FINANSIRANJE ŽAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

U neposrednoj vezi sa zastitom sredine,koju u potpunosti moze da prihvati svako iole razuma,jeste pitanje finansiranja zastite sredine i to kako u siromasnim I malim,tako I u bogatim I malim drzavama.
Finansiranje zastitne zivotne sredine nebi trebalo da opterecuje drzavni budzet vec se moraju pronaci drugi izvori finansiranja.Za finansiranje zastite zivotne sredine kao dobra praksa ukazuje se formiranje nacionalnih,regionalnih i lokalnih fondova. Dugorocno posmatrano finansiranje zastite sredine nesme se posmatrati kao trosak. Na ulaganje u zastitu treba gledati kao na investicije inplicitno u buducnost i eksplicitno u izgradnju parkova , banja i sportskiih terena.
Na otpad generalno treba gledati kao na sekudarnu sirovinu iz koje se mogu reparirati odredjeni proizvodi,dobiti jeftina energija ili reciklazni proizvodi.
Finansijski fondovi i njihovi korisnici pocinju da menjaju perspective zastite,upravo finansirajuci projekte koje imaju takav pristup na zastitu sredine.

IZVORI FINANSIRANJA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

Politika zaštite životne sredine prestavlja dugoročno djelatnost koja zahtijeva ogromna finansijska srestva.Njeno uspjesnost se temelji na osiguranje konstatnih ,stalnih i stabilnih izvora finansiranja . Jedino se na taj nacin mogu ostvariti ciljevi i mjere za zastitu i unapređenje životne sredine.
Svi troškovi finansiranja zastite životne sredine prestavljeju javne reshode koji su namijenjeni unapređivanju njenog kvaliteta. Jo sod 70-ih godina XX vijeka javni troskovi životne sredine bili su podmirivani uglavnom iz državnog budzeta.Međutim 80-ih godina sve više su se primjenjivali ekonomski instrumenti kojima su se osiguravala srestva za javne izdatke za zaštitu životne sredine.tako su ekonomski instrumenti obavljali dvije relevantne funkcije:
1.Stimulisali su sprečavanje zagađivanje životne sredine.
2.Postali su stalan izvor finansiranja zaštite životne sredine.

Ti ukupni izdaci ili troskovi zastite životne sredine veoma su različiti u pojedinim zemljama.Tako,na primjer:
1.Pojedine zemlje posjeduju snažnije izražene problem zagađenja životne sredine od drugih zbog razlicite structure industriske proizvodnje , kvaliteta životne sredine i sl.
2.Prisutni su različiti standardi kvaliteta životne sredine u pojedinim zemljama.
3.Neke zemlje primenjuju napredne tehnologije koje poseduju minimalan negativan uticaj na životnu sredinu.

Isto tako se u nekim zemljama posebna pažnja pridaje zastiti voda (Njemačka,Francuska),u drugim se zemljama pak ona pridaje zaštiti vazduha (Japan,SAD).
U ostalom to je sasvim logično zbog različitih geografskih,klimatskih i razvojnih uslova koji su prisutni u tim zemljama.Upravo zbog toga se pri komparaciji visine srestava za zastitu životne sredine mora biti u potbunosti oprezanu zaključivanju.
Pored troškova za sprecčavanje,kontrolu i zastitu životne sredine brojne zemlje ulažu iznačajni dio srestava u instaraživanje na području ekologije i prirodnih nauka,a sve sa ciljem da bi se što bolje mogle shvatiti ekološke promjene na zemlji,odnosno kako bi se moglo što efikasnije suprostaviti zagađenja životne okoline.
Ukupni izdaci za zaštitu života sredine troše se za:
1.Sprečavanje, zaštitu i naknadu štete zbog zagađenje;
2.Kontrolu i praćenje zagađenja;
3.Implementaciju mjera politike zaštite životne okoline;
4.Upravljanje životnom okolinom.

Finansiranje zaštite životne sredine moze se osigurati iz:
1.Proračunskih srestava države i jedinica samouprave;
2.Opštih i posebnih fondova za zaštitu životne okoline;
3.Sredstvima privrede;
4.Kombinovanih izvora.

Sto se tiče razvijenih zemalja ,one su jos 70-ih usvojili načelo “zagadjivač plaća” prema kojem je zagađivač obavezan snositi sve troskove sprecavanj,kontrole I otklanjanja stete koju je sam prouzrokovao.Ovo na čelo ne sadrži finansiski zagađivacima osim u slučaju kada se uvode velike novine u politiku zaštite životne sredine,odnosno kada se pojedine grane nalaze u velikim ekonomskim teskoćama,a nastoje uvesti nove ,ekološki zdraviju tehnologiju.Međutim ubrzo se primjetilo da to na čelo nije bilo dovoljno za pokriće troškova zastite životne sredine pa se uvelo I drugo po redu načelo “korisnik plaća” posto zagađivač zagađuje životnu sredinu a istovremeno koristi I prirodne resurse koje mora da plati.Primenjujući načelo “korisnik plaća” može se stvoriti autonomni mehanizam za finasiranje zaštitne sredine pri čemu zagađivač I korisnik prirodnih dobara osigurava I sredstva za zastitu sredine koju ugrožavaju.
Budžetska srestva za zaštitu životne sredine prikupljaju se na temelju zakonskih odredba pri čemu se najčešće ustraja,zbog kontrole trošenja tih srestava,na podnošenju javnih izvještaja.Međutim glavni nedostatak takvog prikupljanja srestava sastoji se u tome sto one zavise od stanja ili ekonomske snage budžeta I poreskih obaveznika.

Ekonomski instrumeni u zastiti zivotne sredine

Za razliku od naredbodavnih I nadzornih instrumenata, koji ne stvaraju prihode I najčešće čine finansisko opterecenje lokalnog ili središnjeg budžeta,stvaraju dodatne javne prihode uz neznatni varedni trosak.
Ako se radi o naknadama kako sto su na primjer:korisnicke naknade za upotrebu vode, naknadu za prikupljanje I odlaganje otpada, naknade za upotrebu cesta ili parking takse koje pokrivaju troškove onda u tom slučaju prikupljeni prihodi pomažu komunalnim službama da održe kvalitet svojih usluga prema životnoj sredini,a istovremeno omogućavaju puni povratak troškova pod prepostavkom da se ustale na dovoljno visokom nivou.
Ako je riječ o subvencijama,ukidanjima ili reformama državnih subvencijama u sektorima na primjer:poljoprivredi, prometu I proizvdnji koji su zasnovane na fosilnim gorivima u tom slucaju mogu se uštedeti impozantni iznosi državnih prihoda.
Šo se tiče prihoda I naknada u zaštiti životne sredine,one se mogu upotrebljavati za finansiranje državnih programa , podrške I sufinansiranja prioritetnih ulaganja u zaštitu životne sredine ili za druge javne potrebe koje nisu vezane za izdatak finansiranja zastite životne sredine.U sklopu ekološke poreske reforme prihodi od poreza u zaštitu od životne sredine mogu se upotrebljavati čak I za povećanje prihoda središnjeg budžeta zbog smanjenja budžeckog manjka.
Prema tome sasvim je jasno, da posebno danas u savremenim državama veoma važnu ulogu u zaštiti čovjekove sredine imaju porezi I druge fiskalne takse.Zbog njihove namjene za koje se uvode I ciljeva koji se njima žele postici oni se nazivaju ekoloski ili eko porezi.U literaturi I svakodnevnom životu nazivaju se I “zelenim porezima” jer su ih najprije počeli zagovarati pripadnici pokreta I političkih stranaka u čim programima rada je relevatno mjesto pripadalo zaštiti prirode odnosno ljucke sredine. Kada je riječ o ovim porezima , treba podvuci da se u praksi o porezivanje povlači jasna razlika između ekonomskih poreza u užem I u širem smislu. Naime ekološki porezi u užem smislu su oni gdje se uključuju dažbine koje su uvedene na dobra koja doprinose zagađivanju životne sredine na primjer (fosilna goriva, otpadne materije I sl.) odnosno proizvedeno dobra ko ih nema dovoljno za potrošnju zbog nivoa njihove zagađenosti (voda za piće).Prema neki procjenama danas na Zemlji samo 3% pitke vode posmatrano u odnosu na njenu ukupnu količinu.
Ekološki porezu širem smislu podrazomijeveju različite ekološke I druge slične dažbine (registraciona taksa). Naime postoji mišljenje da bi takođe I taksa za nepostovanje ekoloških standarda I ekoloških propisa trebalo svrstati u poreze u širem smislu, buduci da ovaj kološki instrument može itekako da utiče da se ekološki standardi podignu na viši nivo.
Zbog različitih uslova razvijenosti,razvoja I dostignutog stepena ugroženosti od zagađivanja, zemlju članice EU uvode različite oblike oporezivanja I reformiranja poreskih sistema I poreske politike.

Reforma poreskog sistema

Reforma poreskog sistema može se osmisliti i tako da ukupni prihodi ostanu nepromijenjeni (što se često naziva „neutralnošću prihoda“) uz istovremeno preusmjeravanje oporezivanja, na primjer, „pozitivnih“ stavki poput rada i kapitala, na „negativne“ poput onečišćenja ili upotrebe prirodnih izvora. Sve je to moguće ostvariti smanjenjem postojećih poreza, kao što su porez na lični dohodak, koji umanjuju motivisanost na rad, ili poreza na promet koji ometa potrošačke odluke.
Iako su pojedine zemlje još 70 -ih godina bile osnovale prve fondove za zaštitu životne okoline, ipak se tek 80 - ih godina bila uočila korisnost namjenskih fondova za zaštitu životne okoline i od tog trenutka bilo je započeto njihovo masovnije osnivanje. Nastanak i razvoj ekoloških fondova povezuje se s razvojem ekonomsko - ekoloških instrumenata politike zaštite životne okoline, pošto se najveći dio prihoda tih fondova obezbjeđivao uglavnom od ekoloških taksa, kazni i naknada.
Bez obzira na različitost fondova za zaštitu životne okoline i njihove specifičnosti, njihovi zajednički ciljevi su:
1. unapređenje djelatnosti i investicija za zaštitu i poboljšanje kvaliteta životne okoline;
2. minimaliziranje stvaranja otpadaka;
3. stimulisanje razvoja ekološki povoljne ekonomske strukture;
4. pomaganje istraživačkih i razvojanih projekata I djelatnosti;
5. unapređivanje zaštite prirodnih vrijednosti i prirodnih staništa;
6. očuvanje biološke različitosti i
7. stimulisanje sticanja ekološkog obrazovanja I sistema praćenja životne okoline.

Fondovi za zaštitu životne sredine

Fondovi za zaštitu životne okoline naročito su značajni za zemlje u tranziciji. U fazi ekonomskih I političkih promjena koje su prisutne u tim zemljama, one mijenjaju svoj odnos prema privredi, kreću se prema decentralizaciji funkcija države, izgrađujući pri tome nov sistem finansiranja životne okoline. S obzirom da u državnom budžetu uglavnom nema dovoljno sredstava, a i opterećen je raznim troškovima reforme, konstituisanje fondova za zaštitu životne okoline ima za tranzicione zemlje značajnih prednosti. Fondovi za zaštitu životne okoline, prema tome, predstavljaju relevantan oblik finansiranja njene zaštite. Oni se javljaju u različitim oblicima, te se mogu razlikovati zbog:
1. različito postavljenih ciljeva;
2. različite organizacione strukture;
3. različitih pravila raspodjele sredstava i
4. različite teritorijalne organizacije.

S tim u vezi treba posebno podvući da fondovi za zaštitu životne okoline mogu posjedovati opšti cilj da finansiraju njenu zaštitu u cjelini i tako postaju u pravilu dopuna državnom budžetu. Mogu sekonstituisati i sa specifičnim ciljem da finansiraju specifičnu zaštitu ili poseban ekološki program, na primjer, kao što je uvođenje bezopasne tehnologije. Danas u svijetu brojne države organizuju fondove za zaštitu životne okoline kao posebne organizacione jedinice. Međutim, postoje i takva organizaciona rješenja da su fondovi dodatak nekoj postojećoj ustanovi.
Polazeći od različitih pravila raspodjele sredstava, mogu se razlikovati fondovi koji de facto finansiraju nove investicije u zaštitu životne okoline, dok državnom budžetu prepuštaju finansiranje upravljanja i kontrole onečišćenja. Isto tako postoje i takvi fondovi koje finansiraju sve ekološke aktivnosti. Oni mogu biti različito teritorijalno organizovani, pa stoga postoje, na primjer, međunarodni, nacionalni i lokalni fondovi. Iako je prioritetni cilj uvođenja ekonomskih instrumenata politike zaštite životne okoline -„podsticaj za smanjenje emisija“, ipak je, naročito za tranzicionu privredu, prikupljanje prihoda za zaštitu životne okoline uz pomoć ekonomskih instrumenata, jedan od suštinskih ciljeva.

FINANSIRANJE ŽIVOTNE SREDINE U BIH

Ova problematika u BiH regulisana je zakonom o Fondu za zaštitu životne okoline BiH, odnosno FBiH. Naime, ovaj Zakon sadrži ukupno 46 članova koji su sadržani u devet poglavlja. U prvom poglavlju ovog zakona razmatraju se njegove opšte odredbe, u drugom se analizira ustrojstvo Fonda, treće je poglavlje posvećeno organizovanju i upravljanjem Fondom, u četvrtom se tretira finansiranje životne okoline, u petom se razmatra imovina i finansijsko poslovanje Fonda, šesto poglavlje sadrži analizu javnosti rada Fonda, sedmo poglavlje elaborira upravni nadzor Fonda, kaznene odredbe su sadržane u osmom poglavlju i u devetom poglavlju analiziraju se prelazne i završne odredbe Fonda. Budući da se Nacrt zakona o Fondu za zaštitu životne sredine u RS još uvijek nalazi u procedure usvajanja, iz tog razloga smo mogli da elaboriramo izvore finansiranja zaštite životne okoline samo u FBiH. Naime, zakon o Fondu za zaštitu životne okoline FBiH donesen je još u 2003. godini.
Pošto se u ovom članku fokusira problematika izvora finansiranja zaštite životne okoline u BiH, stoga u daljem našem izlaganju navodimo prihode Fonda i sredstva Fonda koja se koriste za finansiranje zaštite životne okoline.
Prihodi Fonda za finansiranje zaštite životne okoline, u skladu s ovim zakonom, osiguravaju se iz:
• naknada zagađivača životne okoline;
• naknada korisnika životne okoline i
• posebne naknade za životnu okolinu koja se plaća pri svakoj registraciji motornih vozila.

Prihodi Fonda osiguravaju se iz:
• sredstava ostvarenih iz osnova međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje, te saradnje uzemlji na zajedničkim programima, projektima I sličnim aktivnostima u području zaštite životne okoline;
• budžeta Federacije;
• kredita banaka;
• sredstava i zajmova i pozajmica drugih pravnih lica i finansijskih institucija;
• donatorskih sredstava i drugih vidova podrške;
• poslovanja Fonda (naknada za obavljene usluge, otplate glavnica, kamata i dr.) i
• drugih izvora sredstava određenih posebnim zakonom, drugim propisima ili ugovorom (član 18.).

Sredstva Fonda se koriste za finansiranje zaštite životne okoline, a posebno za:
• zaštitu, očuvanje i poboljšanje kvaliteta zraka, tla, voda i mora, te ublažavanje klimatskih promjena i zaštitu ozonskog omotača;
• saniranje, podsticanje izbjegavanja i smanjivanja nastajanja otpada;
• iskorištavanje vrijednih svojstava, te obrade otpada;
• zaštitu i očuvanje biološke i pejzažne raznovrsnosti;
• provođenje energetskih programa;
• programa razminiravanja;
• unapređivanje i izgradnju infrastrukture za zaštitu životne okoline;
• poboljšanje praćenja i ocjenjivanja stanja životne okoline, te uvođenje sistema upravljanja životnom okolinom;
• podsticanje održivog korištenja prirodnih dobara;
• podsticanje održivih privrednih djelatnosti, odnosno održivog ekonomskog razvoja i
• podsticanje istraživačkih, razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, uključujući i demonstracijske aktivnosti (član 26).

ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Na osnovu svega izloženog o finansiranju zaštite životne okoline u BiH možemo zaključiti da:
• u današnjim okolnostima, kada su razvoj i zaštita životne okoline suprotstavljeni, potreba za zaštitu životne okoline predstavlja imperativ svake društvene zajednice, pa i našeg društva u cijelosti. Prema tome, dinamiziranje našeg društvenoekonomskog razvoja zahtijeva primjenu veoma čistih proizvodno-tehnoloških sistema, koji će moći, ako ne u potpunosti spriječiti, a onda bar minimalizirati zagađenje radne i životne okoline. Naravno, za sve to potrebne su i pozamašne investicije, koje su de facto nedostatne gotovo u svakoj privredno nerazvijenoj zemlji pa i u našoj BiH. Očigledno je uspostavljanje efikasne zaštite životne okoline u našoj zemlji, zbog gore spomenutog problema, dugoročnog karaktera.
• politika zaštite životne okoline, kao sastavnog dijela ukupne društvene politike, mora u našoj zemlji postaviti „nova pravila igre“ kako bi se cjelokupan naš privredni sistem uključio u neizbježan proces prelaska na održive oblike razvoja i efikasne načine poslovanja. To znači da ekološka pitanja moraju u našoj zemlji postati predmetom odlučivanja svih državnih institucija, preduzeća i ljudi.
• postoji sve veća potreba za koordiniranom ljudskom aktivnošću sa ciljem iznalaženja efikasnog odgovora na ekološke probleme, koji su prisutni kako na lokalnom, tako i na globalnom planu. Jedino tako se može uspostaviti funkcionisanje ekološki održive privrede, stabilnog ekonomskog rasta, održivog razvoja i očuvanja zdrave životne okoline. U sklopu održivog privrednog razvoja, ekonomskog, društvenog I političkog života, prije svega, preduzeće predstavlja relevantni faktor zaštite životne okoline.
• su troškovi finansiranja zaštite životne okoline veoma visoki, te je stoga neophodno što prije obezbijediti dodatna finansijska sredstva za onečišćenje životne okoline. To predstavlja i ključni problem svake zemlje, a posebno je izražen u privredno nedovoljno razvijenim zemljama, u kojima je ova problematika posebno danas aktuelna.
• je došlo krajnje vrijeme kada čovjek mora pronaći svoje granice s prirodom, u kojima može biti kreativno neograničen, te da bitiše kao ljudsko biće sa svom svojom prirodnom ljepotom bogatstva duha i cjelokupnog rada. To znači da se svi mi moramo prilagoditi prirodi, a ne samo priroda nama, boreći se svim raspoloživim sredstvima da je ni u kom pogledu ne ugrozimo. Na taj način ostavićemo iza nas i mladim pokoljenjima zdraviju prirodnu okolinu, koja im je itekako potrebna.

Stanje finansiranja životne sredine u Srbiji

Najveći izazov pred donosiocima odluka je u obezbeđivanju adekvatnih i održivih izvora finansiranja investicija u životnu sredinu, koje su u ovom trenutku u Srbiji na niskom nivou. Udeo države i način finansiranja projekata ne zadovoljavaju potrebe, nivo kvaliteta životne sredine nije značajno promenjen, a uključivanje privatnog sektora nije u izgledu. Osnovni motiv za finansiranje projekata u oblasti životne sredine je pretpristupni proces Evropskoj uniji, ali ne postoji tačna procena kolika finansijska sredstva taj proces zahteva.
Zakonski okvir u zaštiti životne sredine pruža neophodnu osnovu za primenu ekonomskih instrumenata kao što su: naknada za korišćenje prirodnih vrednosti, naknada za zagađivanje životne sredine, subvencije, poreske podsticajne mere izuzeća od plaćanja naknada, novčane kazne za neispunjavanje ekoloških standarda i naknade jedinica lokalne samouprave. Primena instrumenata nije na zadovoljavajućem nivou u Srbiji, usled sveopšte neefikasnosti rada državnih organa, na prvom mestu inspekcijskih i pravosudnih (tužilaštvo i sudovi). Željeni kazneni efekat se ne postiže ne samo zbog neodgovarajuće primene postojećih normi, već i zato što su i propisane nadoknade i kazne za kršenje zakonskih propisa generalno ispod podsticajnog nivoa.
Usled nedostatka jasnih strategija razvoja, političke nestabilnosti, nezrelih tržišnih uslova i zanemarivanja osnovnih postulata održivog razvoja, u Srbiji se ne može smatrati uspešnom primena principa „zagađivač plaća“. Odsustvo adekvatnih naknada za zagađivanje i korišćenje prirodnih resusa, domaći izvori finansiranja nisu dovoljno razvijeni da se nose sa nagomilanim problemima. Lokalne zajednice, usled malih sopstvenih budžetskih sredstava, oslanjanju se na pomoć države i međunarodne donacije.

Mogući izvori finansiranja životne sredine

Najznačajniji izvori finansiranja dolaze i iz javnog i iz privatnog sektora i samo uspešnom kombinacijom finansiranja iz oba izvora mogu se investicije u životnu sredinu podići na viši nivo. Treći izvor finansiranja – sredstva međunarodnih finansijskih institucija i EU mogu se iskoristiti samo uz jasno definisane strategije razvoja i odeđivanje prioriteta u životnoj sredini, uz ostvarivanje uslova za tržišnu ekonomiju.
Uključivanje privatnog sektora kroz javno-privatna partnerstva, potrebno je u domenu razvoja infrastrukture i ostvaruje se od pružanja tehničke pomoći, preko operativnih aktivnosti do potpune privatizacije. Kombinacija javno-privatnih partnerstava, treba da odigra najznačajniju ulogu u ostvarivanju ciljeva životne sredine. Pored toga, lokalnim zajednicama su na raspolaganju i formiranje eko fondova, uz propisivanje lokalnih naknada u oblasti životne sredine, kao sredstava finansiranja i izdavanje opštinskih obveznica kao još jedan vid finansiranja projekata. Proces decentralizacije neophodan je preduslov za obezbeđivanje finansijskih sredstava i ostvarivanje potreba lokalnih zajednica.
Eko fondovi, finansirani od adekvatnih naknada u oblasti životne sredine i međunarodne pomoći i kredita, mogu biti od velikog značaja u pretpristupnom procesu EU, kroz finansiranje projekata koji će podići nivo infrasktrukture na nivo standrada Evropske unije. Definisanje jasnih strategija razvoja uz transparentnost načina finansiranja projekata i učešće javnosti, neophodni su preduslovi efikasnog funkcionisanja fondova.
Postoje nekoliko načina za uključivanje međunarodnih i nacionalnih banaka u projekte životne sredine – pozajmice privatnom sektoru u primeni eko projekata, lokalnim zajednicama, javno-privatnim fondovima, privatnim kompanijama u infrastrukturnim projektima. Država mora obezbediti prevazilaženje problema uključivanju banaka: političku i ekonomsku stabilnost, kreditnu opravdanost projekata i ostvarivanje realnih naknada za korišćenje prirodnih resursa.

Preporuke za budućnost

Efikasna primena ekonomskih instrumenata u Republici Srbiji mora biti zakonski definisana i tržišno zasnovana. Mora biti integralni deo ukupne strategije razvoja, posebno tehnološkog razvoja i da utiče na najracionalnije korišćenje resursa. Ekonomski instrumenti treba da obezbede sigurne izvore finansiranja zaštite životne sredine, odnosno da poboljšaju stepen zaštite životne sredine.
Neophodan je merljiv i sveobuhvatni sistem izveštavanja o ulaganjima u zaštitu životne sredine i o prihodima, na bazi izveštaja EU, osigurati finansiranje projekata iz javnih prihoda, integrisati zaštitu životne sredine u sve glavne investicione projekte, naročito u sektorima energetike, saobraćaja i poljoprivrede.
Neophodno je sistematsko praćenje i procena postojećih ekonomskih instrumenata i prilagođavanje podzakonskih akata za primenu principa zagađivač plaća, korisnik plaća i drugih ekonomskih instrumenata.
U efikasnoj primeni ekonomskih instrumenata neophodno je uključivanje svih zainteresovanih strana, u cilju revizije postojećih regulatornih i ekonomskih instrumenata za zaštitu životne sredine i njihovog njihovog aktuelnog ekološkog i ekonomskog uticaja. Neophodno je kombinovati upotrebu ekonomskih instrumenata i tradicionalne regulative za smanjenje zagađenja i povisiti iznose naknade za zagađenje i regulatorne standarde na postepen i predvidiv način, u periodu u kom bi preduzeća mogla da razviju mehanizme za usklađenje sa strožijim standardima Evropske unije.
Potrebno je razvijati fiskalne podsticaje koji bi promovisali korišćenje bezolovnog goriva, uz definisanje strategije za izbacivanje olovnih goriva iz upotrebe i progresivno smanjenje sadržaja sumpora u benzinu i dizel gorivu do trenutnih EU zahteva. Potrebno je uporedo razviti i privremene fiskalne podsticaje koji će ohrabriti kupce na kupovinu novih vozila i odlaganje starih u staro gvožđe.
Izraditi okvir za efikasno upravljanje otpadom i reciklažu uz odgovarajuću politiku naknada, kazni i stimulacija. Naknade bazirati na količini proizvedenog otpada i utvrditi ih tako da stvaraju podsticaj za smanjenje proizvodnje otpada i reciklažu. Odgovarajućom politikom stimulisati proizvođače u korišćenju ambalaže sa minimalnim efektom na životnu sredinu.
Stimulisati i pomagati lokalne zajednice u upravljanju otpadom i uključivanju u regionalne inicijative. Komunalno sakupljanje otpada iz industrije bazirati na upotrebi standardizovanih kontejnera i na prirodi otpada koji se sakuplja. Sve naknade računati tako da one pokrivaju stvarne troškove.
Država bi morala pomoći jačanje kapaciteta opština i omogućiti uslove za učešće privatnog sektora u obezbeđivanju komunalno – ekoloških službi na opštinskom nivou.
Ostvarivanje pokrivenosti vodosnabdevanjem i odvodom otpadnih voda moguće je samo uz sveobuhvatnu reviziju i reformu naknada za vodosnabdevanje i odvod otpadnih voda u skladu sa principom „zagađivač plaća“. Uz ovo je neophodno uvesti efektivnu primenu subvencija za komunalne usluge koje bi pomogle domaćinstvima koja imaju problema sa plaćanjem računa za vodu. Za to je neophodna reforma tarifnog sistema u sektoru voda - postepeno povećavanje tarife do nivoa koji bi pokrivao potpune troškove za komunalne usluge i primena naknade za zagađenje voda na celokupnu količinu otpadnih voda.
Neophodno je revidiranje sadašnjeg sistema korišćenja voda u privredi, eksploatacije izvora i optimizacija izvora prihoda od korišćenja voda uz odgovarajuću raspodelu u finansiranju nacionalnih prioriteta u sektoru voda.

LITERATURA

[1] M. Črnjar, „Ekonomika i politika zaštite okoline“, Ekonomski fakultet Sveučilišta u Rijeci, 2002. [2] Lončarić-Horvat, O., „Mogućnost finansiranja zaštite i unapređenja čovjekove okoline u sklopu poreznog sistema“, Financijska praksa, Zagreb, 1984.
[3] M. Črnjar, „Ekonomija i zaštita okoliša“, Školska knjiga, Zagreb-Rijeka, 1997.
[4] Regionalni europski centar Budimpešta, 1999.
[5] I. Žuvela, “Politika zaštite okoliša u Republici Hrvatskoj”, Zbornik, Pula, 1994.
[6] Zakona o Fondu za zaštitu okoliša FBiH, Sarajevo, 2003.

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD