POCETNA STRANA

Ekonomija kao društvena nauka

Ekonomija (dolazi od grčke riječi Oikonomia; oikos - kuća, nomos - zakon) je naučna disciplina koja proučava kako društva upotrebljavaju oskudne resurse da bi proizvela određena dobra i usluge i raspodijelila ih među ljudima.

U osnovi gore navedene definicije su dvije ključne zamisli u ekonomiji.
• Prvo: Sva su dobra oskudna. Ne postoji način da neka zemlja može proizvoditi beskonačne količine dobara. Iz toga proizlazi da bez obzira na to koliko ekonomija neke zemlje bila razvijena ona ne proizvodi dovoljno da bi mogla zadovoljiti čak i mali broj želja svih svojih stanovnika.
• Pošto su želje neograničene, a dobra ograničena ekonomija mora pronaći način da dobra proizvodi na najefikasniji mogući način. Efikasnost je, dakle, druga bitna odrednica savremenih ekonomija.

Iz ove dvije zamisli se javljaju tri temeljna pitanja u ekonomiji. To su šta, zašto i za koga. Odnosno svako društvo mora izabrati koje će robe proizvoditi, na koji način (više ili manje efikasno) i kako će dobra biti raspodijeljena. Ta tri problema su centralni problemi oko kojih se vrti ekonomija bilo kojeg društva u svetu.

Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

Oblasti izučavanja ekonomije

U prošlosti smo imali pojave da se ekonomija ili ekonomika izučavala u sklopu filozofije, kasnije zajedno sa šumarstvom , pa zajedno i sa politikom i pravom. Danas je to posebna, veoma razgranata nauka. Predmet izučavanja ekonomije je podeljen na dve glavne oblasti:
- makroekonomiju i
- mikroekonomiju.

Svaka od njih se dalje vremenom razvijala, makroekonomija na ekonomiju u širem smislu, a mikroekonomija na izučavanje preduzeća, njihovih delatnosti i raznih funkcija. Razlika je obuhvaćena samim značenjem reči makro - tj. veliko i mikro - tj. malo. Tako možemo zaključiti da makroekonomija proučava ekonomiju na nivou države, a makroekonomija ekonomiju na nivou preduzeća.

Markoekonomija proučava zakonitosti koje vladaju u jednoj zemlji ili između više njih (svetska ekonomija). Nadalje, ekonomija izučava zakone koji vladaju u jednoj ljudskoj zajednici, osim toga, posmatraju se i rezultati koje jedna ljudska zajednica ostvaruje.

Makroekonomija ne posmatra pojedinačne rezultate, već celinu nacionalne ekonomije, kao što je npr. stanovništvo, cena nacionalne proizvodnje, zaposlenost, ekonomski rast, ukupne investicije, opšte kretanje i razlika u cenama i unutar toga, pojave kao što su: inflacija, nezaposlenost, poslovni ciklusi i dr.

Mikroekonomija proučava zakonitosti koje vladaju u preduzećima tj. posebne delove preduzeća i zakone koji utiču na život i rezultate preduzeća. Neki potezi makroekonomije mogu znatno uticati na zakone mikroekonomije koji se odnose na preduzeća, prema tome i na uspešnost poslovanja preduzeća, mogućnost poslovanja sa inostranstvom i dr. Uticaj mikroekonomije na makroekonomiju možemo istaknuti npr. uspešnost rada preduzeća deluje na uspešnost cele nacionalne ekonomije, npr, dohodak po stanovniku.

Istorijska geneza razvoja ekonomije

Ekonomija je doživela dugi razvojni put, zavisno od promena ekonomske rezvijenosti i društvenih odnosa. Ekonomska misao započinje učenjem antičkih filozofa Ksenofonta, Platona, Aristotela Ibn Halduna, a nastavljaju je srednjovekovni skolastici i kanonisti, od kojih je najpoznatiji bio sveti Toma Akvinski. Opšta karakteristika tog razdoblja bio je nomartivizam, o čemu govore stavovi o trgovini, kamati, pravednoj ceni itd., što je u vezi sa vrednostima i ciljevima, za razliku od pozitivne ekonomije koja predstavlja skup sintetizovanih znanja o onome što postoji u praksi - životu.

Prvi ekonomski teoretičari bili su merkantilisti (od 15. do 18. veka), koji su se zalagali za pozitivan platni bilans zemlje u međunarodnoj trgovini, koji bi se ostvarivao uz snažnu intervenciju države. Na osnovu kritike državnog intervencionizma, merkantilisti su razvili teorije ekonomskog liberalizma u Francuskoj (fiziokrati) i Engleskoj (klasičari).

Engleski politički ekonomista Adam Smith je započeo modernu ekonomiju kao naučnu diciplinu preko svoje knjige "Bogatstvo naroda".

Vrste tržišta

Kao što smo već rekli jedan od ključnih zadataka ekonomije je da odgovori na tri pitanja (šta, kako i za koga). Društva imaju različite ekonomske sisteme koji na različit način odgovaraju na ta pitanja.

Tako imamo društva sa naredbodavnom ekonomijom i društva sa tržišnom ekonomijom. U današnjem svetu niti jedno društvo nije u potpunosti usvojilo jedan od ovih sistema, već je to mešavina između njih, pa za sva ta društva kažemo da imaju mešovite ekonomije.

Tržišnom ekonomijom smatramo ekonomiju zasnovanu na ravnoteži ponude i potražnje. Krajnji vid takve ekonomije je liberalno društvo u kojem državni aparat nema uticaja na ekonomiju. Sagovornici takvog društva polaze od shvatanja da ekonomija teži ka ravnoteži zahvaljujuci zakonu spojenih posuda. Pojam globalizacije je usko vezan za ovakvo posmatranje ekonomije.

Način proučavanja

Ekonomija se konceptira i predaje se uglavnom na sledeće načine:
- normativni i političko - ekonomski pristup;
- pozitivni ekonomistički pristup;
- pristup kombinovanja političke ekonomije i ekonomije.

Prema normativnom i političko - ekonomskom pristupu konceptira se pod nazivom politička ekonomija. Ovaj pristupje ustvari metodološki postupak u kome se istražuju veze i odnosi između politike i ekonomije. Normativni pristup predstavlja metodološki postupak u kojem se opisuje realna ekonomska stvarnost, raspravlja se o ciljevima ekonomskih aktivnosti tj.kakva bi ekonomska stvarnost trebala da bude i dr.

Prema pozitivno ekonomskom pristupu ovaj predmet se proučava pod nazivom ekonomika ili principi ekonomije, osovi ekonomije i sl. Pozitivni pristup je metodološki postupak u kome naučnici na osnovu postojećih, dostupnih, stvarnih činjenica istražuju i pokušavaju opisati ekonomsku stvarnost kakva ona jeste, bez moralnih i političkih stavova, odnosno procena da li je postojeće stanje ekonomije dobro ili loše, poželjno ili nepoželjno.

Pristup kombinovanja političke ekonomije i ekonomije je kombinacija u kojoj dominiraju pristup i znanja iz jedne ili druge discipline. Često se za ovaj pristup koristi naziv "Osnovi ekonomije" ili "Principi ekonomije".

Ekonomija kao društvena nauka

Društvena nauka se bavi proučavanjem odnosa među ljudima, počevši od proizvodnje kao realne osnove, pa zatim političke, pravne i ostale društvene odnose kao nadgradnje. U odnosu na delokrug i vrste oblasti društveno - ekonomskog života koji je predmet proučavanja sve društvene nauke delimo na filozofske, istorijske, pravne, političke, ekonomske i dr. U savremenim ekonomskim i poličkim raspravama termin ekonomija dobija različita značenja, ali uopšteno ova značenja se odnose na različite aspekte raspodele, proizvodnje, razmene, ipotrošnje materijalnih dobara i usluga.

Teorijska ekonomija predstavlja skup pristupa i metoda saznanja i teorija koje daju osnovne pojmove i osnovna objašnjenja ekonomskih događanja, procesa i odnosa bez obzira da li se oni koriste u procesu obrazovanja ili poslovnom i političkom svetu.

Teorijska ekonomija se deli na:
- pozitivnu i
- normativnu.

Pozitivna ekonomija označava jedan skup odnosno jednu vrstu metoda, tehnika analize i znanja pomoću kojih ekonomisti, ekonomsku stvarnost, istražuju i opisuju kakva ona jeste. Na ovaj način se istražuju odnosi između ekonomskih varijabili, pojava i procesa bez njihove moralne kvalifikacije. Ovakav pristup označava se kao ekonomska analiza.

Normativna ekonomija označava skup metoda, tehnika analize i znanja o ekonomskoj stvarnosti, sa procenama o tome da li su neke ekonomske pojave ili procesi dobri ili loši, poželjni ili nepoželjni. Normativna ekonomija sadrži moralne i političke stavove o ekonomskoj stvarnosti, a takođe i viziju ekonomske stvarnosti kakva bi ona mogla i trebala da bude. Takođe sadrži i uputstva ko, šta, kada i kako treba činiti da se privredni sistem očuva ili promeni u pravcu određenih vrednosti i ciljeva.

Osnovna i prvobitna pitanja iz područija preduzetništva i ekonomske organizacije društva su sledeća: Ko, šta i u kojim količinama treba proizvoditi? Ova se pitanja odnose i na građane, i na kompanije i države. Na primer, da li će proizvoditi poljoprivredna ili tehnička dobra? Da li će obrazovati kadrove, ili će pružiti turističke usluge? Sve ovo će zavisiti od niza faktora kao što je lična želja pojedinaca, saznanje o budućim potrebama društva za određenim robama i uslugama, zatim od očekivanja poslovnih subjekata da u određenoj proizvodnji robe ili usluge mogu zadovoljiti svoje potrebe, odnosno ostvariti profit.
Sledeće pitanje jeste kako proizvoditi, pomoću kojih tehnoloških postupaka i kako organizovati samu proizvodnju. Kompanije se opredeljuju za tehnologiju koja im omogućava minimalne troškove prouzvodnje uz dobar kvalitet proizvoda. Preduzetnici se opredeljuju za različite oblike preduzeća. Sama organizacija proizvodnje jeste složeno pitanje gde preduzetnici moraju da zadovolje mnoge zahteve. Ekonomska organizacija proizvodnje mora da omogući princip ekonomičnosti, odnosno minimalne napore i troškove i maksimalne prihode odnosno zarade.

Treće pitanje jeste za koga treba proizvoditi određene robe i usluge. Koji su potencijalni kupci, gde su i koje i kakve su njihove želje. U modernism robno novčanim sistemima najveći deo roba i usluga ne proizvodi se i ne raspodeljuje po tržišnom principu već na osnovu ljudske solidarnosti i humanosti.

Četvrto pitanje jeste gde i na kojoj lokaciji i kojem okruženju i u kojoj privrednoj grani treba početi neku proizvodnju. Neophodno je izabrati lokaciju i zadovoljiti veliki broj zahteva iz područija ekologije, prava, tehnologije, minimizirati troškove i dr. Uz to, treba i uzeti u obzir državne propise i smernice ekonomske politike.

Peto pitanje jeste kada i u kom vremenskom periodu treba proizvoditi određenu robu odnosno usluge, koje će potencijalni potrošači koristiti.

Šesto pitanje jeste pitanje motiva koji pokreću ljude na određene ekonomske aktivnosti i izbor ciljeva ekonomske delatnosti od strane raznovrsnih ekonomskih subjekata. Motivi mogu biti različiti kao što je profit, dividenda, kamata, želja za širenjem materijalnog bogatstva, kao i želja za sticanjem moći.

Sedmo pitanje jeste kako izgleda pravni, ekonomski i politički sistem u kome će se proizvoditi određena roba, odnosno davati određena usluga. Da li je taj sistem pouzdan ili nestabilan i da li podsticajno deluje na inicijativu i samoposlovanje preduzeća.

Osmo pitanje jeste koliki su troškovi proizvodnje, koja je prodajna cena i koliki se profit od toga očekuje. Da li proizvođač može sam formirati cene ili cene određuje država.

Pored svih ovih i pored svih sličnih pitanja, u rešavanju i razmatranju istih preduzetničkih organizacija i preduzetnici moraju da budu spremni još i na teže i šire, kako teorijske, tako i političke izazove koji se rešavaju na nivou kompleksnog ekonomskog sistema.

Sva navedena pitanja i problemi se pojavljuju na nivou ekonomije kao nauke, a takođe i na nivou ekonomije kao veštine. Svi pomenuti problemi, pored ekonomske, imaju i druge dimenzije kao što su tehnološke, političke, organizacijske, moralne i druge.
Pojedinim ekonomskim problemima ili ekonomskim sistemima, ekonomisti pristupaju na različite načine, pa zbog toga imamo različite izbore predmeta istraživanja i različite naučno nastavne discipline kao i različite vrste ekonomskih znanja koje nude.

Zaključak

Videli smo neke osnovne teze o oblastima koje izučava ekonomija, istorijskom razvoju ekonomije, vrstama tržišta koja ekonomija proučava, kao i načine na koje sve možemo proučavati ekonomiju. Moj seminarski rad opisuje ekonomiju kao društvenu nauku. Odgovara na pitanja koja su vezana za ljudsku potrebu i potražnju sa ekonomijom. Naravno da je ovo mali deo onoga što bih mogla da napišem o ovoj nauci, ali je ipak dovoljno da se čitalac upozna i da stekne neka osnovna znanja o razvoju ekonomije i šta ona proučava.

Literatura

Osnovi ekonomije - Dr. Žika Stojanović Osnove ekonomije - Branko Wasserbauer Osnove poslovne ekonomije - Branko Kovačević Podaci sa interneta

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi