BUDŽET EVROPSKE UNIJE

Zajedno sa zakonom i njegovom primjenom, budžet, budžetski prihod i rashod, spadaju među najvažnije instrumente koje neka ekonomska ili politička organizacija može da upotrebi da bi ispunila svoju ulogu. Budžet treba da pokrije ne samo administrativne troškove, već i da raspolaže sredstvima za intervenciju u ekonomiji.
Iz ovih razloga procedura donošenja budžeta nije ni malo jednostavna, već predstavlja veoma složenu proceduru, u kojoj učestvuju sva relevantna tela Evropske unije, kao što su Parlament, Savet, Komisija, Revizorski sud i dr.
Budžet i njegova struktura kroz istoriju se menjao i najbolje odslikavao ciljeve i promene unutar Unije Kroz strukturu njegovih prihoda i rashoda, najbolje se vide ekonomske prilike u kojima se stvarala Unija, različitost interesa i težnji svih njenih članica.
Vremenom značaj budžeta je sve više rastao, da bi na kraju» izašao» van okvira Unije i imao i veliki uticaj i na zemlje i Vlade van područja, kako Evropske unije, tako i Evrope.
Budžet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o državnim prihodima i rashodima u određenom budućem periodu, najčešće tokom jedne godine. Evropska unija nema klasičnu vladu poput država-članica, ali ima budžet sa strukturom prihoda i rashoda. Budžet je izbalansiran kada se prihodi i rashodi nalaze u ravnotezi. To je stanje bolje od deficita i suficita. Ako su rashodi veći od prihoda onda je u pitanju budžetski deficit, a ako su rashodi manji od prihoda onda je u pitanju budžetski suficit.
Osim budžeta, Evropska unija ima i „višegodišnji finansijski okvir", koji predstavlja približni ili okvirni pregled prihoda i rashoda tokom nekoliko narednih godina. „Okvir" je od orijentacionog značaja i predstavlja precizniji oblik budžeta. za narednu godinu. Višegodišnji finansijski okvir se donosi za period od 6 godina. Zahvaljujući postojanju dva finansijska okvira poznato je kako će globalno izgledati finansiranje Unije zaključno sa 2013, azahvaljujući projekcijama mogu se steći i neke predstave o očekivanim potezima Unije do 2025 godine.
Ovaj rad je pisan u vreme kada je finansijska perspektiva Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine već dogovorena (u Aprilu 2006. godine), i to kao posledica oređene procedure i međusobnih dogovora svih relativnih političkih faktora, te se glavni ishod (budžet) može smatrati rezultatom mnogobrojnih kompromisa u okviru Evropske unije.

TELA I INSTITUCIJE EVROPKE UNIJE

Ugovor o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Evropske zajednice za atomsku energiju (EURATOM) potpisan u Rimu 25.3.1957. (Rimski ugovor); stupio na snagu 1.1.1958. Ovim ugovorom određeni su određeni ciljevi, efekti, organi i sredstva.

Slika 1: Potpisnici Rimskog ugovora

Bitan temelj za razumevanje Evropske unije je poznavanje njenog institucionalnog sastava i načina funkcionisanja. Pregledom postojećih institucuja dobija se odgovor kako se donose odluke na evropskom nivou. ( u ovom slučaju budžeta ). Proučavanje procesa i postupaka odlučivanja unutar EU , stiče se uvid u postupke pripremanja, nastajanja, primene kontrole takvih odluka.

Zadaci koji su povereni Evropskoj uniji ispunjavaju sledeća tela:
1.Evropski parlament (EP)
2. Savet ministara, skraćeno: Savet
3.Evropska komisija, skraćeno: Komisija
4.Evropski sud prave, skraćeno: Sud pravde ( ESP)
5.Evropski revizorski sud, skraćeno: Revizorski sud
6.Evropska centralna banka

EVROPSKI PARLAMENT

Uobičajene funkcije parlamenta su sljedeće:
• Usvajanje zakonodavstva,
• Izbori i obrazovanje izvršne vlasti,
• Kontrola rada izvršne vlasti,
• Obavještavanje i obrazovanje građana koje Parlament zastupa.

Funkcije Evropskog parlamenta uglavnom su iste, s tim da se ne podudaraju ni sa jednim modelom skupštine zemlje-članice. Stoga je teško upoređivati funkciju, ulogu i značaj Evropskog parlamenta s onima koje imaju nacionalne skupštine, ali nam one mogu poslužiti za osnovnu orijentaciju.

SAVET MINISTARA i KOMISIJA donose:

Regulative ( regulatons ) - obavezne su i direktno se izvršavaju u zemljama članicama
Direktive ( direktives) - obavezne su u pogledu rezultata koji se želi njima ostvariti, ali svaka zemlja članica ima slobodu izbora u vezi sa njnihovim sprovođenjem.
Odluke (decisions) - obavezujuće su za sve na koje se odnose ( nacionalne vlade, preduzeća)
Preporuke ( recommedations) i mišljenja ( opinions ) - upustva za sprovođenje nije pravno obavezujuće.1

EVROPSKI SUD PRAVDE

Uloga Evropskog suda pravde je da osigura tumačenje i primenu propisa Evropske Unijei Osnivačkih ugovora u skladu sa zakonom. Zahvajuljući toj funkciji, Evropski sud pravde (ESP) imao je odlučujuću ulogu pri izgradnji Evropske zajednice u pravnu zajednicu.

EVROPSKI REVIZORSKI SUD

Zadaci:
- revizija računovodstva i provera zakonitosti i pravilnosti svih transakcija u EU i njenim institucijama,
- provera da je li finansijsko upravljanje EU bilo ekonomično.

EVROPSKA CENTRALNA BANKA (ECB)

ECB ima sedište u Frankfurtu, odgovorna je za primenu monetarne politike EU i pokrenula je zajedničku monetu evro. Deluje zajedno sa centralnim bankama država članica, sa kojima čini Evropski sistem centralnih banaka.

ISTORIJSKA STRUKTURA BUDŽETA

Prvi budžet Evropske ekonomske zajednice za 1958 godinu je usvojen od srane Saveta, na osnovama predloženim od strane Komisije i posle dobijanja mišljenja od strane Parlamenta. Prvi budžet EEZ je bio veoma mali i pokrivao je isključivo administrativne troškove Zajednice. Kako su se ciljevi EEZ pretvarali sve više u određene političke obaveze ( ciljeve) budžet je sve više obuhvatao i ovako određene ciljeve, npr. kroz Evropski socijalni fond. Evropski zemljoradnički savet i Garancijski fond su osnovani 1962 godine Iipotrošnja vezana za poljiprivredne potrebe je ubrzo postala najznačajnija stavka u budžetu. Prvih godina , finansijski doprinos od svake od šest zemalja članica je išao preko prihoda Komisije.2
http://www.ec.europa.eu/budget/index en.html ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )

Grafik 1: Budžetski prihodi 1958 - 2008. godine

Grafik 2: Budžetski rashodi 1958 - 2008. godine

Budžet EU dugo vremena posle formiranja Evropske zajednice za ugalj i čelik ( EZUČ ) i Ekonomske zajednice (EZ) iznosio dosta manje od 1% bruto domaćeg proizvoda ( BDP ).
Do 1967. godine budžet je iznosio manje od 10 milijardi evra, 1977. je dostigao 30 milijardi evra, 1991. 70 milijardi a 2000. godine premašio 90 milijardi.
Tokom vremena budžet je prolazio kroz razne faze. U periodu 1973-1984. godina karakterisali su ga sporovi o veličini i strukture potrošnje. Period 1984-1998. može se označiti kao period naglog rasta i stabilizacije budžeta na visokom nivou , a od 1999. preovlađuju problemi petog proširenja Unije i nastavka politike umerene budžetske ekspanzije. Do povećanja budžeta ne dolazi izdvajanjem većeg procenata BDP zemalja članica, već zahvaljujući rastu BDP u Uniji. Postojale su velike oscilacije u raspodeli budžetskih stavki prema kategorijama, tako da je 1979. oko 70 % budžeta utrošeno za poljoprivredu. Naglo rastu i izdaci za strukturne fondove od 1991. koji danas sa poljoprivredom predstavljaju oko 80% ukupnih budžetskihizdataka.
Sabiranjem izdataka za poljoprivredu i strukturne fondove dobijaju se približno slični iznosi, oko 80% odlezi u navedene svrhe. Stavka « Razno « nije definisana, a u okviru nje se javljaju izdaci za proširenje , pomoć Unije drugim zemljama, kao i oni za humanitarne intervencije. Izdaci za administraciju neprestano rastu u relativnim iznosima, što reflektuje rast briselske biroratije. Rast izdataka u ove svrhe će se povećavati usled povećanja adminiostracije, ali i usled povećanja izdataka za penzije onih koji su radili u Uniji.
Nemačka i Britanija su bile praktično jedine zemlje do 1988. koje znatno više uplaćivale u EU budžet nego što su dobijale nazad, a od 1990. god. većina zemalja postala je neto finansijer. Britanija je uspela da izdejstvuje da od 80-tih godina dobija rabat, tj. povraćaj iz budžeta Unije, što je presedan za EU. Rabat je namenjen nadoknadi subvencija Unije za poljoprivredne proizvode, koje britanija i onako uvozi. U 1985. godini rabat je iznosio preko 1 milijardi EUR-a.
Znači da Britaniji se već 20 godina iz evropskog budžeta vraća deo novca koji ona u njega uplaćuje. Taj mehanizam je svojevremeno izdejstvovala Margaret Tačer, kako ne bi ispalo da London u zajedničku kesu uplaćuje mnogo više nego ostali.3
Međutim na pregovorima u Briselu, koji su predhodili donošenju budžeta, tadašnji britanski premijer Toni Bler je napravio ustupak u vidu smanjenja rabata, i to u korist manje razvijenih, većinom novih, članica Evropske unije.

POSTUPAK USVAJANJA BUDŽETA EVROPSKE UNIJE

Principi na kojima se zasniva budžet EU:
- jedinstvo (prihodi i rashodi prikazani u jednom dokumentu)
- periodičnost (budžetska=kalendarska godina)
- ravnoteža (nema deficita, suficit se prenosi)
- potpunost/univerzalnost (prihod se ne sme spojiti sa izdatkom)
- specifikacija (svaki izdatak naveden sa namenom

Kao prvi korak pri donošenju budžeta, Savet ministara, Komisija i Parlament zaključuju sporazum kako bi osigurale budžetsku disciplinu, dugoročno planiranje i unapredili saradnju i povezanost oko godišnjeg budžeta. Ovaj međuinstitucionalni sporazum uključuje i"višegodišnji finansijski okvir" koji ustanovljava ( postavlja ) godišnje maksimalne limite ( popularno "plafon" ). Najnoviji " okvir " pokriva period od sedam godina od 2000 do 2006 i od 2007 do 2013 godine.Procedura usvajanja budžeta ( kako je i ustanovljena sporazumima EU) traje od 1 septembra do 31 decembra. U praksi ona počinje mnogo ranije. Na primer , pripreme za Budžet 2007 godine počele su pre kraja 2005 godine.
U prvim godinama postojanja EU Savet ministara je imao odlučujući, a jedno vreme i isključivi uticaj na formiranje budžeta, dok ga je Komisija tehnički uobličavala, ali od 1975.
Budžetska sredstva se dele na obavezne i neobavezne izdatke.
Obavezni izdaci čine tri četvrtine od ukupnih sredstava. U njih spadaju najveći deo sredstava za poljoprivredu, pomoć nerazvijenim zemljama, deo troškova administracuje EU i deo izdataka za ribolovnu politiku ( visinu određuje Savet ).
U neobavezne izdatke spadaju manji deo sredstava za poljoprivredu, pomoć nerazvijenim prekomorskim zemljama, manji deo izdataka za ribolovnu politiku, sva sredstva iz Fonda za istraživanje i razvoj (R&D - research and development-), izdaci za strukturne fondove, veći deo izdataka za administraciju ( visinu određuje Parlament ).
Komisija i Savet imaju poslednju reč kada je u pitanju odlučivanje o obaveznim, a Parlament o neobaveznim izdacima Unije.
Tokom usaglašavanja budžeta snažna je borba između Saveta i Komisije, sa jedne, i Evropskog parlamenta, sa druge strane, oko preraspodele sredstava. Mogućnost Evropskog parlamenta da poveća ili smanji sredstva za određene svrhe nije neograničena jer Komisija ima mogućnosti da ih ograniči sa tri faktora:
- Kretanje BDP-a u zemljama članicama
- Državni izdaci u članicama
- Troškovi života

Evropska komisija može samo da ograniči finansijske planove Parlamenta, ali ne može da utiče na to da li će ih biti ili neće i da li će se sredstva preraspoređivati iz jednog u drugi fond.
Finansijska godina u EU započinje 1. januara i traje do 31. decembra svake godine. Mnogo ranije pre početka određene budžetske godine sve ustanove EU su obavezne da prijave određene budžetske izdatke. Komisija konsoliduje te izdatke i rani predlog nacrta treba da ponudi Parlamentu i Savetu do 1. septembra. Savet potom usaglašava budžet sa Parlamentom, koji ga razmatra na « dva čitanja ». Posle prvog čitanja u oktobru Parlament ima ovlašćenja da izmeni i poboljša nacrt budžeta koji je predočio Savet. Određena neslaganja razmotriće se na vreme i razrešiti u međusobnim sastancima između ove tri institucije. Zatim se ovaj nacrt, sa svim sugestijama ponovo vraća pred Savet. Pre drugog čitanja ( u novembru ) , Savet održava intezivne konsultacije u cilju postizanja dogovora o budžetu u načelu ( ceo tekst budžeta). Zatim se u drugom čitanju usvaja budžet. Pre finalnog glasanja o budžetu ( u decembru ), Parlament može izmeniti poslednji nacrt budžeta predložen od strane Saveta. Ukoliko bude usvojen, predcednik parlamenta potpisuje budžet.
Evropski parlament ima znatni uticaj na način trošenja neobaveznih izdataka, dok obavezne izdatke ne može da menja , već samo da usvoji ili ne usvoji budžet u celini.
Za ne usvajanje budžeta potrebna je dvotrećinska većina u Parlamentu. Ako se budžet usvoji , nastavlja se normalno finansiranje aktivnosti Unije. Ako se budžet ne usvoji , EU prelazi na privremeno, mesečno finansiranje, gde se za svaki mesec može trošiti najviše do jedne dvanestine budžeta iz predhodne godine.
Za nadgledanje pravilnog trošenja sredstava budžeta 1975. godine je osnovan Revizorski sud , a od 1993. godine on ima isti status po važnosti kao i Savet i Komisije. Izveštaje Revizorskog suda Parlament i Savet ministara razmatraju dve godine posle dotične budžetske godine. To kašnjenje nije stvar neažurnosti Suda , već potrebe da se sačekaju svi relevantni i konačni podaci za datu godinu. Ako EP smatra da sredstva nisu valjano trošena , on može da ne usvoji revizorski izveštaj i u tom slučaju Evropska komisija mora da podnese ostavku. To se desilo 1999. godine kada je Sanerov sastav komisije podneo ostavku usled korupcije i neodgovarajućeg trošenja sredstava.

BUDŽETSKI PRIHODI

U prvim godinama nastanka EEZ je finansirana pomoću priloga zemalja članica. Tokom prve polovine 70-tih godina došlo je do bitne promene. Evropska unija je dobila sopstvene izvore finansiranja i to: deo carina od uvoza u EU iz trećih zemalja, prihodi od nameta pri uvozu poljoprivrednih proizvoda i deo PDV-a u iznosu od 1% od ukupno prikupljenih prihoda. Zemlje članice su zadržavale 10% od iznosa prikupljenih za dve prvonavedene svrhe, usled troškova ubiranja tih sredstava. Evropska unija od tada sa sopstvenim resursima finanasira svoje troškove. Pravno, ovi resursi pripadaju Uniji. Zemlje članice ih skupljaju u ime Evropske unije i zatim ta sredstva prebacuju u budžet Unije.
Tokom prvih godina postojanja ovog sistema , finansiranje Unije, sredstva od uvoza su bila najznačajniji izvor prihoda , ali se to brzo promenilo usled preorijentacije trgovine na partnere unutar Unije. Do toga je došlo zbog ulaska u carinsku uniju , nema carina unutar Unije, ali ima prema ostatku sveta. Tako je došlo do promene trgovinskih tokova. Ubrzo je PDV postao najvažniji izvor punjenja budžeta Unije sa 57,6%, nameti na poljoprivredni uvoz su doprinosili sa 31,8%, a iz carine prema trećim zemljama je prikupljeno oko 10,5%. To je stanje sa početka 80-tih godina.
Od tada pa do 1999. godine struktura budžetskih prihoda je znatno promenjena:
• Poljoprivreda - 2.5 %
• Carine - 15.5 %
• PDV - 35,5 %
• Prilozi država članica na osnovu BDP-a - 45,9 %
• Razni sitni prihodi - 0.8%
• Prenos iz predhodne godine - 1.6 %
• Sopstveni resursis - 0.8 %

Prihod od PDV-a od 2002. godine je smanjen na 0.5 %, a državama članicama je dopušteno da zadrže 50 % od prihoda za uvoznu carinu i od nameta na poljoprivredni uvoz. Porasla je uloga priloga zemalja članica na osnovu visine BDP-a, što je uvedeno još 1988. godine.7
Imajući u vidu sve gore navedeno, od 1988. godine sredstva koja čine prihod budžeta mogu se podeliti u četiri grupe:
TOR -tradicionalni resursi-sastoje se od carina koje se naplaćuju na uvoz dobara koje dolaze iz zemalja van Evropske unije. Oni donose odprilike oko 17,3 milijarde EUR-a tj. čine 15% prihoda budžeta
INDIREKTNI- VAT.Oni čine 15% prihoda budžeta,tj.oko 17.8 milijardi EVR-a (1,4% na nacionalni PDV u 1985, u 2002. smanjenje na 0,75%, u 2003. na 0,5%)
Sredstava koja se baziraju na bruto nacionalnom dohodtku (gross national income GNI) se prikupljaju tako što je određen procenat ( 0.73% ) koji se primenjuje na bruto nacionalni dohodak svake zemlje članice. Ovako prikupljena sredstva predstavljaju najveći izvor prihoda budžeta i iznose 80 milijardi eura tj. čine 69% svih prihoda.
U budžet se takođe slivaju sredstva i iz drugih izvora, kao što su kazne, viškovi iz prethodnih godina, određeni porezi koje plaćaju zaposleni pri organima i institucijama EU na svoja primanja, zatim određeni doprinosi zemalja van Evropske unije za određene programe Unije, zatim sredstva koja plaćaju kompanije ukoliko krše propise o konkurenciji i druge zakone. Ovako skupljeni resursi čine I do 1,5% budžeta tj oko 1.3 milijarde eura.
Totalna sredsta EU za 2007 godinu, predviđena budžetom, iznose oko 116.4 milijardi EUR-a, dok ukupna suma koja je predviđena za finansiranje svih projekata EU je nešto veća. Prihodi se slivaju u budžet na način koji je propocijalan bogatstvu svake države članice. UK, Holandija, Nemačka, Austrija i Švedska , ipak imaju određene beneficije prilikom konačnog obračuna njihovih doprinosa. Sa druge strane, fondovi EU se «slivaju» ka zemljama članicama prema prioritetima definisanim u okviru Evropske unije. Manje prosperitetne zemlje članice primaju proporcijalno više sredstava nego one bogate tako da više zamalja primi više novca iz budžeta nego što da.

BUDŽETSKI RASHODI

Od važnosti je ne samo kako se budžet puni, nego kako se i prazni. Op ukupnog budžeta, oko 20 % iznosa se prazni preko tela Unije, a oko 80 % preko država članica. Najveća odgovornost za upravljanje budžetom leži na Evropskoj komisiji. Glavna pravila koja regulišu način potrošnje i upravljanja sredstvima EU nalaze se u Finansijskim pravilima (Financial Regulation).s Drugi set pravila tzv Implementing Rules postoje da bi se pravilno primenila Finansijska pravila. Pre nego što se odobre bilo koja sredstva za određene programe, svaki zahtev mora da prođe strogu proceduru i mora da ima određenu pravnu potporu. Ova pravila upravo i postoje kako bi se osigurala objektivnost prilikom ocene isplativosti pojedinih projekata i time postavili određeni limiti potrošnje.
Delatnosti i projekti koji se finansiraju iz budžeta EU oslikavaju prioritete postavljene od strane zemalja EU u određenom trenutku. One su grupisane u šire kategorije troškova (poznate kao 'headings') i u 31 različita polja političke delatnosti. Budžet EU finansira delatnosti i projekte u onim domenima « politike » oko kojih su se sve zemlje EU složile da delaju na nivou Unije. Ove odluke nastale su iz veoma praktičnih razloga. Udruživanjem snaga u ovim oblastima mogu se postići bolji rezultati i manji troškovi.
Budžet Unije treba da bude izbalansiran i on to uglavnom jeste. Članice EU međutim imaju znatne probleme sa budžetom- ogromna većina njih ima deficit , a u jednom dobrom delu zemalja on je preko 3 % BDP-a.
Unija ima pravo da zajmi novac na međunarodnim finansijskim tržištima. Mogućnosti uzimanja kredita su ograničene, mada je dozvoljeno zaduživanje u ime EU još od njenih početaka ( EZUČ ) kako bi se tim sredstvima finansirali programi.
Direktno ili indirektno, svi imaju koristi od neke delatnosti koja se finansira iz budžeta EU, bilo da se radi o čistijim plažama, bezbednijoj hrani na tanjirima, boljim putevima, ili garanciji ljudskih fundamentalnih prava.

Za razvoj i poslove

U narednih 7 godina, zemlje EU odlučile su da najveći deo zajedničkih snaga i budžeta EU posvete stvaranju većeg ekonomskog razvoja i poslova. Održivi razvoj je postao jedan od glavnih prioriteta Unije. Ekonomija EU mora da bude konkurentnija, a manje prosperitetni regioni moraju da sustignu druge regione.U periodu od 2007. do 2013. godine, od svakog evra koji se potroši iz godišnjeg budžeta EU, 8 centi odlazi na aktivnosti koje će EU učiniti konkurentnijom.Postizanje dugoročnog razvoja zavisi i od povećanja razvojnog potencijala EU. Ovaj prioritet, poznat kao Kohezija (povezivanje), poziva da se pomogne - posebno regionima u manjoj prednosti, kako bi transformisali svoju ekonomiju u pravcu sustizanja globalne konkurencije. Inovacije i ekonomija znanja obezbeđuju nov okvir mogućnosti za pokretanje razvoja u ovim regionima. Od svakog potrošenog evra, 36 centi ide na aktivnosti kohezije.

Prirodni resursi

Zahvaljujući geografskoj i klimatskoj raznovrsnosti, zemlje EU proizvode veliki broj različitih poljoprivrednih proizvoda, koje evropski potrošači mogu da kupe po razumnim cenama. Napori EU na ovom polju imaju dva cilja. Prvo, ono što se proizvodi mora korespondirati sa onim što potrošači žele, uključujući visoki stepen bezbednosti i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Drugo, sa stanovišta proizvodnje, proizvođači bi trebalo da planiraju i adaptiraju proizvode prema zahtevima potrošača, ali u skladu sa životnom sredinom. Takođe, uspešno upravljanje i zaštita prirodnih resursa mora uključiti direktne mere za zaštitu životne sredine, za restrukturiranje i unošenje raznolikosti u ruralnu ekonomiju i za promovisanje održivog ribolova. Bolesti životinja, izlivanja nafte i zagađenje vazduha na zaustavljaju se na nacionalnim granicama. Ovakve pretnje zahtevaju akciju na različitim poljima i u velikom broju zemalja. U periodu od 2007. do 2013. godine, 43 centa od svakog potrošenog evra iz godišnjeg budžeta EU ići će na prirone resurse.

Fudamentalne slobode, bezbednost i pravda

Borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i nelegalne imigracije efikasnija je ukoliko zemlje EU dele informacije i delaju zajedno. EU teži ka boljem upravljanju tokovima migracije u Uniju i većoj saradnji u sprečavanju kriminala i pravnim poslovima, kao i u poslovima sigurnijeg društva zasnovanog na vladavini prava. Oko 1 cent od svakog potoršenog evra iz budžeta EU trošiće se na ove poslove.

Biti Evropljanin: debata, dijalog i kultura

U EU živi preko 495 miliona ljudi. Govore različitim jezicima i pripadaju različitim kulturama. Zajedno grade neprocenjivo blago Evropske unije: kulturnu raznolikost zasnovanu na zajedničkim vrednostima. Budžet EU promoviše i štiti ovo kulturno nasleđe i bogatstvo, ohrabrujući pritom aktivno učešće u društvenim debatama. Teži i da zaštiti javno zdravlje i interese potrošača. Oko 1 cent na svaki potrošeni evro ide na ovakve aktivnosti pod nazivom 'Gtizenship' (državljanstvo).

Global player

Uticaj fondova EU ne zaustavlja se na spoljnim granicama. U mnogim slučajevima, budžet EU obezbeđuje neophodnu pomoć u hitnim situacijama prirodnih katastorfa. U drugim slučajevima, radi se o dugoročnoj pomoći u prosperitetu, stabilnosti i bezbednosti. Oko 6 centi od svakog evra ide na saradnju sa zemljama koje treba da se pridruže Uniji, drugim susednim zemljama, i siromašnim regionima i zemljama širom sveta.

Administrativni troškovi

Oko 6 centi od svakog evra troši se na funcionisanje Evropske unije. To pokriva troškove plata zaposlenima i izgradnje svih institucija EU, uključujući Evropski parlament, Savet ministara, Evropsku komisiju, Evropski sud pravde i Evropski sud.

FINANSIJSKA PERSPEKTIVA

Od 1988. da bi se izbegli problemi sa godišnjim budžetom, unapredio budžetsku disciplinu, proces usvajanja budžeta, planiranje aktivnosti pristupalo se izradi finansijske perspektive Unije.
• srednjoročni (šestogodišnji) finansijski okvir: pokazuje maksimalni iznos (granice) rashoda EU; predlaže se prelazak na pet godina

stvarni godišnji nivo rashoda se utvrđuje budžetom

Gornje granice se revidiraju samo u izuzetnim okolnostima
• za 2000-2006. limit 1,27% GDP EU (1,24% GNI EU)
• za 2007-2013. limit 1,24% GNI (Komisija predložila jula 2004); predložena su stvarna plaćanja u iznosu od 1,14% GNI EU (240 EUR godišnje po glavi stanovnika)
Svaka članica maksimalno može da dobije iz budžeta EU iznose do 4% nacionalnog GDP; prioritet rast i konkurentnost EU (u skladu sa Agendom 2000).

Karakteristike finansijskog okvira 2007-2013:

Prvo, usvojeni rashodi u sedmogodišnjem periodu za oko 280 milijardi evra ili za četvrtinu manji od onoga što je Komisija predlagala.
Drugo, faktička plaćanja svake države manja su od predloženih i neće preći 1% GNI godišnje.
Treće, u strukturi rashoda, različito su kresane osnovne stavke budžeta: jedino su apsolutno povećani rashodi za administraciju, a, iako su i za njih umanjeni izdaci, najmanje su pogođena poljoprivreda i unapređenje konkurentnosti i rasta Unije.
Četvrto, najgore su prošli fondovi za stavku „EU kao globalni partner", u kojoj su, između ostalih, predviđeni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate (Oni su prepolovljeni i umesto 9,3% prosečnog učešća u budžetu Unije, zahvataće samo 5,8% budžeta; biće čak nešto manji od rashoda za administraciju EU).

DANAŠNJA STRUKTURA BUDŽETA EVROPSKE UNIJE

Budžet Evropske unije za period od 2007 do 2013 godine iznosi 862,3 milijarde EUR-a, odnosno nešto više od 1 % bruto nacionalnog proizvoda 25 zemalja EU.
Britanija je na sastanku u Briselu pristala da smanji svoje povlastice koje uživa u budžetu za blizu 10,5 milijardi EUR-a u periodu od sedam godina, što će obezbediti dodazna sredstva za razvojnovih članica, uglavnom iz istočne i centralne Evrope.
Evropska unija treba da izdvoji na stranu 126,8 milijardi EUR-a za 2007. godinu šti je 4,6 % više nego što je planirano za 2006. godinu.
Džave članice EU i članovi EP složili su se da prioritet bude podsticanje konkurentnosti evropske privrede, za koji će se iz fondova EU odvojiti 11,5 % više novca nego za 2006. godinu.
Uključujući korišćenje strukturnih fondova za najsiromašnije zemlje EU, odvojeo je 3 milijarde evra ( 43% celog budžeta ) za projekte koji sunamenjeni ubrzavanju ekonomskog rasta i smanjenju nezaposlenosti, transevropskim mrežama, doživotnom obrazovanju i inovacijama.
Na direktne subvencije farmerima ( dobijaju 43,7 milijardi EUR-a) i fondovima za razvoj ruarlnih područja ( 12,4 milijarde EUR-a ), što se ranije vodilo pod jednom stavkom -poljoprivreda, odlazi tri četvrtine budžeta.
Oko 5,5 % ( 7 milijardi EUR-a ) budžeta pokriva administrativne troškove evropskih institucija, a slična suma ( 6,7 milijardi tj. 5% ) je određena za spoljnu politiku EU.
Jedan procenat budžeta je namenjen za projektekoji se odnose na građanstvo, slobodu, bezbednost i pravdu.

Struktura budžeta za 2007. godinu

Zakonodavci Evropske unije su odobrili budžet unije za 2007. godinu, koji povećava ulaganja u projekte privrednog rasta, ali je i dalje pod dominacijom skupih poljoprivrednih subvecnija. Evropski parlament je odredio troškove na 115,5 milijardi evra, što je za 7,6 odsto više nego ove godine i predstavlja 0,99 procenata godišnjeg ekonomskog proizvoda EU.
• Troškovi na siromašne oblasti, obrazovanje, obuku, inovacije, istraživanja i razvoj, kao i druge mere za jačanje ekonomskog rasta određeni su na 54,9 milijardi evra, što je za čak 15,4 odsto više nego 2006.
• Trošenje na poljoprivredu, uključujći kontroverzne subvencije seljacima i fondove za razvoj sela, i dalje su najveća stavka budžeta, sa 56,3 milijardi evra.
• Troškovi na admnistraciju EU odredjeni su na 6,9 milijadri evra, strana pomoć 6,8 milijardi, a za unutrašnju bezbednost odvojeno je 1,2 milijadu evra.11

INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ - IPA 2007-2013

Evropska unija je vremenom razvila čitav spektar programa spoljne pomoći što je za rezultat ima nastanak preko 30 različitih pravnih instrumenata na osnovu kojih su ovi programi pomoći realizovani. Potreba za uprošćavanjem sistema spoljne politike, kao i za postizanjem maksimalnih rezultata korišćenjem namenjenih finansijskih sredstava dovela je do toga da Evropska komisija predloži jednostavniji okvir za pružanje spoljne pomoći u budžetskim periodu 2007-2013. U tom cilju je.u septembru 2004.godine, Evropska komisija predložila usposrtavljanje novog istrumenta za potpristupnu pomoć (Instrument for Per-Accession Assistance - IPA 2007-2013), koji je namenjen pružanju podrške zemljama kandidatima za članstvo u EU, kao i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. Reč je o jedinstvenom pretpristupnom instrumentu EU za budžetsko razdoblje od 2007. do 2013.godine, koji objedinjuje dosadašnje instrumente: PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS1 , kao i pretpristupni instrument za Tursku.

IPA 2007-2013. u fokusu ima dva glavna prioriteta:
• pomoć zemljama u ispunjavanju političkih, ekonomskih i kriterijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina EU, kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa;
• pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih kohezionih fondova EU nakon pristupanja Evropskoj uniji.

Zemlje korisnice IPA su podeljene u dve katrgorije:

I. kandidati za članstvo u EU (Turska, Hrvatska i Makedonija);
II. potencijalni kandidati za članstvo u EU (Srbija, uključujući Kosovo i Metohiju, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija).
Komponente IPA za period 2007-2013.godine su:
• Pomoć tranziciji i izgradnji institucija
• Prekogranična saradnja
• Regionalni razvoj
• Razvoj ljudskih resursa
• Ruralni razvoj
Zemljama kandidatima za članstvo (trenutno Turska, Hrvatska i Makedonija) su dostupne sve, a ostalim zemljama (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija), do dobijanja statusa kandidata, samo prve dve komponente.
Ova komponenta je ključna za sve aktivnosti koje su vezane za izgradnju institucija i podršku tranziciji u zemljama potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

Prekogranična saradnja
Ključni cilj je priprema za implementaciju i upravljanje kohezionom politikom Zajednice , pogotovu za korišćenje sredstava Evropskog fonda za regionalni razvoj i Kohezionog fonda.

Razvoj ljudskih resursa
Cilj ove komponente je da pripremi zemlje kandidate za programiranje, implementaciju i upravljanje Evropskim socijalnim fondom u okviru Evropske strategije zapošljavanja.

Ruralni razvoj
Poslednja komponenta je namenjena zemljama kandidatima u cilju pripreme za implementaciju i upravljanje.

Višegodišnji idikativni planski dokument za Srbiju 2007 - 2009.godinu

Osnovni strateški cilj pretpristupne pomoći Srbiji je podrška tranziciji u status zemlje kandidata, kao i podrška u narednim fazama. do dostizanja članstva u EU. IPA koristi za pomoć Srbiji u ispunjavanju političkih, ekonomskih i pravnih kriterijuma za pristupanje.
Visegodišnji idikativni planski dokument (Multi-annual Indicative Planning Document-MIPD), koji se se odnosi na period od 2007. do 2009. godine,je prvi strateški dokument namenjen Srbiji u okviru instrument za pretpristuonu pomoć. Ovim dokumentom se uspostavlja strateški okvir i utvrđuju glavna područja delovanja i glavni prioriteti Godišnjih akcionih programa koji se primenjiju na osnovu MIPD-a. MIPD se priprema za trogodišnji period i ažurira na godišnjem nivou (npr. MIPD za 2008. godinu odnosiće se na period od 2008. do 2010. godine).

MIPD-om su utvrđena četiri glavna područja delovanja:
1. Podrška Srbiji u ispunjavanju političkih zahteva PSP
2. Poboljšanje društveno-ekonomskih situacija u zemlji
3. Približavanje evropskim standardima
4. Podrška prekograničnoj saradnji sa susednim državama kandidatima i potencijalnim kandidatima kao i državama članicama EU.

Imajući u vidu da je Srbiji, kao ptencijalnom kandidati za članstvo u EU,trenutno omogućeno da koristi sredstva u okviru prve dve komponente IPA, MIPD sadrži samo okvire i glavna područja delpvanja u te dve komponente.

Komponenta I - pomoć u tranziciji i izgradnja institucija

Komponenta I - pomoć u tranziciji i izgradnja institucija - obuhvata tri potkomponente:
Politički zahtevi: pomoć Evropske komisije koristi se za podršku stabilnom, modernom, demokratskom,multietničkom i otvoirenom društvu, zasnovanom na vladavini prava,. Posebna pažnja se posvećuje reformi državne uprave i reformi pravosuđa.
Društveno-ekonomski zahtevi: pomoć Evropske komisije koristi se za podršku razvoja društveno-ekonomskog okruženja.
Evropski saradnici: pomoć Evropske komisije u podržavanju plana Srbije za pristupanju EU (usklađivanje prava i praktičnih politika, potrebe i zahtevi administracije za uspostavljanje decentralizovanog sistema upravljanja fondovima EU).

Komponenta II - preko granična saradnja i saradnja na granici

Komponenta II podržava prekogranične programe koji će biti pokrenuti između Srbije i susednih država člabžnica EU (Mađarska,Bugarska, Rumunija), država kandidata (Hrvatska, Makedonija) i država potencijalnih kandidata (Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina).
Međutim da bi došlo do što efikasnije primene programa EU neophodno je da se u Srbiji u znatnoj meri uključe sve relevantne institucije, kao što su Ministarstvo za ekonomske odnose, Kancelarija za pridruživanje EU kao i nacionalni koordinator. Takođe potrbno je u potpunosti iskoristiti i unaprediti administrativni kapacitet Srbije kao i poboljšati slabe međuresorske veze, koordinaciju i komunikaciju kao i ojačati veze centralne vlasti i lokalnih samouprava kako bi se na što kvalitetniji načiniskoristila podrška EU u pravcu smanjivanja teritorijalnih razlika.
Samo ove mere kao i uspostavljanje Decentralizovanig sistema upravljanjem fondovima EU mogu omogućiti efikasnu i nesmetanu primenu svih pet komponenti Istrumenta za pretpristupnu pomoć - IPA.

ZAKLJUČAK

Prvi budžet Evropske unije tj. tadašnje Evropske ekonomske zajednice je bio veoma mali i uloga mu je bila da pre svega pokrije određene administrativne potrebe tadašnje zajednice. Međutim kako je Unija sve više rasla i kao su države članice postajale sve više zavisne jedna od druge tako je i rasla uloga budžeta. Sve više su rasla sredstva koja su ulazila u budžet kao i što je raslo sve više polje njegove primene. On se vremenom menjao kao i struktura njegvih prihoda i rashoda.
Današnji budžet predstavlja jedan složen mehanizam kako po proceduri njegovog donošenja, tako i po načinima njegovog « punjenja » i « pražnjenja ». On je postao poprište političkih bitaka i mnogobrojnih kompromisa unutar EU. To na primer pokazuju stavke kao što su velike subvencije za poljoprivredu i nove članice, jer se njihovom promenom i značaju u strukturi budžeta najbolje vide ciljevi same Unije, njihova promena i stvaranje novih političkih ciljeva.
Međutim značaj budžeta prevazilazi okvire Unije kako indirektno ( kroz uticaj Evropske unije na svedska dešavanja), tako i i direktno, kroz različite fondove ( PHARE, SAPARD, ISPA, CARDS1 , kao i pretpristupni instrument za Tursku, a sad i kroz program IPA.
Izvesno je da će se struktura budžeta sve više menjati a da će njegova promena zavisiti kako od reforme samih institucija EU,od novih širenja EU tako i od sveobuhvatnog stanja na «svetskoj pozornici».

LITERATURA

1. http://www.bbc.co.uk/serbian/news ( datum pristipa 10.12. 2007. godine)
2. http://www.b92.net/biz/vesti ( datum pristupanja 09.12.2007. godine )
3. http://www.ec.europa.eu/budget/index_en.html ( datum pristupa 05.12. 2007. godine )
4. http://www.europa.sr.gov.yu ( datum pristupanja 10.12.2007. godine )
5. http://www.ekonomist.co.yu ( datum pristupanja 10.12.2007. godine )
6. http://www.ekof.bg.ac.yu ( datum pristupa 01.12.2007. godine )
7. Harjula M. 2007., A guide to Europen Union funding for NGOs, Tony Venables, Aleksandar Resanović, European Action Citizen Service, Brussels, Center for peace Democracy Development, Belgrade
8. Kragulj D., Milićević D., 2005., Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i makroekonomija
9. Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, IPA- Vodič kroz istrument pretpristupnu pomoć EU 2007-2013,Fond za otvoreno društvo i Evropski pokret u Srbiji, Beograd
10. Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd
11. http://www.rts.co.yu/kategorija vesti ( datum pristupanja 09.12.2007. godine )

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi