Medjunarodna trgovina

Nepovoljne tedencije u razvoju ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom proizasle su iz neracionalne privredne strukture i povecane robne diverzifikacije izvoza.Dodatno pogorsanje proizaslo je iz raspada jedinstvenog jugoslovenskog trzista kao i prekida ekonomskih tokova izmedju komplementarnih privreda bivsih jugoslovenskih republika.S druge strane,jugoslovenska privreda nije bila u dovoljnoj meri sklona tehnoloskom povezivanju i izazovima integracionih procesa koji karakterisu savremene medjunarodne ekonomske odnose.

Sankcije medjunarodne zajednice prekinule su spoljnotrgovinske tokove SR Jugoslavije i zamrznule finansijska sredstva u inostranstvu, kao i odnose sa medjunarodnim finansijskim institucijama.Izolacija jugoslovenske privrede i gotovo potpuni prekid ekonomskih veza(osim u izuzetnim slucajevima),uslovili su da eksterni faktori krajnje negativno deluju na razvoj srpske privrede.

EKONOMSKE INTEGRACIJE NACIONALNIH EKONOMIJA

Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju se u 19.veku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje posle Velike ekonomske krize i Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:

-to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(trade creation)
-to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(trade diversion)

Kreiranje trgovine ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu na nacionalno trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje proizvodnje,zaposlenosti I dohotka.

Do skretanja trgovine dolazi zbog toga,sto smanjenje troskova I cena unutar integracije moze dovesti do zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima ostvarenim unutar integracije zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar integracija.

Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti.Najnizi oblik ove integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim sporazumom zemlje clanice se obavezuju da u medjusobnoj trgovini za odredjene proizvode primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog sporazuma ima pravo da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu carinsku tarifu.

Sledeci oblik integracija predstavlja zona slobodne trgovine.Njena osnovna karakteristika je u tome sto zemlje clanice integracije u medjusobnoj razmeni ukidaju u celini I reciprocno carine I druge prepreke trgovini,ali prema trecim zemljama primenjuju sopstvenu carinsku zastitu.

Carinska unija kao sledeci moguci oblik regionalne integracije karakteristicna je po tome sto zemlje clanice uspostavljaju zajednicku tarifu I prema trecim zemljama ,cime se otklanjaju problemi koji se mogu javiti u okviru slobodne zone trgovine.

Sledeci visi oblik integracijae je zajednicko trziste.U zajednickom trzistu su integrisana I trzista faktora proizvodnje tj.trziste rada I trziste kapitala.

Najvisi oblik regionalne ekonomske integracije predstavlja ekonomska unija.Pored elemenata carinske unije, ona sadrzi: monetarnu uniju,koordinalciju nacionalnih ekonomskih I socijalnih politika,spoljne I bezbedonosne politike,jedinstvenu politiku prema trecim zemljama,usaglaseno zakonodavstvo.

Strukturno prilagodjavanje je sastavni deo procesa privrednog razvoja ,I samih integracija,koje u mnogome uticu na razvoj same ekonomske saradnje drzava.Strukturno prilagodjavanje ne karakterise samo nerazvijene zemlje,vec I visoko razvijene trzisne ekonomije.

Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije,politika strukturnog prilagodjavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja trzisnog privrednog sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih plata I pogorsanja uslova rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima I porasta siromastva,kao I pogorsanje usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede Srbije je podsticanje razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi za razvoj I koje mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici najvisi nivo efikasnosti I konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno boljeg kvaliteta.Promeni strukture privrede,unapredjenju konkurentnosti I povecanju izvoza znacajno doprinose grane u kojima je doslo do ekspanzije profitno orijentisanih preduzeca koja pod pritiskom konkurencije povecavaju efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza ispunjavanje ovih cinilaca,radi sto bolje ekonomske saradnje sa EU.

Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija se na prostoru zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze na resenja sadrzana u dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj meri,takva resenja primenljiva u nasoj stvarnosti.

Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom strukturom koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju zemalja clanica.Buduci da je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas dosadasnji najznacajniji trgovinski partner,spoznaja pravca razvoja I promena u traznji za agrarnim proizvodima na ovom podrucju,treba da bude vazan kriterijum za proizvodno usmeravanje nase poljoprivrede.

Danas postoje dva stuba Zajednicke poljoprivredne politike Evropske Unije:

-politika cena I trzista,koja regulise ekonomsku stranu poljoprivrede

-strukturna politika,koja selektivnim pristupom podstice promene u strukturi poljoprivrede u savremenim uslovima.

Zajednicka agrarna politika ima svoju cenu I za tu svrhu zajednica je formirala Evropski fond za garancije I usmeravanje.Sredstva fonda se ostvaruju zajednickim ulaganjima zemalja clanica I preko dazbina za uvoz robe iz zemalja van EU.

Razmotrena dinamicka kretanja u evropskoj agrarnoj politici predstavljaju I upozorenje kreatorima domace agrarne politike da kod subvencionisanja poljoprivredne proizvidnje imaju u vidu kretanja u Evropskoj uniji.Sa ponovnim uspostavljanjem I ozivljavanjem ekonomskih veza sa EU,za nasu poljoprivredu,nova pravila I odnosi u ovoj grupaciji,svakako bi mogli da predstavljajui nove izazove.

Pojava centralne banke vezana je za nastanak modernog bankarstva.Prva emisiona banka osnovana je u Svedskoj 1656.godine,ali je centralna banka Engleske,osnovana 1694.godine imala najveci uticaj na razvoj centralnih banaka u ostalim zemljama.

U pogledu organizacije funkcionisanja centralnih banaka,postoje tri osnovna modela:

-u zemljama koje su organizovane kao unitarne drzave,postoji jedna centralna banka

-drugi organizacioni oblik karakteristican je za zemlje federalnog ili konfederalnog uredjenja

-treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.

Treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.Zemlje clanice monetarne unije odricu se svog monetarnog suvereniteta,prihvataju jedinstvenu valutu I osnivaju jedinstvenu centralnu banku(supranacionalna banka),koja sprovodi jedinstvenu monetarnu I deviznu politiku za sve clanice unije.

Supranacionalna centralna banka funkcionise tako sto u svakoj zemlji clanici monetarne unije postoje njeni ogranci.Primer ovakvog modela organizacije centralne banke je zemlja clanica Evropske unije.

Evropski sistem centrlnih banaka(ESCB)sastavljen je od Evropske centralne banke(ECB) I nacionalnih centralnih banaka(NCB-a),svih zemalja clanica Evropske unije.Osnovni uslov za pristupanje Evropskoj uniji I Evropskoj centralnoj banci je ostvarivanje I odrzanje stabilnosti cena.

Osnovni zadatak Evropske centralne banke je prudencione supervizija kreditnih institucija I stabilizacija finansijskog sistema clanica monetarne unije.

Mozemo zakljuciti da izbor organizacione forme centralne banke zavisi od modela administrativnog ustrojstva zemlje.

Centralna banka u nasoj zemlji dozivela je veci broj organizacionih promena.Do pocetka sedamdesetih godina Narodna banka Jugoslavije funkcionisala je kao jedinstvena institucija,da bi 1971.godine donosenjem ustavnih amandmana,a zatim I ustava iz 1974.godine,bila organizovana kao sistem centralne banke.

Raspadom Jugoslavije I formiranjem nove Jugoslavije,kao drzavne zajednice dve republike,Srbije I Crne Gore,organizovana je jedinstvena centralna banka.Medjutim,zbog razornog delovanja inflacije 1993.godine,vlada Crne Gore donosi odluku o uvodjenju zasebne monete,nemacke marke(a kasnije euro),koja funkcionise kao sredstvo placanja na njenoj teritoriji.Takodje donosi odluku o formiranju monetarnog odbora I time suspenduje ovlascenja jedinstvene centralne banke Jugoslavije.Nepostojanje jedinstvene valute na celoj teritoriji drzavne zajednice predstavlja specificnost u odnosu na sve poznate modele monetarnog organizovanja.

Nezavisno od organizacionog modela I izbora instrumenata u vodjenju monetarne politike,sve centralne banke imaju jedinstven zadatak.One su zaduzene za obezbedjenje monetarne stabilnosti kao preduslov za uspesan ekonomski razvoj zemlje.

MEDJUNARODNA TRGOVINA I STRATEGIJA OSVAJANJA NOVIH TRŽIŠTA

Savremeni ekonomski razvoj zemalja u razvoju velikim delom je pod uticajem dosadasnjeg neravnomernog razvoja proizvodnih snaga,u kome su najvecim delom dosadasnje kolonije predstavljale agrarno sirovinski privezak razvijenim industrijskim zemljama.

Brz porast industrijske proizvodnje koji je do sada zapazen u nerazvijenim privredama,I potrbe brzog daljeg razvijanja na osnovu savremene tehnike u razvijenim zemljama,sve vise zahtevaju izmenu polozaja u razvoju I znacaj medjunarodne trgovine I za ove nerazvijene zemlje I za svetsku ekonomiku uopste.

Paralelno sa porastom proizvodnje povecava se mogucnost privredne razmene.Kapitalisticki sistem dovodi do opadanja medjunarodne razmene a time I do smanjenja dugorocne prosecne stope rasta zemalja.

Prema godinama izmedju dva rata,posleratno razdoblje karakterise ne samo znatno visa stopa rasta medjunarodne trgovine,vec I znatno veca stabilnost kretanja jednom stalnom uzlaznom linijom.U celom posleratnom periodu nije bilo ozbiljnih padova u uzlaznom trendu kretanja medjunarodne trgovine,izuzev manjih kolebanja.Takva kretanja treba posmatrati I tumaciti znacajnim stabilizacionim I anticiklicnim merama I naporima razvijenih industrijskih zemalja,ali I naporima veecine nerazvijenih zemalja u povecanju stope svog ekonomskog rasta.

U novijem periodu trgovinu karakterise razvoj koji je ne samo apsolutno vec I relativno sporiji u odnosu prema razvoju industrijske proizvodnje.U periodu 1980.-86.industrijska proizvodnja je povecana prema stopi od 2,7% prosecno,a trgovina 2,1%.To je velikim delom posledica razvoja proizvodnih snaga,koji je dostigao takve razmereda je zahtevao kao neophodnost sire ekonomsko povezivanje na medjunarodnom planu odnosno potrebu medjunarodne saradnje specijalizacijom I kooperacijom.

Koliko je malo uspela pomoc za razvoj a koliko nisu mogli da dovedu do uspeha napori nerazvijenih zemalja u proteklih deset godins svetske privrede,vidi se iz sledeceg:

-ucesce zemalja u razvoju u ukupnom svetskom izvozu zabelezio je veliki pad,sa 27,1% iz 1980.godine na svega 22,7% u 1986.
Pri tome je upravo za zemlje u razvoju izvoz izvanredno znacajan,jer one samo preko spoljne trgovine mogu dobiti devizne potrebe za izgradnju nacionalne ekonomije.Ovakav,upravo fatalni razvoj,postaje jasan narocito ako se gleda razvoj dugova.Mnoge zemlje u razvoju postale su iz navedenog razloga rdjav platisa.One nisu vise u stanju da placaju amortizaciju I kamate na kredite,uzete pre mnogo godina,a koji godisnje dostizu I do 110 milijardi dolara,sto cini danas gotovo 26%vrednosti uvoza.

Popravljanje dosadasnjeg nepovoljnog spoljntrgovinskog polozaja zemalja u razvoju moze se trajno postici samo promenom njihove ekonomske structure pdnosno ubrzanjem razvoja ovih zemalja.U naporima da to ostvare,ove su zemlje upucene na neophodan uvoz industrijske opreme,pri cemu osiguranje potrebnog uvoza opreme predstavlja jedan od centralnih problema ovih zemalaj.

Osiguranje potrebnih sredstava za placanje uvoza opreme ove zemlje mogu ostvariti na dva nacina:

-Vlastitim izvozom
-Prilivom inostranih finansijskih sredstava

Svetsko trziste predstavlja kretanje svetske privrede ka svom ‘totalitetu”.U tom pojedini njeni delovi (nacionalne ekonmije),imaju svoju relativnu samostalnost.Ta samostalnost vezana je odnosima razmene na svetskom trzistu u jedinstvenu svetsku ekonomiju.Ovaj proces odvija se kao rezultat medjunarodne robne razmene I podele rada u pocetku mirnim putem,dobrovoljnom spremnoscu razlicitih ljudskih zajednica da razmenjuju svoje proizvode,da bi se taj proces kasnije odvijao putem prinude:

-Ekonomske
-Politicke
-Tehnoloske I druge.

Ekonomska podela sveta izmedju najrazvijenijih kapitalistickih zemalja-kolonijalni sistem.To je dovelo sa svoje strane do podele u svetu na razvijene I nerazvijene zemlje,podele na Istok I Zapad.Kasnije ce ova podela dovesti do kolonijalizma I tehnoloske zavisnosti.

Preraspodelom svetskog nacionalnog dohotka nastao je ogroman jaz izmedju razvijenih I nerazvijenih zemalja.Razvijene zemlje sa svega 31% svetskog stanovnistva uzivaju preko 70% svetskog nacionalnog dohotka,a nerazvijene sa 69% svetskog stanovnistva raspolazu sa svega 60% svetskog nacionalnog dohotka.Visina nacionalnog dohoyka po stanovniku krece se preko 35.000 $ u razvijenim zemljama, do oko 100-200$ u nerazvijenim zemljama ,finansijska prezaduzenost nerazvijenih zemalja iznosi preko 1.700 milijardi $,tehnoloski kolonijalizam,I sl.

Jedan od osnovnih uslova nastanka I ubrzanog razvoja medjunarodnog trzista I medjunarodne trgovinske razmene su ubrzani razvoj nauke,tehnike I tehnologije,sto postaje osnovna proizvodna snaga.One se razvijaju kao povezani svetski procesi,sto namece potrebu svim zemljama,da polazeci od svojih ekonomskih interesa,traze adekvatne oblike saradnje sa drugim zemljama,da bi se sto uspesnije mogle uklopiti u svetske potrebe I trendove.

ZAKLJUCAK

Pored nespornih pozitivnih posledica nastanka I razvoja svetskog trzista,za razvoj nacionalne ekonomije I poboljsanje medjunarodne razmene,treba imati u vidu da su svetski kapitalisticki sistem I svetsko trziste stvorili ogromnu neravnotezu u svetskoj privredi.

Navedena I slicna sagledavanja pokazuju da su dosadasnji razvoj svetskog trzista I medjunarodne podele rada doveli do velikih disproporcija u svetskoj privredi,koje su postale kocnica daljeg uspesnijeg razvoja u svetuuopste.To nalaze izmene postojece ekonomske situacije I stvaranja svetskog ekonomskog jedinstva na novoj,uravnotezenoj osnovi I na novoj podeli rada,kako bi se prevazisla podela na industrijske I sirovinske zemlje,na bogate I siromasne.

Neophodno je ostvariti I odgovarajuciu nivo produktivnosti I intezivnosti nacionalnih radova,kako bi se otklonili uslovi eksploatacije nerazvijenih od strane razvijenih zemalaj,odnosno “gubljenje”znacajnog dela nacionalnog dohotka nerazvijenih zemalja na svetskom trzistu.

LITERATURA

1.”Ekonomija kapitala I finansiranje razvoja”,VPS,Cacak 2006. dr Zarko Ristic dr Slobodan Komazec dr Jovan Savic dr Todor Petkovic

2.” Bankarstvo”,Naucna knjiga,Beograd 1990. Srboljub Jovic

3.”Strategijsko planiranje u bankarstvu”,Feljton, Novi Sad,1999. Uros Curcic

4.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet, Bridge Company,Beograd,2001. dr Milutin Cirovic

5.”Medjunarodna ekonomija I finansije”,VPS,Beograd,2006. dr Bogdan Ilic dr Predrag Jovanovic Gavrilovic dr Aleksandar Gracanac

6..www.carnet hr(wwwgoogle.com)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi