FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA

1. FINANSIRANJE PUTEM LIZINGA

1.1 UVOD I POJAM LIZINGA

Lizing se u Evropi pojavljuje u periodu između 1950. i 1960. godine, mada se u SAD-u pojavio kao novi način finansiranja nekretnina znatno pre II svetskog rata, tačnije oko 1930. godine.
Lizing (engl. Leasing) je poslovni odnos između dva pravna ili fizička lica, u kome jedno lice, uz naknadu, ustupa drugom na dogovoreno vreme, pravo na korišćenje određenog prostora i/ili opreme za obavljanje njegove delatnosti. Ova vrsta poslova karakteristična je za zemlje u tranziciji, u kojima preduzeća obično nemaju dovoljno novca da ulože u kupovinu nove opreme ili tehnologije, pa do takvih resursa dolaze lizingom. Uslovi zakupa regulišu se ugovorom, kojim se pored ostalog utvrđuje vrednost zakupnjenih dobara, rok lizinga, visina i način plaćanja zakupnine u odgovarajućim ratama i dr. Prema svetskoj praksi u zavisnosti od roka na koji se daje resurs zavisi i zakupnina - odnosno što je rok kraći ona je veća.
Ovaj metod omogućuje privrednim preduzećima da nabavljaju opremu, a da pritom ne moraju angažovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. Umesto da kupe novu opremu, sopstvenim sredstvima ili kreditom, privredna preduzeća se obraćaju lizing društvu (preduzeću) iznajmljujući traženu opremu na određeno vreme, uz odgovarajuće uslove i odgovarajuće naknade.
Predmet ugovora o finansijskom lizingu može biti svaka pokretna nepotrošna stvar (oprema, postrojenja, vozila i drugo).

Prednosti lizinga su sledeće:

• Ne uplaćuje se depozit kao kod kredita.
• Potpisivanjem ovih poslova ne umanjuje se kreditna sposobnost primaoca lizinga.
• Sredstva za otplaćivanje rata izdvajaju se iz tekućih prihoda čime oprema otplaćuje samu sebe.
• Finansijski razlozi - Ključna prednost finansijskog lizinga u odnosu na druge vidove finansiranja proističe iz činjenice da je davalac lizinga formalno-pravni vlasnik predmeta lizinga tokom trajanja ugovora o lizingu, što mu omogućuje preuzimanje većeg rizika u smislu kreditne sposobnosti potencijalnog klijenta. Iz tog razloga je ovakav vid finansiranja pogodan za novoosnovana mala i srednja preduzeća, preduzetnike i sve klijente sa slabijom kreditnom sposobnošću, odnosno klijente koji ne raspolažu sredstvima koja bi mogli da ponude na ime obezbeđenja kredita. Naime, davalac lizinga donosi odluku o odobravanju finansiranja ne samo na osnovu kreditne sposobnosti klijenta (što je dominantan faktor pri odlučivanju o odobravanju bankarskog kredita i određivanju sredstava obezbeđenja koja banke zahtevaju) već i na osnovu procene stepena utrživosti predmeta lizinga, odnosno mogućnosti da se predmet lako i po realnoj ceni proda na tržištu.
• Jednostavnija procedura - Procedura odobrenja finansiranja je najčešće kraća u odnosu na tradicionalne vidove finansiranja. Razlog tome je što se dodatna sredstva obezbeđenja (npr. hipoteka) najčešće ne zahtevaju, a davaoci lizinga često imaju uspostavljenu poslovnu saradnju sa isporučiocima predmeta lizinga. Sve navedeno utiče na smanjenje transakcionih troškova.
• Specijalizacija i iskustvo davaoca lizinga - Dodatna prednost finansijskog lizinga jeste mogućnost davaoca lizinga da predmet pribavi pod povoljnijim uslovima, na osnovu saradnje sa isporučiocem predmeta lizinga i prometa koji isporučilac ostvaruje preko njega. Pored toga, davalac i primalac lizinga mogu, u sklopu ovog aranžmana, da ugovore i usluge održavanja, servisiranja, zamene delova, tehničko-tehnološkog unapređenja, obučavanja osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga i sl.

1.2 LIZING AKTIVNOSTI I ODNOSI

Lizing aktivnosti se najčešće odvijaju između tri poslovna partnera:
1. primaoca, odnosno korisnika investicione opreme (najčešće je to proizvodno preduzeće),
2. isporučioca, odnosno proizvođača ili prodavca tražene investicione opreme,
3. lizing društvo (finansijer), koje investicionu opremu kupuje od proizvođača i stavlja na raspolaganje primaocu (korisniku).

U praksi preovlađuju trostrani odnosi u lizingu (indirektni lizing), mada su mogući i dvostrani odnosi (direktni lizing), u partnerstvu su tada samo primalac i isporučilac investicionog dobra. Korisnik je potencijalni kupac koji je kupovinu opreme odgodio, ali je istu istovremeno uveo u sopstveno korišćenje, dok je isporučilac proizvođač koji opremu nije prodao, ali je ipak došao do finansijskih sredstava neophodnih za kontinuelnost svoje proizvodnje.
Sam pojam opreme koja se koristi u lizingu se proširio gotovo na sva trajna potrošna dobra, do kompletnih fabričkih postrojenja. Korisnici lizinga, po pravilu, nisu u stanju da kupe neophodna investiciona dobra, ili smatraju da raspoloživa finansijska sredstva mogu bolje usmeriti u obrtnoj sferi. Lizingom oni čuvaju sopstveni kapital, a istovremeno doprionose i sopstvenoj likvidnosti na dugi rok, s obzirom da se lizing plaća zakupninom koja potiče iz tekućeg prihoda dotičnog preduzeća.

- Proizvođači opreme, najčešće nisu u stanju da kreditiraju njenu kupovinu, naročito ako je oprema velike vrednosti (elektronski računarik, brodovi, transportni avioni i sl.), pa smatraju korisnim, ako je njen plasman ostvaren posredstvom neke finansijske agencije da je ne prodaju potencijalnom kupcu već da je stave na raspolaganje uz neku primerenu naknadu koja je obostrano prihvatljiva za poslovne partnere. Za vreme trajanja ovog posla primalac ima pravo upotrebe opreme, a lizing društvo pravo na naknadu u ratama – s tim da rate obuhvataju sve troškove lizinga (troškove posredovanja) i dobit. Po isteku ugovora korisnik može da odabere sledeća rešenja:
1. da produži ugovor o lizingu uz sniženu cenu naknade,
2. da korišćenu opremu vrati,
3. da lizing opremu otkupi, ali po znatno nižoj ceni od one koju je imala u momentu zaključivanja lizing posla.

- Lizing zakupnina se određuje u mesečnim ratama , tromesečno, polugodišnje i godišnje, kako to partnerima u lizing poslu najviše odgovara. Primeri iz prakse ukazuju da se najčešće koristi mesečni obračun lizing zakupnine. Lizing posao se najčešće ugovara na četiri do pet godina, s tim da se ugovara najduže do deset godina, a kod nekretnina i do dvadeset godina .

U poslovima lizinga, za razliku od klasičnih kupoprodajnih poslova, vlasništvo nad predmetom zakupnine ostaje nepromenjeno. Postupak plaćanja zakupnine se najčešće utvrđuje na dva načina:
a) linearno
b) degresivno
Koji će se postupak plaćanja zakupnine primeniti zavisi od sadržine lizing ugovora i karaktera lizing opreme.

1.3 OGRANIČENJA PROPISANA U VEZI SA ZAKLJUČENJEM UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU

• U pogledu vrednosti predmeta lizinga - Ugovorena nabavna vrednost predmeta lizinga ne može biti manja od 2.000 evra;
• U pogledu roka na koji se ugovor o finansijskom lizingu zaključuje - Minimalni rok na koji se ugovor o finansijskom lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine;
• U pogledu visine učešća (iznos koji primalac lizinga plaća davaocu lizinga u skladu s ugovorom o lizingu i koji se iskazuje u odnosu na bruto nabavnu vrednost predmeta lizinga), kao i odnosa ukupnih prihoda prema ukupnoj zaduženosti :
1. za pravna lica – nema nikakvih ograničenja,
2. za fizička lica – ograničenja postoje ako je ugovor o lizingu zaključen na period do deset godina, u kom slučaju su ograničenja sledeća:
a) primalac lizinga je obavezan da davaocu finansijskog lizinga uplati učešće u iznosu koji ne može biti
manji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga,
b) ukupna zaduženost primaoca lizinga (zbir iznosa ugovorene rate lizing naknade, drugih kreditnih obaveza
i obaveza po osnovu jemstva) ne može biti veća od 30% ukupnih redovnih prihoda primaoca lizinga.

Ograničenja navedena za fizička lica ne odnose se na preduzetnika u smislu zakona kojim su uređena privredna društva, niti na poljoprivrednika (ali samo osiguranika poljoprivrednika u smislu zakona kojim je uređeno penzijsko i invalidsko osiguranje, odnosno nosioca registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u smislu propisa kojim
je uređen registar poljoprivrednih gazdinstava) – ako predmet lizinga služi za obavljanje njihove osnovne delatnosti.

1.4 PRAVA I OBAVEZE

Pravo svojine nad predmetom lizinga, tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, pripada davaocu lizinga, pri čemu se tim ugovorom može predvideti pravo opcije otkupa predmeta lizinga. Primalac lizinga ima puno ovlašćenje da predmet lizinga drži i sve koristi uživa nesmetano tokom trajanja ugovora o finansijskom lizingu, ali ujedno snosi sve rizike i troškove koji proizlaze iz prava vlasništva, iako formalno-pravno nije vlasnik predmeta lizinga.

Prava, obaveze i odgovornosti davaoca lizinga:
• pravo na raskid ugovora ukoliko primalac lizinga ne plaća ugovorenu naknadu;
• pravo na povraćaj predmeta lizinga i naknadu pretrpljene štete po tom osnovu;
• pravo na izdvajanje predmeta lizinga (izlučno pravo) iz stečajne mase u slučaju stečaja primaoca lizinga;
• poseban postupak preuzimanja predmeta lizinga u državinu u slučaju neplaćanja lizing naknade, pri čemu je sud dužan da u roku od tri dana od dana podnošenja zahteva donese rešenje o oduzimanju predmeta lizinga od primaoca lizinga, a postupak oduzimanja predmeta lizinga sprovodi se u roku od tri dana od dana donošenja tog rešenja;
• obaveza pribavljanja predmeta lizinga prema specifikaciji primaoca lizinga;
• davalac lizinga je dužan da primaocu lizinga uruči informativnu ponudu pre podnošenja zahteva za finansiranje;
• pre zaključenja ugovora o lizingu, davalac lizinga je dužan da sačini konačan obračun lizing naknade i drugih troškova u vezi s lizingom i da ih podnese na uvid primaocu lizinga;
• kada je ugovorom o lizingu predviđena mogućnost izmene ugovorene rate lizing naknade, davalac lizinga je dužan da precizno odredi način, uslove i rokove izmene te rate;
• davalac lizinga, uz konačni obračun, primaocu lizinga obavezno uručuje i plan otplate koji je sastavni deo ugovora o lizingu;
• u slučaju promene nekih od uslova iz ugovora o lizingu, davalac lizinga je obavezan da sačini i uruči primaocu lizinga novi konačni obračun i novi plan otplate;
• odgovornost prema primaocu lizinga za pravne nedostatke predmeta lizinga (ukoliko treće lice polaže neko pravo na predmetu lizinga koje primaocu lizinga isključuje, umanjuje ili ograničava neometanu državinu predmeta) i odgovornost prema primaocu lizinga za pretrpljenu štetu po tom osnovu.

Prava, obaveze i odgovornosti primaoca lizinga:
• pravo na raskid ugovora o finansijskom lizingu ukoliko predmet nije isporučen u skladu s ugovorom (ako isporučilac predmet ne isporuči, isporuči s docnjom ili ako predmet ima materijalni nedostatak), pravo na naknadu štete po tom osnovu i pravo na obustavljanje isplate naknade do isporuke koja je u svemu u skladu s ugovorom o lizingu;
• naknadne izmene ugovora o isporuci sa čijom sadržinom se primalac lizinga nije saglasio ne proizvode dejstvo prema primaocu lizinga, osim ako on na njih ne pristane;
• obaveza preuzimanja predmeta lizinga na način, u vreme i na mestu predviđenim ugovorom;
• obaveza održavanja predmeta lizinga;
• obaveza plaćanja rata lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem ugovora;
• obaveza osiguranja predmeta lizinga;
• odgovornost za slučajno uništenje ili oštećenje predmeta lizinga od momenta preuzimanja predmeta.

Obaveze i odgovornosti isporučioca predmeta lizinga:
• obaveza isporuke predmeta lizinga primaocu lizinga na način, u vreme i na mestu koji su predviđeni ugovorom o isporuci;
• odgovornost prema primaocu lizinga za materijalne nedostatke predmeta lizinga.

1.5 SPECIFIČNOSTI I KOMPARATIVNE PREDNOSTI

Finansijski lizing predstavlja jedan od načina finansiranja ulaganja u osnovna sredstva, odnosno pokretna nepotrošna dobra, i javlja se kao alternativa sopstvenim sredstvima, bankarskim kreditima i zaduživanju putem emitovanja dužničkih hartija od vrednosti.

Ovaj oblik finansiranja se često poredi s bankarskim kreditima, jer su po nekim karakteristikama slični (otplata u unapred određenim ratama, kamata, način knjigovodstvenog evidentiranja i sl.). Međutim, karakteristike finansijskog lizinga koje ga suštinski određuju u odnosu na ostale vidove finansiranja su sledeće:

• finansiranje se uvek odobrava za tačno određeni predmet,
• nabavku predmeta vrši davalac lizinga, a ne primalac lizinga,
• davalac lizinga je vlasnik predmeta tokom perioda važenja ugovora o lizingu,
• predmet lizinga ujedno predstavlja sredstvo obezbeđenja naplate, zbog čega davalac lizinga često ne zahteva druga sredstva obezbeđenja,
• davalac lizinga ima punu zaštitu u slučaju uništenja ili oštećenja predmeta (osiguranje predmeta), neplaćanja lizing naknade (povraćaj predmeta lizinga po posebnom postupku), stečaja ili likvidacije primaoca lizinga (izlučno
pravo).

1.6 NA ŠTA SVE TREBA OBRATITI PAŽNJU PRILIKOM ZAKLJUČENJA UGOVORA O FINANSIJSKOM LIZINGU?

Bruto nabavna vrednost – Bruto nabavna vrednost predmeta lizinga razlikuje se u zavisnosti od isporučioca, ali može da se razlikuje i zavisno od uslova koje davalac lizinga ima kod isporučioca. Primalac lizinga ima interes da ta vrednost bude što povoljnija za njega, jer njegove obaveze prema davaocu lizinga zavise od tog iznosa (pogledati i tačku Uslovi ugovora o isporuci).
Preostala vrednost – Ugovaranje preostale vrednosti predmeta lizinga umanjuje visinu pojedinačne rate, ali stvara obavezu primaoca lizinga da po isteku perioda na koji je ugovor o lizingu zaključen plati veći iznos ukoliko želi da predmet lizinga pređe u njegovo vlasništvo. To znači da bi primalac lizinga, tokom perioda u kome plaća niže rate, trebalo da štedi određeni iznos kako bi bio u mogućnosti da obezbedi veće plaćanje u budućnosti.
Troškovi osiguranja – Osiguranje predmeta lizinga je zakonska obaveza primaoca lizinga, s tim što davalac lizinga tu obavezu ugovorom može preuzeti na sebe. Naknada štete se isplaćuje davaocu lizinga. Trošak osiguranja nije uključen u efektivnu stopu lizing naknade.Ukoliko davalac lizinga određuje društvo za osiguranje kod koga će predmet biti osiguran, primalac lizinga gubi mogućnost da izabere društvo sa najpovoljnijim uslovima osiguranja. Takođe, treba obratiti pažnju na to kako je regulisan odnos između davaoca i primaoca lizinga u slučaju nastanka štete, tj. da li i pod kojim uslovima primalac lizinga ima pravo na deo naknade koju isplaćuje društvo za osiguranje. Poželjno je da ovi odnosi budu regulisani ugovorom.
Efektivna stopa lizing naknade (ELIN) – ELIN prikazuje relativnu cenu finansiranja koje vam davalac lizinga odobrava na način da obezbeđuje uporedivost uslova finansiranja različitih davalaca lizinga, kao i davalaca lizinga i banaka. Na visinu ove stope utiče visina nominalne kamatne stope, iznos drugih troškova koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu, ali i momenat nastanka novčanih tokova, odnosno plaćanja po lizingu.
Drugi troškovi koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu – Drugi troškovi (troškovi obrade zahteva, upisa ugovora o lizingu u registar finansijskog lizinga, poreza, naknade za opciju otkupa i dr.) veoma su bitni sa aspekta poređenja različitih ponuda za finansiranje. Postoji mogućnost da se niske kamatne stope kompenzuju visokim drugim troškovima koje naplaćuje davalac lizinga.

Valutna klauzula – Preuzimanjem obaveze čiji je iznos indeksiran u nekoj stranoj valuti vi preuzimate i znatan devizni rizik, osim u slučaju kada imate redovan novčani priliv u istoj toj valuti. Davalac lizinga ugovara deviznu klauzulu kako bi se zaštitio od rizika promene deviznog kursa u slučaju kada su njegove obaveze (izvori finansiranja) denominirane u toj valuti. Ukoliko ste ipak spremni da snosite rizik promene deviznog kursa, obratite pažnju na kurs po kome se vrši preračun visine rate lizing naknade. Da li je reč o srednjem ili prodajnom kursu? Da li se primenjuje kurs na dan dospeća rate lizing naknade ili na dan uplate?
Pravo opcije – Da li imate pravo da po isteku perioda lizinga otkupite predmet lizinga i pod kojim uslovima? Da li je to u skladu s vašim potrebama, ili želite da, po isteku tog perioda, pribavite potpuno nov predmet? Davalac lizinga ovo pravo može da uslovi plaćanjem određene naknade – cena opcije.
Uslovi prevremene otplate – Ukoliko ste planirali da tokom perioda trajanja lizinga uštedite određena novčana sredstva kako biste prevremeno otplatili ostatak lizing naknade i otkupili predmet lizinga, vodite računa o tome da prevremena otplata ne može da nastupi pre isteka roka od dve godine. Najčešće se u tom periodu otplati i veći deo kamate – glavnica preostalog duga često ne opada srazmerno proteklom periodu, što možete da vidite iz Plana otplate. Pored navedenog, obratite pažnju i na to da li će i na koji način davalac lizinga obračunati trošak prevremene otplate, koji u nekim slučajevima može da bude daleko od zanemarljivog. Zbog svega navedenog, dobro procenite opravdanost prevremene otplate pre nego što se odlučite na taj korak.
Mogućnost promene nominalne kamatne stope – Posebno treba obratiti pažnju na odredbu ugovora kojom se uređuje pravo davaoca lizinga da tokom trajanja lizing ugovora izvrši promenu visine lizing rate. Najčešće je to situacija u kojoj dolazi do povećanja EURIBORA-a ili neke druge referentne kamatne stope (vrsta kamatne stope na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu u odnosu na koju se određuje kamatna stopa u konkretnom poslu). Tako, npr., EURIBOR predstavlja kamatnu stopu na depozite u evrima na međubankarskom tržištu. U zavisnosti od ročnosti depozita, razlikuje se nedeljni, dvonedeljni, tronedeljni, mesečni, tromesečni i sl. EURIBOR. Razlog zbog kojeg davaoci lizinga ugovaraju ovakvu odredbu jeste zaštita od rizika promene kamatne stope i najčešće predstavlja indikator da se kamata koju davaoci lizinga plaćaju svojim poveriocima određuje prema istoj referentnoj kamatnoj stopi. Za primaoca lizinga bitno je da zna da povećanje EURIBOR-a povlači za sobom povećanje visine njegove buduće mesečne obaveze prema davaocu lizinga i povećanje ukupne kamate, koju će morati da plati. Ukoliko je ugovorom predviđeno pravo primaoca lizinga da predmet otkupi na kraju perioda lizinga, izmena visine rate lizing naknade stvara i obavezu plaćanja dodatnog PDV-a zbog promenjene osnovice za njegov obračun.
Ugovorom o finansijskom lizingu treba da bude precizno određeno na koji način će promena referentne kamatne stope uticati na promenu rate lizing naknade.

2. VRSTE LIZINGA

Pored osnovne podele po predmetu lizing posla na: lizing nekretnine i lizing pokretna dobra, javlja se i podela na lizing kompletnih postrojenja (plant leasing), u uslovima kada se u lizing ugovoru istovremeno unose građevinski objekti i procena opreme.
Podela uslovljena učešćem partnera u lizing poslu (korisnika, proizvođača i finansijera) može biti: direktni i indirektni lizing.
U zavisnosti od sadržaja lizing ugovora, postoji više vrsta lizing poslova.

Najkarakterističniji lizing poslovi su:
1. operativni lizing ili lizing na kraće vreme, po pravilu kreće od amortizacionog veka investicionog dobra. Zakupnina je manja od vrednosti dobra, a davalac dobra (proizvođač ili lizing društvo) snosi troškove osiguranja, takse, tehničko servisiranje, kamate i rizike od tržišne zastarelosti koje plaća korisnik lizing zakupnine.
2. kapitalni lizing, koji predviđa i prenos vlasništva nad korišćenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu. Vrednost naknade obično nije manja od 90% vrednosti investicionog dobra u momentu zaključivanja ugovora.
3. obnavljajući lizing podrazumeva uključivanje zamene korišćene opreme po isteku ugovorenog roka, po pravilu savremenijom opremom.
4. lizing prodaja uz povraćaj je vrsta lizinga kada je investiciono dobro prodato, s tim da ga vlasnik – prodavac, uzima natrag od kupca na osnovu uslova ugovora o lizingu. Tu spadaju nekretnine (poslovne i druge zgrade) koje se malo troše korišćenjem.

Prema MRS 17 lizing se deli na dva osnovna oblika:
1. Finansijski ( kapitalni ) lizing
2. Operativni ( poslovni ) lizing
Lizing se klasifikuje kao finansijski lizing ukoliko se sa njim suštinski prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom na zakupca. Lizing se klasifikuje kao operativni lizing ako se njim ne prenose suštinski svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom, tj. rizici i koristi ostaju na zakupodavcu.

Finansijski lizing pripada vrsti indirektnog lizinga u kojem se javljaju sledeći subjekti:
1. organizacija – korisnik lizinga
2. organizacija – prodavac lizinga
3. lizing društvo – finansijer

Uključivanje finansijskog lizinga u reprodukcione tokove preduzeća ima sledeća osnovna obeležja:
1. ugovoreno vreme trajanja je u granicama ekonomskog veka korišćenja investicionog dobra
2. organizacija – korisnik opreme, odabira opremu koja se može dobiti lizingom i preuzima je uz avans i plaća mesečnu zakupninu lizing društvu kao finansijeru
3. organizacija – davalac opreme (proizvođač ili prodavac) posle isporučuje opremu po nalogu lizing društva. Davalac opreme prima lizing naknadu za izdatu opremu i to u gotovini.
4. lizing društvo, angažujući sopstveni kapital, posreduje u lizing poslu finansijskim sredstvima. Preko lizing društva se ostvaruje primopredaja lizing opreme.
5. lizing između privrednih subjekata u zemlji pojavljuje se u zadnje vreme i u našoj privrednoj praksi. Karakterističan primer je prisutan kod proizvođača poljoprivredne opreme koja se ustupa poljoprivrednim gazdinstvima na određeno vremensko korišćenje (npr. kombajni, traktori i sl.). Isto tako pojavljuje se i između proizvođača građevinske opreme i građevinskih preduzeća (na lizing se ustupaju bageri, kranovi i sl.).
6. međunarodni lizing – lizing između privrednih subjekata iz zemlje i inostranstva, najčešće se pojavljuje kod uvoza opreme i drugih trajnih dobara velike vrednosti. Međunarodni lizing je posebno izražen kod unosa kompletnih industrijskih linija – postrojenja neophodnih domaćoj industriji da bi bila konkurentna na svetskom tržištu.

Lizing opreme – definiše rok zakupa opreme od 6 do 8 godina, što odgovara i vremenu njene amortizacije. Pri zaključivanju ugovora o lizing opremi utvrđuju se dva roka:
a) neopozivi (4-6 godina)
b) opozivi (rezidualni) u kojem se ugovor o lizingu može otkazati
Lizing nepokretnih dobara (objekata i opreme veće finansijske vrednosti) izdaje se na duži period i to često od 15 do 20 godina. Za razliku od lizing opreme, kod lizinga nepokretnih dobara korisnik lizinga je dužan da održava opremu i zgrade.

Operativni lizing:
• to je aranžman sa rokom, najčešće 4 godine ili manje
• predmet ovog zakupa su kompjuteri, automobili…
• rok zakupa je kraći od predviđenog ekonomskog veka trajanja sredstva jer se kod
ovih sredstava brzo smanjuje efikasnost i zastarevaju
• ugovor o poslovnom lizingu sadrži klauzulu o održavanju sredstava, kojom se zakupodavac obavezuje da ce plaćati održavanje, osiguranje i porez na promet prilikom njihove nabavke.
• sadrži klauzulu o opozivu

2.1 KARAKTERISTIKE KALKULACIJE LIZING ARANŽMANA

Karakteristika svakog lizing aranžmana jeste da poseduje odgovarajuću dokumentaciju. Dokumentacija treba da sadrži:
1. tehničko-tehnološki deo
2. ekonomsko-finansijski deo
3. ugovor o lizing aranžmanu

Tehničko-tehnološki deo elaborata treba da sadrži:
a) procenu svrsishodnosti uzimanja i korišćenja opreme
b) tehničko-tehnološke karakteristike opreme
c) proizvodne karakteristike opreme
d) uvođenje i korišćenje opreme
e) održavanje lizing opreme

Ekonomski deo elaborata treba da sadrži proizvodne efekte korišćenja lizing opreme (povećanje obima proizvodnje, povećanje usluga, produktivnosti rada...).
Finansijski deo elaborata treba da sadrži elemente putem kojih će se utvrditi vrednost opreme, troškovi zakupa, prihodi od lizing zakupa i sl.
Ugovor o lizing aranžmanu predstavlja završni deo elaborata putem kojeg se bliže određuju svi elementi dati u elaboratu. Treba da sadrži: ugovorne strane, detaljan opis predmeta, naziv i količinu opreme, njenu ukupnu vrednost, rok isporuke, kao i rok zakupa i ratu zakupnine, garanciju, način preuzimanja opreme...

Ugovorom o lizingu se definiše da korisnik lizing aranžmana ima obavezu da u određenoj vremenskoj dinamici plaća utvrđenu zakupninu.
Za sve vrste lizing poslova karakteristično je da ih prate lizing kalkulacije. Praktična iskustva ukazuju da se kalkulacije prave kod lizing poslova do godinu dana i preko godinu dana.

Kalkulacije za lizing posao do godinu dana treba da sadrže:
1. godišnju vrednost zakupnine
2. iznos carine
3. iznos uvozne takse
4. iznos uvoznih troškova redovan rashod
5. proviziju uvoznika
6. ugovoreni rok otplate preduzeća
7. cenu koštanja lizinga
8. broj rata (od 2 do 12)
9. vreme plaćanja zakupnine
10. način plaćanja zakupnine

Pri isteku zakupa lizing oprema se najčešće otkupljuje i njena cena (obično niža) prevodi se u materijalna ulaganja i plaća se iz investicionih sredstava.

Svaki lizing aranžman preko godinu dana smatra se materijalnim ulaganjem. Po otplati ugovorene cene lizing oprema postaje vlasništvo zakupca, te se unosi u poslovne knjige kao oprema i ostala osnovna sredstva (materijalna ulaganja). Međutim, ukoliko zakupnina ne obuhvata i otkup ostatka vrednosti opreme, tada se najčešće ista vraća vlasniku ili otkupljuje po ugovorenoj ceni.
Ukoliko između proizvođača i korisnika lizing opreme postoji posrednik tada kalkulacija mora da ima svoje posebne elemente, a to su:
• provizija lizing organizacije
• porez na promet
• otkupna cena ostatka opreme i sl.

2.2 EKONOMSKO-FINANSIJSKE SPECIFIČNOSTI LIZINGA

Sve vrste lizinga imaju za cilj da na nov i savremen način ubrzaju proširenje izvora finansiranja tokova reprodukcije i na osnovu toga se smatra da finansijski lizing nije kredit već samostalni izvor finansiranja i zbog toga što korisniku omogućava povećanje kapaciteta proizvodnje dobiti i to bez povećanja stepena zaduženosti.
Smatra se da je lizing i jedan od najskupljih načina finansiranja, između ostalog zbog:
1. komparativnih kalkulacija (kupovina za gotovo, kupovina na kredit)
2. velike konkurencije i kratkog tržišnog veka
3. jednokratnih poslova velikog tržišnog obima (npr. svetska takmičenja, sezonske priredbe, naučna istraživanja i sl.)
4. zbog kupovine opreme visoke vrednosti koja može ostati nedovoljno iskorišćena

Pored brojnih prednosti postoje i nedostaci lizing poslova, ti nedostaci se odnose na sledeće činjenice: da je korisnik u ekonomski nepovoljnijem položaju u odnosu na lizing finansijera, da lizing društvo ima tipizirane ugovore, da njihova cena pored efektivnih troškova dotičnog posla sadrži rizik i dobit.

3. HYPO vs PIRAEUS LEASING

Upoređivajući ponude Hypo i Piraeus lizing-kompanije za kupovinu automobila, na period od dve godine bruto vrednosti 5.000,00 € došli smo do zaključka da su nedostaci obe kompanije to što u ukupnu nabavnu vrednost predmeta lizinga nisu uračunati troškovi: registracije lizing ugovora polise obaveznog osiguranja od auto odgovornosti, polise kasko osiguranja (od osnovnih rizika i krađa), kao i troškovi godišnjeg tehničkog pregleda i registracije.
U oba slučaja primalac lizinga sva plaćanja vrši u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu za EUR na dan uplate lizing rate, takođe se podudara i neto nabavna vrednost koja iznosi 4.237,29 €, kao i iznos učešća od 423,73 €. Dok se iznos rate lizing naknade mesečnog plaćanja znatno razlikuje i kod Hypo Group iznosi 176,50 €, a kod Piraeus-a 171,54 €.
Ovo su podaci iz preliminarnih i najopštijih ponuda koje se sklone promenama i lako se prilagođavaju korisniku lizinga i potrebama u zavisnosti od ponuđenih obezbeđenja i ceni njegovog boniteta.

Z A K L J U Č A K

Na osnovu obrađene teme zaključili smo da je za preduzeće lizing povoljniji izvor finansiranja nabavke sredstava od kredita, jer lizing omogućava fleksibilniji način finansiranja nabavke sredstava, duže rokove nego kod ugovora o kreditu, korisnik lizinga plaća rate iz prihoda, davalac lizinga ostaje vlasnik... Korišćenjem lizinga preduzeće može rešiti problem nedostatka likvidnih sredstava prodajom osnovnih sredstava i njihovim ponovnim zakupom.
Preduzeće lizingom može izbeći troškove zastarevanja osnovnih sredstava. U slučaju reorganizacije preduzeća zakupac će nastaviti da koristi sredstva uzeta pod lizing, a zakupodavac će dobiti svoja sredstva po isteku roka zakupa.

LITERATURA

• Prof. dr Nenad M. Vunjak, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet Subotica, 2002.
• Savez računovođa i revizora Srbije, Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (IFRS) 2004, Beograd, 2004.
• http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D0%B3
• http://www.tvojnovac.nbs.rs/export/edukacija/cirilica/proizvodi/lizing.html

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi