ELEKTRONSKI I ELEKTRIČNI OTPAD
(E-OTPAD)

Sa gledišta ekologije i očuvanja životnog prostora jedan od najvećih globalnih svetskih problema je elektronski otpad. Specifičnost elektronskog otpada je njegova složenost i brzina kojom elektronski proizvodi zastarevaju i bivaju zamenjeni novim. Osim toga e-otpad je vredan izvor sekundarnih sirovina i toksičan ukoliko je nepravilno tretiran.Brza promena tehnologije,mali početni troškovi i čak planirano zastarevanje proizvoda su rezultovali brzom rastu problema u celom svetu. Proizvodi poput televizora, mobilnih telefona, kompjutera i srodne kompjuterske opreme, fotoaparata, štampača i drugih postala su veliki deo komunalnog otpada i zato je tok električnog otpada identifikovan kao jedan od onih koji beleži najbrži rast u Evropi čineći danas 4% komunalnog otpada. Vodeći kontinent u godišnjoj proizvodnji ovog otpada je Severna Amerika sa preko 20 miliona tona iza koje slede Evropa i Azija sa po oko 14 miliona tona i ostali kontinenti su na nivou oko 5 miliona tona. Glavni proizvođači elektronskog i električnog otpada se svrstavaju u tri grupe:
• pojedinci i mala preduzeća,
• velika preduzeća, institucije i vladine organizacije i
• proizvođači originalne elektronske opreme(OEMs).

Analize koje su proveli stručnjaci evropskih država pokazuju kako je početkom devedesetih godina prošlog veka udeo elektronskog otpada u ukupnom evropskom kućnom otpadu iznosio oko 2 posto, odnosno 4 miliona tona. Krajem devedesetih godina količina elektronskog otpada se povećala na 6 miliona odnosno na 4 posto u kućnom otpadu. Procenjuje se da će rast količine elektronskog otpada u Evropi biti po stopi od 5 posto godišnje, tako da će do kraja ove dekade količina otpada biti udvostručena. Poređenja radi, rast količine elektronskog otpada danas je već tri puta veći od porasta komunalnog otpada. Nivo reciklaže u zemljama u razvoju raste, ali ne drži korak s rastom proizvodnje otpada.
U poslednjih dvadeset godina razvijene zemlje su uspostavile različite kontrolne mehanizme za upravljanje otpadnim materijama, pri čemu je prednost data strategiji sprečavanja stvaranja otpada.Pri tome, prevenciji se daje prednost u odnosu na reciklažu, koja je bolja od spaljivanja, dok je odlaganje na deponije najmanje poželjan način (slika 1).

Slika 1. Hijerarhija upravljanja otpadom

Međutim zbog načina funkcionisanja postojećih sistema sakupljanja otpada,skoro 90% električnog otpada završava na deponijama ili postrojenjima za insineraciju. Uticaj električnog otpada na okolinu nastaju njegovom upotrebom,dizajnom (količinom materijala i korišćenju energije) kao i načinu njegovog odlaganja na kraju upotrebnog veka.U krajnjem sklučaju kada proizvod uđe u tok otpada njegov uticaj na okolinu ne samo da zavisi od osobina proizvoda već i od načina sprovođenja njegovog tretmana.

Insineracija e-otpada

Uvođenje male količine e-otpada u proces insineracije rezultuje visokom koncentracijom metala uključujući i teške metale u dimnjacima ili filterima postrojenja za insineraciju. Procenjeno je da emisije,proistekle iz insineracije otpada u EU na godišnjem nivou iznose 36t žive i 16 t kadmijuma .
U elektronskom i električnom otpadu se nalazi značajna količina PVC-a (polivinil hlorid) koja nije pogodna za insineraciju usled njihove ’’opasne’’ prirode ostataka u dimnjacima.Sa druge strane pilot testovi su pokazali da obični tehnički uređaji,kao što je TV rezuzltuju gubitkom energije tokom procesa incineracije usled CRT-a: gubitak energije nastaje uvođenjem stakla u insinerator a procenjuje se da je 4000kJ/kg.

Odlaganje e-otpada na deponije

Predstavlja najmanje poželjno rešenje i predstavlja posebnu opasnost,pošto nijedno tlo nije potpuno nepropusno.Može doći do curenja,isticanja opasnih materija: živa iz štampanih ploča,PCB iz kondezatora i kadmijum iz specifičnih plastika mogu iscureti u zemljište i podzemne vode.Značajne količine olova mogu biti rastvorene iz stakla CRT-a (katodne cevi) pomoću podzemnih voda koje sadrže razne kiseline a nalaze se na deponijama.Još jedan problem predstavlja isparavanje žive iz električnog otpada.Dodatno,nekontrolisani požari mogu povećati emisiju veoma toksičnih dioksina i furana usled prisustva širokog spektra opasnih materija na deponijama.

Reciklaža e-otpada

Reciklaža otpada elektronskih proizvoda je značajna, ne samo sa gledišta zaštite životne sredine, već i dobijanja neoštećenih elektronskih komponenti kao i skupih plemenitih metala koji ulaze u sastav štampanih ploča, kao osnovne komponente svih elektronskih proizvoda. Recikliranje e-otpada ima dvostruku važnost, osim smanjivanja zagađenja, omogućava nam i štednju ograničenih resursa koji se intenzivno koriste u raznim elektronskim aparatima.
Opasne materije čine recikliranje elektronske opreme velikim izazovom.Kada je reč o recikliranju elektronike, sve postaje veoma komplikovano. Preko hiljadu vrsta toksičnih materija koristi se prilikom proizvodnje kompjutera. Tu su naravno i neke otrovne hemikalije koje ostaju u samom kompjuteru kao što su olovo, berilijum, živa, kadmijum itd, koji se teško mogu reciklirati. Bez pravilnog uklanjanja opasnih materija,kao što je PCB u kondezatorima,oni ponovo mogu biti prisutni u obnovljenim metalima i uništenom otpadu.

EVROPSKE DIREKTIVE

Količina elektronskog i električnog otpada generisanog u EU naglo raste a sadržaj opasnih materija u električnoj i elektronskoj opremi predstavlja glavnu brigu tokom faze upravljanja e-otpadom i njegove reciklaže koje se ne rade u dovoljnom obimu.Zbog toga je elektronski i električni otpad identifikovan kao prioritetna oblast za preduzimanje specifičnih mera u evropskim razmerama.
Evropska Unija je 13.2.2003.godine usvojila dve Direktive a vezane za probleme električnog i elektronskog otpada.Prva Direktiva je ’’Waste of Electrical and Electronic Equipment’’(WEEE) – Direktiva o električnom i elektronskom otpadu, dok je druga RoHS(Restriction of the use of hazardoues substances) – Direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih materija. Ove dve Direktive su postale važeći zakon EU 1.7.2006.godine i od ovog datuma bilo koji proizvod koji ne zadovoljava kriterijume ovih Direktiva neće moći biti prodat u zemljama EU.
WEEE Direktiva teži da poboljša upravljanje električnim otpadom i da podstakne proizvođače da proizvode uređaje imajući u planu njihovu reciklažu.Ključni deo ove Direktive jeste da su proizvođači odgovorni za troškove vezane za sakupljanje,obnavljanje i reciklažu i tretman električnog otpada.RoHS Direktiva dopunjuje WEEE Direktivu ograničenjem količina potencijalno opasnih materijala sadržanih u električnim aparatima.

WEEE DIREKTIVA

Svrha ove Direktive kao prvog prioriteta jeste prevencija električnog otpada i dodatno ponovne upotrebe,reciklaže i ostalih oblika obnavljanja ovakvog otpada kako bi se smanjilo odlaganje ovakve vrste otpada.Takođe ona nastoji da poboljša ekološke performanse svih operatera angažovanih u životnom ciklusu proizvoda (proizvođača,distributera,potrošača i ostalih koji su direktno uključeni u tretman WEEE).
Kao što je rečeno od 1.7.2006.godine bilo koji proizvod koji ne zadovoljava zahteve WEEE Direktive neće moći biti prodat na tržištu Evropske Unije,ali takođe veoma važan datum je bio 13.8.2005. kada je trebalo da ova Direktiva u potpunosti stupi na snagu međutim određene zemlje su tražile produžetak roka tako da je 1.7.2006 određen kao krajnji datuma za usaglašavanje svih nacionalnih zakonodavstava sa zahtevima ove Direktive.Međutim 13.8.2005.godine je ostao krajnji datum do kog su se sve kompanije koje žele da prodaju svoje proizvode na tržištu EU morale registrovati u svakoj od zemalja članica kao snabdevači.Ova registracija je obuhvatala detaljan plan o tome kako se svaka kompanija povinovala zahtevima WEEE Direktive.

CILJEVI WEEE DIREKTIVE

WEEE Direktiva teži da poboljša performanse upravljanja WEEE kroz:

1. Selektivno prikupljanje WEEE pomoću odgovarajućih sistema,koji čuvaju integritet uređaja i njihove potencijale za obnavljanje
2. Stopu sakupljanja koju mora dostići svaka članica do 31.12.2006. a koja iznosi 4 kg WEEE po stanovniku godišnje
3. Individualnu odgovornost proizvođača;stope ponovne upotrebe,reciklaže i obnove se kreću u rasponu od 50%-80% u zavisnosti od razmatrane kategorije uređaja,a one moraju biti zadovoljene od strane proizvođača elektronske i električne opreme do 31.12.2006
4. Odredbu pružanja informacija krajnjim korisnicima čije je učešće esencijalno za visoke stope sakupljanja i reciklaže,kroz obeležavanje pakovanja,kao i pružanje informacija postrojenjima za tretman(uvažavajući sastav i strukturu električnih proizvoda)

1.Sakupljanje WEEE

Da bi se pristupilo reciklaži električnog opada neophodno je da budu sakupljene dovoljne količine ovog otpada.Zbog toga članice EU moraju da uspostave selektivne sisteme sakupljanja i da podstiču učešće krajnjih korisnika u ovim sistemima. U cilju minimizacije raspoloživosti kao nesortiranog komunalnog otpada članice EU treba da usvoje adekvatne mere :
- za WEEE koji stiže iz domaćinstava članice EU su do 13.8.2005. trebale da:
- kao minimum uspostave sisteme koji omogućavaju krajnjim vlasnicima i distributerima električnih uređaja da vrate svoj električni otpad bez ikakve naknade.Takođe trebalo je osigurati pristupačnost i raspoloživost neophodnih kapaciteta za sakupljanje naročito uzimajući u obzir gustinu naseljenosti.
- Prilikom isporuke novog proizvoda,distributeri su obavezni da obezbede povratak takvog otpada na bazi ’’staro za novo’’ i to besplatno za krajnje vlasnike ovih uređaja.
- Proizvođačima se omogućava da uspostave bilo individualne bilo kolektivne povratne sisteme za WEEE samo ukoliko su oni u skladu sa ciljevima Direktive.
- Za WEEE od ostalih korisnika:
- Proizvođači ili treća lica moraju obezbediti sakupljanje WEEE i izvan domaćinstava.

Sakupljanje i transport moraju biti izvedeni tako da optimiziraju ponovnu upotrebu i reciklažu onih komponenti ili celih uređaja pogodnih za reciklažu odnosno ponovnu upotrebu.Ispitivanje potencijala za ponovnu upotrebu bi trebalo da bude što zastupljenije kako bi se proizvodi za ponovnu upotrebu poslali adekvatnim kanalima ponovne upotrebe bez ikakvih oštećenja.Modaliteti logističkih i organizacionih povratnih šema su ostavljeni na izbor zemljama članicama,u zavisnosti od njihovih geografskih karakteristika i različitih tokova WEEE.
Efikasna šema sakupljanja treba da motiviše građane da u njoj učestvuju. Mesta(tačke) sakupljanja WEEE predstavljaju ključni element sisterma,ali ona nisu definisana Direktivom.Zemljama članicama se ostavlja prostora da definišu broj,kapacitet,lokaciju i organizaciju unutar šema upravljanja ovim mestima sakupljanja,od kojih proizvođači snose finansiranje sakupljenog WEEE.Da li su to reciklažna dvorišta,sortirna postrojenja ili regionalne transfer stanice zavisiće od dogovora između industrije i lokalnih i regionalnih vlasti.

Tretman i obnova WEEE

Posebno sakupljen WEEE bi trebalo da bude transportovan u odabrane objekte za preradu sem ako se uređaji ponovo ne upotrebljavaju kao celina.Zemlje članice EU će obezbediti da proizvođači organizuju (individualno ili kolektivno) tretman sakupljenog WEEE kako bi se dostigle stope obnove i reciklaže koje zahteva Direktiva. Električni otpad koji se izvozi iz EU će se samo računati kao ispunjenje obaveza i ciljeva ukoliko izvoznik može da dokaže da su se operacije obavile pod istim uslovima koje zahteva Direktiva.Članice EU su odgovorne za definisanje detaljnih tehničkih zahteva i praćenje transporta WEEE kao i njegovog izvoza.
Član 7 WEEE Direktive definiše stope obnove za različite kategorije posebno sakupljenog WEEE koje proizvođači moraju da ostvare,na individualnoj ili kolektivnoj bazi najkasnije do 31.12.2006. godine (novi ciljevi će biti definisani 31.12.2008.)Proizvođači se mogu osloboditi svoje odgovornosti preko trećih lica,lokalnih vlasti ili privatnih preduzeća,ali oni i dalje ostaju odgovorni za finansiranje svih operacija koje su u vezi sa tretmanom sopstvenih proizvoda koji se pojave na tržištu posle 13.8.2005.
Radi izračunavanja ovih stopa,proizvođači ili treća lica koja obavljaju poslove za proizvođače WEEE moraju da čuvaju podatke o masi WEEE koja ulazi i izlazi iz obrade,obnove i reciklažnih postrojenja.Međutim ovo podrazumeva efikasne logističke sisteme i sisteme za praćenje. Stope obnove,reciklaže i ponovne upotrebe prema WEEE Direktivi su prikazane tabelom broj 1.

Kategorije uređaja Stope reciklaže i ponovne upotrebe(% prosečne težine uređaja poslatog na tretman) Stopa obnove
Veliki kućni aparati i automati (kategorije 1 i 10 Aneksa 1A) 75% 80%
Mali kućni aparati,oprema za osvetljenje,električni alat,igračke i sportska oprema (kategorije 2,5,6,7,9 Aneksa 1A) 50% 70%
IT i telekomunikacioni uređaji i uređaji za relaksaciju ( kategorije 3 i 4 Aneksa 1A) 65% 75%
Lampe na gas 80% /

Tabela 1. Stope obnove, reciklaže i ponovne upotrebe prema WEEE Direktivi

Informisanje krajnjih korisnika i postrojenja za tretman e-otpada

Aktivno učešće potrošača i korisnika je esencijalno za efikasnost sistema sakupljanja tako da moraju biti podsticani da učestvuju u šemama sakupljanja električnog otpada kako bi olakšali procese obrade,reciklaže i obnove.Posebno moraju imati informacije o :
• Zahtevima za posebno sakupljanje i sortiranje WEEE (ne odlagati električni otpad kao nesortirani komunalni otpad)
• Sistemima sakupljanja i povratka aparata koji njima moraju biti dostupni
• Njihovoj ulozi u doprinosu ponovne upotrebe,reciklaže i ostalih oblika obnove WEEE
• Potencijalnim efektima WEEE na životnu sredinu i ljudsko zdravlje
• Značenju simbola prema Aneksu IV,koji su proizvođači obavezni da štampaju na pakovanjima ili uputstvima za korišćenje ili garantnim listovima
Aneks IV Direktive uvodi nov simbol za obeležavanje sakupljanja električnog otpada odvojeno od ostalog otpada i sastoji se od precrtane kante za smeće.On mora biti jasan,čitljiv i neizbrisiv. Znak je propisan Europskom direktivom i upozorava korisnika da proizvod, kada postane otpad, ne sme stavljati u komunalni otpad. Od ove godine, proizvođači električnih i elektroničkih proizvoda na području EU, kao i svi koji žele izvoziti na područje EU moraju označiti svoje proizvode tim znakom. U posebnim slučajevima, bilo zbog veličine proizvoda ili njegove funkcije, znak mora biti otisnut na pakovanju (ambalaži), uputstvima za upotrebu i na garantnom listu(slika 2).

Slika 2.WEEE simbol

U cilju olakšanja ponovne upotrebe i pravilnog ekološkog odlaganja električnog otpada uključujući i održavanje,nadogradnju i reciklažu,članice EU treba da obezbede da svaki proizvođač obezbedi neophodne informacije o ponovnoj upotrebi i tretmanu za svaki novi tip električnih uređaja koje plasira na tržište(u roku od jedne godine pošto je izbacio novi proizvod na tržište). Ova informacija će pomoći pri identifikaciji različitih komponenata i materijala električnih uređaja kao i lokaciju opasnih materija u njima.Bilo koji proizvođač elektronskih i električnih aparata a koji su plasirani na tržište posle 13.8.2005. mora biti jasno označen na aparatu.

ZAOSTALI OTPAD ČIJE JE POREKLO POZNATO (HISTORICAL WASTE)

Pod zaostalim otpadom čije je poreklo poznato podrazumevamo električni otpad čiji se proizvođač,uvoznik ili distributer može identifikovati u trenutku pojavljivanja troškova upravljanja ovim otpadom.Električni i elektronski otpad koji nastaje od proizvoda koji su plasirani na tržište pre 13.8.2005. predstavlja izuzetak od individualne odgovornosti proizvođača: njegovo upravljanje će preuzeti kolektivno proizvođači koji su trenutno prisutni na tržištu kada se pojave troškovi i to kako WEEE Direktiva definiše proporcionalno njihovom učešću na tržištu po vrsti uređaja.

ZAOSTALI OTPAD ČIJE JE POREKLO NEPOZNATO (ORPHANS)

Zaostali otpad čije je poreklo nepoznato je električni otpad čiji se proizvođač ne može identifikovati ili više ne postoji u trenutku pojavljivanja troškova upravljanja ovim otpadom.Od 13.8.2005. u cilju izbegavanja potencijalnog sivog tržišta (proizvođača koji bi namerno pokušali da izbegnu svoje odgovornosti) i problematičnog finansiranja upravljanja njihovim otpadom,svaki proizvođač će morati da :
• Obeleži svoj proizvod tako da se proizvođači mogu jasno identifikovati
• Da obezbedi garancije kada plasira proizvod na tržište kako bi osigurao buduće pokrivanje troškova upravljanja otpadom u slučaju da on nestane sa tržišta.Garancija može imati oblik reciklažnog osiguranja,blokiranja bankovnog računa ili kao učešće u odgovarajućim šemama za finansiranje upravljanja WEEE .
WEEE definiše 10 kategorija električne i elektronske opreme i one su obuhvaćene Aneksom I WEEE Direktive dok su primeri ovih kategorija,odnosno lista uređaja obuhvaćenih Aneksom I,predstavljeni Aneksom II Direktive(tabela 2.)

Tabela 2. Kategorije uređaja obuhvaćenih Direktivom i njihova lista

RoHS DIREKTIVA (Restriction of the use of certain hazardoues substances)

Dostupni dokazi su pokazali da su neophodne posebne mere sakupljanja,tretmana,reciklaže i odlaganja električnog otpada a koje su definisane WEEE Direktivom kako bi se smanjili problemi upravljanja otpadom vezani za teške metale.Uprkos ovim merama veliki deo električnog otpada i dalje će nastaviti da završava u trenutnim komunalnim tokovima otpada.Čak iako je zasebno prikupljen WEEE i podvrgnut procesima reciklaže on i dalje sadrži opasne materije poput žive,kadmijuma,olova,PCB a koji predstavljaju rizik po okolinu i zdravlje ljudi.
Uzimajući u obzir tehničke i ekonomske mogućnosti,najefektivniji način za redukciju rizika po okolinu i ljudsko zdravlje ovih supstanci jeste njihova zamena sa neškodljivim ili manje opasnim matrijalima.RoHS Direktiva(ograničenja o upotrebi određenih supstanci u električnoj i elektronskoj opremi) se odnosi na električne i elektronske uređaje koji su obuhvaćeni kategorijama u Aneksu IA WEEE Direktive ali ne obuhvata kategorije pod rednim brojem 8. i 9.Takođe ne obuhvata rezerne delove i ponovnu upotrebu uređaja plasiranih na tržište pre 1.7.2006.godine. RoHS u svojim specifikacijama tačno određuje koliki procentualni udeo teških metala i kontrolisanih supstanci u odnosu na masu svaka komponenta može da sadrži. Definisana je dozvoljena maksimalana koncentracija od 0.1% po težini u homogenim materijalima.

Tabela 3.Dozvoljena količina supstanci prema RoHS Direktivi

INICIJATIVE U ODREĐENIM ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE

Pre stupanja na snagu WEEE Direktive,nekoliko zemalja je definisalo nacionalne zakone i organizovalo sisteme upravljanja za WEEE.Ovi sistemi su različito odreagovali na različite situacije i nacionalne filozofije.Kao što je napomenuto,WEEE direktiva ostavlja prostora zemljama članicama da same isprojektuju šeme upravljanja WEEE i nacionalna iskustva opisana u ovom poglavlju ilustruju spektar mogućnosti,a pogotovo je značajna podela odgovornosti unutar logističkih operacija i finansiranje WEEE. Treba spomenuti da su BraunGmbh (Nemačka),Electrolux AB (Švedska),Hewlett Packard Co (SAD) i Sony (Japan) osnovali ERP (European Recycling Platform) kako bi se prilagodili WEEE Direktivi u decembru 2002.godine koja definiše panevropski sistem sakupljanja i reciklaže na najefikasniji način za potrošače,industriju i životnu sredinu.Takođe je osnovana i European Advanced Recycling Network (EARN) u maju 2005.godine a čini je 5 najvećih reciklažnih kompanija Evrope:
• Coolrec
• STENA Technoworld
• Indumetal
• Electrocycling
• Ecotronics

Ono što je zajedničko ovim sistemima upravljanja WEEE je da postoje tri primarna kanala za skupljanje WEEE:
• komunalna mesta za sakupljanje,
• maloprodajni objekti i
• direktan povratak proizvođaču.
Većina sistema je organizovana oko već postojećih komunalnih mesta za sakupljanje otpada.Postoji velika raznolikost u količini prikupljenog i tretiranog električnog i elektronskog otpada iako su u obzir uzete različite kategorije uređaja i veličina populacije.Što se tiče ukupne količine El Kresten (Švedska) je opslužio najveću količinu u 2002.godini (75000 t) što je jednako 8.4 kg po glavi stanovnika. ICT Milieu (Holandija),koji radi samo sa određenim kategorijama proizvoda,je sakupio samo 9462 t što iznosi 0.6 kg po stanovniku.Švedska sakuplja najveću količinu otpada po stanovniku skoro 11 kg,slede je Norveška i Švajcarska koje su uspele da sakupe 8 kg po stanovniku,zatim Belgija,Danska i Holandija koje trenutno skupljaju 4-5 kg po stanovniku godišnje.
Prosečni direktni troškovi sakupljanja i tretmana WEEE se kreću od 0.35 €/kg u Holandiji (NVMP) do 0.64€/kg u Švajcarskoj (SWICO).Ove razlike u cenama odslikavaju različite troškove rada,područja proizvoda,standarde reciklaže i geografske karakteristike.
Pored kvantitativnih definisane su i različite kvalitativne mere za upravljanje WEEE :
• Ekološki prihvatljiv tretman (Danska)
• Adekvatna obrada u skladu sa propisima (Norveška)
• Pre prethodnog tretmana otpada nema odlaganja na deponije(Švedska,Švajcarska)
• Zabrana insineracije proizvoda koji su posebno vraćeni(Holandija)
• Minimum standarda za tretman,obnovu metala i ncineraciju hemikalija koje ne mogu biti obnovljene (Švajcarska)
• Razdvajanje aparata na one koji mogu biti ponovo upotrebljeni i one koji ne mogu (Belgija)

Većina zemalja je razvila mešane WEEE menadžment sisteme zasnovane na postojećim komunalnim sistemima upravljanja otpadom,u kojima komunalne vlasti organizuju sakupljanje WEEE iz domaćinstava kao i upravljanje kontejnerskim parkovima i ostalim mestima sakupljanja,dok ih proizvođači recikliraju i obrađuju(tabela 10.).
Uloga maloprodajnih objekata i distributera varira u širokom spektru od zemlje do zemlje.Lanac trgovine je npr.glavni lanac (kanal) za povratak WEEE u Švajcarskoj gde su maloprodajni objekti identifikovani kao glavne tačke za pristup vraćenoj opremi u zavisnosti od njene mogućnosti za reciklažu i ponovnu upotrebu.U Norveškoj je zakonom dodeljena veoma važna uloga pri sakupljanju distributerima i maloprodajnim objektima.
U Belgiji 80% tačaka sakupljanja su mesta prodaje proizvoda,ali ona uspeju da prihvate 25% od ukupne količine sakupljenog otpada,dok komunalna mesta za sakupljanje otpada (20%) preuzimaju 75% WEEE.U Holandiji kanali distribucije (maloprodajni objekti i distributivni centri) sakupe oko 13% od ukupne količine sakupljenog WEEE.Maloprodajni objekti imaju pristup reciklažnim parkovima i RTS (Regional Transfer Station) za male količine WEEE.
Izuzev Švajcarske,ovi sistemi su finansirani od :
• Poreza lokalnih vlasti na komunalnu infrastrukturu
• Potrošača sve dok se u obzir uzimaju troškovi sortiranja, reciklaže i odlaganja
Tabela 4. pokazuje podelu odgovornosti između proizvođača i javnih preduzeća u zemljama EU koje posmatramo

Tabela 4. Podela odgovornosti između komunalnih organa i proizvođača

U Belgiji,Švedskoj i Holandiji troškovi sakupljanja pokrivaju se različitim ugovorima proizvođača i komunalnih vlasti.Proizvođači pokrivaju deo troškova transporta od komunalnih mesta sakupljanja do RTS ili finansiraju rad komunalnih postrojenja(npr. obezbeđenje specijalnih kontejnera)
Tabela broj 5. predstavlja dostignuća izabranih sistema sakupljanja u 5 evropskih zemalja u zavisnosti od porekla sakupljenog WEEE.Sistemi upravljanja u Švedskoj,Švajcarskoj,Danskoj i Norveškoj su zajednički za sve kategorije WEEE,bez obzira da li on potiče iz domaćinstava ili ne.

Tabela 5. Dostignuća postojećih sistema

Poređenje različitih sistema upravljanja WEEE zavisi od mnogih fakora a pre svega:
• Starosti sistema
• Vrsti EEE koja se sakuplja
• Pokrivenosti geografskog područja
• Karakteristika društva u polju ove oblasti( pre svega broj EEE plasirane na tržište)

ZAHTEVI PREMA LOGISTIČKOM SISTEMU

Da bi se ispunili zahtevi Direktive o električnom i elektronskom otpadu neophodno je uspostavljanje efikasnih organizacionih i logističkih povratnih sistema. Sakupljanje i transport moraju biti izvedeni tako da optimiziraju ponovnu upotrebu i reciklažu onih komponenti ili celih uređaja pogodnih za reciklažu odnosno ponovnu upotrebu. Očuvanje uređaja za ponovnu upotrebu zahteva pravilnu organizaciju i tip operacija sakupljanja,transporta,sortiranja,skladišne operacije a sve u cilju očuvanja ponovne upotrebljivosti proizvoda.
Modaliteti logističkih i organizacionih povratnih šema su ostavljeni na izbor zemljama članicama,u zavisnosti od njihovih geografskih karakteristika i različitih tokova WEEE. Ali čak iako svetski proizvođači odluče da uspostave sopstvene sisteme za povratak i reciklažne centre,lokalne vlasti iako nisu direktno odgovorne za specifične zahteve WEEE Direktive ostaju glavni interfejs između proizvođača i potrošača.Postojeća komunalna infrastuktura bi trebalo da bude osnova sistema za sakupljanje,sortiranje i rastavljanje električnog otpada.Pravi izazov za lokalne vlasti leži u obezbeđenju da električni otpad bude sakupljan odvojeno od ostalog otpada,uređaji za ponovnu upotrebu odvojeni od onih koji nisu i da su poslati u adekvatna postrojenja za dalji tretman,što će za posledicu imati:
• Prilagođavanje većeg dela infrastrukture
• Posebne kontejnere za WEEE na dostupnim mestima za potrošače
• Razvoj ostalih sistema dopreme za manje proizvode itd.

Jedna od teškoća upravljanja WEEE je nepostojanje veze između količine na tržištu i tokova otpada zato što je :
• Njihov vek upotrebe obično kraći nego što je procenjeno
• Fenomena skladištenja(čuvanja starih uređaja),ponovne upotrebe ili prodaje
Tako da kada se proizvod vrati,to ne zavisi samo od njegovog upotrebnog veka već i od kapaciteta za čuvanje u domaćinstvima (koji su u ruralnim područjima veći nego u gradskim) i od ponašanja ljudi i njihove psihologije.

Organizovano sakupljanje električnog i elektronskog otpada

Efikasan sistem sakupljanja zavisi od:
• Dostupnih i efikasnih lokacija(objekata) za sakupljanje
• Adekvatnih i doslednih informacija za korisnike
Transport,rukovanje ali takođe i skladištenje i sortiranje su presudne aktivnosti za očuvanje potencijala za ponovno korišćenje i za izbegavanje oštećenja ili lomova komponenti koje sadrže opasne materije. Dobra praksa podrazumeva procedure koje obezbeđuju da se sve obavlja na bezbedan i efikasan način.Da bi se smanjio rizik po okolinu i ljude sistem bi trebalo da obezbedi minimalna kretanja proizvoda i da minimizira ručno rukovanje njima.Takođe bi trebalo težiti otklanjanju opasnih supstanci i odvajanju uređaja za ponovnu upotrebu što je ranije moguće u toku procesa.Način sakupljanja će varirati u zavisnosti od rastojanja,ruralne ili urbane šeme i veličine sakupljanih uređaja.
Lokalne vlasti su odgovorne za upravljanje komunalnim otpadom uopšte,i one već sakupljaju WEEE kroz metode sakupljanja koje funkcionišu u formi:
• ’’Kerbside’’ sakupljanja(odvojeno ili ne,po rasporedu ili na zahtev).Ponekad lokalne vlasti nude posebno sakupljanje,nekad se WEEE sakuplja sa ostalim kućnim otpadom a nekad se sakuplja po pozivu
• ’’Bring systems’’(reciklažni parkovi i mesta sakupljanja) na koje potrošač može doneti njegov stari uređaj.Tamo WEEE može biti uskladišten u odgovarajućim kontejnerima i posebnim kantama.
• Ostalo – U svim ostalim slučajevima WEEE je odložen ili insinerisan zajedno sa ostalim otpadom.Ovo je posebno slučaj kod malih kućnih aparata koji završavaju u kućnim kantama,a to je zato što je veoma malo urađeno na podsticanju građana da razdvoje odlaganje električnog otpada od ostalog otpada.
Uslovi za organizaciju kerbside sakupljanja zavise od :
• Troškova sakupljanja(područje,frekvencija,broj sakupljanja)
• Skladišnih kapaciteta
• Mogućnostima za rad lokalnih preduzeća

Sortiranje električnog i elektronskog otpada

Posle inicijalnog testa selekcije u cilju identifikacije ponovne upotrebljivosti proizvoda,uređaji se sortiraju po tipu i uslovima i obeležavaju zajedno sa njihovom destinacijom:
• Ponovna upotreba celog uređaja
• Ponovna upotreba komponenti
• Reciklaža
• Obnavljanje/odlaganje
Na komunalnim mestima za sakupljanje otpada poput reciklažnih parkova,veliki i mali aparati mogu biti razdvojeni trenutno.Razdvajanje na uređaje za ponovnu upotrebu i na one koji to nisu takođe može biti urađeno na ovom mestu.Skladištenje WEEE na komunalnim mestima za sakupljanje zahteva:
• Dovoljan skladišni kapacitet
• Nadkrivene i otvorene objekte sa odgovarajućim podnim i skladišnim kutijama u cilju:
- Očuvanja potencijala ponovne upotrebe
- Lakše demontaže uređaja
- Sprečavanja krađa uređaja/delova koji imaju komercijalnu vrednost
- Sprečavanje isticanja opasnih supstanci i zagađenja okoline
- Ograničeno vreme skladištenja

RTS(regional transfer station) optimiziraju meru sakupljanja i transporta do objekata za obradu.Ukoliko nijedna selekcija za ponovnu upotrebu nije rađena pre,RTS su zaduženi da to obave.Moguće je tretirati neke grupe proizvoda tokom njihovog boravka u RTS,na primer TV aparati mogu biti rastavljeni delimično radi transporta različitih delova u objekte za preradu na različitim lokacijama.

Transport električnog i elektronskog otpada

Prema WEEE Direktivi krajnji vlasnik bi trebalo da se oslobodi svojih starih uređaja besplatno(bez ikakve nadoknade),ali posebno sakupljanje WEEE će neophodno zahtevati neke investicije:kontejneri,boks palete,specifične vage,registracione i informativne kampanje....
Troškovi transporta i sakupljanja zavise od :
• Vrste usluge: sakupljenje ili isporuka
• Vrsta sakupljanih proizvoda(neophodni kontejneri,specijalno rukovanje uređajima koji sadrže CFC...)
• Transportna rastojanja i opsluživano područje
• Postojeća infrastruktura
Ovi troškovi će se vremenom smanjivati kada se:
• Urade potrebna ulaganja u osnovnu infrastrukturu
• Optimizira logistika
• Svest građana omogući povećanje stope sakupljanja
Da bi se obezbedilo da rukovanje i utovar ne utiču na sposobnost ponovne upotrebe,osoblje bi trebalo podučiti da poštuje aspekte rukovanja(npr.Frižideri i zamrzivači bi trebalo da budu transportovani uspravno ) i pravilnoj organizaciji transporta:
• Odgovarajuća vozila sa liftovima za teške jedinice
• Oprema za pričvršćavanje uređaja prilikom transporta kako bi se izbegla oštećenja i ispuštanje opasnih supstanci

 preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD