Stejkholderi preduzeća,
razmatranje njihovih ciljeva i interesa

Šta su Stejkholderi?

Različita lica, grupe ili organizacije koje su na bilo koji način zainteresovane za realizaciju određene strategije ili određenog poduhvata, i mogu vršiti određeni uticaj na njihovu realizaciju.
Imaju izuzetno značajunu ulogu za kontrolu implementacije strategije.

Vrste analiza stejkholdera

1) Strategijska – ukazuje na menadžerske probleme u vezi sa stejkholderima koji će imati određeni uticaj na finansijske rezultate preduzeća
2) Normativna – rešavanje problema u vezi sa moralnim i etičkim razlozima

Dve osnovne grupe stejkholdera

1) Interni – akcionari, menadžerska struktura, projektni menadžeri i projektni tim, pojedinci i grupe iz matičnog preduzeća, i dr.
2) Eksterni – banke, poslovni partneri, klijenti, konkurencija, dobavljači, pojedini političari, mediji, NVO

Osnovni koraci analize stejkholdera

1) Identifikacija i klasifikacija stejkholdera
2) Analiza i utvrđivanje interesa pojedinih stejkholdera
3) Analiza i utvrđivanje mogućih uticaja pojedinih stejkholdera
4) Definisanje prioritetnih stejkholdera sa najvećim uticajem na realizaciju stretegije
5) Određivanje načina dobijanja podrške prioritetnih stejkholdera

Stejkholderi

Stejkholdere u savremenom preduzeću čine svi zainteresovani subjekti koji su na bilo koji način povezani sa preduzećem i koji imaju određene interese vezano za njegovo postojanje i funkcionisanje. Stejkholderi preduzeća se mogu svrstati u dve velike grupe:

1. Interne stejkholdere
Čine tri osnovne grupe subjekata:
1. Vlasnici
2. Upravljači (menadžeri)
3. Radnici (izvršioci)
Ove grupe nisu homogene, već se najčešće u okviru njih dalje grupišu u različite oblike i vrste internih interesnih koalicija.

2. Eksterni stejkholderi
Su spoljni partneri sa kojima preduzeće posluje na raznenačine (kupci,dobavljači,banke i drugi), zatim državni organi, poslovne asocijacije i drugi subjekti koji izražavaju na manje ili više direktan način interese društvenezajednice.

Distribucija moći,kao i nivo i karakter aspiracija stejkholdera su podložni promenama koje su uzrokovane razvojem preduzeća, promenom relativnog odnosa ekonomske snage i zainteresovanosti vlasnika za korektno preduzeće kao i promenama u širem okruženju.

Stejkholderi su u fazi nastavka preduzeća bili malobrojni i lako uočljivi. Sa obzirom na odnos raspoloživih moći su dominantno činili vlasnici koji su u toj fazi ujedno bili i menadžeri preduzeća. Ovakva situacija je danas izuzetak koji važi samo za manji broj manjih preduzeća u kojima je vlasnik još uvek aktivno uključen u proces upravljanja preduzećem.

Početkom 30-tih godina XX veka u najrazvijenijim tržipnim privredama,u velikim kompanijama je došlo do poznatog procesa odvajanja vlasničke od upravljačke funkcije i formiranju posebnog upravljačkog sloja - menadžera,koji su promenom karaktera vlašništva dobijali sve veću diskrecionu moć. Jedna od reakcija na ovaj proces bilo je i jačanje procesa organizovanja radnika unutar i izvan preduzeća, u okviru različitih tipova radničkih asocijacija. Taj proces je ovu grupu transformisao u značajnog i uticajnog stejkholdera, sposobnog da svoje interese ravnopravno plasira u odnosu na poslodavce.

U Severno Američkim zemljama uticaj radnika se meanifestovao preko uticaja snažnih radničkih sindikata, koji su postali ravnopravan partner u definisanju uslova i cene rada.
U Zapadnoj Evropi ovaj proces je dobio još raznovrsnije i izraženije oblike u okvirurazvoja tzv. “participatizovanog menadžmenta”:

• U Velikoj Britaniji u formi industrijske demokratije

• U Nemačkoj u formi kodererminacije

Cilj formiranja ovakvih oblika je bio da se uticaj radnika proširi sa pitanja uslova i cena rada na upravljanje preduzećem, uključujući neke elemente strategijskg upravljanja. Poseban značaj u izražavanju šireg društvenog interesa dobijaju elektronski i ostali mediji, a kroz njih se formira specifičan i njihov sve moćniji oblik- javno mnjenje.
U okviru ovog procesa eksterni stejkholderi preduzeća postaju sve brojniji iuticajniji. Razvoj džinovskih korporacija kao samostalnih centara finansijske, ekonomske i društvene moći su jedan od najupečatljivijih trendova u razvoju savremene kapitalističke ekonomije.

Funkcionisanje ovakvih organizacija bez neposrednedruštvene kontrole stvara potencijalnu opasnost da one, naglašavaju svoje interese,dovedu u opasnost šire društvene interese. To se u praksi ponekad dešava amanifestuje se u nekontrolisanom eksploatisanju i iscrpljivanju prirodnih resursa, ugrožavanju prirode i životne sredine, naglom otpuštanju velikog broja zaposlenih istvaranju socijalnih potresa, pa i u pitanju šire društvene i političke sfere u vlastitim zemljama i u međunarodnim okvirima. Ukoliko ne želi da dođe pod udar nezadovoljstva dela svojih uticajnih stejkholdera, preduzeće mora da se ponaša drušveno odgovorno. Koncept društveno odgovornog preduzeća je uveliko dobilo svoje mesto u praksi. Poslednjih godina posebno je postao značajan uticaj šire drutvene zajednice, koji jeveoma snažan i raznovrstan, a naročito se manifestuje u formi javnog mnjenja.

Aspiracioni nivo stejkholdera

Njihova polazna pretpostavka je da svi ekonomski subjekti imaju samo jedan nivoaspiracije-teorijski maksimum.Empirijska istraživanja su pokazala da u praksi preduzeće manifestuje drugačijeobilike ponašanja i da je maksimiziranje ciljne funkcije pre izuzetak nego pravilo.

Klasifikacija je načinjena polazeći od dve dimenzije ponašanja preduzeća i četiri nivoa aspiracije. Njihovim povezivanjem dobija se gornja matrica, u kojoj svako polje ilustruje specifični oblik aspiracionog ponašanja. Od šesnaest mogućih oblika koje matrica nudi, u praksi je indetifikovano postojanje devet odgovornih tipova preduzeća i organizacija, dok se ostali po pravilu ne pojavljuju u praksi.

1. U prvom polju se nalazi tipična neprofitna organizacija. Njen aspiracioni nivo je relativno nizak
2. U Drugom kvadrantu je locirano konzervativno preduzeće. Za njega je karakterističnoda insistira na nivou efikasnosti,koja obezbeđuje pozitivan proftStrategijski aspiracioni nivo je negativan tj. strategijskim promenama se pristupa tek kada nastupi kriza.

Najveći broj preduzeća u savremenim tržišnim privredama se nalazi u zoni nivou ciljnog operativnog i pozitivno zadovoljavajućeg strategijskog nivoa aspiracije. Postoje dve osnovne grupe:

Strategijski pasivne
Interna kultura se mani festujekroz preovladajuću kolektivnu kulturu-sistemvrednosti koji preferira status quo preduzeća.U takvoj organizacionoj sredini prioritet se daje operativnom u odnosu na strategijski menadžment.

Strategijski aktivan oblik
Podrazumeva interna kultura koja preferira stalno nastojanje da se uvedu novineurazličitimdomenima poslovanja.Članovi kolektiva su u takvoj sredini skloni inovativnom ponašanju koje se valorizuje odgovarajućim nagradama. Klasifikacija na aktivnu i pasivnu kulturu je relativno gruba.U okviru svakih odovih tipova moguće je indetifikovati njihove manje ili većemodifikacije i varijante.Postoje četiri tipa internih kultura koji u osnovi predstavljaju ,,finiju razradu” gornje klasifikacije:

- Stabilni oblik
- Reaktivni oblik
- Anticipativni oblik
- Kreativni oblik

Stabilni i reaktivni oblik spadaju u strategijske pasivne oblike a anticipativni I kreativni oblik spadaju u aktivne oblike interne kulture.

Distribucija moći stejkholdera - Stepen dominacije pojedinih subjekata

Određuje stepen u komeće svaki od pojedinih stejkholdera moći da nametne svoj nivo aspiracije. Nivo moći stejkholdera u preduzeću zavisi od stepena kontrole koji pojedinistejkholderiimaju nad pojedinim strategijskim faktorima poslovanja preduzeća. U situaciji kada je za strategijsku poziciju preduzeća bitan capital, dominantnu poziciju dobija vlasnik kapitala. Kada capital postane obilan i relativno lakodostupan, dominantan faktor uspeha mogu da postanu upravljačke sposobnosti, pa dominantu poziciju preuzimaju menadžeri preduzeća. Ovakvu poziciju mogu da steknu i eksterni stejkholderi,to mogu da budu određenidržavni organi,ovlašćena sručna komisija itd. Distribucija moći između pojedinih stejkholdera,kao i njihovo koalicionogrupisanje, može da stvori različite moći.Moguća su tri čista modelska tipa odnosa:

• Potpuna dominacija jedne koalicije (jednog centra moći)-autokratski model
• Postoji više značajnih centara moći-decentralizovani model

Važnost aktera menadžmenta je da podrži organizaciju u ostvarivanju svojih strateških ciljeva tumačeći i utiče na obe spoljne i unutrašnje sredine i stvaranje pozitivne odnose sa zainteresovanim stranama kroz odgovarajuće upravljanje njihovim očekivanjima i dogovorenih ciljeva.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi