Kreditna analiza i tehnologija kreditiranja

Glavna funkcija banke se sastoji u odobravanju bankarskih zajmova, a posto je kreditna analiza izuzetno znacajna,samim tim ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost trazilaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika.Svaki bankarski kredit sadrzi u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj politici poslovanja,odnosno politici zajmova, mora da utvrdi stepen rizika, i koje moze da prihvati. U savremenom bankarstvu proces kreditiranja postaje znatno slozeniji nego u ranijim uslovima.Koriscenje trostrukih izvora za informacije koje se odnose na trazioce kredita, posebno kompanija, vazno je zbog toga da bise ukrstanjem informacija, odnosno podataka, proverila njihova tacnost.

ANALIZA FINANSIJSKIH TOKOVA

Glavni oblik analize finansijskih tokova odnosi se na bilans dohotka,odnosno bilans uspeha,sto se moze povezati sa bilansom stanja.
Prvi korak u analizi finansijskih tokova je polazna osnova,sto znaci sagledavanje finansijskih tokova posmatrane kompanije u prethodnim periodima.
Medjutim, kod kreditne analize, koja se odnosi na dugorocnije finansiranje neke kompanij,od posebnog je znacajada se sagledaju buduci finansijski tokovi kompanije.Tek na osnovu sagledavanja buducih finansijskih tokova ,koje se odnose na period u kojem treba u kojem treba da dodje do servisiranja dugorocnijeg kredita,banka moze da sagleda da l ice kompanija na osnovu novih investicija i povecanih prodaja, stvoriti dovoljno dodatnog dohotka koji omogucuje normalno servisiranje bankarskog kredita.
Iako bilansi tokova kod dugorocnijih kredita predstavljaju osnovu za sagledavanje kreditne sposobnosti kompanija,u analizi finansijske pozicije zajmotrazioca uzima se u obzir i bilans stanja.

Prilog br.1

Bilans stanja moze se povezati sa bilansima tokova da bi se sagledao efekat novih investicija na bilans tokova I na bilans stanja.

Bilans finansijskih tokova moze se u redukovanoj formi izraziti kao bilans izvora I upotreba sredstavaBilans finansijskih tokova pokazuje povezanost ukupnih promena na strain izvora I upotrebe sredstava.Najkrace receno zbir porasta aktive I smanjenje obaveza mora u svakom sukcesivnom periodu da bude uravnotezen sa zbirom smanjenja active I porasta obaveza.Na osnovu takvog analitickog pristupa sagledavaju se efekti bankarskog zajma koji u principu sluzi za finansiranje privrednih investicija u kompaniji.Radi se o finansijskom projektovanju,cime se dobijaju projektovani bilansi tokova.

Finansijsko projektovanje pocinje sa procenom prihoda preduzeca,tako da je informacija o projektovanoj prodaji robe/usluge preduzeca,polazna osnova za sagledavanje svih pozicija u bilansu finansijskih tokova I u bilansu stanja.

U savremenim analizama bilansa novcanih tokova, koriste se kompijuterske simulacije.Ove simulacije koriste se na scenarijima”sta ako”.
- Moze se konstruisati simulacija za slucaj da traznja za proizvodima ne bude ostvarena na predvidjenom nivou.
- Moze se iskonstruisati da se prodajna cena proizvoda pokaze kao suvise visoka.
- Treca varijanta odnosi se na situaciju da su troskovi veci od ocekivanih.
- Cetvrta varijanata odnosi se na promenjene uslove naplate potrazivanja od kupca.

Najzad,moze se posmatrati kako bi se formirao bilans novcanih transakcija ukoliko bi doslo doporasta trzisnih kamatnih stopa.

U svakom slucaju znacajno je povezivanje bilansa novcanih transakcija sa kompijuterskim algoritmima u cilju stvaranja simulacionih scenarija koji sluze za svestranije sagledavanje svih mogucnosti u vezi sa modifikacijamakoje mogu da nastanuna planu bilansa novcanih tokova.

Prilog br.2

Visoku analiticku vrednost ima I procena potreba spoljnjeg finansiranja,koja se dobija unakrsnim projektovanjem bilansa stanjai bilansa dohotka,onosno uspeha.Pri tome se pravi razlika izmedju izmedju spontanih I diskrecionih pozicija u bilansima kompanija.Spontane pozicije u bilansu menjaju se proporcionalno sa promenjenim nivoom prodaje,dok se diskrecione pozicije ne ponasaju na takav nacin.

ANALIZA FINANSIJSKIH INDIKATORA

Finansijski indikatori predstavljaju relativne odnose koji treba da unapred sagledaju stepen izvesnosti da ce kompanija biti u stanju da vrati sredsva dobijena na kredit.Na osnovu dugotrajnog iskustva formirana je analiticka osnova kljucnih parametara koji u zadovoljavajucoj meri pokazuju sposobnost kompanijeda vrsi servisiranje svojihduznickih obaveza prema banci.Postoje vrlo razlicite kombinacijekonkretnih parametara koji se mogu uzeti u obzir u ovom tipu kreditne analize.Medjutim,svi ovi razliciti indikatori mogu se svrstati u pet velikih grupa:

- Indikatori likvidnosti
- Indikatori zaduzenosti
- Indikatori aktivnosti(efikasnosti)
- Indikatori profitabilnosti
- Indikatori deviznih efekata

Indikatori likvidnosti

Indikator tekuce likvidnosti = Tekuca aktiva /Tekuce obaveze

Indikator zestoke likvidnosti = Tekuca aktiva – zalihe /Tekuce obaveze

Smisao oba gornja indikatora jeste da pokaze poziciju likvidnosti kompanije u momentu kreditne analize.Indikatori likvidnosti su svakako znacajniji za bankarske zajmove sa kracim rokovima dospeca.Kod zajmova sa duzim rokovima likvidnosti kompanija moze da bude bitno izmenjena u odnosu na situaciju koja je postojala u prethodnom periodu.Koriscenje indikatora likvidnosti ima znacaja I u tome sto se otplata zajedno sa kamatama vrsi iz novcanih sredstava kompanije.

Indikatori zaduzenosti

Zaduzenost prema ukupnoj aktiv = Ukupan dug /Ukupna aktiva

Zaduzenost prema neto imovini = Ukupan dug /Vlasnicki kapital

Pokrece kreditnih obaveza = Kamatni rashodi + Otplata glavnice /Profit

Prva dva indikatora pokazuju visinu zaduzenosti kompanije prema svim kreditorima u odnosu na visinu ukupne active ili u odnosu na visinu neto imovine doticne kompanije.Oni imaju za cilj da pokazu finansijsku strukturu posmatrane firme.Visi stepen zaduzenosti firme,tj.I indikator predstavlja za banku povecani kreditni rizik I obratno.

Medjutim,sa gledista duznicke kompanije (indikator II),povecano koriscenje kreditnih sredstavau odnosu na vlasnicki kapital znaci povecanje leveridza(poluge),sto znaci da deluje u pravcupovecanja mase I stope profita,pod predpostavkom da preduzece ostvari zadovoljavajuci obrt sredstava.Ukoliko doje do poremecaja u poslovanju kompanije,ukljucujuci I poremecaje makroekonomskog karaktera-povecani leveridz znaci vece opterecenje kompanije u vezi sa anuitetnim obavezama.

Indikatori aktivnosti-efikasnosti

Prosecni perio naplate = Potrazivanje od kupca x 360 /Prodaja na kredit

Obrt zaliha = Godisnja prodaja /Prosecno stanje zaliha

Obrt fiksne aktive = Godisnja prodaja /Prosecno stanje fiksne aktive

Obrt ukupne active = Godisnja prodaja /prosecno stanje ukupne active

Gornja cetiri indikatora pokazuju obrt aktive firme,s tim da se ta aktiva moze posmatrati agregatno I po glavnim komponentama.Visina obrta sredstava kompanije oznacava efikasnost poslovanja kompanije u tom smislu da je bolj performansa kompanije ukoliko se isti obim godisnjeprodaje podrzava relativno nizim iznosima aktiva.

Dobre kompanije teze da imaju relativno visoke koeficijente obrta,kako tekuce tako I fiksne aKtive.To je znacajno bez obzira na izvore finansiranja tekuce odnosno fiksne aktive.Ukoliko je finansiranje aKtive u vecoj meri vezano za koriscenje bankarskih ili nekih drugih kredita,dovoljna visina koeficijenta obrta sredstava je utoliko znacajnija,jer se neposredno odrazava na visinu kreditnih obaveza preduzeca,isplata glavnice duga kao I kamata.

Indikatori profitabilnosti

Stopa prinosa od prodaje =Profit /godisnja prodaja

Stopa prinosa aktive = Profit /Ukupna aktiva

Stopa prinosa na vlasnicki capital = Profit /neto imovina

Gornja tri indikatora profitabilnosti ukazuju na tri osnovne dimenzije profitabilnosti kompanije koja prolazi kroz kreditnu analizu.Stopa prinosa profita moze se dobiti kada se iznos godisnjeg profitastavi u odnos prema godisnjoj prodaji,ukupnoj aktivi I neto imovini kompanije.Prvi od ovih indikatora ukazuje na kljucnu dimenziju obima prodaje,tako da pri istim ostalim uslovima povecanje obima godisnje prodaje dovodi do povecanja stope prinosa.Druga dimenzija odnosi se na vezu izmedju visine profit I ukupne aktive kompanije.U tom smislu ista visina profita koja je podrzana nizim iznosom ukupne aktive kompanije dovodi do povecanja profitne stope.I najzad ,profitna stopa se moze posmatrati u odnosu na neto imovinu.Ukoliko je neto imovina pri datoj masi profita relativno manj,dolazi do povecanja profitne stope.

Indikatori deviznih efekata

Devizna realizacija /Ukupna aktiva

Devizna realizacija /Neto profit

Devizna sluzba dugova /ukupan profit

Spoljni dug /ukupna aktiva

Spoljni dug /neto imovina

Prvi u ovoj grupi indikatora pokazuje stepen efikasnosti koriscenja sredstava.Drugi I treci indicator pokazuje stepen profitabilnosti u deviznom delu poslovanja.Cetvrti I peti indicator pokazuju stepen devizne zaduzenosti odnosno finansijsku strukturu preduzeca sa gledista koriscenja deviznog duga u odnosu na sve druge oblike finansiranja.
Analiza finansijskih indikatora veoma se mnogo primenjuje kod ocene kreditne sposobnosti kompsnija,narocito u smislu ocene njihove sposobnosti da vrse servisirsnje duznickih obaveza.Postoji mogucnost da se izvrsi prilagodjavanje finansijskih indikatora potrebama kreditne analize.to moze da ide po dve osnovne dimenzije:

- Prva dimenzija odnosi se na uporedjenje finansijskih indikatora neke firme sa odgovarajucim indikatorima kontrolne grupe kompanija odredjenoj vremenskoj tacki.
- Druga dimenzija je analiza trenda ili vremenska serija pri cemu se uporedno prikazuju operativne performance doticne kompanije u odnosu na performance kontrolne grupe kompanijau toku vremena.Ova druga dimenzija je kompleksnija u odnosu na prvu,posto obuhvata I vremenski faktor.

KREDITNI PROCES

Tehnologija kreditiranja pocinje sa kreditnim zahtevima od strane kompanije I gradjana.Ovi kreditni zahtevi ulaze u proceduru koja ima za cilj da se izvrsi adekvatna analiza kreditnog rizika.Izvori informacija koji su relevantni za kreditnu kreditnu ocenu delimicno se zasnivaju na informacijama koje podnosi trazilac kredita,zatim na osnovu baze podataka kojom raspolaze banka I najzad na osnovu spoljnih informacija koje banka prikuplja.

Podaci koje banka prikuplja,odnosno podaci koje banci stavlja na raspolaganje kompanija kao trazilac kredita,jesu pre svega podaci koji su sadrzani u bilansu stanja(bilans uspeha),projekcijama finansijskih tokova kao I projekcijama novcanih tokova.Trazilac kredita podnosi I dodatnu dokumentaciju koja se odnosi nanamene koriscenja kredita kao I ostale informacije koje banka zahteva.Ceo ovaj informacioni material banka kriticki razmatra I proverava u vidu intervjua sa odgovarajucim predstavnicima kompanije po pravilu na licu mesta.

Baza podataka u samoj banci je veoma znacajna,pa se banke smatraju nekom vrstom zatvorenih rejting agencija.Banka ima odredjene informacije o traziocu kredita,na osnovu dotadasnje saradnje sa njima.Banka raspolaze informacijama o drugim preduzecima koja pripadaju istoj privrednoj grani.

Treci izvor informacija potice iz spoljnih izvora,pri cemu u razvijenim zemljama posebnu ulogu igraju kreditno-informacione agencije.Kratke informacije o kreditnom rejtingu svake firme publikuje se u referentnim knjigama,a detaljnije informacije daju se u formi kreditnih izvestaja koji se prodaju.

Na osnovu svih raspolozivih informacija banka donosi pozitivnu ili negativnu kreditnu odluku.
Drugi princip je da funkcioneri banke na raznim nivoima hijerarhije imaju tacno odredjene limite u pogledu donosenja kreditnih odluka.Ukoliko se funkcioner banke nalazi na visem hijerarhijskom nivou,on ima prava da donese kreditne odluke koje povlace vece iznose.

Postoje I kreditni odbori koji donose kreditne odluke za vece iznose kredita.Kreditni odbori se po pravilu sastaju jednom nedeljno,ali je to individualno od banke do banke,mada u hitnim slucajevima moguce su I vanredne sednice.Usistemu donosenja kreditnih odluka znacajno je da glavno racunovodstvo banke jasno formulise kreditnu politiku banke.

Kod donosenja kreditnih odluka osnovna stvar je da banka proceni stepen kreditnog rizika.Svaki zajam koji banka odobri sadrzi u odredjenoj meri kreditni rizik.

Faktori koji uticu na visinu kreditnog rizika su:

- Karakter
- Kapacitet
- Kolateral
- Kapital
- Uslovi

Karakter (character)pokazuje spremnost kao I zelju da se dug otplati na vreme zajedno sa kamatama.Smatra se da je to pocetni uslov da bi preduzece ili pojedinac mogli da dobiju kredit.

Kapacitet zaduzenja (capacity to borrow) znaci procenu sposobnosti preduzeca ili domacinstva da iz tekuceg dohotka moze da izvrsi vracanje bankarskih kredita zajedno sa kamatama.

Kapital (capital) pokazuje neto imovinu duznika,sto se uzima kao kriterijum ranijeg finansijskog ponasanja kreditnog duznika.Visina neto imovine predstavlja rezervu solventnosti,pa stoga utice I na visinu kredita koji kompanija ili domacinstvo moze da dobije.

Kolateral(collateral)ili zaloga predstavlja realno pokrice koje moze da bude uslov za dobijanje kredita kod banke.Zaloga moze da bude u vidu vrednosnih papira,zaliha,potrazivanja od kupaca kao I fiksne aktive.

Ekonomske prilike(conditions)oznacava makroekonomskeili sektorske prilike koje uticu na sposobnost otplate bankarskih zajmova o rokovima zajedno sa kamatom.

Uokviru kreditne analize banka procenjuje realnost finansijskih potreba preduzeca.Veoma je znacajno da se u ovj fazi kreditne analize realisticno proceni da li je kreditni zahtev dovoljan da pokrije procenjenefinansijske potrebe preduzeca.Ukoliko bi se finansijske potrebe preduzeca procenile na suvise niskom nivou,to bi gusilo razvoj preduzeca I depresiralo,odnosno usporilo profitni potencijal,dok bi jako visoka procena finansijskih potreba preduzeca dovodila do koriscenja preterano velikih zajmova sa rezultirajucim pritiskom previsokih iznosa kamata.Finansijske potrebe preduzeca se procenjuju na osnovui projekcije izvora I upotrbe sredstava kao I na osnovu bilansa novcanih tokova.

Procena finansijskih potreba preduzeca treba da bude razmatrana I putem scenarioaci da se vrsi simulaciona analiza pod predpostavkama razlicitih kamatnih stopa,razlicitih stopa inflacija,razlicitih stopa ekonomskog rasta privrede.

Monitoring ili pracenje kredita

Posle momenta odobravanja kredita,banka ne vrsi samo tehnicke poslove oko naplate dospelih kreditnih rata I kamata nego I monitoring,odnosno pracenje svih kredita koji su u operativnoj funkciji.Cilj ovo pracenja je da se sagleda kvalitet celokupnog zajmovnog portfolija kao I da se prate performance svakog pojedinacnog zajma.

Preko monitoringa zajmova banka je u stanj da realno proceni kolike reserve treba da formira u cilju pokrivanja gubitka po jednom delu zajmova.I najsigurnije banke imaju izvesne gubitke po zajmovima,ali je bitno da ti gubitci budu u granicama tolerancije.Ukoliko banka ne naplati kredit u roku od 90 da nap o dospecu,smatra se da se radi o tkz.problemskim zajmovima koji trba da budu otpisani.Otpis zajmova ne mora da znaci definitivni gubitak sredstava za banku posto postoji izvesna mogucnost da se I otpisani zajmovi naknadno naplate.

STRUKTURIRANJE KREDITA

Pod strukturiranjem kredita podrazumeva se sporazumno utvrdjivanje uslova pod kojima se zakljucuje kreditni ugovor izmedju banke kao kreditora kompanije / gradjanina kao duznika.

Rocnost kredita

Generalna sema kredita na bazi rocnosti izgleda ovako:

- Kratkorocni krediti –do 1 godine
- Srednjorocni krediti –od 1 do 7 godina
- Dugorocni krediti – obicno preko 10 godina

Razlicite rocne structure credits po pravilu se odnose na razlicite tipove kredita.Kratkorocni krediti se odnose na finansiranje tekucih potreba u obrtnim sredstvima.Dugorocni krediti se odobravaju za finansiranje fiksnih aktiva ili trajnog obrtnog kapitala.Srednjorocni krediti banaka cesto se odnose na dugorocno finansiranje kompanija.

Kod kratkorocnih kredita rocnost predvidjena kreditnim aranzmanima moze da bude samo nominalna,ali ne I efektivna.To znaci da se kratkorocni kredit moze odobriti na primer sa rokom od 3 meseca,ali da se kod isteka tog roka izvrsi prolongacija kredita.

U vezi sa problemom rocnosti treba napomenuti da je vracanje kredita zajedno sa kamatama razlicito ko kratkorocnih I dugorocnih kredita.Kod kratkorocnih kredita se vracanje sredstava po pravilu vrsi odjednom zajedno sa odgovarajucom kamatom.Kod dugorocnih kredita se vracanje sredstavabanci vrsi u ratamaprema anuitetnom planu koji ukljucuje I odgovarajuce kamate.
Ukoliko bankarski kredit ima duzi rok dospeca,veci je stepen kreditnog rizika.Kredit sa duzim rokom vracanja sadrzi nesto visu kamatnu stopu,sto predstavlja premiju za povecani kreditski rizik.

Kamata

Kamatne stope koje banke primenjuju na kreditne odnosno na depoziteu osnovi se formiraju na trzistu. Nominalna kamatna stopa sadrzi dve osnovne komponente:

- Realnu kamatnu stopu i
- Stopu inflacije

Glavna opcija u politici kamatnih stopa banaka sastoji se u izboru izmedju fiksnih I fleksibilnih kamatnih stopa.Sada se fiksne kamatne stope uglavnom primenjuju kod kratkorocnih kredita.Kod dugorocnih kredita koriste se pretezno fleksibilne kamatne stope.

OBLICI KREDITA

Kratkorocni krediti za obrtna sredstva

Ovaj oblik bankarskih zajmova odobrava se u principu za povremene zalihe ili za pokrice potrazivanja od kupca.Banka kod kratkorocnih kreditiranja obrtnih potreba preduzeca nastoji da im asto precizniju sliku bilansne structure preduzeca.U tom smislu banke,narocito ko kreditiranja malih preduzeca,nastoje da izvrse pregled zaliha na licu mestakao I da provere da li su podaci koji se odnose na potrazivanja od kupaca ocisceni od neneplativih potrazivanja.

Revolving krediti (srednjorocni krediti)

Revolving krediti nastali su iz kratkorocnih linija koje se primenjuju kod kratkorocnih privrednih kredita.Revolving krediti su srednjorocnog tipa sa normalnim rokovima trajanja od 1 do 3 godine.Radi se zapravo o tipu kreditnog aranzmana koji se nalazi izmedju kratkorocnih I investicionih kredita.Kod ovog kredita se ugovorom izmedju banke I I kompanije odredjuje maksimalni iznos zaduzenja do kojeg kompanija moze d aide.Takodje se dogovara vremenski limit do kada revolving kredit moze da bude koriscen.
Revolving kredit moze da traje I nekoliko godina,s tim da se putem ovog oblika finansiraju pretezno delovi obrtne active.Koriscenje ovog kredita vrsi se uz realno pokrice.Fakticki se radi o kreditu za trajna obrtna sredstva,cime se zamenjuje vlasnicki capital ili investicioni zajam.

Investicioni krediti (dugorocni krediti)

Sredstva iz dugorocnih zajmova koriste se za finansiranje fiksnih aktivakao I trajnog obrtnog kapitala.U razvijenim trzisnim ekonomijama,u kojima postoji razvijeno trziste kapitala jake kompanije imaju opciju izmedju dva oblika finansiranja:

- Institucionalnog finansiranja kod banaka

- Finansiranje putem emisije vrednosnih papira na otvorenom finansijskom trzistu.

Otplata investicionih kredita vrsi se na osnovu utvrdjenog programa kojima mogu da budu predvidjeni mesecni,kvartalni,polugodisnji I godisnji rokovi.

Postoji mogucnost da preduzece nastoji da izvrsi otplatu kredita pre roka,na taj nacin sto na finansijskom trzistu dolazi do novog kredita po povoljnijim uslovima.U tom slucaju, banka kod prevremenog vracanja kredita naplacuje novcane penale.

Ukoliko neki elementi kreditnog ugovora nebi bili ispunjeni od strane duznika,banke na osnovu akceleracione klauzule imaju pravo da proglase ukupan zajam dospelim odmah.Pretnja da se primeni akceleraciona klauzula prakticno znaci za duznika opasnost da banka pokrene proces bankrotstva.

ZAKLJUCAK

U danasnjem savremenom bankarstvu,proces kreditiranja je znatno slozeniji I komplikovaniji nego sto je to bio slucaj u ranijim uslovima.A nikad vise se ne korist mogucnost uzimznja kredita nego sto je to danas.Sa sve visim standardom I sve vecim luksuziranjem vremena u kojem zivimo,a sa sve manje postojeceg gotovog novca,prinudjeni smo da se snalazimo na najbolje moguce nacine.Jedan od tih nacina je svakako uzimanje kredita.
Pravilno shvatanje kreditne analize I tehnologije kreditiranja pomoci ce nam da sebe postedimo mnogih neprijatnih situacija koje nemilosrdno setaju oko nas.Sa razlogom kazem,da je potrebno prvenstveno shvatiti I prihvatiti nacela koja su donesena individualno unutar svake banke pojedinacno.Samim tim prihvatanjem nacela postedecemo sebe mnogih neprijatnih I nezeljenih situacija.

LITERATURA:

 

1.”Monetarna ekonomija I bankarski menadzmen”,VPS,Cacak,2006. Pr.dr Slobodan Komazec Pr.dr Zarko Ristic Pr.dr Jovan Savic Pr.dr Slavko Vukas

2”.Bankarstvo”,Naucna knjiga,Beograd 1990. Srboljub Jovic

3.”Strategijsko planiranje u bankarstvu”,Feljton, Novi Sad,1999. Uros Curcic

4.”Bankarstvo”,Ekonomski fakultet, Bridge Company,Beograd,2001. Dr Milutin Cirovic

5.www.carnet hr(wwwgoogle.com)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi