Monetarno - kreditna multiplikacija

Glavni zadatak savremene ekonomske politike jeste da održava monetarnu ravnotežu tj. stabilan nivo cena kao sintetički izraz opšte ekonomske ravnoteže. Istovremeno, ovo predstavlja osnovnu ulogu politike novca i kredita koja ovom cilju teži delovanjem faktora kojima se stvara, poništava i raspodeljuje novčana masa, odnosno reguliše i kontroliše novčani opticaj. Imajući u vidu politiku novca i kredita treba reći da se radi o veoma heterogenom i kompleksnom pojmu koji se danas naziva i različitim imenima kao što su: monetarna politika, emisiona politika, novčana politika i sl.
Treba posebno istaći da je politika monetarnih finansija danas sastavni deo ukupne ekonomske politike i da u sklopu toga ona ima specijalno teorijsko opravdanje, svoje determinante i indikatore, svoje objekte i svoje instrumente. Dakle, to je potpuno zaokružen i konzistentan deo ekonomske politike koji ima i uzornu prošlost i bogatu sadašnjost, a iznad svega i značajnu budućnost.
Monetarnu politiku treba posmatrati kao onu politiku države koja ima zadatak da reguliše količinu novca u opticaju različitim emisionim, kreditnim i deviznim instrumentima, koje propisuje država, odnosno centralna banka, a u cilju održavanja dinamičke monetarne ravnoteže kao osnovnog cilja savremene ekonomske politike svake zemlje.
Instrumenti monetarne politike nisu statička kategorija, već predstavljaju veoma fleksibilan instrumentarijum, koji se razvija i modifikuje u zavisnosti od promene uslova u ekonomskom sistemu. Instrumenti monetarne politike mogu se podeliti u dve osnovne grupe: prvo, kvantitativni (indirektni) instrumenti, i drugo, kvalitativni (selektivni) instrumenti. Kvantitativni instrumenti monetarne politike treba da deluju samo globalno na nivou ukupne privrede, dok kvalitativni instrumenti treba da deluju selektivno u pogledu vrste kredita, korisnika, namena, načina korišćenja, itd.
Savremeni proces razvoja sistema monetarnog regulisanja nosi karakteristike jačanja instrumenata monetarne politike koji se zasnivaju na uticaju ponude kredita i slabljenju uticaja na potražnju kredita.

1 Monetarno kreditna multiplikacija

Iako centralna banka neposredno ne kontroliše sve tokove kreiranja primarnog novca (monetarne baze), ipak ona u normalnim uslovima ima dominantan uticaj na ukupan proces determinisanja monetarne baze preko neposrednog uticaja na visinu kreditiranja poslovnih banaka. Na taj način, postavljeno pitanje u kojem stepenu centralna banka može da kontroliše determinisanje novčane mase koncentriše se u stvari na pitanje stabilnosti monetarnog multiplikatora.
Formiranje monetarnog multiplikatora može se prikazati na više načina. Jedan od uobičajenih načina jeste da sistem funkcionalnih odnosa koji utiču na formiranje generalizovanog monetarnog multiplikatora prikaže koristeći depozite po viđenju (D) kao ključnu varijabilu monetarnog sistema. U tom slučaju, formiranje monetarnog multiplikatora može se prikazati na sledeći način:

M = D + G, B = R + G, R = r x (D+ T),
G = g x D, T = t x D,

U navedenim formulama, upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje:

M = Novčana masa
B = Primarni novac (monetarna baza)
D = Depoziti po viđenju
G = Gotov novac
R = Depoziti poslovnih banaka kod centralne banke
T = Oročeni i štedni depoziti
r = Stopa rezevi poslovnih banaka kod centralne banke
g = Stopa gotovog novca prema depozitima po viđenju
t = Stopa oročenih i štednih depozita prema depozitima po viđenju.

Gornji sistem jednačina moguće je računski transformisati, tako da transformacija dobija izgled sledeće serije jednačina:

Za cifarsko izračunavanje monetarnog multiplikatora nužno je raspolagati sa vrednostima koeficijenata g, r, t. Ako se pretpostavi da su to vrednosti za: g = 0,4; r = 0,1 i t = 2,0 onda ćemo imati sledeći računski izraz:

Ako je u ovim relacijama takođe poznata i količina primarnog novca, na primer B = 1000, onda možemo da izračunamo vrednosti za D, G, i M, odnosno vrednosti za monetarnu masu i njenu osnovnu strukturu, a to je sledeće: D = 1.428,5; G = 571; i M = 2000.
Ako dođe do porasta koeficijenata r, g, t, to utiče na smanjenje vrednosti monetarnog multiplikatora. Ako se smanji vrednost koeficijenata (r, g, t) to dovodi do porasta monetarnog multiplikatora i u tom slučaju pri datoj masi primarnog novca dolazi do većeg prirasta novčane mase.

1.1 Model multiplikatora

Model multiplikatora je makroekonomska teorija koja se upotrebljava da bi se objasnilo određivanje proizvodnje u kratkom roku. Naziv multiplikator dolazi do nalaza da svaki dolar promene određenih rashoda (npr.investicija) vodi ka promeni (ili multipliciranoj promeni) GNP većoj od jednog dolara.

Model multiplikatora objašnjava kako šokovi investicija, spoljne trgovine, državnih poreza i politika potrošnje mogu uticati na proizvodnju i zaposlenost u privredi s neiskorišćenim resursima. Model multiplikatora objašnjava delovanje agregatne potražnje tačno pokazujući kako potrošnja, investicije i druge varijable uzajamno deluju da bi odredila agregatnu potražnju. Glavna je pretpostavka u modelu multiplikatora da su cene i nadnice u kratkom roku zadane ili fiksne, tako da sve prilagodjavaju šokovima ili ekonomskim politikama utiču na proizvodnju i zaposlenost.

Ova pretpostavka o fiksnim nadnicama i politikama je korisna na kraći rok, međutim tokom dužeg razdoblja moramo uzeti u obzir reakcije cena i nadnica koje se javljaju zbog izazvane agregatne potražnje i s promenama u potencijalnoj proizvodnji i troškovima proizvodnje.

1.2 Određivanje proizvodnje s uključenom štednjom i investicijama

Y = S + C

Štednja i investicije zavise o vrlo različitim faktorima: štednja zavisi u pasivnom smislu od dohotka, dok investicije zavise od proizvodnje i različitim drugim faktorima (kao što su: budući očekivani dohodak, kamata, porezna politika i poslovno poverenje).

Grafikon 1. Kako štednja i investicije određuju dohodak

Tačka ravnoteže nivoa nacionalnog dohotka određena je sečenjem krivi štednje i investicija. Vodoravni pravac pokazuje da su investicije konstantne na naznačenom nivou. Tačka E pokazuje mesto gde se seku krive investicija i štednje. Ravnotežni GNP nalazi se u secištu krivih SS i II jer je to jedini nivo GNP gde je željena štednja domaćinstva tačno jednaka temeljnim investicijama preduzeća.

Zbog jednostavnosti, treba posmatrati investicije kao eksternu ili autonomnu promenljivu, varijablu čiji je nivo određen izvan modela.

 

1.2.1 Značenje ravnoteže

Zašto tačka E na grafikonu predstavlja ravnotežu?

Razlog tome je što je u tački E željena štednja domaćinstva, jednaka željenim investicijama preduzeća. Kad željena štednja i investicije nisu jednake, proizvodnja će težiti da se podesi na gore ili dole. Krive štednje i investicija prikazane na grafikonu predstavljaju njihove željene (planirane) nivoe. Navodimo tri slučaja ako bi se videlo, kako se proizvodnja prilagođava do izjednačenja željene štednje i željenih investicija. U prvom slučaju, sistem je u tački E, gde kriva onoga što preduzeća žele investirati seče krivu štednje tj.onoga što domaćinstva žele uštedeti. Kada su planovi svih ispunjeni, svi će biti zadovoljni da nastave da rade što su do sada radili. U ravnoteži, preduzeća neće slagati zalihe na polici, niti će njihove prodaje biti tako velike da ih teraju na proizvodnju dodatnih roba. Tako će proizvodnja, zaposlenost, dohodak i potrošnja ostati neizmenjeni. U tom slučaju GNP ostaje u tački E, i tu tačku nazivamo ravnotežnom. Drugi slučaj počinje sa GNP višim od onog u tački E, GNP je desno od M, na nivou dohotka gde je kriva štednje viša od krive investicija.

Zašto sistem ne može tamo ostati zauvek?

Zato jer na tom nivou dohotka, porodice štede više nego što preduzeća žele investirati. Preduzeća će imati premalo kupaca i veće zalihe neprodate robe, nego što to žele. U takvoj situaciji preduzeća samo mogu smanjiti proizvodnju i otpustiti radnike.

U trećem slučaju treba pokazati da će se snažne sile staviti u pogon da vrate GNP istočno, natrag u tačku E, u slučaju kad je on ispod svog ravnotežnog nivoa.

Sva tri slučaja vode ka istom zaključku: jedini ravnotežni nivo GNP je u tački E, gde se seku krive štednje i investicija. U svakoj drugoj tački, željena štednja domaćinstva se ne podudara s željenim investicijama preduzeća. Ova razlika usmeriće preduzeća da promene nivoe proizvodnje i zaposlenosti, i tako vratiti sistem u ravnotežni GNP.

1.3 Određivanje proizvodnje pomoću lične potrošnje i investicija

Osim jednakosti štednja-investicije, postoji i drugi način da se pokaže kako se određuje proizvodnja. Ravnoteža je ista, ali razumevanje određivanja proizvodnje se produbljuje ako se upotrebi metoda lična potrošnja plus investicije(C+I).

Kako funkcioniše pristup C+I?
Grafikon 2 prikazuje krivu ukupne potrošnje nacrtanu nasuprot ukupne proizvodnje ili dohotka. Crni pravac CC je funkcija potrošnje, koja prikazuje nivo željene lične potrošnje koja odgovara svakom nivou dohotka. Tada se dodaju željene investicije. Nakon toga unosimo crtu s nagibom od 45° da nam pomogne da identifikujemo ravnotežu. U bilo kojoj tački na crti ukupan nivo lične potrošnje, plus investicijska potrošnja tačno je jednaka ukupnom nivou proizvodnje. Tamo gde je željeni iznos potrošnje, predstavljen krivom (C+I), jednak ukupnoj proizvodnji privreda se nalazi u ravnoteži.

Grafikon 2. Kako potrošnja i investicije određuju dohodak

Kriva ukupne potrošnje (C+I) pokazuje nivo željenih izdataka potrošača i preduzeća na svakom odgovarajućem nivou proizvodnje. Privreda je u ravnoteži u tački u kojoj kriva (C+I) preseca pravac od 45°u tački E na grafikonu 2. u tački E privreda je u ravnoteži jer su na tom nivou željeni rashodi za ličnu potrošnju i investicije tačno jednaki nivou ukupne proizvodnje.

Bitno je shvatiti zašto je tačka E ravnoteža. Ravnoteža nastaje kada je planirano trošenje jednako planiranoj proizvodnji. Kada bi sistem odstupio od te ravnoteže, na nivou proizvodnje D, tada bi crta trošenja C+I bila iznad crte s nagibom od 45°, pa bi planirano trošenje bilo veće od planirane proizvodnje. To znači da bi potrošači kupovali više nego što preduzeća proizvode. U toj neravnotežnoj situaciji prodavači bi reagovali povećavajući svoje narudžbe, a proizvođači bi ponovo pozvali otpuštene radnike i ubrzali svoje proizvodne linije. Prema tome, neravnoteža trošenja dovodi do promene proizvodnje.

Postoje razlike između planirane količine ili potrošnje date funkcijom potrošnje ili krivom potražnje za investicijama i stvarne količine potrošnje ili investicija merenih nakon izvršenja. Stvarne će se investicije često razlikovati od planiranih investicija kad stvarne prodaje nisu jednake planiranim prodajama i kad se preduzeća zbog toga nerado suočavaju s gomilanjem ili smanjivanjem zaliha. Samo kad je nivo proizvodnje takav da je planirano trošenje na C+I jednako planiranoj proizvodnji tada neće biti nastojanja da se menjaju proizvodnja, dohodak ili trošenje.

1.4 Izračunavanje i grafički prikaz multiplikatora

Logično je da će porast investicija povećati nivo proizvodnje i zaposlenosti, ali za koliko? Keynesov model multiplikatora pokazuje da će povećanje investicija dovesti do povećanja GNP za povećani multiplicirani iznos- za iznos veći od samog sebe. Multiplikator je broj s kojim treba pomnožiti promenu investicija da bi se odredila rezultirajuća promena ukupne proizvodnje.

Npr. unajme se nezaposleni resursi da bi se sagradila pilana vredna 1000 eura. Stolari i proizvođači stolarske građe dobiće dodatnih 1000 eura dohotka. Ako svi oni imaju graničnu sklonost potrošnji od 2/3, potrošiće se 666,67 eura na nova potrošna dobra. Proizvođači ovih dobara, sada će dobiti novi dohodak od 666,67. ako je njihova MPC takođe 2/3, oni će sada, kada je njihov red trošenja, potrošiti 444,44KM, ili 2/3 od 666,67 eura. Proces će se nastaviti tako da će svaki sledeći krug potrošnje iznositi 2/3 prethodnog. Tako je ovom primarnom investicijom od 1000 eura pokrenut beskonačni lanac dodatne sekundarne potrošnje. Iako se radi o beskonačnom lancu, njegove vrednosti su stalno opadajuće.

1 000,00 eura              1 x 1000 eura
+                                    +
666,67                          2/3 x 1000 eura
+                                    +
444,44                         (2/3)2 x 1000 eura
+                                    +
296,30                         (2/3)3 x 1000 eura
+                                    +
197,53                         (2/3)4 x 1000 eura
+                                    +
.                                      .
_______ __________________________
3000 eura 1/(1-2/3)x1000 eura ili 3x1000 eura

Ovaj račun pokazuje da multiplikator uz MPC od 2/3 iznosi 3, on se sastoji od jedne jedinice primarnih investicija i dve dodatne jedinice sekundarne potrošnje.

Visina multiplikatora zavisi dakle od veličine MPC. On se može izraziti pomoću dvojnog koncepta, tj.pomoću MPS. Za MPS od ¼, MPC je ¾ , i multiplikator bi iznosio 4. za MPS od 1/3, multiplikator iznosi 3. Multiplikator je uvek inverzan ili recipročan graničnoj sklonosti štednji. On je jednak 1/ (1-MPC). Jednostavna formula za multiplikator glasi:

m = 1/(1-MPC) ili m = 1/MPS

Promena proizvodnje = 1/MPS x promena investicija = 1/ (1-MPC) x promena investicija ili

ΔQ = 1/MPS x ΔI
ΔQ = 1/( 1-MPC) x ΔI

Drugim rečima, što je veće dodatno izdavanje na potrošnju, veći je multiplikator.

 

1.5 Dijagram multiplikatora

Pretpostavimo da je MPS jednaka 1/3 i da provala izuma uzrokuje 100 milijardi neprekidnih dodatnih investicijskih mogućnosti. Koliki će biti novi ravnotežni GDP? Ako je multiplikator 3, onda je odgovor 3900 milijardi eura. Grafik 3 može potvrditi taj rezultat. Stara kriva investicija II pomakla se prema gore za 100 milijardi eura na novu I´I´. Novo je secište tačka E´. Povećanje dohotka je tačno 3 puta veće od povećanja investicija.

Znamo da se željena štednja mora povećati i da mora biti jednaka većem nivou investicija. Jedini je način da se štednja poveća povećanje nacionalnog dohotka. Kada je granična sklonost štednji jednaka 1/3 i kada povećanje investicija iznosi 100 milijardi eura, dohodak se mora povećati 300 milijardi da bi doneo 100 milijardi dodatne štednje koja je jednaka novim investicijama. Prema tome, u ravnoteži, 100 milijardi eura dodatnih investicija podstiče 300 milijardi dodatnog dohotka. To potvrđuje našu aritmetiku multiplikatora.

1.6 Vrste modela multiplikatora

Osnovni ili jednostavni model (GDP = f (promena C, promena I) Ovaj model je građen na pretpostavci da su najamnine i cene u kratkom roku fiksne, tako da se svaka promena ekonomske politike odražava na zaposlenost i proizvodnju. Ravnoteža društvene proizvodnje se postiže kada se planirana štednja izjednači s planiranim investicijama (S=I ). Prema metodi C+I, ravnoteža se uspostavlja kada je željeno trošenje na potrošnju i investicije jednako nivou ukupne proizvodnje.

C+I = GDP

RAZVIJENI ILI KEYNESOV MODEL (GDP = f (prom C, pr. I, pr.G, pr.X)
Ovaj model analizira kako i potrošnja države (G) i neto izvoz (X) utiču na GDP. Visina multiplikatora državnih izdataka (m) zavisi o MPC, odnosno MPS.

m = 1/ (1-MPC) = 1/MPS

Multiplikator državnih izdataka jednak je multiplikatoru investicija (k) te se oni jednim imenom nazivaju multiplikatorima izdataka.

Ravnoteža nastaje kada su ukupni izdaci (državna potrošnja) (C+I+G) jednaki GDP-u.
Privredna ravnoteža u modelu u koji je uključena i spoljna trgovina biće kada je X=0, odnosno kada je C+I+G+X = GDP

Multiplikator investicija (m) je broj koji množeći promenu investicija daje promenu proizvodnje i GDP-a.

Promena GDP = multiplikator x promena I

Veličina investicijskog multiplikatora zavisi od granične sklonosti potrošnji (MPC) odnosno šrednji (MPS).

m = 1/ (1-MPC) = 1/MPS

Promena proizvodnje = Promena investicija x 1/MPS

Na višem nivou dohotka efekat multiplikatora biće manji zbog opadajućeg MPC i rastućeg MPS. Primena investicijskog multiplikatora ograničena je na stanje depresije kada u privredi postoje neiskorićeni resursi. Kada realni GDP pređe potencijalni GDP, multiplikatorski učinak investicija nestaje i pretvara se u inflacionu potražnju.

Porezni multiplikator (mp):

mp = MPC x multiplikator izdataka

Multiplikator otvorene privrede (mop)
Uz pomoć granične sklonosti uvozu (Mpm) određuje se mop. Mop pokazuje za koliko će se povećati vrednost uvoza, ako se GDP poveća za jednu jedinicu.

mop = 1 / (MPS + MPm)

Multiplikator zatvorene privrede (mzp)
Kako u zatvorenoj privredi nema uvoza, Mpm =0 pa je mzp = 1 / MPS

 

1.7 Multiplikator u okviru AS i AD

Model multiplikatora je bio vrlo uticajan u makroekonomskoj analizi tokom zadnjih godina. Istodobno, on iz slike izostavlja mnogo makroekonomskih faktora. Zanemaruje ključni uticaj monetarnih faktora na kamate, i kroz njih, na investicije i druge delove proizvodnje koji su osetljivi na kamate. Takođe ispušta ponudu ekonomije, predstavljenu reakcijom agregatne ponude i cenama.

Analiza multiplikatora vredi i kad su sredstva neiskorišćena, tj.kada je stvarna manja od potencijalne proizvodnje. Kad su faktori dovoljno neiskorišćeni, povećanje agregatne potražnje može povećati nivo proizvodnje. Za razliku od toga, ako ekonomija proizvodi u skladu sa svojim maksimalnim potencijalom, prostora za povećanje jednostavno nema kada se povećava agregatna potražnja. Stoga povećanje potražnje u uslovima pune zaposlenosti dovodi do viših cena, a ne do povećanja proizvodnje.

Model multiplikatora je način shvatanja funkcionisanja ravnoteže AS i AD. Crtež a) prikazuje ravnotežu između proizvodnje i izdataka u modelu multiplikatora. U tački E, crta izdataka upravo seče crtu čiji je nagib 45°. To dovodi do ravnotežne proizvodnje Q. Ravnoteža se može takođe videti na b grafiku, gde krivulja AD seče krivu AS u tački E. Oba pristupa vode do potpuno iste ravnotežne proizvodnje.

1.8 Fiskalna politika u okviru multiplikatora

Privreda pati od uzastopnih napada nezaposlenosti i inflacije. Jedno od prvih oružja koje su države razvijale, da bi ublažile privredne cikluse jeste fiskalna politika, koja se sastoji od državnih rashoda na dobra i usluge (G), poreza i transfera (T). Jednostavni model multiplikatora treba proširiti da bi se pokazalo kako, dok postoje neiskorišćeni resursi, promene u G i T mogu uticati na nivo nacionalne proizvodnje.
Da bi se razumela uloga države u ekonomskoj aktivnosti, mora se osvrnuti na državnu potrošnju i oporezivanje, uporedno s uticajem tih aktivnosti na potrošnju privatnog sektora. Kao što se može pretpostaviti , dodaje se G, da bi se dobila kriva potrošnje C+I+G, i tako prikazala makroekonomska ravnoteža, kada je u igri prisutna država sa svojom potrošnjom i oporezivanjem.

Ako je vrednost poreza fiksna, ne može se ignorisati razlika između raspoloživog dohotka i bruto nacionalnog proizvoda. Ako se isključi štednja preduzeća i spoljna trgovina, GNP će biti jednak raspoloživom dohotku uvećanom za poreze. Međutim, ako se porezni prihodi drže konstantnim, GNP i DI će se uvek razlikovati za isti iznos.

Utvrđeno je da fiskalna politika snažno utiče na proizvodnju, kao i investicije. Paralela između investicija fiskalne politike sugerira, da bi fiskalna politika trebala imati multiplikativni efekt na proizvodnju i to je potpuno tačno.

1.9 Multiplikator državne potrošnje

Multiplikator državne potrošnje predstavlja porast GNP koji je rezultat porasta državnih rashoda na dobra i usluge od 1 eura. Početna državna kupovina dobra ili usluge, staviće u pokret lanac ponovne potrošnje: ako država gradi put, građevinari će trošiti deo svog dohotka na potrošna dobra, što će generisati dodatne dohotke, od kojih će neki biti ponovo potrošeni. U jednostavnom modelu koji se ovde razmatra, konačan efekat na GNP dodatne marke G, biće isti kao onaj dodatne marke (I): oba multiplikatora iznose 1/ (1-MPC). Multiplikator državne potrošnje sasvim je isti broj kao i investicioni multiplikator. Kako su oni jednaki, oba se nazivaju multiplikatorima potrošnje. Ako bi državni rashodi pali, uz poreze i ostale uticaje konstantne, GNP bi pao za promenu G puta multiplikator.

Državna potrošnja na dobra i usluge (G) važna je sila u određivanju proizvodnje i zaposlenosti. U modelu multiplikatora, ako raste G, proizvodnja će porasti za porast G puta multiplikator potrošnje. Državna potrošnja ima moć da stabilizuje ili destabilizuje proizvodnju tokom konjukturnog ciklusa.

1.9.1 Uticaj poreza

Iako je visina poreznog multiplikatora manja od multiplikatora potrošnje, porezi imaju uticaj na ravnotežni GNP.

Dolarske promene poreza, gotovo su jednako tako snažno oružje protiv nezaposlenosti i inflacije kao i dolarske promene državne potrošnje. Porezni multiplikator je manji od multiplikatora potrošnje za faktor jednak MPC.

Porezni multiplikator= MPC x multiplikator potrošnje

Razlog zašto je porezni multiplikator manji od multiplikatora potrošnje je jednostavan. Kada država troši 1 $ na G, taj se 1 $ troši direktno na GNP. S druge strane, kada država smanji poreze za jedan dolar, samo se deo toga dolara troši na C, dok se deo poreznog smanjenja od 1 $ štedi. Razlika u reakciji na jedan dolar G i jedan dolar T dovoljna je da smanji porezni multiplikator ispod multiplikatora potrošnje.

1.10 Spoljna trgovina u modelu multiplikatora

Iznenađujuće je da tokovi razmene neke nacije mogu pokrenuti celu privredu. Tabela 1 pokazuje kako uvođenje neto izvoza, utiče na podređivanje proizvodnje. Ukupna domaća potražnja u koloni 2, sastoji se od lične potrošnje, investicija i državne potrošnje. U koloni 3 dodan je izvor dobara i usluga, a on ovisi o inozemnim dohocima i proizvodnji, te o cenama i deviznom kursu, a sve te varijable uzete su kao određene izvan modela.

Tabela 1. Određivanje dohotka s uključenom vanjskom razmjenom (milijarde KM)

Uvoz zavisi o domaćim dohocima i proizvodnji, koji se jasno menjaju u tabeli. Primer: zemlja uvek izvozi 10% svoje ukupne proizvodnje, tako je uvoz iz kolone 4, 10% od kolone 1. Oduzimajući kolonu 4 od kolone 3 dobija se neto izvoz u koloni 5. to je negativan broj, kada uvoz nadmašuje izvoz i pozitivan broj kad je izvoz veći od uvoza. Neto izvoz u koloni 5 predstavlja neto dodatak toku potrošnje, kojem su doprinos dali stranci. Ravnotežna proizvodnja u otvorenoj privredi, pojavljuje se u tački gde je ukupna potrošnja iz kolone 6 tačno jednaka ukupnoj proizvodnji. U tom slučaju, ravnoteža se nalazi kod neto izvoza tačno jednakog nuli, iako je opšti nivo izvot različit od nule. Samo kod iznosa od 3,600 milijardi eura GNP je tačno jednak onome što potrošači, privrednici, država i stranci hoće utrošiti na dobra i usluge proizvedena u zemlji.

1.11 Dometi multiplikatora

Model multiplikatora predstavlja korisno sredstvo za procenu uticaja investicija na regionalni dohodak i zaposlenost. Koncept ističe ulogu efekata isticanja regionalnih izdataka, koji nastaju nakon inicijalne potrošačke injekcije (expenditure injection). Od presudne važnosti je utvrđivanje vremena u kojem inicijalni izdaci ostaju unutar regiona, od čega zavisi dužina trajanja procesa multiplikacije. Veće isticanje – manji efekat multiplikatora i obratno. Dva su osnovna razloga za takav pristup: Prvo, početni krug izdataka obično je nesrazmerno veći u poređenju sa ostalim, sekvencijalnim, ciklusima potrošnje. Drugo, efekat isticanja je najveći, odmah nakon početne potrošačke injekcije.

Značaj prvog kruga potrošnje u određivanju konzekvenci multiplikatora fundiran je empirijskim istraživanjima. Za potvrdu, prikazaćemo simplifikovan model. U cilju pojednostavljenja, iz analize je izostavljen sektor države i jedini efekat isticanja predstavlja uvozni sadržaj potrošnje, investicija i izvoza. Uvozna komponenta parametara modela varira u zavisnosti od vrste roba i usluga, zbog čega funkcija uvoza mora eksplicitno da odražava takvu zakonomernost. Model sačinjavaju tri jednačine:

Saglasno metodologiji obračuna regionalnog dohotka, razlikujemo dva os-novna načina izračunavanja regionalnog multiplikatora:

1) Metod marginalne sklonosti (Marginal Propensities Method, MPM)
2) Metod agregatnog isticanja (Aggregate Leakages Method, ALM)

Primenom MPM, regionalni multiplikator se izračunava parcijalnim određi-vanjem vrednosti njegovih komponenti: marginalne sklonosti potrošnji, investicijama i uvozu. ALM je zasnovan na utvrđivanju učešća ukupnog isticanja u re-gionalnom dohotku. Obično se uzimaju tri toka: štednja, porezi i uvoz. Primenom MPM i ALM dobijaju se približno isti rezultati. Za ilustraciju navodi se uporedni prikaz vrednosti regionalnog multiplikatora dobijenih primenom oba metoda (primer italijanskih regiona).

1.12 Ograničenja multiplikatora

Uprkos širokoj primerni, koncept regionalnog multiplikatora ima nekoliko ozbi-ljnih nedostataka koji smanjuju njegovu analitičku vrednost.

Prvo, analiza ne uzima u obzir ograničenja u kapacitetima. Kada se regionalna ekonomija suočava sa limitiranim kapacitetima, potrošačka injekcija može da ima mali ili neznatan uticaj na regionalni dohodak. Jačanje tražnje dovodi do rasta cena umesto outputa. Kombinacija nedovoljnog outputa i visokih cena us-loviće povećanje granične sklonosti uvozu, čime se redukuje multiplikovano dejstvo potrošačke injekcije.
Drugo, analiza ima ograničenja u obuhvatu međuregionalnih feedback efekata. Saglasno osnovnom modelu, rast dohotka dovodi do rasta uvoza. Pošto je uvoz jednog izvoz drugog regiona, dolazi do rasta dohotka i uvoza u posmatra-nom ali i u drugim regionima. Ukazane feedback efekte nije moguće celovito uvesti u model regionalnog multiplikatora. U slučaju malih regiona, feedback efekti nisu izraženi zbog čega se ne dovodi u pitanje upotrebljivost pristupa. Međutim, kada je region relativno velik u poređenju sa svojih okruženjem, feedback efekti postaju analitički signifikantni. Njihovo uvođenje u analizu moguće je primenom naprednih tehnika prostorne ekonometrije.

Treće, analiza bi imala veću upotrebnu vrednost uključivanjem vremenskih aspekata procesa multiplikacije. Krajnji efekti multiplikatora u regionalnoj ekonomiji postaju neposredno vidljivi nakon nekoliko godina. Međutim, u modelu se ne posvećuje pažnja proceni vremena u kojem dolazi do promene dohotka kao rezultat promene tražnje. Naglasak je na dugoročnim konzekvencama multiplikatora ali ne i na vremenskoj determinanti.

Četvrto, analiza daje jednu, vrlo uopštenu sliku o efektima potrošače injekci-je na regionalni dohodak. Definisanje i sprovođenje regionalne politike zahteva egzaktnije procene efekata promene autonomnih izdataka na output i zaposlenost. Od posebnog značaja je razmatranje uticaja promene tražnje na pojedine sektore i industrije što nije moguće primenom agregatnih modela.

Peto, uticaj regionalnog multiplikatora varira u zavisnosti od obima u kojem firme kupuju potrebne inpute u regionu odnosno uvoze iz drugih regiona. Regioni iste veličine ali različite industrijske strukture predstavalju bitno različito okruženje u vezi sa efektima investicija. Veličina potrošačke injekcije nije dominantan faktor ekonomskog prosperiteta. Efekti zavisi od sposobnosti regional-ne ekonomije da obezbedi neophodne inpute kao i od njenog položaja u odnosu na potencijalne ponuđače. Modelom regionalnog multiplikatora nije moguće uvesti ove činioce u analizu.

Šesto, koncept ne uključuje monetarne tokove u model regionalne ekonomi-je. Većina modela se zasniva na pretpostavci monetarne neutralnosti i obuhvata samo realne varijable. Pretpostavka je da monetarne promene nemaju bitan uticaj na ključna područja analize, kao što su regionalni output i zaposlenost. Razlozi za takva pristup su višestruki. Osnovni je nepostojanje regionalnih monetarnih podataka. Oskudica relevantnih informacija onemogućuje razmatranje uloge novca u oblikovanju ekonomske aktivnosti regiona. Regulisanje monetarnih uslova u nadležnosti je centralne banke i regionalne vlasti ne raspolažu sopstvenim instrumentima monetarne politike. Štaviše, regioni predstavljaju vrlo otvorenu ekonomiju, u smislu da se tokovi roba i novca obavljaju preko njihovih granica bez ograničenja. Posledično, od ponude novca zavisi njegova tražnja na regionalnom nivou zbog čega agregatni i modeli privrednog rasta tradicionalno isključuju monetarne i fokusiraju se isključivo na realne varijable. Suprotno tvrdnjama o monetarnoj neutralnosti, navode se argumenti o uticaju kamatnih stopa na regionalni ekonomski razvoj. Preduzeća iz perifernih regiona, udaljenih od glavnih finansijskih tržišta, suočavaju se poteškoćama u vezi sa dobijanjem kredita i visinom kamatne stope.

ZAKLJUČAK

Uprkos činjenici da mnogi regioekonomisti smatraju model multiplikatora zastarelim, on i dalje može obezbediti korisne informacije za analizu makro karakteristika regiona.

Zbog toga, ne bi trebalo da u potpunosti odbacujemo i kvalifi-kujemo koncept kao prevaziđen. Empirijska verifikacija modela, sadržana u radu, pokazuje da je većina dobijenih vrednosti konzistentna sa polaznim očekivanjima. Dalji razvojem moguće je otkloniti osnovne nedostataka i ograničenja, posebno u vezi sa obuhvatom dodatnih varijabli koji determinišu regionalne tokove.

Uvažavajući dostignuća na drugim područjima nauke o regionalnoj ekonomiji, ispravan pristup regionalnim problemima podrazumeva kombinaciju različitih konceptualno metodoloških okvira čiji neizostavan deo čini, upravo, model multiplikatora.

LITERATURA

1. A. Praščević, ″Teorija političkih ciklusa u makroekonomiji’’, CID. Beograd, 2008
2. M. Babić, Makroekonomski agregati, Čugura, Beograd, 2001
3. M. Jakšić, Osnovi makroekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd, 2005
4. M. Jakšić, Razvoj ekonomske misli, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi