nove radnike sve dok je njihova vrednost marginalnog proizvoda rada (VMPL ) veća od njihovih plata.
Stoga, tražnja uzgajivača malina, ili bilo kog preduzeća sa radnom snagom mora da zadovolji elementarni uslov: plata ili nadnica (w) = vrednost marginalnog proizvoda
rada (VMPL ).

2.4 Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada i prihoda graničnog proizvoda rada

Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada. Odluka da se angažuje student Beogradskog univerziteta potiče od njegovog graničnog (fizičkog) proizvoda rada, a to je 5 gajbi malina koje on može ubrati za 4 sata rada. Da bi se procenila opravdanost angažovanja još berača, moramo ponovo da razmotrimo šta se dešava sa ukupnim učinkom ako se angažuje više radnika, odnosno studenata.
Slika 4. prikazuje kako se menja učinak kada se zaposle novi studenti, što potvrđuje i tabela 1. Počećemo od prvog studenta, koji ubira 5 gajbi malina za 4 sata rada. Ukupni autput i njegov granični fizički proizvod rada su jednaki (tačka A), jer je on u početku jedini zaposleni berač. Kada uzgajivač angažuje još jednog studenta, zapažamo da ukupni učinak raste na 10 gajbi za 4 sata rada.

Na istoj slici se vidi rast autputa od 5 gajbi za 4 sata rada. Prema tome, može se zaključiti da je granični (fizički) proizvod rada drugog studenta 5 gajbi za 4 sata rada, isto kao i prvog. Naravno, uzgajivač će želeti da zadrži drugog studenta i da nastavi da traži i angažuje nove berače. Što se više radnika, odnosno studenata zaposli, ukupan učinak od berbe malina i dalje raste, ali ni izbliza tako brzo, kao kod prvog i drugog berača malina.
Iako naknadno zaposleni radnici rade isto, kapital i ograničeno zemljište u Guči, Arilju, Požegi i ostalim predelima Srbije na kojima se uzgaja malina ograničavaju njihov granični (fizički) proizvod rada, jer se novi radnici koncentrišu na prostoru od jednog jutra, i počinju da smetaju jedan drugom. Tako se usporava proces ubiranja malina, a granični proizvod rada i dalje opada. Treba imati u vidu da je garnični (fizički) proizvod rada petog berača 2 gajbe za 4 sata, dok je kod šestog berača samo jedna gajba za 4 sata rada. Granični proizvod rada sedmog berača opada na nulu, budući da nema napretka u ukupnom učinku ubiranja malina. Stvari se pogoršavaju ako vlasnik malinjaka nastavi da prima nove radnike. Ako zaposli 8 radnika, ukupni učinak je manji za 2 gajbe. Tako pretrpani berači na ograničenom zemljištu, pri datoj tehnologiji ubiranja malina ne mogu više efikasno da rade. Zato je granični (fizički) proizvod osmog radnika negativan, mada je reč o ambicioznom i vrednom radniku. U principu, granični (fizički) proizvod rada na kraju se smanjuje kako se povećava količina angažovanog rada - zakon opadajućih graničnih prinosa na koji utiče opadajuća granična produktivnost rada.
Prihod graničnog proizvoda rada je mera promene ukupnog prihoda koji se javlja kada se angažuje jedan dodatni radnik. Pri konstantnim cenama autputa, prihod graničnog proizvoda rada (MRPL) je ekvivalentan graničnom (fizičkom) proizvodu (MPL) x cena (P). Otuda, prihod graničnog proizvoda rada opada kako opada granični (fizički) proizvod rada.
Smanjenje prihoda graničnog proizvoda rada. Sa opadanjem graničnog (fizičkog) proizvoda rada (MPL), smanjuje se i granični prihod proizvoda rada (MRPL). Kao što je ranije naglašeno, granični prihod proizvoda rada je porast vrednosti ukupnog učinka uz dodatnu jedinicu rada (ili drugih inputa). U našem primeru, on se odnosi na povećanje prihoda od proizvodnje malina, uz povećanje broja berača za 4 sata.
Prihod graničnog proizvoda rada je promena u ukupnom prihodu autputa, kada preduzeće proda dodatno proizvedena dobra, koja su proizvedena dodatnim angažovanjem jedinica rada.

2.5 Odluka preduzeća o nivou autputa, angažovanju radne snage i promena produktivnosti rada

Odluka o autputu i angažovanju radne snage. Tendencija smanjenja graničnog prihoda svakako će umanjiti želju vlasnika malinjaka da angažuju 1000 berača. Ali još ne znamo koliko će berača biti angažovano. Slika 4. daje odgovor. Već znamo da uzgajivač malina želi da angažuje berače čiji je granični prihod proizvoda rada veći od njihove plate.
Recimo da je validna plata za berače malina 6 evra za 4 sata rada. Za tu platu uzgajivač želi da angažuje barem još jednog berača, jer je granični prihod proizvoda rada prvog berača 10 evra za 4 sata rada (tačka A na slici 5.). angažovaće i drugog radnika, pošto i njegov granični prihod proizvoda rada prevazilazi platu. U stvari, vlasnik malinjaka će nastaviti da zapošljava berače malina sve dok granični prihod proizvoda rada ne opadne do nivoa tržišne plate (cena rada). Slika 5. pokazuje da se presek graničnog prihoda proizvoda rada i tržišne plate (cene rada) nalazi u tački C, odnosno kada se angažuju 4 berača. Možemo da zaključimo: vlasnik malinjaka će biti spreman da zaposli - odnosno da traži 4 berača, ako plata bude 6 evra za 4 sata rada.
Prodavač je spreman da plati rad radnika do granice njegovog graničnog prihoda proizvoda rada. U tom slučaju vlasnik malinjaka će rado angažovati drugog radnika, jer granični prihod proizvoda tog radnika (tačka B) premašuje platu (6 €). Peti radnik neće biti angažovan po toj plati, jer je njegov granični prihod proizvoda rada (tačka D) manji od 6 €.
Da angažovanje više od 4 berača malina nije profitabilno očigledno je na slici 5. Prihod graničnog proizvoda rada petog radnika je samo 4 evra za 4 sata rada (tačka D). Angažovanje petog berača će koštati više nego što će on doneti prihoda. Maksimalan broj berača koji će uzgajivač zaposliti uz odgovarajuće plate biće 4 berača (tačka C).
Zakon opadanja graničnog prihoda takođe podrazumeva da sva 4 berača budu isto plaćena. Naime, četvrti berač se ne može označiti kao određena osoba. Kada se angažuju 4 berača, studentov prihod graničnog proizvoda rada (MRPL) nije ništa veći nego kod bilo kog berača. Nijedan pojedinačni radnik ne vredi ništa više nego MRPL poslednjeg uposlenog, i svi radnici su isto plaćeni.
Promene vezane za produktivnost. Smanjenje marginalnog prihoda proizvoda rada je razlog za uzajamnu povezanost nivoa plate i zaposlenosti. Opadajući nagib krive tražnje za radom ne znači da plate i zaposlenost ne mogu da rastu uporedo. Ako produktivnost rada raste, i plate mogu da rastu, ali ne na uštrb zaposlenosti.
Povećana produktivnost podrazumeva da radnici mogu da prime veće plate ne žrtvujući poslove, ili se može povećati zaposlenost bez smanjenja plata.

3. TRŽIŠTE KAPITALA

3.1 Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala

Kratkoročna ponuda usluga kapitala. U kratkoročnom periodu, ukupna ponuda usluga kapitala (mašine, zgrade, vozni park, infrastruktura i drugo), a samim tim i usluge koje pruža kapitalna imovina su fiksne veličine. Nove fabrike, mašine i drugo ne mogu da se izrade preko noći. Zato je ponuda kapitala vertikalna kriva, koju određuje postojeća količina kapitalne imovine.
Dugoročna ponuda usluga kapitala. Rentu ili rentalnu stopu određuju: cena kapitalnog dobra, realna kamatna stopa, trošak održavanja i amortizacija. Amortizacija zavisi od metodologije kako se vrši njen obračun i koliko mašina brzo zastareva. Realna kamatna stopa se određuje na nivou privrede, gde je referentna tržišna kamatna stopa osnov za definisanje realne kamatne stope. S obzirom na to da se ove dve varijable sporije menjaju, pažnju ćemo usmeriti na cenu kapitalnog dobra, a koja utiče na zahtevanu rentalnu stopu (rentu) na kapital.
Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za privredu. U dugom roku, kapitalna dobra treba da obezbede zaradu, odnosno zahtevanu rentu. Ako obezbedi veću zaradu, poslodavci će više kupovati mašine, i obrnuto. Isto tako, proizvođači kapitalnih dobara će više proizvoditi i ponuditi kapitalnih dobara po višoj ceni. Kao i obično, pri analizi ponude usluga kapitala, poslužićemo se slikom 6.
U kratkom roku količina kapitalnih dobara i usluga je fiksna veličina, a za proizvodnju novih dobara potrebno je vreme. Da bi se pokrenula proizvodnja potrebno je da tržište inicira više cene. To bi uslovilo trajno veću ponudu kapitala. Međutim veća renta neutrališe veću cenu dobara. Prema tome, zahtevana stopa prinosa je zadovoljena u svim tačkama krive Sj, S2. Ako bi se povećala realna kamatna stopa, povećala bi se i zahtevana stopa prinosa da bi pratila oportunitetni trošak sredstava uloženih u mašine.
Dugoročna kriva ponude usluga kapitala za industriju. U dugom roku industrija može da dodje do koliko god želi kapitalnih dobara, ako je spremna da plaća zahtevanu visinu rente. Veća i snažnija industrija može da poveća rentu i time privuče veći deo ponude kapitala na nivou cele privrede, što znači da se industrija suočava sa rastućom krivom ponude usluga kapitala. S druge strane, male i nedovoljno razvijene industrije se, pri tekućoj visini rentalne stope (rente), suočavaju sa horizontalnom krivom ponude usluga kapitala.

3.2 Uspostavljanje ravnoteže na tržištu usluga kapitala u kratkom i dugom roku

Dugoročnu ravnotežu industrije na tržištu usluga kapitala ilustruje slika 7. Ravnoteža se ostvaruje u tački E0 u preseku horizontalne krive ponude Si, Si i opadajuće krive tražnje D1, D1, izvedene iz MRPK krivih svih preduzeća. Pri visini rente R0, industrija angažuje K0 usluga kapitala.

U kratkoročnom periodu ponuda usluga kapitala S0, S0 je fiksna K0, a ravnoteža je u tački E0, pri visini rente R0. U drugom roku industrija se suočava sa horizontalnom krivom ponude Sj, Sj, uz rentu R0. Ako su sindikati odabrali višu nadnicu za rad, onda se kriva tražnje za kapitalom pomera ulevo
ravnoteže Ej uz visinu rente Rj. Pošto ova renta ne donosi zahtevanu stopu prinosa, preduzetnici smanjuju kupovinu novih kapitalnih dobara. Industrija se vremenom oporavlja, pa se nova ravnoteža postepeno uspostavlja u tački E2. Budući da kapitalna dobra ponovo donose zahtevanu stopu prinosa, biznismeni menjaju zastarele mašine.

Pretpostavimo da su se sindikati izborili za povećanje nadnica radnika u industriji, pa se industrija preusmerava na kapitalno-intenzivno privređivanje, čime se povećava tražnja za uslugama kapitala. Ali povećanje nadnica (troška) smanjuje ponuđenu količinu kapitala, odnosno svih inputa - izvedena tražnja. Sada se kriva tražnje pomera sa D1, D1 na D2, D2, tako da se kratkoročna ravnoteža uspostavlja u tački ravnoteže E1, a visina rente opada sa R0 na R1. Industrija je suočena sa dugoročnom horizontalnom krivom ponude usluga kapitala (S1, S1) i plaća kapitalna dobra po tekućoj ceni. Pošto preduzetnici u tački E1 ne dobijaju zahtevanu stopu prinosa (rentu) za usluge kapitala, interes za uslugama kapitala opada na K1, dok se ponovo ne uspostavi ravnoteža u tački E2, kada poslodavci ponovo plaćaju rentu R0. strelice na slici pokazuju promene u industriji, tj. kada opadne tražnja, pada i renta na kapital. Preduzetnici ne mogu da u kratkom roku usklade ponuđenu količinu kapitala, ali u dugom roku usklađuju količinu kapitala i dozvoljavaju depresijaciju kapitalnih dobara, pa se i renta povećava. Povećanje nadnica navodi mnoge industrije da zamene radnu snagu kapitalom.

3.3 Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak i cena upotrebe iscrpivih resursa

Renta i prirodni resursi. Zemljište predstavlja trajno dobro u nečijem vlasništvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. Zemljište se ne može proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije.
Zemlja i prirodni resursi imaju fiksnu ponudu, te je bitno uočiti kako tržište određuje njihovu cenu. Sem toga, treba znati da nezaračunavanje nadoknade (rente) za upotrebu zemljišta zasigurno uslovljava preintenzivno eksploatisanje javnih resursa. Ovo se odnosi i na druga javna dobra, kao što su prirodna lovišta, građevinske parcele, rudna nalazišta i slično.
Za razliku od drugih inputa, osnovna specifičnost zemljišta je i to da je ukupna ponuda određena neekonomskim činiocima. Zemljište se obično ne može povećavati kao odgovor na više cene, ili smanjivati kada je u pitanju niža cena. Ponekad se zemljište može povećati odvodnjavanjem, iskrčivanjem rastinja i sl, a sa preintenzivnom obradom se zemljištu može smanjiti plodnost, odnosno prinosi kultura. Dakle, u osnovi možemo uzeti da je zemljište input koji je fiksna veličina u ponudi. Cenu takvog fiksnog činioca proizvodnje nazivamo rentom. Dakle, svako plaćanje upotrebe fiksnih činilaca jeste renta. Za grane privređivanja čija je proizvodnja neposredno povezana sa korišćenjem zemljišta važi koncept graničnih uslova proizvodnje, odnosno vrednost graničnog proizvoda zemljišta (VMPi).
Ukupna ponuda zemljišta je fiksna, pa je kriva S, S vertikalna. Izvedena kriva tražnje (Dj, Dj) za uslugama zemljišta odražava VMPL. Kriva tražnje Dj, Dj određuje ravnotežnu rentu Rj. Ako se izvedena kriva tražnje za uslugama zemljišta pomeri naviše tj. D2, D2 , ravnotežna renta raste na R2. Celokupna vrednost zemljišta je ekonomska renta. Ako je tražnja određena sa Dj, Dj, ekonomska renta po aru zemljišta je Rj. Kada tražnja poraste na D2, D2 renta po aru zemljišta se povećava na R2.
Svi proizvođači koji imaju manje troškove proizvodnje od vrednosti graničnog proizvoda zemljišta ostvaruju ekstra dohodak - rentu.
Budući da je zemljište relativno fiksan input proizvodnje, polazimo od pretpostavke da je ponuda zemljišta neelastična, što je ilustrovano slikom 8.
Kriva ponude je potpuno neelastična, jer je količina ponude zemljišta fiksna, bar kratkoročno. Uz neelastičnu ponudu, cena određuje tražnju. Tražnja za zemljištem je označena sa D1, D1 te je i cena po jedinici R1. Ukupna zemljišna renta prikazana je zatamnjenom površinom pravougaonika 1. No kada tražnja poraste na D2, D2 iznos rente po jedinici vremena raste na R2, tako da ukupna renta obuhvata i pravougaonik 2. Drugim rečima, porast tražnje za zemljištem prouzrokuje višu cenu po aru zemljišta i višu ekonomsku rentu.
Prirodni izvori kao inputi proizvodnje - cena upotrebe ograničenih resursa.
Osim mašina i druge opreme koje je čovek napravio, i prirodni izvori su važan input u mnogim proizvodnim procesima. Mikroekonomska analiza omogućava uvid u određene interese u slučaju iscrpivih izvora. Iscrpivi izvor je onaj izvor koji ljudi ne mogu obnoviti. Primer za to su nafta, zlato, titanijum, aluminijum. Jednom kada ovih supstanci nestane, moraćemo dati sve od sebe da se snađemo bez njih. Zbog toga konkurentno tržište na specifičan način tretira iscrpive ili ograničene izvore.
Korisnički trošak. Na konkurentnom tržištu ograničenih resursa, cena prevazilazi granični trošak. Ukupni granični trošak proizvodnje ograničenog resursa viši je od graničnog troška vađenja resursa iz zemlje. Tu očito postoji dodatni oportunitetni trošak, zato što proizvodnja i prodaja jedinice resursa danas onemogućava proizvodnju i prodaju u budućnosti. Taj oportunitetni trošak nazivamo korisnički trošak proizvodnje. Korisnički trošak je razlika između cene i graničnog troška proizvodnje.

ZAKLJUČAK

Tražnja za radom predstavlja izvedenu tražnju koju kreiraju preduzeća koja te inpute koriste u proizvodnji dobara i usluga. Konkurentno preduzeće koje maksimira profit, analizira svaki faktor do tačke u kojoj je vrednost marginalnog proizvoda jednaka njegovoj ceni.
Tržišna ponuda rada ima ulazni nagib, ljudi reaguju na rast nadnica i više rade a manje se odmaraju. Kriva ponude rada može biti i savijena unazad, ako je učinak dohotka povezan sa višom stopom plata (veća tražnja za dokolicom, jer je ona normalno dobro) veći od učinka supstitucije (traži se manje dokolice, jer je cena veća).
Ekonomska renta predstavlja razliku uplata za inpute proizvidnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj input. Na tržištu rada renta se meri područjem ispod nivoa plate, a iznad krive graničnog troška (R=E, B, w*).
Smanjenje graničnog fizičkog proizvoda rada se javlja pri angažovanju dodatnih radnika. Svaki sledeći radnik odbacuje manji granični fizički proizvod rada. Kada se angažuje jedan dodatni radnik, granični fizički proizvod rada povećava ukupni autput, dostiže maksimum i počinje da opada.
Ogarničeni resursi u zemlji mogu se uporediti s novcem u banci, pa moraju donositi uporedivi prinos. Ako je tržište konkurentno, cena umanjena za granični trošak vađenja će rasti po istoj stopi kao i realna kamata. Razlika između cene i graničnog troška naziva se korisnički trošak, i predstavlja oportunitetni trošak vađenja jedinice resursa.
U kratkom roku, ponuda usluga kapitala je fiksna. U dugom roku ona je promenljiva i mora se uskladiti se sa proizvodnjom novih kapitalnih dobara. Zahtevna renta je ona koja omogućava poslodavcu usluga kapitala da ostvari profitabilnost poslovanja na osnovu odluke o kupovini mašina, postrojenja, tehnologija, itd. Što je veća kamatna stopa, amortizacija i cena, veća je zakupnina.

LITERATURA

EKONOMIJA (Mikroekonomija - Makroekonomija) Prof. Dr Jovo Jednak

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi