ZASTUPNIŠTVO

Stalni porast proizvodnje i promet robe odražava se i na porast broja poslova koji se zaključuju u privredi te je razvijeno ugovorno pravo neophodno. Da bi se roba prenela od proizvođača do potrošača potrebno je zaključiti niz ugovora, jer dobra nabavljena od proizvođača retko direktno idu u ruke potrošača .
Danas u savremenim uslovima složenog i dinamičnog sistema u privredi nije moguće zamisliti da jedna privredna organizacija, odnosno proizvođač sama štiti svoje interese u poslovnim odnosima i istupa samostalno na tržištu. Upravo iz tih razloga dolazi do razvoja različitih oblika zastupanja.
Zastupništvo je prvi definisao Nemački građanski zakonik iz 1896.godine u smislu današnjeg shvatanja ovog pravnog instituta, a koju je prihvatio i naš Zakon o obligacionim odnosima.
Zastupništvo se ne sastoji samo u zaključenju ugovora u tuđe ime i za tuđ račun, nego I u obavljanju niza drugih pravnih i faktičkih radnji u tuđe ime i za tuđ račun, postupajući tako da se pruža stručna zaštita interesa vlastodavca.
Postoje dva velika sistema prava, evropski-kontinentalni i anglosaksonski koji na različite načine regulišu ovaj institut. U anglosaksonskim zemljama delatnost zastupnika je obuhvaćena pojmom agency – agentura, a agent za svog principala može nastupati tako što će otkriti principalovo postojanje i ime- otkriveni principal, može otkriti njegovo postojanje ali ne i ime- neimenovani principal ili potpuno prikriti njegovo postojanje-neotkriveni principal. Principal u svakom momentu može otkriti svoje postojanje ili ime prema 3.licu ako tako odluči.
Za razliku od anglosaksonskog kontinentalno pravo razlikuje tri vrste ugovora o zastupanju. Osnovna razlika je u odnosu između principala,odnosno kako se u našem pravu naziva, nalogodavca i zastupnika kao i u odnosu između zastupnika i trećeg lica. S obzirom na prethodno navedeno postoje: ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o posredovanju i ugovor o komisionu.

2. IZVORI PRAVA

Zakoni koji kod nas regulišu ugovore o zastupanju su Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Takođe treba spomenuti i Uredbu o zastupanju stranih lica u Jugoslaviji i Uredba o bližim uslovima za otvaranje i rad predstavništava stranih lica u Jugoslaviji.
Značajna je na međunarodnom planu Konvencija UN o zastupanju u međunarodnoj prodaji robe, koja je zaključena u Ženevi 1983.godine. Konvencija je pretežnim delom zasnovana na anglosaksonskom shvatanju zastupništva uz određene varijante kontinentalnog prava, te je ratifikovana od malog broja država, a naša zemlja nije ratifikovala istu.

3. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU

3.1.Pojam ugovora o trgovinskom zastupanju ( agenturi)

Ugovor o agenturi je relativno nov ugovor, jer su se tek u XIX veku pojavili samostalni trgovci koji su obavljali poslove agenture, odnosno zastupništva i od tog vremena se posao agenture pojavljuje kao samostalna privredna delatnost.
Nekada, društveni život i vođenje pravnih poslova bilo je drugačije organizovano, te rimsko pravo, koje je imalo veliki uticaj na razvoj evropskog kontinentalnog prava nije poznavalo institut zastupništva. Umesto njega postojala je posebna forma, koja se zvala rimski mandatum, a predstavljala je indirektno zastupnišvo koje se činilo besplatno iz prijateljskih razloga. Ideja rimskog mandatuma se zadržala sve do XIX veka u zemljama evropskog, kontinentalnog prava mada je potreba za zastupništvom bila više nego potrebna. S obzirom na ovakvo stanje raniji trgovački zakonici su regulisali posredništvo i ono se koristilo i kada nije moglo da zameni zastupništvo.
Ova dva samostalna privredna posla, zastupništvo i posredništvo iako imaju slične privredne funkcije, treba dobro razlikovati. Osnovna razlika je u tome što je posrednik nepristrasan, to jest on ne zaključuje ugovore za svoje komitente, u ime i za račun komitenta, dok je zastupnik pristrasan jer zaključuje ugovor i obavlja pravne radnje u ime i za račun svog komitenta, pa samim tim mora i štiti njegove interese. Druga razlika je u trajanju odnosa između zastupnika, odnosno posrednika i komitenta. Obično je odnos između posrednika i komitenta kratkotrajan, dok je odnos između zastupnika i komitenta trajniji. Samim tim je odnos poverenja izraženiji jer se agentu daju šira ovlašćenja, naročito u savremenim uslovima, kada je nalogodavac manje stručan od agenta.
Zakon o obligacionim odnosima reguliše ugovor o trgovinskom zastupanju i propisuje da zastupnik preuzima obavezu da se stalno stara da treća lica zaključuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje između njih i nalogodavca, kao i da po posebnom ovlašćenju zaključuje ugovore u ime i za račun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki zaključeni ugovor isplati određenu naknadu (proviziju).

3.2. Vrste ugovora o trgovinskom zastupanju

Posao zastupništva je vrlo raznovrstan i u privredno-pravnom prometu se pojavljuju zastupnici koje možemo podeliti prema više kriterijuma.
Podela prema kriterijumu da li zastupaju domaće ili strane privredne organizacije, značajna je jer zastupnici inostarnih privrednih organizacija podležu posebnom, spoljno trgovinskom režimu, mogu za nalogodavca i za njegov račun da osnivaju konsignaciona skladišta, obavljaju poslove servisno-tehničkog karaktera.
Prema teritoriji gde agenti obavljaju svoju delatnost mogu se podeliti na lokalne, mesne, regionalne, generalne agente.
Agente možemo podeliti i prema tome da li delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujući od mesta do mesta. U praksi je ova podela značajna jer putujući agenti imaju šira ovlašćenja, da primaju plaćanja za račun vlastodavca ili da vrše plaćanja u ime vlastodavca. Putujuće agente treba razlikovati od trgovačkih putnika, jer su putujući agenti specijalizovane organizacije, trgovači putnici lica koja se nalaze u radnom odnosu sa organizacijom koju na ovaj način zastupaju.
Prema kriterijumu da li ima specijalno ili generalno ovlašćenje agent-zastupnik može biti specijalni ili generalni. Specijalni imaju tačno određene pravne posleve koje treba da izvrše, za razliku od generalnih koji imaju opšte ovlašćenje koje se odnosi na sve pravne radnje i poslove koje obavlja vlastodavac.
Na određenoj teritoriji vlastodvca može zastupati jedan ili više zastupnika, u prvom slučaju reč je o isključivom zastupniku, a u drugom o konkurentnim zastupnicima.
Razlikuju se i opšti i poseban zastupnik. Opšti zastupnik zastupa ceo proizvodni program, dok je poseban posvećen samo delu proizvodnog programa ili delatnosti vlastodavca.
Agenti se mogu pojavljivati u različitim privrednim delatnostima, pa na osnovu toga postoje: agenti u robnom prometu, agenti osiguranja, pomorski agenti, agenti u turizmu, berzanski agenti itd.

3.3 Obaveze i prava trgovinskih zastupnika

Osnovna obaveza trgovinskog zastupnika (agenta) je da prilikom izvrešenja ugovora o trgovinskom zastupanju mora da postupa sa pažnjom dobrog privrednika. Značaj prilikom konkertizacije pojma pažnja dobrog privrednika imaju pravila struke koja se sve češće kodifikuju i ujednačuju kako u našem tako i u stranim pravima i praksi. Pošto trgovinski zastupnik obavlja pravne radnje u ime i za račun svog nalogodavca dužan je da se stručno i profesionalno stara o interesima svog nalogodavca kao i o svim poslovima koje preuzima.
Trgovinski zastupnik mora postupati po nalozima svog komitenta. Tako da on mora da traži partnere odgovarajućeg boniteta, da nudi zaključenje ugovora u skladu sa uslovima koje je postavio nalogodavac i dr. U slučaju prekoračenja ovlašćenja, po pravilu stvara obavezu samom sebi a ne nalogodavcu.
Takođe obaveza zastupnika je i da daje nalogodavcu sva potrebna ovlašćenja o stanju na tržištu, kao i o svim znaćajnim činjenicama i okolnostima prilikom izvršenja naloga za trgovinsko zastupanje. Zastupnik mora da učestvuje u pregovorima između nalogodavca i trećeg do njihovog potpunog okončanja.
Trgovinski zastupnik treba da stručno štiti interese nalogodavca i da o svim promenama na tržištu koje su značajne obavesti nalogodavca.
Obaveza trgovinskog zastupnika je i da ne sme da radi drugoga koji je u konkurentnim odnosima sa nalogodavcem bez pristanka nalogodavca.
Kako je osnovni cilj zaštita interesa nalogodavca, obaveza zastupnika je i da čuva poslovnu tajnu nalogodavca, odnosno sve podatke i činjenice koje su poverljive. Kao što su informacije o poslovima nalogodavca, njegovoj ekonomskoj situaciji, planovi za buduće poslove i slično. Zastupnik je dužan da poslovne tajne čuva ne samo za vreme trajanja ugovora već i nakon njegovog prestanka.
Trgovinski zastupnik je u obavezi i da uredno vodi zastupnički dnevnik, da sastavi zaključnicu o zaključenom ugovoru, kao i da nalogodavcu položi račun o svom poslovanju prilikom izvršenja naloga.
Pored obaveza naravno zastupnik ima i određena prava. Pošto zastupnik obavlja poslove zastupanja kao privrednu delatnost on ima pravo na nagradu (proviziju) ako ona i nije u ugovoru predviđena. Sporno je kada agent stiče pravo na proviziju, a naš Zakon o obligacionim odnosima propisuje da on to pravo stiče tek kada ugovor bude izvršen. Pravo na proviziju postoji i kada ugovor nije izvršen od starne nalogodavca, jer zastupnik ne može snositi štetne posledice neopravdanog odustajanja nalogodavca ili nemogućnosti izvršenja ugovora njegovom krivicom. Visina provizije se određuje ugovorom ili ako nije određena ugovorom, na osnovu tarife, odnosno primenom mesnih običaja.

3.4 Prestnak ugovora o trgovinskom zastupanju

U praksi se ugovor o zastupanju zaključuje na duži vremenski period i to na određeno ili na neodređeno vreme. U slučaju kada je ugovor zaključen na određeno vreme, on prestaje istekom vremena na koje je zaključen, ali može se i prečutno produžiti ako svaka ugovorna strana nastavi da ga izvršava.
Svaka ugovorna strana ima pravo na jednostrani otkaz, uz ostavljanje otkaznog roka drugoj strani kod ugovora koji su zaključeni na neodređeno vreme. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, otkazni rok ne može biti kraći od mesec dana. Svaka ugovorna strana može raskinuti ugovor krajem svakog kalendarskog tromesečja, a otkaz mora biti saopšten drugoj ugovornoj strani najkasnije mesec dana pre isteka kalendarskog tromesečja. U slučaju da je ugovor zaključen na neodređeno vreme, a traje više od tri godine otkaz se mora saopštiti drugoj ugovornoj strani najkasnije dva meseca pre isteka kalendarskog tromesečja.

4. UGOVOR O KOMISIONU

4.1 Pojam ugovora o komisionu

Komisioni posao se javio srednjem veku u trgovačkim gradovima Severne Italije. Trgovac je plasirao svoju robu u drugim gradovima pomoću komisionara koji je bio najčešće član trgovačkih staleških udruženja tog grada. Komisiona kupoprodaja hartija od vrednosti se naglo razvija u XIX veku.
Ugovor o komisionu je ugovor koji stvara obavezu jednoj ugovornoj strani da u svoje ime, a po nalogu i za tuđ račun obavi jedan ili više ugovora uz nagradu.
U unutrašnjem prometu posao komisiona se najčešće javlja u oblasti prodaje robe, dok u međunarodnom prometu komisioni posao omogućuje privrednim organizacijama koje nemaju mešunarodni renome da učestvuju u međunarodnoj razmeni posredstvom komisionara.
Komisioni posao se razlikuje od posla agencije po tome što agent obavlja poslove u tuđe ime i za tuđ račun, a komisionar u svoje ime a za tuđ račun. Od posla posredništva se razlikuje jer posrednik štiti interese obe ugovorne strane dok komisionar štiti samo interese svog komitenta.

4.2. Vrste ugovora o komisionu

Najčešće se ugovor o komisionu ugovara radi kupovine ili prodaje robe, pa tako postoje prodajni i kupovni komision. Pored ovih osnovnih vrsta u međunarodnoj trgovini je značajna i konsigancija. Sastoji se u tome što komitent (konsignant)šalje svoju robu u konsignaciju na čuvanje I prodaju ( obično u posebno skladište u inostranstvo) konsignatoru. Konsiganciona skladišta su pod kontrolom carinskih organa, pošto će se roba definitivno ocariniti tek onad kada bude prodata I kada na taj način bude definitivno uvezena u zemlju. U slučaju da roba ne bude prodata vraća se u inostranstvo.
Posebna vrsta je i komision stare del credere, gde komisionar odgovara komitentu ne samo za savestan izbor i date instrukcije trećem licu nego i za delatnost trećeg lica. Komisionar stare del credere mora biti izričito ugovoren, a nagrada je komisionara dvostruko veća.

4.3 Obaveze i prava komisionara

Osnovna obaveza komisionara je da izvrši nalog svog komitenta sa pažnjom urednog privrednika.
Takođe komisionar treba da izvrši naalog svog komitenta. Postoje limitativni,indikativni i fakultativni nalozi. Od limitativnih naloga komisionar ne sme da odstupa, dok kod indikativnih može odstupiti od njega ali mora voditi racuna o interesima svog komitenta. Najveću slobodu ima kod fakultativnih naloga.
Obaveza komisionara je i da štiti interese komitenta. Komisionar je dužan da čuva poverenu robu sa pažnjom dobrog privrednika, ako primeti promene na robi zbog kojih bi ona mogla izgubiti od svoje vrednosti treba da upozori komitenta I da traži dalja uputstva, ako se roba prevozi ,dužan je da je pregleda, utvrdi njeno stanje i obavesti komitenta bez odlaganja, kao i da vodi računa s kim zaključuje ugovor za račun svog komitenta.
Nakon ispunjenja komisionog naloga komisionar polaže račun komitentu i predaje mu sve koristi iz izvršenog posla.
Komisionar ima pravo na nagradu I onda kada ona nije ugovorena. Ako nije ugovorena određuje se prema tarifi, mesnim običajima ili je određuje sud. Takođe komisionar ima pravo I na naknadu troškova. Komisionar ima pravo zakonske zaloge na robi, koja je predmet ugovora o komisionu, što znači da će komisionar moći da naplati svoju proviziju I troškove iz cene koju naplati prodajući komitentovu robu.

4.4 Prestanak ugovora o komisionu

Komisioni posao može prestati iz objektivnih i subjektivnih razloga.
Objektivni razlozi su ispunjenje komisionog posla i objektivna nemogućnost ispunjenja.
Subjektivni razlozi su sporazum staranaka o prestanku komisionog posla, stečajem komitenta ili komisionara, opozivom komisionog naloga od strane komitenta ili otkazom od strane komisionara.

5. UGOVOR O POSREDOVANJU

5.1. Pojam ugovora o posredovanju

Posredništvo spada u najstarije poslove robnog prometa. Prvobitni oblici posredništva poznati su još u staroj Grčkoj, a zatim dolazi do razvijanja posredništva, naročito u gradovima Severne Italije, a kasnije i u zemljama na obalama Atlanskog okeana. U XIX I XX veku se razvija institut agenture koji postepeno potiskuje posao posredništva.
Osnovna razlika između posrednika i agenta jeste u tome što posrednik samo posreduje između zainteresovanih privrednih organizacija prilikom sklapanja ugovora, dok agent sklapa ugovore za svog komitenta i to u ime i za račun komitenta.
Zadatak posredovanja završava se nalaženjem trećeg lica zainteresovanog da zaključi određeni ugovor i povezivanjem trećeg lica i nalogodavca. Posrednik izvršava samo faktičke radnje, dok trgovinski zastupnik i komisionar izvršavaju i pravne radnje ( zaključuju ugovore).

5.2. Obaveze i prava posrednika

Osnovna obaveza posrednika je da postupa sa pažnjom dobrog privrednika. Posrednik je u obavezi da traži priliku za svog nalogodavca i da ga obavesti o ukazanoj prilici. Ako dođe do pregovora, posrednik je dužan da učestvuje u njima. Posrednik u pregovorima mora da vodi računa o interesima obe ugovorne strane bez obzira što posreduje samo za jednu od njih. Posrednik mora da čuva poslovnu tajnu, da vodi poslovne knjige to jest posrednički dnevnik i da izdaje posrednički list.
Posrednik ima pravo na naknadu – proviziju, kada dođe do zaključenja ugovora za koji je posredovao. Kada naknada nije ugovorena, a ne može se odrediti ni prema tarifi, ni prema mesnim običajima odrediće je sud, prema posrednikovom trudu i učinjenoj usluzi. Po pravilu posrednik nema pravo na naknadu troškova, osim ako nije predviđeno ugovorom.

5.3. Prestanak ugovora o posredovanju

U praksi najčešće ugovor prestaje ispunjenjem naloga za posredovanje I zaključivanjem ugovora. Može doći do prestanka I ako objektivno nije moguće ispuniti nalog, ili ako zbog krivice posrednika ili posrednikovog komitenta nije moguće izvršenje naloga. Zatim opozivom naloga, kao i otkazom od strane posrednika.

ZAKLJUČAK

Posredništvo spada u najstarije poslove robnog prometa. Iako su uloga i značaj posredničke delatnosti, zbog razvoja instituta zastupništva opali, ipak posredništvo i danas naročito u spoljno- trgovinskoj razmeni ima veliki značaj. Ugovor o posredovanju pretpostavlja mnogo manji stepen angažovanja posrednika u poređenju sa zastupnikom i komisionarom.
Kako smo kroz rad analizirali svaki od ugovora pojedinačno, videli njihove sličnosti ali i razlike ostalo je još samo da se zadržimo na značaju svakog ugovora pojedinačno i svih zajedno.
Značaj zastupništva je u tome što organizacija koja se bavi zastupanjem to čini bolje i stručnije, a i jeftinije jer istovremeno zastupa veći broj organizacija. Gotovo je nezamislivo da u savremenim uslovima, uske specijalizacije i podele rada jedna organizacija zaštiti svoje interese sama na stručan način, bez velikih izdataka.
Značaj komisionog posla je u tome što komisionar svojim komitentima ostvaruje velike uštede vremena i sredstava i omogućuje im proširenje poslovnog područja plamana njihovih proizvoda i nabavke potrebne robe pod povoljnim uslovima.
Značaj posredništva je u nužnosti angažovanja posrednika od strane učesnika na tržištu radi što sigurnijeg i jeftinijeg poslovanja. Posrednik je stručnjak za odnose na tržištu, dobro poznaje učesnike i njihovu kreditnu sposobnost, poslovni ugled i usled svega navedenog lakše može nabaviti određene proizvode ili usluge.
U praksi je sve češće da se posredovanje i zastupništvo javljaju zajedno u nekom mešovitom obliku, uzajamno se dopunjujući. Kada govorimo o komisionu možemo zaključiti da se radi o nekoj vrsti indirektnog zastupništva, jer komisionar neposredno zastupa komitenta i štiti njegove interese, ali posluje u svoje ime, odnosno indirektno.
Ponekad je u praksi teško razgraničiti ove institute, jer svi imaju isti ekonomski značaj, a koji podrazumeva da se ostvari što sigurnija, brža i jeftinija razmena dobara. Ipak je važno utvrditi razliku zbog različitog pravnog tretmana ovih instituta.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi