Uloga poslovnih banaka u finansijskom sistemu

Banke su najvidljiviji finansijski posrednici u ekonomiji.
To su finansijske institucije koje primaju depozite od ljudi koji stede i daju pozajmice ljudima koji pozajmljuju,kojima nedostaje novac za obavljanje odredjenog posla.
Ono sto razlikuje depozitne institucije od nedepozitnih je njihov izvor finansijskih sredstava - tj. aspekt odgovornosti (pasiva) njihovih bilansa stanja. Depozitne institucije ukljucuju komercijalne banke, stednju i zajmove, I kreditne unije- finansijske posrednike sa kojima se i najcesce susrecemo u svakodnevnom zivotu.
Banke trguju na finansijskim trzistima ne samo pruzajuci usluge svojim korisnicima vec se takodje trude da naprave profit svojim vlasnicima. Osnovno pravilo je da je uspesan finansijski sistem preduslov za ekonomski rast.Finansijski sistem utice negativno na privredni rast ako: postoji nesigurnost vlasnistva, finansijski izvestaji nisu pouzdani, drzava direktno kreditira preduzeca i domacinstva i postoji kreditiranje povezanih lica. Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efikasno kanalise sredsta od stednje ka investicijama ce vrlo lose raditi. Ova tvrdnja je istinita bez obzira na to da li je drzava bogata ili siromasna. Sjedinjene Americke Drzave I Japan su upecatljivi primeri. Prakticno obe zemlje su bogate, ipak tokom '90-ih americke banke su napravile znacajan profit dok su japanske banke pretrpele zapanjujuci gubitak. Istovremeno, japanska ekonomija je rasla po stopi od samo 1%, dok je americka ekonomija rasla po stopi visoj od 3%. Finansijski problemi japanskih banaka su igrali znacajnu ulogu u losem radu japanske ekonomije. Banke su vazne; kada se njima lose rukovodi, svi trpimo. Danas se upravo nalazimo u periodu krize, najcesci uzroci finansijskih kriza su :nekontrolisan i nepredvidiv rast kamatnih stopa, rast neizvesnosti, cene nekih vrsta imovine nekontrolisano rastu i nekontrolisano i neocekivano padaju, i jos jedan od veoma vaznih uzroka je, i bankarska panika.

2. Finansijski sistem

2.1. Finansijski sistem i finansijske institucije

Finansijski sistem je značajan deo privrede a sam finansijski sistem sastavljaju:
• finansijske institucije
• finansijski mehanizmi
• finansijski instrumenti
• finansijski tokovi

Funkcija finansijskog sistema je da posreduju između suficitnih (štediše) i deficitnih (investitori) ekonomskih jedinica.

Finansijske institucije
Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica.
One ovu funkciju obavljaju tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca. Finansijski sistem je jedan od sistema koji čini jednu ekonomiju, a koji se bavi štednjom i investicijama.
Osnovna uloga finansijskih tržišta je usmeravanje novca od onih koji štede i imaju višak novca ka potrošačima koji ga nemaju dovoljno. Ovo preusmeravanje novca povećava ekonomsko blagostanje celog društva stoga što prenosi kapital iz poseda onih koji nemaju zadovoljavajuće poslovne i investicione mogućnosti u posed onih koji ih imaju, tako povećavajući efikasnost ekonomije.

Finansijska tržišta mogu se klasifikovati na:
• dužnička i vlasnička tržišta,
• primarna i sekundarna,
• novčana i kapitalska i na
• berzanska i neposredna.

Osnovni finansijski instrumenti su:
• akcije
• državne, municipalne i korporativne obveznice,
• blagajnički zapisi,
• hipoteke,
• varanti,
• fjučersi,
• komercijalni zapis i slično.

Po roku dospeća dele se na:
• novčane hartije (kraći od godine dana) i
• kapitalne hartije (duži od godine dana).

Finansijski posrednici su finansijske institucije koje prikupljaju srestva preuzimajući obaveze prema poveriocima i koje plasiraju ta sredstva kupujući imovinu, odnosno dajući zajmove. Finansijske institucije vrše korisnu funkcioju stoga što smanjuju transakcione troškove i umanjuju probleme koje stvaraju negativna selekcija i moralni hazard,

Osnovni finansijski posrednici pripadaju trima kategorijama:

1. banke (komercijalne banke, štedne zadruge i slično),

2. ugovorne štedne institucije (osiguravajuće organizacije, penzijski fondovi itd) i

3. investicioni posrednici (investicioni fondovi, finansijske kompanije, uzajamni fondovi itd).

Država reguliše finansijska tržišta iz tri razloga: da uveća raspoložive informacije za investitore, da obezbedi zdravlje fiansnijskog sistema i da unapredi kontrolu nad monetarnom politikom. U tom cilju oslanja se na propise o otkrivanju informacija, ograničenjima ko može da osnuje finansijskog posrednika, ograničenjima kakvu imovinu može posedovati finansijski posrednik, obezbeđenje sigurnosti depozita, obavezne rezerve itd.

Iz ovoga slede i tri najvaznije osobine finansijskog sistema :
• dinamicnost
• otvorenost
• kompleksnost

U gotovo svim zemljama finansijsi sistem spada u sektor najstroze regulisanih sektora privrede.
Veoma znacajnu ulogu u finansijskom sistemu igraju banke kako Centralna banka jedne drzave tako i poslovne banke.

3. Poslovne banke u finansijskom sistemu

Bankarstvo je posao (biznis). U stvari to je kombinacija poslova koncipiranih da pruze razliciti broj usluga. Jedan posao pruza racunovodstvene I knjigovodstvene usluge koji prate bilanse (stanje) na vasim racunima. Drugi vam daje mogucnost pristupa plateznom sistemu, dopustajuci vam da konvertujete bilansni racun u gotovinu ili da ih transformisete u nesto drugo. Dok treci posao prikuplja stedne uloge mnogo malih ulagaca I koristi ih za dodeljivanje velikih zajmova poverljivim uzajmljivacima. Cetvrti posao nudi korisnicima raznolike usluge, kupovne I prodajne finansijske instrumente na finansijskim trzistima trudeci se da napravi profit. Banke trguju na finansijskim trzistima ne samo pruzajuci usluge svojim korisnicima vec se takodje trude da naprave profit svojim vlasnicima. Naravno, namera banaka je da napravi profit od svake od ovih poslovnih linija.
Iznenadjujuce, profit ne ostvaruju sve banke. I ako su neke banke izuzetno velike, sa stotinama milijardi dolara u datom zajmu I u obveznicama u svom bilansu, pristup fondovima nije garancija profitabilnosti. Rizik da banke mogu da propadnu je problem ne samo za vlasnike I menadzere nego takodje I za nas ostale.
Ove institucije su osnovane da bi privredi pruzale bankovne usluge, omogucavajuci da bezbedno polaze finansijska sredstva I da ih kada je potrebno pozajmljuju. Sada, mnoge komercijalne banke nude racune I zajmove I pojednicima. Da bismo razumeli poslovanje komercijalnog bankarstva, pocecemo sa razmatranjem bilansa stanja komercijalne banke. Podsetimo se da je bilans stanja spisak imovine ili aktive I pasive firme: izvori njenih finansijskih sredstava (pasiva) I sredstva u koja su ovi izvori ulozeni (aktiva). Bilans stanja banke kaze da je:

Ukupna aktiva banke= Ukupna pasiva banke+ Kapital banke. Banke sticu finansijska sredstva od pojedinacnih ulagaca I poslova, kao I putem pozajmljivanja od drugih finansijskih institucija I kroz finansijsko trziste. One koriste ova finansijska sredstva za zajmove, nabavku trzisno podesnih obveznica I drze gotovinu. Razlika izmedju bankovne aktive I pasive je kapital banke ili neto vrednost - vrednost banke svojim vlasnicima. Profit banke dolazi od naknade za usluge i od razlike izmedju onoga sto banka placa za svoju pasivu I za povracaj koji dobija na svoju aktivu.
Aktiva se deli na cetiri siroke kategorije: gotovina, obveznice, zajmovi i sve druge aktive (zgrade,kompjuterski sistemi i sl.)
Gotovinska sredstva. Postoje tri tipa gotovinskih sredstava. Prvi i najvazniji su reserve. Banke drze reserve zato sto su zakonski obavezne i zato sto oprez u praksi poslovanja to diktira. Gotovina je najlikvidnije bankarsko sredstvo. Banke je drze da bi udovljile zahtevima klijenata da novac iz banke mogu podici u svakom trenutku.
Gotovinska sredstva takodje obuhvataju ono sto se naziva gotovinska sredstva u procesu prikupljanja. Konacno,gotovina obuhvata sredstva na racunima koje banke drze u drugim bankama.
Druga velika komponenta aktive banke su obveznice kojima se trguje. Zajmovi predstavljaju primarna sredstva modernih komercijalnih banaka, racunajuci da predstavljaju blizu dve trecine sredstava. Zajmove mozemo da podelimo u pet sirokih kategorija: poslovni zajmovi nazvani komercijalnim i industrijskim zajmovima (C&I); zajmovi za nekretnine; potrosacki zajmovi kao zajmovi za kola i zajmovi putem kreditnih kartica; medjubankarski zajmovi (zajmovi uzeti iz jedne banke za drugu); i druge vrste ukljucujuci zajmove za nabavku drugih obveznica. Ovi tipovi zajmova se znacajno razlikuju po likvidnosti.
Da bi finansirale svoj rad bankama su potrebni fondovi (sredstva-pasiva). One ih dobijaju od stedisa i od uzajmljivanja na finansijskim trzistima. Da bi primamili pojedince i privredu da svoja finansijska sredstva stave u banku, institucije nude niz depozitnih racuna i pruzaju bezbedno cuvanje i usluge vodjenja knjigovodstva, pristup platnom sistemu, likvidnost i podelu rizika, kao i placanje sa kamatom na bilans.
Cekovni depoziti. Banke nude korisnicima razlicite opcije koje pripadaju kategoriji cekovnih racuna, ukljucujuci NOW, super NOW, racune sa garantovanim trzisnim ratama. Tipicna banka ce ponuditi mnostvo razlicitih depozita sa blago razlicitim karakteristikama. Uz imena koja su napravila marketinska odeljenja banke ekonomisti koriste razlicite termine kada govore o cekovnim depozitima. Na primer, neki ekonomisti ih zovu "depoziti po vidjenju" jer ulagac moze da se pojavi i povuce depozite iz banke. Tokom godina finansijska novina je smanjila znacaj cekovnih depozita u svakodnevnom radu banaka. Netransakcioni depoziti
Stedni depoziti, poznati kao stedne knjizice, su bili popularni mnogo decenija, mada ih je sada manje. Oroceni depoziti su potvrde depozita (CD) sa fiksnim dospecem.
Zaduzivanje. Zaduzivanje je drugi najznacajniji finansijski izvor banke. Pozajmice od poslednje cetvrtine proslog veka postaju sve znacajniji izvor finansiranja, tako da sada iznose preko 20 % passive banke. U procesu svih ovih aktivnosti, banka je izlozena velikom broju rizika. Oni obuhvataju mogucnost da ulagaci iznenada povuku svoje uloge, da korisnici zajmova ne vrate svoje zajmove i da trgovina obveznicama banke ne bude uspesna. Svaki od ovih rizika ima ime: rizik likvidnosti, kreditni rizik, rizik promene kamatne stope i trgovinski rizik,operativni rizik je takodje zastupljen.

Zaključak

Finansijski sektor bi morao biti neraskidivo povezan s privredom, realnom ekonomijom i zbivanjima u njoj. Tradicionalno, finansijska industrija omogućava tržišnim akterima efikasno plasiranje ili pribavljanje novca i kapitala, kao i razumnu zaštitu i osiguranje od brojnih finansijskih rizika i tržišnih ćudi - kamatnih, kursnih, cenovnih itd. Na takvim osnovama je razvijeno suptilno tržište različitih vrednosnih papira i instrumenata. Moderne finansije su taj posao obavile veoma dobro i inventivno.

Istorija finansija beleži i periode velikih grešaka, kada se zaboravljaju pouke prošlosti i prethodnih kriza. Ciklusi nedaća se po pravilu pokreću kada finansijski sektor umisli da je on ključni stvaralac vrednosti, a privreda samo njegov privezak. Finansije se odvajaju od realne ekonomije i zdravog razuma, počinju da žive u paralelnoj stvarnosti verujući sopstvenim mitovima i tako postaju neka vrsta kazina na brodu ludaka.Finansijski akteri se upuštaju u špekulacije bez mere, i pri tome zaboravljaju svoje osnovne funkcije. Sve ovo jedan dobar sistem i zakon moze urediti i postovanje osnovnih nacela poslovanja moraju se postovati kako bi finansijski i u opste privredni sistem jedne drzave ali i celog sveta bio u ravnotezito jest kako bi se belezio konstantni ekonomski rast i razvoj.

Literatura:

— Dr Borko Krstić: Bankarski menadžment, Ekonomski fakultet Niš, 2004.
— Vasiljević dr Branko: Osnovi finansijskog tržišta, Diamond HARD, Beograd, 2002. god.
— Srdjan Marinković: Mikrostruktura finansijskih tržišta, Ekonomski fakultet Niš, Niš, 2007.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi