Ekonomski rast i razvoj privrede

Da bi se zadovoljile stalno rastuce potrebe stanovnistva,ljudsko drustvo je prisiljeno na proces stalnog obnavljanja proizvodjnje razlicitih materijalnih dobara i usluga.To stalno obnavljanje procesa proizvodnje, koja je povezana sa raspodelom, razmenom i potrosnjom,odnosno kako smo ranije definisali ove cetiri faze-drustvenom reprodukcijom, predstavlja jednu opstu zakonitost i nuznost u svakom nacinu proizvodnje. Napomenuli smo da postoji prosta,umanjena i prosirena drustvena reprodukcija,odnosno da obim proizvodnje moze,iz godine u godinu,ostajati isti,smanjivati se ili povecavati. Imajuci u vidu da obim dustvenih potreba,iz godina u godinu ne prekidno raste, onda se kao opsta zakonitost namece proces prosirene drustvene reprodukcije. Zbog toga kazemo da teorija prosirene drustvene reprodukcije istovremeno prestavlja i teoriju privrednog odnosno ekonomskog razvoja.
Analiza uslova funkcionisanja ekonomskog,odnosno privrednog razvoja vrlo rano je postala predmet izucavanja politicke ekonomije.Jos je u vreme fiziokrata,njihov glavni prestavnik Fransoa Kene istrazivao zakone obnavljanja proizvodnje u makro ekonomskim razmerama.Medjutim na savremenom nivou razvoja ekonomske teorije od politicke ekonomije ne ocekuje se samo da objasnjava proces drustvene reprodukcije,vec da vrsi ekonomsku analizu id a na taj nacin ukase na moguci izbor srestava,puteva i metoda koji se mogu upotrebiti za realizaciju ciljeva privrednog razvoja.Na ovaj nacin ekonomska teorija formira odredjenu osnovu na bazi koje se donose odluke kojima se vrsi regulisanje i usmeravanje tokova procesa drustvene reprodukcije.

Pojam ekonomskog rasta i razvoja

Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povecavanje obima proizvodnje u jednoj zemlji,odnosno porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog kvantitativnog pokazatelja kretanja proizvodnje u periodu od godinu dana.
Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada je u pitanju ekonomski polozaj odredjene zemlje,vec i kvalitativne promene(menjanje privredne structure,pojava novih grana i delatnosti,novih zanimanja i sl.)koje vode ka boljem i potpunijem zadovoljavanju svih covekovih potreba(ne samo ekonomskih vec i na pr. kulturnih).
Proizvodnja po glavi stanovnika prestavlja merilo za sposobnosti nekog drustva da postigne zacrtane ciljeve drustvenog i privrednog razvoja,a sve u svrhu zadovoljavanja stalno rastucih drustvenih potreba.Porast proizvodnje po glavi stanovnika u ekonomskoj teoriji se izrazava kao privredni rast bez kojeg nema privrednog razvoja,ali ne mora svaki privredni rast da bude u funkciji privrednog(ekonomskog)razvoja.
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog relativnog kratkog vremenskog perioda,najcesce godinu dana.U ekonomskoj teoriji pod pojmom ekonomskog rasta podrazumeva se godisnji porast materijalne proizvodnje iskazan vrednosno,kroz stopu rasta drustvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka.Rast se moze ostvariti,a da se pritom ne ostvari razvojni tok privrede.Znaci privredni ravoj ne ukljucuje samo porast materijalne proizvodnje,nego i svih drugih drustveno-ekonomskih procesa i promena uslovljenih dejstvom ekonomskih i van ekonomskih faktora.Ne samo u sveri materijalne proizvodnje,vec i u celokupnoj strukturi drustveno-ekonomskog razvoja:u nauci,obrazovanju,kulturi,zdravstvu,citavoj infrastrukturi i sl.Privredni razvoj se zbog toga izrazava i jednom duzem vremenskom periodu.
Privredni razvoj jedne privrede cini niz strukturalnih promena.Privredni razvoj zemlje se ostvaruje kroz vece ucesce preradjivackih kapaciteta industriske proizvodnje(sekundarni sector),a na visim nivoima sve vise dominiraju usluzne delatnosti(tercijarni sector).
Za privredni razvoj svake zemlje takodje je od velikog znacaja i promena proizvodne structure,odnosno uvodjenje novih proizvoda,novih proizvodnih programa,nove tehnike i tehnologije,novih procesa proizvodnje,sirovina i materijala,novih izvora energije.
Promene u rasporedu faktora proizvodnje,odnosno u njihovoj novoj lokaciji,i to ne samo radne snage,veci citavog tehnickog potencijala.Pre svega na promene radnih navika sticanje novih iskustava i proizvodnih vestina,obrazovanje na poslu i sl.
Sto se tice srestava za rad,realokacija tehnickog potencijala se vrsi posrestvom aganzovanja novcane akumulacije,u cilju izgradnje novih proizvodnih kapaciteta.
Privredni razvoj podrazumeva i vece i uspesnije ukljucivanje privrede jedne zemlje u mecunarodne ekonomske tokove.
Razvoj podrazumeva i stalno ratuci udeo akumulacije u nacionalnom dohotku.
Dakle,privredni razvoj prestavlja jedan veoma slozen process i fenomen.Privredni rast,meren procentima porasta nacionalnog dohotka po glavi stanovnika,ne moze biti realan pokazatelj stvarno dostignutog nivoa ekonomske razvijenosti.
Privredni razvoj ne podrazumeva samo porast drustvenog proizvoda i nacionalnog dohotka,veci sve dugorocne drustveno-ekonomske promene u privredi jedne zemlje.
Od velikog je znacaja da se pre svega politicka ekonomija,bavi problemima privrednog razvoja.Pre svega,u cilju kreiranja i vodjenja razvojne i ekonomske politike.

Ekonomski rast i akumulacija kapitala

Da bi bolje razumeli akumulaciju kapitala i tehnoloske promene koje uticu na ekonomiju,neophodno je razraditi neoklasicni model ekonomskog rasta.Taj model razvio je Robert Solow,koji je 1987 godine dobio nobelovu nagradu za taj model i druge doprinose u teoriji ekonomskog rasta.
Neoklasicni model ekonomskog rasta opisuje ekonomiju u kojoj je jedinstveni homogeni output proizvode dva imputa:capital i rad.Ovde je rast rada van domasaja ekonomije in a njega ne uticu ekonomske determinante.Uz to,predpostavka je da u privredi vlada potpuna konkurencija i puna zaposlenost,tako da se moze analizirati rast potencijalnog outputa.
Kod neoklasicnog modela najznacajnije mesto imaju capital i tehnoloske promene.Vise puta do sada smo konstatovali da pod kapitalom podrazumevamo trajna proizvodna dobra koja kao srestva za rad sluze u proizvodnji drugih dobara.Kapitalna dobra ukljucuju:zgrade,fabrike,kuce,kompijutere,alate,opremu,zalihe gotove robe i robe u pocesu rpoizvodnje.Sve to skupa nazivamo agregatnom masom kapitala,odnosno kapitalnim dobrima,i obelezavamo sa “k”.Kapitalna dobra izrazavamo u univerzalnim vrednostima,odnosno u valuti(dolari,dinari,evri i sl.).
U analizi ekonomskog rasta,ekonomisti naglasavaju potrebu za povecanjem kapitalne opremljenosti,sto znaci da se kolicina kapitala po radniku stalno povecava.
Primeri povecanja kapitalne opremljenosti ukljucuju multiplikovanje poljoprivrednih masina i irigacionih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji,brzih zeleznickih pruga,autoputeva u transportu,kompijutera i komunikaciskih sistema u bankarstvu i td.

Tehnoloske promene i ekonomski rast

Na osnovu istoriske geneze razvoja lako je uociti da su tehnoloske promene uslovile ekonomsko poboljsanje proizvodnih mogucnosti Evrope,Severne Amerike i Japana.
Tehnoloske promene podrazumevaju promene u procesima proizvodnje ili uvodjenje novih proizvoda u cilju povecanja outputa ili povecanja outputa od jednake kolicine inputa. Naj znacajniji tehnoloski razvoj u savremenom svetu odigrao se u elektronici, racinarima, telekomunikacijama, avio-industriji itd. Tehnoloska promena je trajan proces malih i velikih poboljsanja cemu svedoce cinjenice da najrazvijenije zemlje sveta ostvare milione patenata, a uz to i milioni sitnih usavrsavanja i poboljsanja koji su rutonski deo napretka jedne ekonomije.
Svakako da su najznacajnije promene ostvarene u vojno-industrijskom kompleksu, koje se u post periodu primenjuju i u civilnom sektoru proizvodnje. Civilna tehnoloska dostignuca manje su dramaticna, ali ne i manje impresivna svojim doprinosom povecanjem zivotnog standarda trzisnih ekonomija.
Sa aspekta neoklasicnog modela tehnoloske promene znace, da se vise moze proizvfesti outputa uz jednake inpute kapitala i rada, sto ce raci: da tehnoloske promene pomeraju granicu proizvoljnih mogucnosti.
Izumi i dostignuca ne samo da obezbedjuju stabilan razvoj, vec uz konstantan odnos inputa, plata i kamata povecavaju kolicinu outputa koja svaka jedinica outputa maze proizvaesti. Tako neprekidno rastu: capital po radniku, output po radniku i plate (nadnice) po radniku, a pri tome nedodje do opadanja realne kamate. Dakle prava investicija povecava produktivnost kapitala i neuralise zakon opadajuce stope profita. U tom medju odnosu opadajucih resursa i napredujuce tehnologije, tehnologija je pobedila ubedljivo u dosadasnjoj genezi razvoja.
Treba istaci da su neke investicije naklonjene kapitalu, a druge radu. Poljoprivredne masine smanjuju potrebu za radom a povecavaju potrebe za kapitalom pa ih zato nazivamo “investicijama koje stede rad”, i one povecavaju profite u odnosu na nadnice (plate). Novu izumi koji smanjuju potrebe za kapitalom vise od potrebe za radom (na primer uvodjenje rada u vise smena) su “investicije koje stede capital”, i one povecavaju plate (nadnuce) u odnosu na profit

TRENDOVI I IZVORI EKONOMSKOG RASTA

1. Trendovi

Zakljucili smo, da se ekonomski rast obezbedjuje rastom inputa (narocito rada i kapitala) i tehnoloskim promenama. No u svakom slucaju je potrebno saznati koliki su relativni doprinosi rada, kapitala i tehnologije. U osnovi, mozemo razlikovati nekoliko obrazaca privrednog razvoja u razvijenim zemljama sveta.
Na osnovu istorijske geneze ekonomskog rasta, razvijenih zemalja sveta moguce je sazeto prikazati sledece trendove:
Trend 1. Stanovnistvo i radna snaga rastu, ali mnogo sporije nego kolicina kapitala, sto je rezultat povecanja kapitalne opremljenosti.
Trend 2. Realne nadnice pokazije stalan uzlazni trend, sem u nerazvijenom zemljama.
Trend 3. Udeo nadnica i plata u nacionalnom dohodku neznatno se uvecao u dugorocnom razdoblju, a u nerazvijenim zemljama opao.
Trend 4. Prisutnost velikih oscilacija u realnoj kamati i profitnoj stopi, narocito u doba konjukturnih ciklusa, mada u poslednjim dekadama razvoja nema snaznog uzlaznog i silaznog trenda.
Trend 5. Kapitalni koeficijent umesto da raste po osnovu zakona opadajucih prinosa, on se zapravo smanjuje od 1940. godine. Do nekih promena dolazi posle 1970. godine u nerazvijenim zemljama ima trend rasta.
Trend 6. U toku 20. veka odnosi nacionalne stednje i investicija prema GNP-u su stabilni. No cim se pojavi deficit u budzetu, udeo stednje znacajno opada.
Trend 7. Kada se analiziraju konjukturni ciklusi, nacionalni proizvod raste po prosecnij stopi izmedju 2-3% na godinu dana. Rast outputa je mnogo veci od ponudjenog proseka rasta kapitala, rada i inputa resursa, sto ce reci da je tehnologija inovacija odigrala kljucnu ulogu u ekonomskom rastu.
Na osnovu ovih trendova ne treba zakljuciti da ce i buduce trzisne privrede imati ubrzani rast outputa po radniku i kapitalu. Jednog dana opadajuci prinosi mogli bi nadvladati tehnoloske inovacije, sto najbolje potvrdjuje razdoblje posle 1973. god. kada je doslo do usporavanja rasta outputa, realnih nadnica i proizvodnosti rada.

Izvori ekonomskog rasta

Ekonomisti se nezadovoljavaju samo trendovima i teorijama, vec predocavaju izvore ekonomskog rasta. Oni najveci znacaj pridaju izracunavanje rasta, na taj nacin da se detaljno izracunavaju sastojci koji su uslovili trendove rasta.
Japan i ranije Sovjetski Savez u razdoblju od 1930-1960. godine imali enorman ekonomski rast. Uz pomoc izracunavanja ekonomskog rasta eksperti ekonomije su otkrili da je GNP Japana rastao po stopi 10% na godinu (zapanjujuce ali istinito) zahvaljujuci rastu inputa uz brze tehnoloske promene (mnogo brze nego u drugim zemljama). Kod analize rasta Sovjetskog Saveza u pomenitom razdoblju proistekla je prvenstveno iz forsiranog povecanja inputa kapitala i rada. (U kasnijem periodu posle perestrojke u Sovjetskom Savezu i posle njegovog raspada doslo je do pada ekonomske stope rasta i faktorske produktivnosti).
Produktivnost rada je najznacajniji faktor ekonomskog rasta ona predstavlja odnos ukupnog outputa podeljenog s brojem radnika-sati u odredjenom sektoru, odnosno na nivou privrede. Ako se ona usporila trazeni su razlozi, a kao opravdanje navode se sledeci razlozi:

1. ulaganje preduzeca u ocuvanje prirode, poboljsanja zdravlja i sigurnosti radnika na radnom mestu. Ovo se posebno odnosilo na rudarstvo, gradjevinarstvo i usluga.
2. povecanja cene energije posebno posle 1970 i 1990. godine, kada su preduzeca zapocela zamenu energiju drugim inputima, kapitalom i radom. Rezultat toga je smanjenje produkkivnosti rada i kapitala u odnosu na predhodne stope rasta.
3. posle 70-ih godina doslo je do smene generacija radnika koji su neiskusni i nedovaljno osposobljeni za rad s niskim platama, sto se posebno odnosi na neindustrijske sektore, kao sto su oblasti u pripremanju brze hrane i sl.

Pored ovih osnoivnih cinilaca koji su uslovili nizu produktivnost treba istaci i manju velicinu izdvajanja za civilna istazivanja i razvoj, smanjenje investicija u fabrike i oprema, povecana stopa inflacije i sl. To su samo neki cinioci koji su usporili produktivnost. U tom smislu se i namece potreba da se istrazi mogucnost povecanja produktivnosti rada. Da bi se to ostvarilo potrebno je povecati nacionalnu stednju i ulaganja, sto je i najteze ostvariti.

Zakljucak

Pod ekonomskim rastom podrazumevamo stalno povecanje obima proizvodnje u jednoj zemlji,odnosno porast bruto drustvenog proizvoda kao osnovnog kvantitativnog pokazatelja kretanja proizvodnje u periodu od godinu dana.Kretanje proizvodnje prestavlja veoma bitan indicator privrednog razvoja u jednoj zemlji.Privredni razvoj prestavlja,ne samo kvantitativne promene kada je u pitanju ekonomski polozaj odrecene zemlje,vec i kvantitativne promene (menjanje privredne structure,pojava novih grana i delatnosti,novih zanimanja).
Privredni rast obuhvata promene u materijalnoj proizvodnji i u toku jednog relativno vremenskog perioda,najcesce godinu dana.Pod pojmom ekonomskog rasta podrazumeva se godisnji porast materijalne proizvodnje iskazan vrednosno,kroz stopu rasta drustvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka.Privredni rast se moze ostvariti,a da se pri tom ne ostvari razvojni tok privrede,odnosno jednog drustva.Privredni razvoj ukljucuje promene ne samo u sveri materijalne proizvodnje,vec i u celokupnoj strukturi drustveno-ekonomskog razvoja:u nauci,obrazovanju kulturi zdravstvu,citavoj infrastrukturi.Privredni razvoj se zbog toga se izrazava u jednom duzem vremenskom periodu.Najvaznije struktualne promene koje cine sustinu procesa privrednog razvoja zemlje cine promene u podeli rada.Privredni razvoj zemlje se ostvaruje kroz vece ucesce preracivackih kapaciteta industriske proizvodnje (sekundarni sector),a na visim nivoima sve vise dominiraju usluzne delatnosti(tercijalni sector).
Ekonomska teorija mora jasno da sagleda tendencije na strain ponude i traznje i faktore kojima su te dve velicine uslovljene,a sve to kako bi se obezbedilo dovoljno informacija za vodjene ekonomske politike.

Literatura

Ekonomija osnovi Prof.Dr.Radojica Sokovic

Novac inflacija i stabilizacija Prof.Dr.Stojan Bulat

Osnovi ekonomije Prof.Dr.Jovan Jednak

Makroekonomija Prof.Dr.Bogdan Ilic

www.ekonomit.co.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi