NEOBNOVLJIVI RESURSI - USLOVI EKSPLOATACIJE

Iz tog razloga mora se obratiti pažnja na tu činjenicu da će se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, zato što živi svet na Zemlji zavisi od ovih resursa.

1. ZAKONSKA REGULATIVA I ZAŠTITA PRIRODNIH RESURSA

Zakonodavstvo o životnoj sredini je svaki oblik zakona koji se bavi očuvanjem, zaštitom ili obnavljanjem životne sredine i njenih prirodnih resursa. To je zakonodavstvo koje zabranjuje ili kontroliše eksploataciju prirodnih resursa i kontroliše zagađenje životne sredine. Ono uključuje i zakonodavstvo koje se odnosi na opasnosti potekle iz različitih izvora, npr. izvora zračenja.
Zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine vrlo je obimno i obuhvata sledeće oblasti:
• Zaštita komponenata životne sredine, npr. Zaštita kvaliteta vode i vazduha;
• Zaštita ekosistema, npr. Zakonodavstvo o zaštiti prirode;
• Održivo korišćrnje, npr. Zakonodavstvo o šumarstvu, poljoprivredi, lovu, ribolovu;
• Procena uticaja na životnu sredinu;
• Podsticajne mere, npr. zakoni o porezima;
• Podsticanje tehnološke saradnje, npr. nacionalno zakonodavstvo o izvozu/uvozu tehnologije;
• Uređivanje prirodnih resursa, npr. zakoni o rudarstvu, prikupljanju genetskih resursa;
• Odgovornost za štetu učinjenu životnoj sredini, npr. Zakon o ZŽS, Krivični zakon;
• Vlasništvo nad prirodnim resursima, npr. Ustav, Zakon o zaštiti životne sredine;
• Procena rizika/upravljanje rizikom, npr. zakoni koji se odnose na biosigurnost, hemijsku sigurnost, industrijske nesreće;
• Upravljanje otpadom
• Upravljanje zemljišta i njegovo korišćenje;
• Higijena, karantin, fotosanitacija;
• Obrazovanje i nauka.

Zakonodavstvo u oblasti zaštite prirodnih resursa se može svatati kao:
1. Zakon o zaštiti životne sredine
2. Zakon o zaštiti prirode
3. Zakon o izmenama i dopunama zakona o proceni uticaja na životnu sredinu.

Uprava za zaštitu životne sredine se bavi poslovima državne uprave koji se odnose na:
• sistem zaštite i održivog korišćenja prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i
životinjskih vrsta),
• izradu strateških dokumenata, planova i programa istraživanja u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i obnovljivih izvora energije;
• izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata;
• izradu programa istražnih radova u oblasti osnovnih geoloških istraživanja koja se odnose na održivo korišćenje resursa, a za podzemne vode i
detaljnih istražnih radova;
• obezbeđivanje materijalnih i drugih uslova za realizaciju tih programa;
• sistem zaštite i unapređenja životne sredine;
• osnove zaštite životne sredine;
• zaštitu prirode;
• zaštitu ozonskog omotača;
• praćenje klimatskih promena;
• prekogranično zagađenje vazduha i vode;
• utvrđivanje i sprovođenje zaštite prirodnih celina od značaja za Republiku Srbiju;
• utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnji objekata;
• ranu najavu mogućih incidentnih situacija;
• poslove nacionalne banke podataka i podataka o kvalitetu voda i vazduha;
• zaštitu od buke i vibracija;
• zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja;
• proizvodnju, promet otrova i drugih opasnih materija, izuzev droga i prekursora;
• upravljanje hemikalijama;
• upravljanje otpadom, izuzev radioaktivnim otpadom;
• odobravanje prekograničnog prometa otpada i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta;
• uspostavljanje praćenja kvaliteta činilaca životne sredine;
• funkciju nacionalnog komunikacionog centra sistema održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine;
• uspostavljanje i razvoj informacionog sistema održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine;
• inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine i u drugim navedenim oblastima;
• ekološki inspekcijski nadzor na granici,
• druge poslove određene zakonom

Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja obavlja poslove državne uprave koji se odnose i na:
• sistem zaštite i održivog razvoja prirodnih bogatstava, odnosno resursa (vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i
životinjskih vrsta);
• inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine i u drugim oblastima određenim zakonom;
• izradu bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata;

2. NEOBNOVLJIVI RESURSI I NAČINI EKSPLOATACIJE

2.1 Neobnovljivi prirodni resursi

Neobnovljivi (ili ne kontinuirani) resursi, imaju konačna, iako ponekad nepoznata, ograničenja.
Ogroman deo ukupne proizvedene energije u svetu dobija se sagorevanjem fosilnih goriva, tj. neobnovljivih vidova energije - u tečnom (nafta i njeni derivati), čvrstom (ugalj), ili gasovitom stanju (prirodni gas).

2.1.1 Nafta

Nafta je najpoznatije tečno gorivo. Nalazi se u zemlji izmedju nepropusnih slojeva, odakle se dovodi pomoću posebnih uredjaja. Nastanak nafte mogao je da se ostvari na onim prostorima planete gde su postojali trajni uslovi, u toku stotina miliona godina. Osim na kopnu i priobalnim delovima, nafta može da se nadje i u slojevima ispod morskog dna. Glavni sastojak nafte sačinjavaju ugljovodonici. Danas je nafta zastupljena u svetskoj potrošnji energije sa oko 50% u ukupnoj primarnoj energiji. Smatra se da danas u svetu ima oko 100 milijardi tona nafte. Godišnje u svetu se troši oko 3 milijarde tona nafte i iz toga proizilazi da će se svetske rezerve nafte iscrpiti za vremenski period od 30 godina.

2.1.2 Zemni gas

Zemni gas (plin) nastao je pod istim uslovima i paralelno sa nastankom nafte. On ima široku upotrebu u sistemima zagrevanja prostorija, i kao toplotna energija u ugostiteljstvu i domaćinstvima. Prirodni gas se računa kao treće (posle uglja i nafte) glavno gorivo i zastupljen je medju primarnim izvorima energije sa oko 19%, ali se još nedovoljno koristi. Zalihe zemnog gasa nisu još dovoljno ispitane, ali se smatra da su sadašnje rezerve dovoljne za vremenski period od 50 do 60 godina, prema sadašnjoj potrošnji. Do sada poznate rezerve u svetu se u najvećim procentima nalaze u regionima: bivšeg Sovjetskog saveza sa 44%, Iranu 15%, SAD-u 6%, Saudijskoj Arabiji 4%, Alžiru i svim ostalim 28%.

2.1.3 Uljani škriljci

To je materijal sa visokim sadržajem ugljovodonika, pa se zbog toga mogu koristiti za dobijanje nafte, mazuta i ulja za loženje. Treba imati u vidu da je potrebno uložiti više energije da se dobije jedna tona nafte iz uljanih škriljaca, nego što proizvedena tona može dati korisne energije. Pa se može zaključiti da se doba nafte neizbežno približava svome kraju.

2.1.4 Ugalj

Ugalj je nastao evolucijom ogromnih količina biljne mase nastale od ostataka kopnene vegetacije u močvarama tokom 400 miliona godina. Složenim biohemijskim i hemijskim preobražajima biljaka u geološkom vremenu u zemljinim slojevima nastala su ležišta uglja. Pre 50 godina ugalj je bio zastupljen sa 80% medju izvorima primarne energije, dok danas njegova zastupljenost iznosi samo 30%. Ovo jasno pokazuje da je u toku poslednjih 50 godina sve više trošena nafta na račun uglja, što danas ima vrlo štetne posledice.
Vek trajanja svetskih zaliha uglja nije tačno odredjen i računa se na 70-100 godina. Još pre 40 godina rešen je problem dobijanja nafte iz uglja i tako pretvaranjem uglja u naftu, ugalj nafti vraća dug. Medjutim pretvaranje uglja u naftu je vrlo skupo pošto je tehnologija ovog pretvaranja komplikovana. Ova proizvodnja zagadjuje životnu sredinu i stvara dopunsko zagrevanje zemlje i njene atmosfere, što se htelo smanjiti i izbeći upotrebom nafte. Samo solarna energija može produžiti vek nafti i uglju i tako obezbediti dovoljno vremena da se primene i nove energije kao što je, na primer, termonuklearna.

2.2 Eksploatacija

2.2.1 Ekspoloatacija nafte

Do povećanja proizvodnje dolazi posle pronalaska derivata petroleja, a zatim benzinskog motora. Tridesetih godina 20. v. Posle pronalaska veštačkih vlakana (najlon) razvija se petrohemija.
Svetska proizvodnja nafte 1999. g. iznosila je 3283385000 t .
Naftne bušotine idu do 6 000 m, na podmorskim šelfovima do 400 m. Cena jedne bušotine iznosi od 25 000 do 1 miliona dolara. Iz jedne bušotine na Bliskom istoku se dobija prosečno 115000 t, dok u u Severnoj americi taj 816 t. Uz to, na Bliskom istoku nafta izbija kao fontana, tako da nije potrebno ispumpavanje u prvim fazam eksploatacije, dok pritisak ne oslabi.
Proizvodna cena jedne tone nafte na Bliskom istoku iznosi oko 7-8 eura, u Nigeriji 8-9, u Severnom moru 30-40 eura. Najskuplja prozvodnja nafte je Meksičkom zalivu i na Aljasci.
Pre upotrebe nafta treba da se rafinira, tj. raščlanjuje na pojedine skupine ugljovodonika, od kojih se dobijaju derivati za upotrebu
Nafta je transportabilna cevovodima, tankerima i cisternama.

Najveći naftni regioni sveta su:

1. Bliski istok oko velike geosinklinale Persijskog zaliva,od kirkuka i Mosula na severu Iraka, preko Kuvajta, iranskog Kuzistana i s-z ruba Arabijskog poluostrva (Al Hasa u Saudijskoj Arabiji, Neutralna zona) do Omana i katara na istoku Arabijskog pol. Godišnja proizvodnja 917 mil. t ili 29,5% svetske proizvodnje. Najveći proizvođači su Saudijska Arabija (403 mil. t), Iran (180), Kuvajt (100), UAE (103 mil. t., 1996.g.).
2. Severnoamerički region, 557 mil. ili 17,9% svetske proizvodnje. Duž velike geosinklinale od meksičkog zaliva na jugu preko Teksasa, Luizijane, Oklahome, kanzasa, Arkanzasa, kanadskih provincija alberte, Saskačevana i Manitobe do aljaske (Pradho Bej) i porečja reke Makenzi na severu. SAD proizv. 319 mil. T, Kanada 80 i Meksiko 148. U Južnoj americi su najbogatija naftna nalazišta u Venecueli (146 mil.t) pre svega u zalivu Marakaibo i na trinidadu. Ima manjih nalazišta u Kolumbiji, ekvadoru, argentini i Brazilu.
3. ZND : Rusija (Povolžje, zap. Sibir), Kazahstan, Azerbejdžan (Baku), i Uzbekistan. Proizvodnja 362 mil t ili 11,7% svetske proizvodnje.
4. Afrika: 325 mil t, 10,5% svetske proizvodnje. Severna Afrika: Libija, Alžir (Hasi Mesaud), Egipat. Zapadna Afrika: Nigerija (delta Nigera). Jugozapadna Afrika: Angola (Kabinda, Luanda), i Gabon.
5. Istočna i jugoistočna Azija: 323 mil.t, 10,4% svetske proizvodnje. Kina (područje pustinje Gobi, Sinkjang), Indonezija (Sumatra, Borneo), Brunej i malezija.
6. Evropa: 310 mil.t, ili 10% sv. Proizvodnje. Naftna polja u Rumuniji i Galiciji su uglavnom iscrpljena. Glavna nalazišta su u Severnom moru, koja eksploatišu uglavnom V. Britanija i Norveška.

Prodaja i cena nafte na svetskom tržištu

Nafta donosi, onima koji je imaju, ogromne prihode. Zbog toga je došlo do koncentracije kapitala, konkurencije i borbe za nalazišta i sfere uticaja. Prve tri kompanije: Standard oil Kompani (osnovao Rokfeler 1870), Rojal Dač šel (osnovana 1907) i anglo-persian oil Kompani (osnovana 1908) su u Ahnakari (Škotska) potpisale kartelsku ugovor o podeli sfera svog uticaja u svetu, o racionalizaciji proizvodnje i transporta, i o principima određivanja cena nafte. Od tada cene nisu realne tj., vezane za troškove proizvodnje, već uslovne svetske cene koje podležu veštačkoj regulaciji naftnog kartela.
Enriko Matei, veliki borac protiv naftnih kartela, izveo je podelu na “SEDAM SESTARA” :
1. Ekson,
2. Rojal Dač Šel
3. Britiš Petroleum
4. Teksako
5. Mobil Oil
6. SOKAL
7. Galf Oil

Osim multinacionalnih postoji i veliki broj nacionalnih (državnih ili privatnih) kompanija: Lukoil (Rusija), PEMEKS (Meksiko), itd.
1960 godine u Bagdadu biva osnovan OPEK i sastoji se od 11 članica
1. IRAK,
2. IRAN,
3. KUVAJT,
4. SAUDIJSKA ARABIJA,
5. VENECUELA,
6. KATAR,
7. INDONEZIJA,
8. LIBIJA,
9. ABU DABI,
10. ALŽIR,
11. NIGERIJA.

Pri kupoprodaji nafte na svetskom tržištu, primenjuju se transakcijske cene, koje zavise od trenutnog stanja ponude i potražnje, i samo izuzetno se slažu s uslovnom cenom. S obzirom na proizvodnju, preradu i potrošnju nafte sve zemlje sveta se dele na sledeće tipove:
1. Mali proizvođači a velikiprerađivači (i veliki uvoznici) nafte. Rafinerije su lokalizovane u u vezi s tržištem (veliki gradovi) ili položajem (luke, naftovodi). Primeri su zemlje Zapadne Evrope i Japan.
2. Veliki proizvođači i veliki prerađivač nafte. Razmeštaj rafinerija kod njih zavisi od tri činioca – razmeštaja nalazišta, tržišta i saobraćajno-geografskog položaja. U tim tačkama se lokalizuju rafinerije. To se može zapaziti u SAD i Rusiji.
3. Zemlje veliki proizvođači i mali prerađivači (i veliki izvoznici) nafte. Rafinerije se grade u izvoznim lukama kao što su Ibadan u Iranu, Ras Tanura u Saudijskoj arabiji, Mina al ahmadi u Kuvajtu, Aden u jemenu, Port Harkurt u Nigeriji, Amuaj, Punta Kardon i marakaibo u Venecueli. Zemlje proizvođači nisu dugo mogle da investiraju u prerađivačke kapacitete zato što su cene sirove nafte dugo bile niske pa nisu imale kapitala, još uvek imaju teškoće zbog nedostatka kvalifikovanih kadrova, tehnologije, infrastrukture, relativno malog tržišta.

2.2.2 Ekspoloatacija zemnog gasa

Udeo zemnog gasa u svetskom energetskom bilansu prelazi 24,3%.
Najveće rezerve gasa su u Sibiru.

Vodeći izvoznici zemnog gasa su Rusija, Kanada, Alžir, Holandija i Indonezija.

Trgovina zemnim gasom bila je iz tehničkih razloga skromnija.
• SAD uvoze gas iz Kanade, Nemačka iz Rusije, Holandije i Norveške (severno more);
• Ukrajina iz Rusije i Turkmenije; Japan iz Indonezije, Malezije, Bruneja i australije; Italija iz Alžra i Rusije;
• Francuska iz Rusije, Alžira i Norveške...

2.2.3 Ekspoloatacija uglja

Vek uglja počeo je s pronalaskom parne mašine. Zatim je postao nezamenjivo gorivo u crnoj metalurgiji i termoelektranama. Vrste uglja, razlikuju se po energetskoj vrednosti, starosti karbonifikacije.
1. kameni ugalj , potiče iz karbonske ili permske ere, kalorična vrednost preko 24 mJ/kg, 85% ugljenika, 1% pepela. Antracit je najkvaliteniji kameni ugalj. Razlikuju se bitumenozni (masni) pogodan za koksovanje, i subbituminozni u koje se ubrajaju i mrki ugalj i lignit.
2. mrki ugalj, iz starijeg tercijara, 70% ugljenika, 2% pepela, 16-24 mJ.
3. lignit , iz pliocena, 10-16 mJ/kg, 60% ugljenika, 25% vode, 8-13% pepela.
4. treset , iz pleistocena, manja energetska vrednost

Bituminoznog uglja nema mnogo; u V. Britaniji je 80% uglja pogodno za koksovanje. Najkvalitetniji je ugalj u Kuzbasu (Rusija), koji se eksploatiše površinskim, jamskim i dubinskim kopom. Apalački basen u SAD ima takođe kvalitetan antracit, slojevi pogodni za eksploataciju.
Zbog visokih troškova eksploatacije i ekoloških zakona nalazišta kvalitetnog uglja u Velikoj Britaniji, Limburgu (Holandija), Ruru, Pa-de-Kaleu (Sev. Francuska) su zatvoreni.
Medjutim i pored ovoga svetska potrošnja uglja raste. Pet velikih proizvođača uglja u svetu su:
1. Kina (27,8%), SAD (25,3%),
2. SAD (25,3%)
3. ZND (7%) ,
4. Indija (5,5%),
5. Australija (5.5%).

Na njih otpada 72,1% ukupne proizvodnje. Ostali veliki proizvođači su Poljska, Nemačka, Kanada, dok neki “klasični” proizvođači su smanjili ili prekinuli proizvodnju (V. Britanija, Francuska, Belgija, nemačka i Japan),a neki zbog vlastith potreba (Kina, Indija, DR Koreja), ili zbog izvoza (australija, , Poljska) održavaju ili povećavaju proizvodnju

Nalazišta uglja

Evropska ležišta kamenog uglja su hercinske planine zapadne, Srednje i Istočne Evrope: u V. Britaniji (Wels, Midlands, Lankašir, Jorkšir, Nortumberlend, Škotska nizija), severnoj Francuskoj (Limburg), nemačkoj (Porurje, Posarje), Poljskoj i češkoj (Gornji Šljonsk). Slični slojevi se javljaju u Ukrajini (deo donjeckog basena – Donbasa), i Rusiji (deo Donbasa), Kuznjecka i Minusinska kotlina pod Sajanskim gorjem u južnom Sibiru, u okolini Irkutska i Angarska te u Vorkuti na Pečori (na severu Rusije) te u Kazahstanu (Karaganda). Najveće svetske rezerve su u rusiji, ali su većinom u Sibiru, teško dostupne.

U Aziji kamenim ugljem bogate su:
Severna i srednja Kina (Tatung u pokajini Šan-si, Kailuan u pokrajini Hajpej, Baotou u severozapadnoj regiji, Fu-šun, fu-sin i Đinčžou u pokrajini Ljaoning u Mandžuriji, Ping-ding-šan u Henanu, na pol. Šandong i u brojnim manjim nalazištima.
Indija, na tromeđi država Bihar,Orisa i Bengalija, u dolinama/kotlinama Damodar, Sone, Mahanadi i Godavari, DR Koreja i Vijetnam (Tongking).

U SAD su rudnici kamenog uglja u Apalačima (60%), na prostorima država Pensilvanija (Pitsburg, Konelsvil, Skranton), Zapadna Virdžinija i Ohajo, u alabami, na Srednjem zapadu (Indijana, Ilionois, Kentaki) i na Zapadu (Kolorado, Montana, Juta, Vajoming, Arizona i Nju meksiko),(vidi atlas). Težište američke proizvodnje uglja je na apalačima, i u manjoj meri na Srednjem zapadu (povoljan položaj u odnosu na plovne puteve, za unutrašnje potrebe i izvoz).
U Kanadi ležišta uglja su u provincijama Saskačevan, Alberta, i na istoku u državama Nova Škotska i Nju Bransvik.
Južnoafrička republika – ležišta su jugozapadno od Johanesburga (Springs-Viskvil-Vitbenk),
Australija – Kvinslend (kotlina Boven), okolina sidneja i pre svega Novi Južni Vels.

U međunarodnoj trgovini učestvuje kameni ugalj. Mrki ugalj i lignit se ne isplati prevoziti na velike daljine te se koriste u termoelektranama u blizini nalazišta. Zbog visokog kvaliteta i jeftinog prevoza u brodovima uglja iz prekomorskih zemalja, u zapadnoj Evropi je jeftiniji uvozni ugalj nego domaći.

3. UDESI I RIZIK PRI EKSPLOATACIJI RESURSA

3.1 Nezgode povezane sa ljudskim gubicima

Usled velike potražnje i prevelike želje za povećanjem profita, dolazi do zanemarenja pravila i propisa bezbednosi , koji za mogu imati velike gubitke kako u ljudskim životima, tako i u životnoj sredini.
Ugalj prestavlja jedan od najopasnijih resursa za ekstraktovanje. Zato dolazi do velikog broja nesreća svugde u svetu.
U SAD, Talmansvilu u Zapadnoj Virdžiniji, dvanaest od ukupno trinaest rudara su poginuli, a većina je podlegla otrovnim gasovima. Nesreće u SAD su sve češće, jer i pored velikog broja federalnih i državnih inspektora koji redovno kontrolišu rudnike, njihovo zatvaranje je retko. Rudnik u Zapadnoj Virdžiniji u kojem se dogodila nesreća, protekle godine je dobio 208 sudskih opomena zbog nedovoljne bezbednosti.
Najskoriji primer je nesreća se dogodio u Kini gde su živote izgubila 108 rudara. Do nesreće je došlo usled urušavanja tunela.
Sigurno najpoznatiji slučaj rudarskih nesreća u Srbiji prestavlja primer u Aleksincu, gde je život izgubilo 90 rudara. Nesreća se dogodila dok su za vreme jutarnje smene u severnom reviru jame Morava. Važno je napomenuti da je to druga po veličini nesreća u rudniku u Aleksincu, i da su u prvoj nesreci život izgubili 34 rudara. Ali i pored ove opomene nije povedeno računa o povećanju nivoa bezbednosti, sto je na kraju za uzrok imalo gubitak 90 života i zatvaranje rudnika.
I ako se veliki broj nesreća svrstava u nezgode, postoje i nesreće koje su uzrokovane ljudskim faktorom. Primer ovoga je nesreća u rudniku uglja Dongu.
Do nje je došlo pošto su rudari prekršili pravilo o bezbednosti, rušeći jedan zid kako bi omogućili pristup sektoru gde se akumulirao gas. Pet lica je uhapšeno.
Kao jedni od najvecih proizvodjača uglja u svetu, kineski rudnici su među najopasnijim rudnicima u svetu. Prošle godine stradalo je više od 3 200 rudara, prema zvaničnim podacima. Kineska vlada je obećala da će ove godine da zatvori hiljade rudnika zbog kršenja pravila bezbednosti. Ipak, neki tvrde da će veća tražnja i više cene uglja biti važnije od bezbednosti. U jednom izveštaju međunarodnog sindikata rudarskih radnika, navodi se da je u proizvodnji uglja u Kini, 2008, stradalo 4,2 rudara na svakih milion tona iskopanog uglja.

3.2 Ekološke posledice eksploatacije neobnovljivih prirodnih resursa

Iskorišćavanjem jednog prirodnog resursa, delimično ali dugotrajno, sa tendencijom rasta, uništavamo druge prirodne resurse. To je direktna i odmah vidljiva šteta na samom početku eksploatacije rude. Ostale štete manifestuju se kroz zagađivanje životne sredine.
Jalovine rudnika metala izložene su neprekidnom dejstvu vetra. U njima se odvijaju hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih minerala teških metala i spirala njihovih jona u vodotokove, čime se ugrožavaju, a negde i u potpunosti uništavaju biljke i životinje. Erozijom odlagališta i jalovišta od strane površinskih voda ili od atmosferskih padavina, takođe, nastaju ozbiljna zagađenja vodotokova. Kod nailaska velikih voda plavi se priobalno, po pravilu, kvalitetno poljoprivredno zemljište i trajno zagađuje štetnim jonima teških metala.
Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovišta izaziva zagađenje prašinom, u krugu prečnika od nekoliko desetina kilometara.
U novije vreme su propisi u oblasti zaštite životne sredine znatno strožiji. Trošak za zaštitu životne sredine postaje realna ekonomska kategorija, prisutna u svim tehno-ekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika, ali i pored preuzimanja svih mera zaštite, apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Havarije na flotacijskim jalovištima ne mogu se apsolutno isključiti, zbog mogućih elementarnih nepogoda ili katastrofa, pa i mogućeg ljudskog propusta.
Drugi veliki zagađivač životne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u kojima lignit sagoreva radi proizvodnje elektroenergije. Pošto u našim termoelektranama sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadržajem pepela, količine pepela su velike. Zagađivanje okoline može biti vrlo intenzivno, a ponekad i vrlo opasno za ljude i životinje. Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko složeniji i skuplji od deponovanja flotacijskih jalovina.
Treći po redu veliki zagađivač životne sredine je proizvodnja i transport nafte. Zagađenje naftom najviše nastaje u njenom pomorskom ili rečnom transportu.
Prema tome, racionalna potrošnja i štednja mineralnih resursa je neminovnost iz dva osnovna razloga:
1. mineralni resursi su neobnovljivi i kao takvi imaju ograničene rezerve,
2. smanjenom eksploatacijom mineralnih resursa umanjuje se zagađenje i štetne posledice po životnu sredinu.

ZAKLJUČAK

Na putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka država, pa tako i Republika Srbija polazi od raspoloživih prirodnih resursa. Pri tome, deo navedenih neobnovljivih prirodnih resursa neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali se jedan deo mora sačuvati za sadašnje i buduće generacije. Iako u poređenju sa drugim zemljama, po prirodnim resursima u ekonomskom smislu, Srbija ne pripada posebno bogatim zemljama, postoji obaveza i odgovornost racionalnog gazdovanja i upravljanja raspoloživim prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog održivog korišćenja.
U zavisnosti od raspoloživih neobnovljivih prirodnih resursa pojedini od njih imaju veći ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i stratešku iskorišćenost. Ovo zahteva definisanje jasnih sektorskih politika i strategija, uz pronalaženje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. U pojedinim slučajevima, za određene prirodne resurse, neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira, potrebna je organizaciona infrastruktura za primenu, kao i za strateško i operativno upravljanje.
Moramo obratiti pažnju na činjenicu da će se neki od prirodnih resursa u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, jer živi svet zavisi od ovih resursa.

LITERATURA

• www.beosim.co.yu/zastita_na_radu
• www.wickipedia.com
• www.wickipedia.rs
• www.citizen.org/trade/nafta
• http://www.naslovi.net/tema/50766
• http://www.google.com
• http://www.blic.rs/

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD