POJAM KREDITA

1. POJAM KREDITA

1.1. POJAM I NASTANAK KREDITA

Kredit je jedna od najznačajnijih bankarskih poslova, kako danas tako i u prošlosti. U uslovima kada banke nisu ni postojale, kreditnim poslovima, odnosno poslovima pozajmljivanja novca uz naplatu kamate, bavile su se razne institucije koje su bile preteče savremenih banaka. Procedura odobravanja kredita, njihova struktura, namena, način otplate, rokovi vraćanja, zaštita od rizika itd. Vremenom su menjali svoje oblike uz postepeno usavršavanje. Mnoge države su pozajmljivale novac spremajući se za ratove, obnavljajući svoje ratom razorene privrede, gradeći kapitalne investicione i infrastrukturne projekte. S druge strane, pojedinci su pozajmljivali novac sa željom da razvijaju svoje privredne poduhvate i da obezbede razna potrošna dobra.
U istorijskim epohama koje su prethodile tržišnoj proizvodnji kredit je imao naturalni karakter, jer se davao i vraćao uglavnom u robi. Sa pojavom robno-novčanih odnosa kredit dobija ekonomski karakter. U robovlasništvu i feudalizmu kredit se javljao u vidu zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i plaćanje raznih dažbina. ¨U kapitalističkim uslovima proizvodnje novac koji se pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključivo potrošački karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje proizvodnje, mada se delimično daje i u potrošačke svrhe, i to pre svega da se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.¨ ¨U savremenim uslovima kredit se najčešće izražava, nastaje i gasi u novcu.¨

Danas kredit predstavlja robu koja ima svoju cenu i tržište. Kredit predstavlja jedan od osnovnih oblika finansijskih ulaganja i omogućava zadovoljavanje najširih potreba gradjana, privrede i društva. Takodje ima snažan uticaj na sve ekonomske transakcije i predstavlja jedan od najznačajnijih regulatora procesa reprodukcije. Upotrebom kredita kao oblika finansijskog ulaganja otvaraju se tržišta za nekim proizvodima i slično. Bez kredita proces reprodukcije u znatnoj meri bi bio usporen, odnosno smanjen.

Pored svih ovih ¨pozitivnih ¨efekata, kredit ima i neke negativne efekte. Naime, prekomerna ekspanzija kreditnog finansiranja privrednih subjekata, iste dovodi u stanje prezaduženosti što znatno slabi njihovu reproduktivnu sposobnost.

1.2. OPŠTE KARAKTERISTIKE KREDITA

Kredit predstavlja dužničko-poverilački odnos u kome poverilac ustupa dužniku pravo raspolaganja odredjenom količinom novca, ili nekim drugim pravom na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima (rok, kamata, način vraćanja). Predstavlja oblik finansijskih ulaganja, koje se vezuju za poverenje kao najvažnije u zasnivanju kreditnih odnosa.
Pojam kredita se vezuje za poreklo od latinske reči credo, odnosno credare, što u prevodu znači verovanje. Taj izraz u svojoj daljoj transformaciji vezuje se, takodje, za latinsku reč creditum, što znači kredit ili zajam.
Sa teorijskog gledišta, kredit predstavlja imovinsko-pravni odnos izmedju dva lica, odnosno izmedju poverioca i dužnika, gde je poverilac ono lice koje daje (ustupa) svoju imovinu (novac) drugom licu (dužniku) na odredjeno vreme i pod odredjenim uslovima .
Kredit se po pravilu daje uz odredjenu kamatu koja predstavlja naknadu za korišćenje sredstava, koja su dužniku ustupljena na privremenu upotrebu i raspolaganje. On ustvari predstavlja privremenu uslugu koju čini poverilac dužniku tako što mu ustupa na raspolaganje odredjenu sumu novca ili neki predmet, što ukazuje da kredit odvaja na neki način pravo raspolaganja od sopstvenosti. Bitno je da kod kredita postoji načelo povratnosti, što znači da dužnik ima obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog ugovora. Ovo načelo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa, subvencija i nekih drugih oblika davanja.
Zajam, sa teorijskog stanovišta predstavlja pogodbu po kojoj je jedan ugovarač spreman da ustupi drugom ugovaraču u vlasništvo odredjeni iznos novčanih sredstava, kao i zamenjivih stvari. Korisnik zajma se obavezuje da će u ugovorenom roku vratiti poveriocu odredjeni iznos sredstava, uz odredjenu kamatu. Iz takve definicije zajma proizilazi da je zajam oblik kredita.

Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim socijalističkim zemljama) kredit ima isti značaj. Takodje, u uslovima domicilne privrede i bankarske prakse kredit ima ključnu ulogu, jer postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije.

2. KREDITIRANJE

2.1. FUNKCIJE KREDITA

Kredit u svim okolnositma ima ključnu ulogu i postaje jedan od značajnijih regulatora procesa reprodukcije, jer obezbedjuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i povećava proces proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robnonovčanih odnosa na tržištu. Za proces reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu količinu novca pomoću kredita, već je neophodno da taj novac i kredit dodju u pravo vreme i na pravo mesto. U politici plasmana, uloga kredita je najvažnija, izmedju ostalog i zbog toga što kredit ima višeznačne funkcije i u finansijskoj i u bankarskoj praksi.
Kredit kao ekonomska kategorija obavlja sledeće ekonomske funkcije:

1. Mobilizatorska funkcija

Ova funkcija se ispoljava u prikupljanju novčanih sredstava koja su usitnjena i nalaze se u rukama mnogobrojnih vlasnika, a privremeno su van procesa proizvodnje i prometa. Prikupljanje novčanih sredstava je bankarski posao. To banke čine: putem otvaranja računa svojih klijenata, putem obavljanja finansijskih poslova u ime svojih klijenata, putem štednje uz odgovarajuću kamatu.

2. Funkcija likvidnosti i stabilnosti u proizvodnji

Kredit ima veoma značajno mesto u procesu reprodukcije, jer se pomoću njega održava stalna likvidnost medju privrednim subjektima. To omogućava kontinuitet proizvodnje, zatim ubrzava razvoj procesa reprodukcije i uskladjuje tržišne odnose ponude i potražnje. ¨Značaj kredita je utoliko veći što se zna da se proces proizvodnje ne može osloniti samo na sopstvene izvore sredstava za finansiranje, već se permanentno moraju pomagati i spoljnim izvorima sredstava, a to su u prvom redu krediti¨.

3. Funkcija razvoja medjunarodnih ekonomskih odnosa

U ovom slučaju predstavlja bankarsku podršku izvoznicima za obrtna sredstva, kako bi premostili vremenski razmak od ulaganja do naplate prilivom iz inostranstva.

4. Funkcija razvoja nedovoljno razvijenih područja

Kod ove funkcije kredit dopunjava nedostatak akumulacije i tako utiče na ubrzani privredni razvoj s ciljem uspostavljanja ravnomernosti u privrednom razvoju regiona jedne zemlje. Time se amortizuju problemi vezani za zaostajanje u razvoju, zaposlenosti, standardu i sl.

5. Funkcija kontrole tokova u privredi

Pomoću kredita se dopunjavaju privredni tokovi novom količinom novca i u tome kredit ima kontrolnu funkciju u okviru emisione politike centralne banke. Funkcija kontrole se ostvaruje preko poslovnih banaka, tako što se vrši stalna kontrola poslovanja preduzeća koja se kreditiraju u pogledu namenskog korišćenja kredita i u pogledu otplate kredita u ugovorenim rokovima.

3. KREDITI ZA FINANSIRANJE REPRODUKCIJE

3.1. IZVORI FINANSIRANJA U PREDUZEĆU

U savremenim privredama razlikujemo tri osnovna tipa i metoda finansiranja tekućih i razvojnih potreba preduzeća, a to su:
• kreditno finansiranje;
• direktno ili akcionarsko finansiranje;
• samofinansiranje.

Kreditno finansiranje se realizuje preko bankarskih mehanizama kreditiranja i predstavlja klasičan dužničko-poverilački odnos sa fiksnim uslovima otplate i varijabilnim stopama zaduženosti.

Direktno ili akcionarsko finansiranje predstavlja ne dugovni metod ulaganja sredstava u razvoj, koji podrazumeva postojanje instrumenata prenosa kapitala na sekundarnom tržištu, varijabilnih prinosa i cene instrumenata, pri čemu ne dolazi do porasta zaduživanja.

Samofinansiranje predstavlja oblik finansiranja karakterističan za preduzeća sa dobrim ekonomskim rezultatima i finansijskim performansama, gde takodje ne dolazi do porasta zaduživanja.

Karakteristika finansiranja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama je visok stepen učešća kreditnih izvora u tekućem finansiranju i veliki značaj samofinansiranja i akcionarskog finansiranja razvojnih programa. Medjutim, možemo reći da se danas ovi izvori finansiranja postepeno zamenjuju mešovitim metodama finansiranja.

3.2. KREDIT KAO IZVOR FINANSIRANJA

Kreditni oblici finansiranja u velikom obimu su zastupljeni u finansiranju tekućih potreba preduzeća. U uslovima nedostatka finansijskih sredstava za kontinuitet odvijanja procesa reprodukcije, putem kratkoročnih kredita premošćava se vremenski interval od momenta prodaje proizvoda do momenta njihove naplate. Medjutim, negativne strane kreditnog finansiranja ogledaju se u tome što se na ovaj način uvećavaju direktni troškovi poslovanja, a takodje dolazi i do smanjenja kreditne sposobnosti korisnika kredita i njegove zavisnosti od davaoca sredstava.
¨Bez obzira što kreditni odnos predstavlja dopunski izvor finansijskog ulaganja, on je još uvek nužan i ponekad dominantan u finansijskim tokovima subjekata privredjivanja.¨

4. VRSTE KREDITA

4.1. PREMA OBLIKU U KOJEM SE DAJE KREDIT

Na osnovu oblika u kojem se daje, kredit se može podeliti na :
• naturalni;
• robno-novčani;
• novčani.
Naturalni kredit je najstariji oblik kreditiranja koji se davao i vraćao u stvarima – nekom realnom dobru (žitu, stoci, ...). To je praoblik kredita i danas je veoma redak.
Robno-novčani kredit je, u stvari, komercijalni kredit i daje se u robi, a vraća u novcu. Ovakav oblik se najčešće praktikuje izmedju poslovnih subjekata.
Pod pojmom kredita danas se uglavnom podrazumeva novčani kredit koji se i daje i koristi u novcu.

4.2. PREMA EKONOMSKOJ NAMENI

Prema ekonomskoj nameni krediti se dele na:
• proizvodni;
• potrošački;
• izvozni;
• uvozni;
• otkupni;
• sanacioni.
Proizvodni krediti su vrlo značajni jer utiču na kontinuitet proizvodnje.
Potrošački krediti su usmereni u sferu potrošnje, njima se povećava potrošačka moć dužnika.
Izvozni, uvozni, otkupni i sanacioni krediti direktno utiču na izvoz, uvoz, sanaciju privrednih subjekata i na otkup robe.

4.3. PREMA UPOTREBI

Prema upotrebi krediti se dele na:
• kredite za obrtna sredstva;
• kredite za osnovna sredstva.
Krediti za obrtna sredstva predstavljaju dodatna sredstva za potrebe nabavke koja je u funkciji proizvodnje. To su kratkoročni krediti koji imaju veliku primenu za finansiranje redovnog procesa proizvodnje. U tom procesu novac se iz kredita pretvara u sirovine, poluproizvode, proizvode, a njihovom prodajom ponovo u novac, da bi se nastavilo kružno kretanje na relaciji novac-roba-novac. Osnovna karakteristika obrtnog kredita je što se u kratkom roku može pretvoriti u novac i vratiti.
Krediti za osnovna sredstva predstavljaju dugoročne kredite i u funkciji su nabavke ili izgradnje osnovnih sredstava (novih pogona i fabrika) radi povećanja proizvodnje. Oni duže zadržavaju svoj primarni oblik. Ne mogu se otplatiti brzo, pa se odobravaju na duže rokove, jer sredstva za ove kredite potiču iz ostvarene akumulacije i otplaćuju se iz tih sredstava.

4.4. PREMA ROKU ODOBRAVANJA

Prema roku odobravanja krediti se dele na:
• kratkoročne;
• srednjeročne;
• dugoročne.
Kratkoročni krediti su oni krediti čiji rok otplate ne prelazi jednu godinu i oni se ponavljaju ako su u funkciji proizvodnje.
Srednjeročni krediti se odobravaju na rok do pet godina i služe za nabavku opreme, kao i za odredjenu proizvodnju.
Dugoročni krediti imaju karakter investicionih ulaganja i odobravaju se na period od pet do dvadeset godina. Kod ovih kredita mora postojati poseban postupak odobravanja i obezbedjenja, a služe za nabavku investicione opreme, izgradnju fabrika i slično.

4.5. PREMA POVERIOCU

Prema poveriocu krediti se dele na:
• bankarske;
• javne;
• domaće;
• inostrane;
• zadružne.
Bankarske kredite odobravaju banke i to su pretežno kratkoročni krediti za finansiranje obrtnih sredstava.
Javne kredite odobravaju javne institucije iz budžetskih sredstava sa ciljem da se pomogne odredjena privredna aktivnost.
Domaće kredite odobravaju kreditori koji imaju domicil u istoj zemlji gde i dužnik.
Inostrane kredite odobravaju poverioci čiji je domicil u jednoj zemlji, a dužnik u drugoj zemlji.
Zadružne kredite odobravaju odredjene zadruge, radi finansijske pomoći svojim članovima i oni su povoljniji od bankarskih kredita.

4.6. PREMA DUŽNIKU

Krediti se prema dužniku dele na:
• industrijske;
• trgovinske;
• državne;
• komunalne;
• zanatske;
• zemljoradničke.
Ova podela kredita je u zavisnosti od toga gde pripada krajnji korisnik kredita. Ovi krediti služe kao dopunski izvor sredstava u navedenim granama i svaki od tih kredita ima svoje specifičnosti pri odobravanju, korišćenju i vraćanju.

4.7. PREMA NAČINU OBEZBEDJENJA

Prema načinu obezbedjenja krediti se dele na:
• lične (personalne);
• pokrivene (realne).
Kod ličnog kredita kreditor se oslanja na poverenje dužnika. To poverenje se obezbedjuje menicom kao sredstvom obezbedjenja plaćanja. Ova vrsta kredita naziva se još i blanko-kredit, a u trgovini otvoreni kredit. Tipični lični kredit je menični kredit.
Pokriveni ili realni je onaj kredit za čiju se podlogu ili pokriće uzimaju u zalogu realne vrednosti iz kojih se poverilac može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze. Hipotekarni, založni, garantni i drugi krediti spadaju u grupu realnih kredita, za razliku od meničnog koji je, kako je već napomenuto, tipični lični kredit.

4.8. PREMA USLOVIMA OTPLATE

Prema uslovima otplate krediti se dele na:
• cele (jednokratne);
• obročne;
• amortizacione.
Jednokratni krediti se vraćaju u celini u ugovorenom roku.
Obročni krediti se likvidiraju u ugovorenim otplatnim sumama kao npr. polovina kredita po isteku godine dana, a druga polovina u dve rate polugodišnje i slično.
Amortizacioni kredit je anuitetski kredit, jer se njegova otplata vrši ravnomerno, na primer godišnje. Dužnik ovog kredita ima obavezu da u obliku anuiteta redovno otplaćuje glavnicu kredita i odgovarajuću kamatu. Otplata se vrši po utvrdjenom planu za unapred ugovoreni rok korišćenja i otplate kredita u jednakim anuitetima u kojima opada ukamaćenje, a raste otplata. Kod ovog kredita se može javiti tzv. redovna i interkalarna kamata. Redovna kamata se plaća od roka početka korišćenja kredita i obračunava se na iznos iskorišćenog kredita. Interkalarna kamata obračunava se od početka korišćenja kredita pa sve do roka početka vraćanja kredita.

4.9. PREMA PLAĆANJU KAMATE

Prema plaćanju kamate krediti se dele na:
• kamatne;
• beskamatne.
Kamatni krediti sa sobom nose iznos ugovorene kamate, po čemu se tako i nazivaju.
Beskamatni krediti ne nose kamatu, nego umesto kamate simboličnu proviziju. Pored toga, mogući su krediti i sa tzv. povlašćenim kamatama koji se obično odobravaju prioritetnim delatnostima, na primer kod izvoza i slično.

4.10. PREMA OBLIKU U KOME SU DATI

Prema obliku u kome su dati krediti se dele na:
• eskontne (menične);
• lombardne (založne);
• hipotekarne;
• kredite po tekućem računu;
• isplatni;
• garantni.
Isplatni krediti su oni krediti koji su dati uz uslov da se mogu realizovati u novcu.
Garantni krediti se ne daju u obliku novca, već u obliku jemstva, tj. akcepta, avala, rambursa, žiriranja, grancija, garantnih pisama, i drugo.

4.11. PODELA ZA STATISTIČKE SVRHE

Za statističke svrhe je važna podela kredita na:
• odobrene;
• iskorišćenene;
• planirane;
• ne planirane.
Odobreni kredit je kreditni okvir, tj. unapred limitiran volumen sredstava do kojeg se neki kredit može koristiti.
Korišćeni kredit je faktički iskorišćen deo tog okvira.
Planirani kredit je kredit koji je predvidjen na osnovu plana.
Neplanirani kredit je onaj kredit koji se naknadno stavlja kao tražnja i nije predvidjen u planu.

ZAKLJUČAK

Kredit u savrmenim uslovima predstavlja jedan od najznačajnijih izvora finansiranja. Putem kredita zadovoljavaju se najšire potrebe i privrede i stanovništva. Kredit omogućava subjektima koji imaju višak finansijskih sredstava da ih uposle na najracionalniji način, ostvarujući tom prilikom i odredjeni profit. Istovremeno, kredit omogućava subjektima kojima nedostaju novčana sredstva, da ih pribave, i da putem tih sredstava realizuju svoje projekte.
Kredit mobiliše i koncentriše slobodna novčana sredstva omogućavajući i na taj način finansiranje procesa repordukcije, čime se obezbedjuje likvidnost i održava kontinuitet privredjivanja, utoliko pre što se danas proizvodnja ne može finansirati isključivo iz sopstvenih izvora.
Posle gotovo decenijske izolacije i ekonomske blokade od strane razvijenih tržišnih zemalja, posle gotovo šezdesetogodišnje dominantne vladavine ekonomski nelogičnog oblika svojine – društvene svojine i nakon ko zna koliko inflacionih i monetarnih udara, danas možda više nego ikad, krediti su potrebni našim privrednim subjektima. Vraćanje poverenja gradjana u banke jedan je od ključnih zadataka države u periodu tranzicije naše privrede i društva, kako nam se ne bi desilo da u uslovima kada postoji permanentna tražnja za kreditima, van bankarskog sistema se nalazi preko tri milijarde evra (konverzija valuta zemalja članica Evropske unije u evro). Ovo treba da bude ubedljivo najjači i najkvalitetniji izvor finansiranja naše posrnule privrede koji će omogućiti pokretanje proizvodnje, povećanje zaposlenosti, veću uposlenost kapaciteta i tekuću likvidnost. Ako se ima u vidu da naša preduzeća uglavnom raspolažu sa kapacitetima kao što su: oronule fabričke hale, zastarela tehnologija, višak zaposlenih, blokiran žiro-račun, velika potraživanja, ali još veće obaveze (u pojedinim slučajevima čak i tri puta veća od ukupnog kapitala) kako prema dobavljačima, tako i prema državi ovaj izvor finansiranja dobija na značaju pošto naša preduzeća gotovo da i nemaju sopstvenih izvora za finansiranje reprodukcije, a sa druge strane na priliv stranih direktnih investicija ćemo verovatno još pričekati u prvom redu zbog dosta nestabilne političke situacije kako u zemlji tako i u okruženju.
Finansiranje tokova reprodukcije na kreditnim osnovama, u našim uslovima, objektivna je potreba, bez obzira da li je u pitanju eksterno ili interno kreditiranje. Pri tome, valja napomenuti da su prednosti više izražene kod internog finansiranja tokom reprodukcije, a razlozi su u obostranim efektima finansiranja. I pored toga što u uslovima kreditnih odnosa, postoje i prednosti i nedostaci, treba reći da se pravilnom primenom politike kreditiranja mogu povećati prednosti i u znatnoj meri smanjiti nedostaci.
Kreditna i kamatna politika treba da obezbede sigurnost, likvidnost i profitabilnost banaka, a preko mera monetarno-kreditne politike i cele države.

LITERATURA

- dr. Kostadin Pušara, Medjunarodne finansije; Verzal press, Beograd, 2000. godine;

- dr. Vojin Bjelica, Bankarstvo-teorija i praksa; Stylos, Novi Sad, 2001. godine;

- dr. Uroš Ćurčić, Marketing poslovne banke; Feljton, Novi Sad, 1997. godine;

- dr. Nenad Vunjak, Finansijski menadžment – poslovne finansije; Ekonomski fakultet, Subotica, 1999. godine;

- dr. Uroš Ćurčić, Bankarski portfolio menadžment; Feljton, Novi Sad, 1995. godine;

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi