КИБЕРНЕТИКA И УПРАВЉАЊЕ СИСТЕМИМА

Кибернетика као синтеза три науке – математике, технике и биологије последњих је година предмет интензивног проучавања у многим земљама. Кибернетика се бави анализом и синтезом комплексних система у којима је главно питање пренос и прерада информација.
Норберт Винер, један од оснивача кибернетике, дефинише кибернетику као теорију усмеравања и обавештавања о живим организмима и машинама. Сврха је кибернетике да развије заједнички језик и одговарајућу технику како би се проблем управљања и комуникација могао разрешити једним општим захватом и да пронађе погодан репертоар идеја и техника како би се поједине особне манифестације могле сврстати под извесне заједничке појмове.
Други аутори дефинишу кибернетику као науку о управљању низом догађаја или као науке о законима управљања сложених динамичких система.
Саставни део кибернетике је теорија информација.
Радикално се мења степен посредовања између њих умеће нови члан тј. међучлан који мења акциони радијус човековог дејства – бесконачно се умножава снага његове производне делатности. Квалитативна разлика промена је у томе, што кибернетска машина замењује човекову руку и испуњава низ интелектуалних функција. У основи тих функција леже информациони процеси који чине језгро кибернетике.
Као промене које настају услед кибернетске револуције могу се навести:
1. Претварање науке у непосредну производну снагу, аутоматизација. Парцијални рутински рад преузимају на себе машине.
2. Јавља се ротација, измена функција, њихово наизменично и колективно вршење. Радне функције се групишу како би се остварила ефикасна сарадња.
3. Талас научно-техничке револуције води променама у квалификацијском моделу, мења састав савремене радничке класе.
Рационално управљање у модерном друштву зависи од квалитета и количине информација. Произвођач мора имати и способност да контролише низ утицајних чинилаца који су променљиви.
У скоријој будућности биће опште усвојен светски кодекс идентификације особа назван УПИК, захваљујући анализи гласа помоћу електронских рачунара.
Нешто касније скоро све канцеларије и многи домови користиће колективне ординаторе. Писма и телеграми ће ишчезнути.
Сматра се да ће се 2000. године експерименти вршити веома ретко, само у циљу провере. Електронски рачунари ће завладати.

2. ОСНОВИ ПРАВНЕ ИНФОРМАТИКЕ

ИТАЛИЈАНСКИ АУТОР Марио Лосано сматра да се може говорити о правној кибернетици, у оквиру које се могу утврдити три различита смера:
1. Правометрија у ужем смислу
2. Правна информатика
3. Правно-кибернетичка моделистика

1 – Правометрија у ужем смислу развила се у САД. Наиме, англоамерички правни систем се заснива на принципу прецедентног права. Од судија се тражи да познају раније пресуде по одређеним правним питањима. С обзиром на мноштво судских прецедената настала је потреба да се у праву примењују електронски рачунари.
2 – Правна информатика је грана кибернетике која скупља сва проучавања која се непосредно односе на меморирање и проналажење правних података. Правна информатика се развијала и у Европи. Да би судија у Европи решио правни спор, треба да пронађе правну норму која се односи на конкретан случај; потом треба да консултује евентуално и пресуде виших судова по истом питању које је предмет новог спора, и на крају би требало да консултује и доктринарна дела која могу помоћи да се утврди да ли одређени случај потпада под правну норму. Под правном информатиком се подразумева дисциплина која се бави прикупљањем, обрадом, анализирањем, чувањем, обезбеђивањем и презентирањем правних информација. Правни информативни систем има задатак да обезбеди доступност и стави на располагање потребне информације, које ће служити као основа за доношење одређене одлуке. Цео скуп информација је посебним методама уведен у меморију компјутера. Разликујемо:
a) Систем правних информација (тј. само право)
b) Правни информативни систем који се састоји у прикупљању, анализи, систематизацији, чувању, проналажењу и распростирању информација у области права. Те информације се састоје од прописа, судске праксе и правне литературе. Да би правни информациони систем могао да буде од користима правницима, он мора да располаже: 1) подацима о важећим правним нормама (тј. о законима и другим општим правним актима); 2) судској пракси (тј. о пресудама савезног суда и других одговарајућих виших судова у републикама и покрајинама); 3) о правној литератури.
3 – Правнокибернетичка моделистика представља дисциплину која се заснива на резултатима постигнутим у току кибернетичких истраживања и бави се формализацијом читавог правног поретка, или једног његовог дела. Сматра се да апстрактна моделистика треба правнику да за практичне сврхе делимично или у целини треба да замени и активности правника.

2.1 Технички и други проблеми правне информатике

У оквиру правне информатике развила се полемика између поборника пуног текста и поборника сажетка. Наиме, техника кључних речи састоји се у томе, да се испред одређеног текста ставе такве речи које детаљније наводе предмет. Специјалисти за односну материју ручно снабдевају тим кључним речима текстова које треба меморисати. Ако један научник тј. научни радник жели да сазна шта је било меморисано о неком предмету, он ће означити тај предмет једном или са више кључних речи, које ће бити бушене на једној упитној картици. Рачунар ће потражити у својој меморији све текстове који садрже тражену кључну реч и одмах ће их одштампати у читљивом облику. На овај начин контакт између корисника и рачунара успоставља се путем кључних речи; ако се кључна реч није налазила у наслову, програм не би био у стању да пронађе тражени текст. У пракси је техника сажетка снабдевеног кључним речима најраширенија.
Сматра се да би правна информатика требало да меморише опште тј. апстрактне норме, пресуде и правну доктрину. За норме је потребно меморисање пуног текста, за пресуде меморисање сажетка, а за доктрину библиографска ознака.
Подсистеми информација:
a) подсистем нормативних аката
b) подсистем за правну документацију
c) подсистем научно-правних и правно релевантних информација
d) подсистем за проучавање друштвених појава и проблема
e) подсистем за образовање и усавршавање кадрова у правосуђу и управи
f) подсистем за истраживање метода и техника у управи и правосуђу и др.
Сматра се да би у Југославији због економских разлога било целисходно организовати мешовит систем.

3. ПРИМЕНА КИБЕРНЕТИКЕ И ИНФОРМАТИКЕ У ПРАВУ

Неки аутори сматрају да правна наука има могућности да у савременим условима упрости и олакша свој рад у вези са применом права, предајући читав низ елементарних функција управљања електронским машинама. У појединим областима правна делатност може бити сведена на израду, чување, прераду и предају информација. Израда информација се састоји у установљавању почетних података о појединим правним појавама и у претварању правних карактеристика у квантитативну форму изражену бројевима. Чување информација своди се на утврђивање бројчаних карактеристика. Прерада информација своди се на логичке и аритметичке операције, које треба да обезбеде анализу информација, уопштавања података итд. Предаја информација своди се на предају повезаних бројчаних карактеристика.
Расправљање о могућностима примене кибернетике у праву наишло је на различите реакције код појединих правника.

3.1 Основни проблеми који се постављају у вези са применом електронских рачунара у праву

Електронски рачунар је у стању да обрађује скуп односа који могу бити ''разумљиви'', захваљујући могућности да се изразе одређеним бројем логичко-математичких формула. У основи формалне логике лежи начело апстрактног идентитета који претпоставља сталност, непроменљивост феномена аперцепираних свешћу. Међутим, формално логичко расуђивање је ограничено. Дијалектичка логика полази од ограничене важности основних закона формалне логике и води рачуна не о безусловној сагласности мишљења са њима, већ са објективном стварношћу која се одражава у мишљењу и тако претвара логику у теорију сазнања. Дијалектичка логика има за предмет проучавање феномена у развоју, у процесу њиховог сталног мењања. Проф. Кнам сматра да електронски рачунар није у стању да поштује у потпуности правну мисао у њеној комплексној дијалектици. Електронски рачунари су у стању да уобличавају и дијалектичке мисли, али под претпоставком да се процес дијалектичког мишљења може изразити коначним бројевима логичких и математичких формула.

3.2 Практична примена електронских рачунара у праву

Електронски рачунари се користе са успехом у судској статистици. Средства и методи кибернетике се могу користити за прикупљање статистичких података и ван судске статистике, нпр: за прикупљање и анализу информација о способности за вршење кривичних дела. Контрола се врши такође уз помоћ електронских рачунара.

3.2.1 Коришћење електронских рачунара за анализу картотеке криминалистичке евиденције

Дакле, тражење дактилоскопских карти у регистрационом списку експертима одузима време. Напор се јавља и при идентификацији лица по отиску палца. Совјетски криминалисти су постигли успех 1960. године конструисан је модел дактилоскопског апарата. 1961. конструисан је први огледни образац овог аутомата. Има способност да упореди више од 100000 отисака у минуту. Разрадили су и метод експертизе рукописа помоћу средстава кибернетике.

3.2.2 Коришћење електричних рачунара за програмску припрему кадрова

Суштина таквог обучавања се састоји у томе што се сав уџбенички материјал разбија на посебне делове и даје студентима по логичком реду. Након тога се пред студенте ставља одговарајућа група питања на која они одговарају. Ослањајући се истовремена информације дате путем машине о резултатима свог рада постижу могућност самосталног испитивања свог даљег рада.

3.2.3 Коришћење електронских рачунара у извођењу доказа

Електрични рачунар није устању да утврђује психички процес оцене доказа који врши судија или други орган у поступку. Коришћење електричних рачунара у извођењу доказа претпоставља постојање савршенијих машина од оних којима се данас располаже.

3.2.4 Могућност примене електричних рачунара у нормативној делатности

Др А. Керимов сматра да је коришћење електричних рачунара у законодавству могуће при остваривању припремних радова при припреми неопходних материјала.
Проф. Кнап такође дели мишљење са Керимовим. Сматра да се електрични рачунари могу употребити за припрему материјала у вези са доношењем закона и других нормативних аката.
Један совјетски аутор сматра да се електронски рачунар може користити и у стварању правних норми при кодификацији делатности.
Други правац коришћења електричних рачунара везан је са логичком обрадом правних норми. Чињеница је да се у законодавном материјалу показује повећање захтева у смислу тачније терминологије, одсутности противречности и усаглашавања и усклађивања појединих његових делова.

3.2.5 О могућности примене електричних рачунара у изради судских одлука

Проф. Кнап сматра да се у судској пракси наилази на поједине случајеве у којима би електронски рачунар био способан да судијама укаже на правне норме примењиве на елементе и чињенице, али у којима се не би могли установити бројни показатељи који би довели до правилне пресуде у датом случају. Врло често одлука зависи од комплексног дијалектичког расуђивања, по коме могуће претпоставке не могу да буду изражене унапред помоћу одређеног броја логичко-математичких формула. Истиче да је немогуће дати исцрпну номенклатуру, нпр. код кривичних дела олакшавајућих и отежавајућих околности, и да је немогуће унапред приказати односе између олакшавајућих и отежавајућих околности, као и дати резултанту тих односа помоћу одређеног броја логичко-математичких формула.

3.2.6 Примена електричних рачунара у радном праву

А. Ф. Деев износи покушаје који су вршени увези са применом електричних рачунара у радном праву. Реч је о нормама које регулишу отказивање службе (радног односа) од стране радника.
Кнап сматра да у одређеном степену постоји могућност остваривања и коришћења електричних рачунара у процесу планирања и размештаја радне снаге. Међутим из економске и правне природе уговора о радном односу произилази ограничење могућности коришћења електричних рачунара при састављању тих уговора. Када је реч о израчунавању зарађене плате користе се рачунари.

3.2.7 Примена кибернетике у области прикупљања документације

Проф. Кнап је дошао до закључка да иако би постојала теоријска могућност примене електричних рачунара при закључивању привредних уговора, ипак би њихова примена била нерентабилна.
У вези са применом електричних рачунара у области јавне управе мора се вршити и диференцијација између техничких и рутинских одлука и стваралачких одлука које се доносе у области јавне управе. Када се ради о рутинским пословима примењују се електрични рачунари.

4. ПРАВНИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ У ПОЈЕДИНИМ ЗЕМЉАМА

АУСТРИЈА – Савезно министарство за правосуђе преузело је 1974. године израђени пројекат WIENER SISTEM,а створило је и посебан информациони систем за кривично право. 1979. године уведена је обавеза компјутеризовања аустријског законодавства из области социјалног осигурања (SOZDOK).
БЕЛГИЈА – има правни систем информациони систем CREDOC, као и правне информационе системе везане за потребе Европске заједнице. Систем CREDOC (Центар за правну документацију) почео је са радом 1969. Постоје још и информациони системи JUSTEL (које је иницирало министарство правосуђа) и SAMSON који води издавачка кућа специјализована за финансијско право.
ВЕЛИКА БРИТАНИЈА – има систем STATUS. Крајем 1978. уведен је амерички систем LEXIS, база података овог система је била велика и подељена у шест подсистема. 1979. формиран је систем EUROLEX. Користе се и системи INFOLEX LAWTEL. Ови под системом омогућавају добијање најновијих правних података.
ГРЧКА – крајем седамдесетих створен је информациони систем INNOMOS, који је орјентисан на област међународног приватног права.
ДАНСКА – 1982. реализован је систем у области пореског права DC-JURA. Садржи законе, друге прописе, управне одлуке, судске одлуке итд. Постоји и DATA LEX који користи UDK систем (универзалну децималну документацију).
ИТАЛИЈА – 1970. створен је систем ITALGIURE. Настао је у оквиру касационог суда. Садржи три подсистема: а) за законодавство; б)судску праксу; в)правну литературу. 1974. настао је настао је систем за потребе Доњег дома италијанског парламент.
НЕМАЧКА – систем IURA DATA. 1972 отпочео је рад на увођењу система немачке владе JURIS. 1975. користи се систем DATEV (Организација за обраду података за потребе пореских стручњака у СР Немачкој).
ХОЛАНДИЈА –постоје два информациона система а то су JURID који ради у оквиру правне издавачке куће KLUWER. Садржи базе података из области грађанског, кривичног и уставног права, поморско право и податке о бродовима. Други информациони систем PARAC (парламентарни аутоматизовани центар) основан је 1976. за потребе оба дома парламента.
НОРВЕШКА – систем NORIS који је садржавао изводе историјских расправа, емпиријских истраживања и др. Створен је најпре систем LOV DATA (Уред за прикупљање правних прописа), а потом је овај систем добио назив LOW DATA и садржи подзаконске акте министарства, итд.
ФИНСКА – користи два језика: фински и шведски. Врховни управни суд је 1978. предузео активности на стварању информационог система, а 1981. уведен је систем FINILEX. Садржи одлуке Врховног суда, Врховног Управног суда, Суда за разне спорове, одлуке судова по питањима својине на земљишту. Постоји и подсистем FINIREAT који садржи билатералне и мултилатералне уговоре Финске. FINILEX служи за потребе јавне управе, судова, универзитета и законодавних органа.
ФРАНЦУСКА – крајем 60-тих настао је систем CEDIJ (Центар за истраживања и развој управној информатици). 1970. CEDIJ је постао самостални центар за документацију и истраживања чији су чланови Државни савет, Касациони суд, Министарство финансија, Министарство унутрашњих послова, Парламент и Рачунски суд. CEDIJ је садржавао велику базу докумената из области законодавства и судских одлука. Он има и подсистеме за: законодавство, судску праксу, литературу правног карактера и парламентарне документе.
Постоји и систем IRETIJ (институт за истраживања и проучавања примене правне информатике). Садржавао је одлуке апелационих судова, регионалне прописе и национално законодавство. Касније је развијен и систем SRIDON (систем за потребе бележника), JURIS-DATA (садржи необјављене одлуке апелационог суда у Паризу), LEXIS (има задатак да пружа услуге правног карактера), SIGAD (систем орјентисан на црквено законодавство) итд.
ШПАНИЈА – у току 1974 уведен је информациони систем за област међународних билатералних и мултилатералних уговора IBERIRAT, тј. касније TITEB (значи пун текст међународних уговора на магнетним тракама). Крајем 70-ух формирана је систем CENDIJ (центар за документацију и правне информације), који располаже базама података у области законодавства, судских одлука и правне библиографије.
ШВЕДСКА – у току 70-их је створен систем LAGRI које је био развијен у оквиру Министарства правосуђа, а временом је постао отворен према свим корисницима.

4.1 Ваневропске земље

АРГЕНТИНА – први и.с. је увезен из Италије и то ITALGIURE.
АУСТРАЛИЈА – 1975 у оквиру Јавног тужилаштва отпочело је стварање информационог система. 1977. реализован је пројекат SCALE (аутоматско правно претраживање закона и судских случајева).
БРАЗИЛ – систем SICON (информациони систем националног парламента). Садржи документа Парламента, податке о посланицима и о организацији савезне управе. Садржи и подсистеме за законодавство, судску праксу и тезаурус.
ИЗРАЕЛ систем RESPONSA садржи податке из литературе. Системе је лингвистички орјентисан и то на хебрејски језик.
КАНАДА – и.с. DATUM (аутоматска документација правних текстова Универзитета у Монтреалу). Он је постао оперативан почетком 70-их. Био је орјентисан на судске одлуке по билингвалном принципу (француски и енглески језик) са циљем да пружи услуге правницима Квебека. DATUM је касније укључен у службу тзв. SEDOJ (служба правне документације). 1975 она се укључила у нов систем SOKQUIJ (квебешко друштво за правну информацију)
САД – познат је пројекат JURIS. Настао је 1971. Садржи 6 подсистема. Систем LEXIS настао је 1971. Постоји и систем WESTLAW. LEXIS је био орјентисан на ''пун текст'', а WESTLAW на секвенце судских одлука. LEXIS је напуштен 1978.

4.2 Југословенски пројекти

Систем YUSPI-EM је омогућавао претраживање правних информација рачунаром, али уз субсидијерну примену микрофилмске технике. Документи су се обрађивали на следећи начин:
a) као сентенца судске одлуке (тј. као реченица која садржи извод из проблема који је решен у судској одлуци)
b) као абстракт (тј. као образложење сентенце и кратку изводи из судске одлуке)
c) као синопсис, односно резиме (тј. као кратки извод из чланака или монографика)
d) као целокупни, односно пуни текст (за законске текстове)
e) као микрофилм.
1986 и 1987 приступило се изради пројекта ПРИС (правосудни инф. Систем Југославије). О ПРИС-у је донет закон о организацији и јединственој методологији прикупљања, евидентирања или обраде података и информација за потребе правосудних органа од интереса за целу земљу. Извршена је и подела на подсистеме:
a) ИП правних прописа (LEX)
b) ИП правне литературе (IUS LIBER)
c) ИП судске праксе (IUDICATUM)
d) ИП за праћење кривичне процедуре (KRIP)
e) ИП правосудне статистике (PRAST)
f) ИП за праћење друштвених односа и појава (DOP)
g) ИП за унапређење рада правосудних органа (PRAD)

Циљеви ПРИС-а су се састојали у стварању нормативне делатности у ширем смислу, у области примене права. Постојао је и систем IUS LIBER, који се односио на правну литературу. Значај овог система је у томе што има југословенски карактер и што се заснива на јединственим методолошким основама, који су постављени 1989. Корисници система IUS LIBER требало је да буду правници, правосудни и управни органи, самоуправне и др. Организације, итд.
У оквиру Центра за стручно усавршавање и сарадњу при Правном факултету у Загребу био је креиран П.И.С. YULEKS. Садржи правну литературу, законски текстови, нормативни акти, судске одлуке. У оквиру Центра за међународну привредну сарадњу и развој у Љубљани креиран је П.И.С. YU-LAW. Циљ је био пружање прегледа целокупне југословенске регулативе на подручју спољно трговинског пословања.
У Словенији је био изграђен информациони систем Врховног и Уставног суда. Овај систем је уведен у циљу ажурирања и квалитетнијег обезбеђивања информација о одлукама уставних судова и реализација принципа јавности.

5. МОДЕРНИЗАЦИЈА РАДА И СИСТЕМА ИНФОРМАЦИЈА У ЈАВНОЈ УПРАВИ И НЕКА ОПШТА ПИТАЊА РАЗВОЈА КОМПЈУТЕРИЗАЦИЈЕ

Са развојем нашег друштва развија се и потреба за одговарајућом трансформацијом и саображавањем друштвено-политичког система и свих његових елемената. Овакав развој има дејства и на органе јавне управе. Потреба за модернизацијом јавне управе изазвана је чињеницом, што се несавремени и неефикасни рад управних органа све више неповољно одражава и на извршавање функција и метода рада представничких и извршних органа, па и на ефикасно функционисање политичког система у целини. Међутим, примена електронских система у јавној управи тражи мењање навика и традиционалних схватања кадрова. Потребни су нови профили кадрова који ће радити на програмирању и организовању обраде података и информација.

5.1 Ниво примене електронских система у пракси

Може се рећи да се ми још увек налазимо у првој фази примене коришћења електронских рачунара. Они се углавном користе за обраду масовних података и појединачних поступака. У области управе и јавних служби рачунари се користе за финансијско- материјално пословање, пореско књиговодство, вођење катастарског апарата итд. У комуналној привреди се користе за израду рачуна комуналних услуга и вођење финансијско-материјалног пословања.
Кадрови за електронску обраду података – Констатује се да досадашња искуства на подручју усавршавања кадрова за примену савремене технологије и кибернетских и материјалних метода и модела карактерише недовољна друштвена организованост. Од 1967 појављују се специјализоване школе за ову врсту обуке и смерови у оквиру других редовних школа. Постоје 3 вида ових школа:
a) више школе за организацију рада
b) више статистичке школе
c) поједини економски факултети, са посебним катедрама за електронску обраду података.

У развијеним капиталистичким и социјалистичким земљама постоје 2 вида школовања:
a) школовање руководећих кадрова који учествују у оперативним истраживањима и припремању одлука применом кибернетских метода. Ово се школовање врши у форми општих курсева,
b) школовање осталих кадрова за електронску обраду података које се врши на 2 начина:
1. за кадрове који се припремају у оквиру редовног школовања на првом и другом ступњу универзитетске наставе и после дипломских студија укључујући докторат,
2. за кадрове који врше текуће послове електронске обраде података као сталан систем усавршавања

5.2 Аутоматска обрада података у државним органима и у градовима и општинама

Електронско-рачунарски центри у друштвено-политичкој заједници треба да садрже податке о свим постројењима која су преко њега повезана, као и информације о томе који податци се налазе у којим регионалним банкама.на аутоматској обради података у Југославији почело се радити крајем 50-их година када су примењени први механографски уређаји у обради података. Већ 1980. аутоматска обрада података била је присутна у многим градовима. Постоје 2 задатка:
1. подстиче се што је могуће шира примена електронских рачунара у раду органа управе,
2. подстичу се оне активности које ће допринети ефикаснијем раду органа, и остваривању ширих друштвених и политичких циљева на унапређивању односа грађанин-управа. Од аутоматске обраде података на подручју друштвено политичке заједнице очекује се да ће се остварити следећи ефекти:
a) доприношење развоја непосредног информисања грађана у месним заједницама, општинама и радним срединама,
b) пружање релевантних информација за оперативан рад органа управе, делегата и делегација како би се омогућило ефикасно извршење закона, унапређивао рад.
Аутоматска обрада података на подручју друштвено-политичких заједница примењује се при успостављању регистра становништва, издавању путних исправа, личних карата и сл.

5.3 Могућа подручја примене електронских рачунара и кибернетских метода у јавној управи (банке података)

Примена електронских система за аутоматску обраду података појединих послова могућа су за следеће послове и делатности:
1. све статистичке обраде података
2. банка података о грађанима и становништву – регистар становништва
3. ''банка података'' о поседу и власништву на некретнинама
4. ''банка података'' – регистар правних лица и органа са податцима о седишту, врсти делатности итд.
5. послови разреза, наплате и књижења пореза и других прихода д.-п. Заједница у повезаности са ''банкама података'' о становништву, земљишту и некретнинама
6. остали приходи за уже потребе органа и служби управе, евиденција о кадровима.

ЛИТЕРАТУРА

1. ПОСЛОВНИ И ФИНАНСИЈСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМИ
Аутори: проф. др Никола Брачика
Проф. др Јован Живадиновић
Чачак, 2006.
2. ОСНОВИ НАУКЕ О УПРАВЉАЊУ аутори: проф. др Славољуб Поповић проф. др Бранислав Марковић проф. др Рајко Кузмановић Београд, 1994.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi