Medjunarodno poslovanje

Ekonomska aktivnost svakog drustva cini osnovu njegovog postojanja i razvoja.Od nje zavisi razvoj i prosperitet drustva.Privredu kao izraz ekonomske aktivnosti jedne zemlje,cini ekonomska aktivnost mnostva pojedinaca,koji su medjusobno povezani i medjuzavisni.
Izucavanje ekonomske aktivnosti drustva,odnosno privrede,spada u domen ekonomskih nauka.

Ekonomsi odnosi sa inostranstvom predstavljaju vrlo znacajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje.Ekonomski odnosi na medjunarodnom planu I izmedju zemalja predmet su regulisanja i usmeravanja,odnosno ekonomsko-politicke aktivnosti medjunarodnih institucija,asocijacija i drzava.

Priroda ekonomskog zivota i ekonomske aktivnosti rusi sve prepreke,cak i medjudrzavne granice,pa i onda kada su one cementirane i armirane politickim ili nekim drugim ciniocima.Brze ili sporije,danas ili sutra,legalnim ili nelegalnim putem,sa manje ili vise uspeha,one se ruse ili ponovo nastaju pod naletom ekonomskog interesa.Medju njima i trasa medjunarodnog poslovanja.

EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM

Savremena ekonomska teorija I praksa,medjunarodnim ekonomskim odnosima pridaju posebnu paznju I znacaj.U osnovi toga stoje ekonomski interesi drzava I njihovih ekonomija.Iz medjunarodnog ekonomskog okruzenja dolaze brojni uticaji koji su od narocitog znacaja za privredni razvoj I tekucu ekonomsku stabilnost I saradnju svake zemlje.

Mozemo reci da u osnovi medjunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri osnovna razloga zbog kojih zemlje pojedinacno ucestvuju u njima:

-razlike u uslovima proizvodnje medju zemljama I podrucjima sveta,
-opadajuci troskovi proizvodnje i-razlicitost u ukusima(veca ponuda na trzistu I potpunije zadovoljavanje potreba)

Svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti,odnosno medjunarodnom poslovanju,iskoristi komparativne prednosti koje ima u proizvodnji odredjenih proizvoda I usluga,u odnosu na druge zemlje sa kojima odrzava ekonomske odnose.Sve zemlje savremenog sveta,manje ili vise su ekonomski upucene jedna na drugu,odnosno stoje u medjusobnoj ekonomskoj zavisnosti I uslovljenosti.Danas nema apsolutno autarhicnih privreda koje bi bile same sebi dovoljne.Ni jedna drzavna zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe iskljucivo svojom proizvodnjom:
-deo tih potreba podmiruje uvozom dobara iz drugih zemalja,odnosno medjunarodnim poslovanjem.
U odgovoru na pitanje zasto je to tako,moramo ukazati na brojne cinioce koji konkretnije obrazlazu nuznost uspostavljanja I razvijanja ekonomskih odnosa sa inostranstvom,koji prouzrokuju medjunarodno poslovanje.

1.Poznato je da prirodna bogatstva-energetski izvori,rudna I mineralna bogatstva,prirodni I klimatski uslovi-kao faktori proizvodnje su neravnomerno rasporedjeni u svetu.Nijedna zemlja ma koliko bila velika ne raspolaze u dovoljnim kolicinama I u odgovarajucem kvalitetu svim tim uslovima.Ako bi svaka zemlja pojedinacno zasnivala svoju proizvodju samo na sopstvenim prirodnim uslovima I izvorima,onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromasna,ekonomski neracionalna,a proizvodnja mnogih proizvoda nemoguca.
Medjutim,zahvaljujuci medjunarodnom poslovanju I spoljnoj trgovini dolazi do prevazilazenja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava I uslova,kao cinioca razvoja proizvodnje.
Zahvaljujuci spoljnoj trgovini I medjunarodnoj razmeni ponuda potrebe trzista se zadovoljavaju.Tako npr.,tropsko voce I povrce se danas gotovo podjednako nalazi na trzistu zemalja u kojima se gaji,kao I na trzistima zemalja gde ne postoje prirodni uslovi za njihovu proizvodnju.

2.Medjunarodni ekonomski odnosi I medjunarodno poslovanje,I posebno spoljna trgovina dovode do ubrzanja naucnog I tehnicko-tehnoloskog razvoja u svetskim razmerama I svakoj zemlji posebno.Inovacije u naci,tehnici I tehnologiji danas prevazilaze neravnomernost u tehnicko-tehnoloskom napretku.Na taj nacin se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje,ali I portosne u svetu.
Medjunarodni poslovni odnosi i medjunarodno poslovanje, posredstvom spoljne medjunarodne trgovine ,prenose znanja I sve sto je potrebno iz jednog u druge delove sveta,omogucavajuci zadovoljavanje potreba I trzista.

SPOLJNA TRGOVINA

Spoljna trgovina podrazumeva promet robe izmedju razlicitih zemalja,odnosno”vrsi se izmedju dva ili vise podrucja koja su ogradjena drzavnim ili carinskim granicama,pa je prolaz robe preko drzavne ili carinske granice osnovni kriterijum za razlikovanje spoljne od unutrasnje trgovine”.
Medjunarodna robna razmena-njihov izvoz I uvoz,jeste najstariji I danas najrasprostranjeniji sadrzajni elementmedjunarodnih ekonomskih odnosa.

Danas su prakticno svi proizvodni predmeti te razmene:
-izvoze se I uvoze poljoprivredni I industrijski proizvodi,
-energenti:nafta,ugalj,gas,elektricna energija,
-sirovine:gvozdje,obojeni metali,kaucuk,poloprivredne sirovine,sirovine za proizvodnju plasticnih masa,mineralne sirovine,
-finalni proizvodi namenjeni reprodukcionoj I finalnoj potrosnji,poluproizvodi,delovi…

PROMET USLUGA I PROMET KAPITALA

Promet usluga predstavlja drugi po obimu sadrzajni element medjunarodnih ekonomskih odnosa medjunarodnog poslovanja.Ovde je bitno da su davalac I korisnik usluga iz razlicitih zemalja,odnosno da je pruzena usluga predmet deviznog placanja zbog cega se medjunarodni promet usluga cesto naziva “nevidljivim izvozom,odnosno uvozom”.
Usluge u medjunarodnom prometu,pre svega nastaju kao prateca aktivnost izvoza I uvoza robe.
U realnim medjunarodnim odnosima one se daleko sire posmatraju I obuhvataju:

-saobracajne usluge-prevoz robe I putnika
-turisticke usluge
-bankarske usluge
-usluge osiguranja
-usluge informativnih sistema I medija
-usluge obrazovanja
-zdravstva,nauke
-kulture I sporta.

Sve te usluge su predmet medjunarodnog prometa I deviznog placanja izmedju davaoca I korisnika,I kao takvim im se pridaje poseban znacaj u medjunarodnim odnosima I poslovanju.
Njihovo ucesce u merdjunarodnom poslovanju I medjunarodnim odnosima ima stalnu tedenciju rasta,na sta posebno utice podizanje stepena razvijenosti privrede u svetu I stalni razvoj mogucnosti da ljudi iz razlicitih zemalja lako medjusobno komuniciraju.

Jedno od osnovnih obelezja savremenog medjunarodnog poslovanja jeste visoko ucesce prometa kapitala.Istorijski ono je dobijalo na znacaju sa razvojem svetske privrede I razvojem medjunarodnih ekonomskih odnosa.U tom procesu nacionalni capital,koji je bio stesnjen drzavnim granicama,na odredjenom visem stepenu razvoja proizvodnih snaga rusi te granice I delom poprima obelezje internacionalnog kapitala.Tako da je danas izvoz I uvoz kapitala izmedju drzava I privrednih subjekata iz razlicitih zemalj,redovan oblik medjunarodne ekonomske saradnje I poslovanja.

.

EKONOMSKE INTEGRACIJE NACIONALNIH EKONOMIJA
(poboljsanje medjunarodne trgovine-poslovanja)

Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju se u 19.veku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje posle Velike ekonomske krize I Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:

-to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(trade creation)
-to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(trade diversion)

Kreiranje poslovanja ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu na nacionalno trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje proizvodnje,zaposlenosti I dohotka.

Do skretanja poslovanja dolazi zbog toga,sto smanjenje troskova I cena unutar integracije moze dovesti do zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima ostvarenim unutar integracije zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar integracija.

Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti.Najnizi oblik ove integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim sporazumom zemlje clanice se obavezuju da u medjusobnoj trgovini za odredjene proizvode primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog sporazuma ima pravo da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu carinsku tarifu.

Sledeci oblik integracija predstavlja zona slobodne trgovine.Njena osnovna karakteristika je u tome sto zemlje clanice integracije u medjusobnoj razmeni ukidaju u celini I reciprocno carine I druge prepreke trgovini,ali prema trecim zemljama primenjuju sopstvenu carinsku zastitu.

Carinska unija kao sledeci moguci oblik regionalne integracije karakteristicna je po tome sto zemlje clanice uspostavljaju zajednicku tarifu I prema trecim zemljama ,cime se otklanjaju problemi koji se mogu javiti u okviru slobodne zone trgovine.

Sledeci visi oblik integracijae je zajednicko trziste.U zajednickom trzistu su integrisana I trzista faktora proizvodnje tj.trziste rada I trziste kapitala.

Najvisi oblik regionalne ekonomske integracije predstavlja ekonomska unija.Pored elemenata carinske unije, ona sadrzi:monetarnu uniju,koordinalciju nacionalnih ekonomskih I socijalnih politika,spoljne I bezbedonosne politike,jedinstvenu politiku prema trecim zemljama,usaglaseno zakonodavstvo.

Strukturno prilagodjavanje je sastavni deo procesa privrednog razvoja ,I samih integracija,koje u mnogome uticu na razvoj same ekonomske saradnje drzava.Strukturno prilagodjavanje ne karakterise samo nerazvijene zemlje,vec I visoko razvijene trzisne ekonomije.

Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije,politika strukturnog prilagodjavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja trzisnog privrednog sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih plata I pogorsanja uslova rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima I porasta siromastva,kao I pogorsanje usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede Srbije je podsticanje razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi za razvoj I koje mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici najvisi nivo efikasnosti I konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno boljeg kvaliteta.Promeni strukture privrede,unapredjenju konkurentnosti I povecanju izvoza znacajno doprinose grane u kojima je doslo do ekspanzije profitno orijentisanih preduzeca koja pod pritiskom konkurencije povecavaju efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza ispunjavanje ovih cinilaca,radi sto bolje ekonomske saradnje sa EU.

Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija se na prostoru zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze na resenja sadrzana u dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj meri,takva resenja primenljiva u nasoj stvarnosti.

Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom strukturom koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju zemalja clanica.Buduci da je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas dosadasnji najznacajniji trgovinski partner,spoznaja pravca razvoja I promena u traznji za agrarnim proizvodima na ovom podrucju,treba da bude vazan kriterijum za proizvodno usmeravanje nase poljoprivrede.

Razmotrena dinamicka kretanja u evropskoj agrarnoj politici predstavljaju I upozorenje kreatorima domace agrarne politike da kod subvencionisanja poljoprivredne proizvidnje imaju u vidu kretanja u Evropskoj uniji.Sa ponovnim uspostavljanjem I ozivljavanjem ekonomskih veza sa EU,za nasu poljoprivredu,nova pravila I odnosi u ovoj grupaciji,svakako bi mogli da predstavljajui nove izazove.

Pojava centralne banke vezana je za nastanak modernog bankarstva.Prva emisiona banka osnovana je u Svedskoj 1656.godine,ali je centralna banka Engleske,osnovana 1694.godine imala najveci uticaj na razvoj centralnih banaka u ostalim zemljama.

U pogledu organizacije funkcionisanja centralnih banaka,postoje tri osnovna modela:

-u zemljama koje su organizovane kao unitarne drzave,postoji jedna centralna banka
-drugi organizacioni oblik karakteristican je za zemlje federalnog ili konfederalnog uredjenja
-treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.

Treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.Zemlje clanice monetarne unije odricu se svog monetarnog suvereniteta,prihvataju jedinstvenu valutu I osnivaju jedinstvenu centralnu banku(supranacionalna banka),koja sprovodi jedinstvenu monetarnu I deviznu politiku za sve clanice unije.
Centralna banka u nasoj zemlji dozivela je veci broj organizacionih promena.Do pocetka sedamdesetih godina Narodna banka Jugoslavije funkcionisala je kao jedinstvena institucija,da bi 1971.godine donosenjem ustavnih amandmana,a zatim I ustava iz 1974.godine,bila organizovana kao sistem centralne banke.

Raspadom Jugoslavije I formiranjem nove Jugoslavije,kao drzavne zajednice dve republike,Srbije I Crne Gore,organizovana je jedinstvena centralna banka. Medjutim,zbog razornog delovanja inflacije 1993.godine,vlada Crne Gore donosi odluku o uvodjenju zasebne monete,nemacke marke(a kasnije euro), koja funkcionise kao sredstvo placanja na njenoj teritoriji.Takodje donosi odluku o formiranju monetarnog odbora I time suspenduje ovlascenja jedinstvene centralne banke Jugoslavije.Nepostojanje jedinstvene valute na celoj teritoriji drzavne zajednice predstavlja specificnost u odnosu na sve poznate modele monetarnog organizovanja.

Nezavisno od organizacionog modela I izbora instrumenata u vodjenju monetarne politike,sve centralne banke imaju jedinstven zadatak.One su zaduzene za obezbedjenje monetarne stabilnosti kao preduslov za uspesan ekonomski razvoj zemlje.
Supranacionalna centralna banka funkcionise tako sto u svakoj zemlji clanici monetarne unije postoje njeni ogranci.Primer ovakvog modela organizacije centralne banke je zemlja clanica Evropske unije.

MEDJUNARODNA TRGOVINA I STRATEGIJA OSVAJANJA NOVIH TRZISTA

Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod uticajem dosadasnjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga,u kome su najvecim delom dosadasnje kolonije predstavljale agrarno sirovinski privezak razvijenim industrijskim zemljama.

Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapazen u nerazvijenim privredama,I potrbe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike u razvijenim zemljama,sve vise zahtevaju izmenu polozaja u razvoju I znacaj medjunarodne trgovine I za ove nerazvijene zemlje I za svetsku ekonomiku uopste.

Paralelno sa porastom proizvodnje povecava se mogucnost privredne razmene.Kapitalisticki sistem dovodi do opadanja medjunarodne razmene a time I do smanjenja dugorocne prosecne stope rasta zemalja.

Prema godinama izmedju dva rata,posleratno razdoblje karakterise ne samo znatno visa stopa rasta medjunarodne trgovine,vec I znatno veca stabilnost kretanja jednom stalnom uzlaznom linijom.U celom posleratnom periodu nije bilo ozbiljnih padova u uzlaznom trendu kretanja medjunarodne trgovine,izuzev manjih kolebanja.Takva kretanja treba posmatrati I tumaciti znacajnim stabilizacionim I anticiklicnim merama I naporima razvijenih industrijskih zemalja,ali I naporima veecine nerazvijenih zemalja u povecanju stope svog ekonomskog rasta.

U novijem periodu trgovinu karakterise razvoj koji je ne samo apsolutno vec I relativno sporiji u odnosu prema razvoju industrijske proizvodnje.

U periodu 1980.-86.industrijska proizvodnja je povecana prema stopi od 2,7% prosecno,a trgovina 2,1%.To je velikim delom posledica razvoja proizvodnih snaga,koji je dostigao takve razmereda je zahtevao kao neophodnost sire ekonomsko povezivanje na medjunarodnom planu odnosno potrebu medjunarodne saradnje specijalizacijom I kooperacijom.

Koliko je malo uspela pomoc za razvoj a koliko nisu mogli da dovedu do uspeha napori nerazvijenih zemalja u proteklih deset godins svetske privrede,vidi se iz sledeceg:
-ucesce zemalja u razvoju u ukupnom svetskom izvozu zabelezio je veliki pad,sa 27,1% iz 1980.godine na svega 22,7% u 1986.
Pri tome je upravo za zemlje u razvoju izvoz izvanredno znacajan,jer one samo preko spoljne trgovine mogu dobiti devizne potrebe za izgradnju nacionalne ekonomije.Ovakav,upravo fatalni razvoj,postaje jasan narocito ako se gleda razvoj dugova.

Mnoge zemlje u razvoju postale su iz navedenog razloga rdjav platisa.One nisu vise u stanju da placaju amortizaciju I kamate na kredite,uzete pre mnogo godina,a koji godisnje dostizu I do 110 milijardi dolara,sto cini danas gotovo 26%vrednosti uvoza.

Popravljanje dosadasnjeg nepovoljnog spoljntrgovinskog polozaja zemalja u razvoju moze se trajno postici samo promenom njihove ekonomske structure pdnosno ubrzanjem razvoja ovih zemalja.U naporima da to ostvare,ove su zemlje upucene na neophodan uvoz industrijske opreme,pri cemu osiguranje potrebnog uvoza opreme predstavlja jedan od centralnih problema ovih zemalaj.

Osiguranje potrebnih sredstava za placanje uvoza opreme ove zemlje mogu ostvariti na dva nacina:

-Vlastitim izvozom
-Prilivom inostranih finansijskih sredstava

Ekonomska podela sveta izmedju najrazvijenijih kapitalistickih zemalja-kolonijalni sistem.To je dovelo sa svoje strane do podele u svetu na razvijene I nerazvijene zemlje,podele na Istok I Zapad.Kasnije ce ova podela dovesti do kolonijalizma I tehnoloske zavisnosti.
Preraspodelom svetskog nacionalnog dohotka nastao je ogroman jaz izmedju razvijenih I nerazvijenih zemalja.

Razvijene zemlje sa svega 31% svetskog stanovnistva uzivaju preko 70% svetskog nacionalnog dohotka,a nerazvijene sa 69% svetskog stanovnistva raspolazu sa svega 60% svetskog nacionalnog dohotka.Visina nacionalnog dohoyka po stanovniku krece se preko 35.000 $ u razvijenim zemljama, do oko 100-200$ u nerazvijenim zemljama ,finansijska prezaduzenost nerazvijenih zemalja iznosi preko 1.700 milijardi $,tehnoloski kolonijalizam,I sl.

Jedan od osnovnih uslova nastanka I ubrzanog razvoja medjunarodnog trzista I medjunarodne trgovinske razmene su ubrzani razvoj nauke,tehnike I tehnologije,sto postaje osnovna proizvodna snaga.One se razvijaju kao povezani svetski procesi,sto namece potrebu svim zemljama,da polazeci od svojih ekonomskih interesa,traze adekvatne oblike saradnje sa drugim zemljama,da bi se sto uspesnije mogle uklopiti u svetske potrebe I trendove.

ZAKLJUCAK

Pored nespornih pozitivnih posledica nastanka I razvoja svetskog trzista,za razvoj nacionalne ekonomije I poboljsanje medjunarodne razmene,I uopste medjunarodnog poslovanja treba imati u vidu da su svetski kapitalisticki sistem I svetsko trziste stvorili ogromnu neravnotezu u svetskoj privredi.

Navedena I slicna sagledavanja pokazuju da su dosadasnji razvoj svetskog trzista I medjunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj privredi,koje su postale kocnica daljeg uspesnijeg razvoja u svetu uopste.To nalaze izmene postojece ekonomske situacije I stvaranja svetskog ekonomskog jedinstva na novoj,uravnotezenoj osnovi I na novoj podeli rada,kako bi se prevazisla podela na industrijske I sirovinske zemlje,na bogate I siromasne.

Neophodno je ostvariti I odgovarajuciu nivo produktivnosti I intezivnosti nacionalnih radova,kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih od strane razvijenih zemalaj,odnosno “gubljenje”znacajnog dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom trzistu.

LITERATURA

1.”Globalna ekonomija I poslovna diplomatija”,VPS,Cacak 2006.
Prof. dr Todor Petkovic

2.” Bankarstvo”,Naucna knjiga,Beograd 1990. Srboljub Jovic

3.”Strategijsko planiranje u bankarstvu”,Feljton, Novi Sad,1999. Uros Curcic

4.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet, Bridge Company,Beograd,2001. Prof.dr Milutin Cirovic

5.”Medjunarodna ekonomija I finansije”,VPS,Beograd,2006. Prof.dr Bogdan Ilic Prof. dr Predrag Jovanovic Gavrilovic Prof.dr Aleksandar Gracanac

6.”Ekonomska politika”,Pravni fakultet,Nis,1998. Prof.dr Milorad Bozic

7..www.carnet hr(wwwgoogle.com)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi