ULOGA I ZNAČAJ CENTRALNE BANKE

Centralna banka je centralna monetarna ustanova u nekoj državi koja ima monopol emisije novca. Funkcije centralne banke su da održava monetarnu stabilnost nacionalne ekonomije, sprovođenjem monetarno-kreditne politike, reguliše novčani opticaj, organizuje i vodi platni promet zemlje, bavi se kupoprodajom deviza te propisuje stopu obavezne rezerve, kontroliše bankovni sistem, određuje službeno eskontnu stopu i slično.
Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka, npr. u Srbiji Centralna banka Srbije (Narodna banka Srbije), u EU Evropska centralna banka (ECB). Međutim, negde ih je više, npr. kao u SAD, Kanadi, ali opet su te banke okupljene oko jedne centralne banke, a zajedno čine FED - sistem federalnih rezervi.
Za Centralnu banku se može reći da je kvazi banka ili specifična državna institucija. Ona predstavlja neprofitna institucija, i ona ne uspostavlja direktne odnose sa nebankarskim sektorima, osim sa državom, što znači da nema konkurentskih odnosa između centralne banke i drugih banaka. Centralna banka vrši emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na ovaj način Centralna banka održava potrebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskim tržištima Centralna banka se javlja kao „banka- banaka“ i kao „banka- države“. Centralna banka je, s jedne strane, novčana institucija (u kojoj se se formira i dinamizira opticajni novac), a s druge strane, predstavlja bankarsku instituciju (koja uspostavlja brojne kreditne i depozitne odnose sa bankama, državom i inostranstvom).Centralne banke su se do drugog svetskog rata organizovale kao akcionarska društva, a tek kasnije su se nacionalizovale i tek onda stupile pod kontrolu države. Prva centralna banka osnovana je u Švedskoj 1656. godine, a najveći uticaj je imala Bank of England koja je osnovana 1695. godine.

1. Pojam centralne banke

Centralna banka je banka koja zauzima centralni položaj u bankarskom sistemu određene zemlje, u smislu da ova banka deluje kao banka drugih banaka i kao bankar države.
Emisiona ili centralna banka je specifična privilegovana bankarska institucija monetarnog sistema, državna ili pod jakim nadzorom i uticajem države; zadužena i odgovorna za stvaranje vrednosti domaće valute, za kontrolu i regulisanje novčanog opticaja i likvidnosti bankarskog sistema, i zadužena da se stara za likvidnost u zemlji i u plaćanjima sa inostranstvom. To je jedina ovlašćena banka za izdavanje novčanica i kovanog novca kao zakonskog sredstva plaćanja.
Država na centralnu banku kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlašćenja u domenu vođenja emisione, kreditno-monetarne, devizne politike i regulisanja novčane mase. Pored niza zajedničkih obeležja, ovlašćenja i načina funkcionisanja, mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveno zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema i infrastructure. Centralne banke se takođe razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja države na vođenje monetarne, kreditne, kamatne i devizne politike.
Centralna banka je vladina agencija koja vrši emisiju novčanica i kovanog novca reguliše ponudu novca i kredita u privredi, kamatne stope, devizni kurs (vodi monetarnu politiku)vrši superviziju finansijskog sistema služi kao zajmodavac u krajnjoj instanci upravlja deviznim rezervama zemlje drži depozite banaka i drugih centralnih banaka organizuje obavljanje platnog prometa reguliše plaćanje i kreditiranje poslova sa inostranstvom.
Centralna banka je javna ili kvazi – javna agencija sa eksplicitnim i ekskluzivnim pravom kontrole novčanih i kreditnih poslova. Kao “banka svih banaka”, čijim posredstvom komercijalne banke mogu namirivati svoja uzajamna potraživanja, garantuje vrednost domaće valute, vodeći politiku stabilnosti cena. Može da skuplja, obrađuje i da analizira informacije o finansijskim tokovima i o realnoj ekonomiji. Državna banka koja emituje novac i vrši kontrolu poslovnih banaka, pa se otuda i naziva “banka banaka”.

2. Uloga centralne banke

Ekonomska suverenost bilo koje zemlje određena je i monetarnom suverenošću koja obuhvata monetarno - kreditni, valutni i devizni sistem.
Trebalo bi imati u vidu da je koncept centralne banke, njene funkcije, monetarna politika i mere monetarnog regulisanja podređen:

— Prema užoj definiciji centralne banke, osnovnoj ciljnoj funkciji centralne banke - stabilnost valute.
— Prema široj definiciji centralne banke, stabilnost valute, likvidnost privrednih subjekata u unutrašnjem platnom prometu i plaćanjima prema inostranstvu, i monetarnoj i deviznoj kontroli banaka.

Centralna banka ima u monetarnom, kreditnom i bankarskom sistemu privilegovan, monopolisan status, koji se prvnstveno odnosi na izdavanje i emisiju novca.
Osnovne funkcije centralne banke su:

— emisiona funkcija - monopol na kreiranje i regulisanje primarnog novca, tj. regulisanje potrebne količine novca u privredi i gotovog novca (novčanica i kovanica);
—regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike;
—uloga bankara države;
—regulisanje likvidnosti bankarskog i privrednog sistema - uloga poslednjeg utočišta likvidnosti;
—nadzorna uloga - kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja bankarskog sistema i njegovog funkcionisanja;
—upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje;
—upravljanje deviznim kursom nacionalne valute;
—organizovanje funkcije platnog prometa zemlji.

Na međunarodnom planu centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa multirateralnim finansijskim organizacijama IMF, WB, EBRD, BIS. Centralne banke imaju i specifične uloge, kao što je na primer razvojna funkcija u zemljama u razvoju, gde se centralna banka javlja kao izvor tzv. povoljnih kredita za sector čiji se razvoj podstiče. Funkcije centralne banke se određuju striktno zakonskom regulativom, jer se pridaje veliki značaj efikasnom i racionalnom funkcionisanju ove ustanove.
Treba imati u vidu da ona nije profitna institucija, iako raspolaže sopstvenim izvorima prihoda, već je njena osnovna funkcija uspostavljanje i održavanje monetarne i privredne stabilnosti nacionalne privrede.

2.1. Uloga centralne banke u razvijenim zemljama

Kada se govori o mestu i ulozi centralne banke u zemljama razvijene tržišne privrede, uglavnom se analiziraju iskustva centralnog bankarstva u najrazvijenijim tržišnim privredama: SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Japanu. Osnovna karakteristika mesta i uloge centralne banke u ovim zemljama ogleda se u već obezbeđenoj nezavisnosti, odnosno nezavisnosti u odnosu na izvršnu vlast. Medjutim, nije u svim zemljama stepen nezavisnosti isti.
Danas centralne banke u razvijenim tržišnim privredama predstavljaju državne ili para-državne institucije koje imaju jasno definisani zadatak da ostvare ciljeve značajne za celokupnu privredu, kao što je održavanje likvidnosti makrosistema, sprečavanje masovnog bankrotstva banaka, visoke nezaposlenosti a ne meksimiziranje profita.
Moderno koncipirana centralna banka u razvijenim privredama mora da obezbedi, i obezbeđuje, efikasno vođenje monetarne politike, odnosno kontrolu ponude novca, sa ciljem da se osigura niska stopa inflacije, bez kreiranja visoke nezaposlenosti, jer dugoročno posmatrano nema visokih ekonomskih gubitaka u društvu čija nacionalna privreda ima konstantno nisku stopu inflacije. Centralna banka koja se nalazi na vrhu bankarske piramide obezbeđuje normalno funkcionisanje finansijskog odnosno bankarskog sistema.

2.2. Uloga centralne banke u zemljama u razvoju

Tipična centralna banka zemalja u razvoju nastoji da dominira na finansijskom sektoru u mnogo većem delu nego u razvijenim zemljama. Ona diktira uslove pod kojim se osnivaju i posluju druge finansijske institucije, pa tako preuzima povečanu odgovornost za unapređenje strukturnog razvoja finansijskig sistema.
Centralna banka je u ovim zemljama prenaglašena, jer nastoji da dominira na finansijskom sektoru i nad komercijalnim bankama zbog velikog korišćenja gotovog novca. Ali ovo ne objašnjava visok nivo bankarskih rezervi u zemljama u razvoju. Razlog je korišćenje finansijskog sistema kao izvora vladinih prihoda.
Osnovna karakteristika institucionalnih struktura u kojima deluje kreditno-monetarna politika u zemljama u razvoju je narazvijenost finansijskog tržišta. U tom kontekstu ove države imaju uglavnom dve mogućnosti:

— Kvantitativno regulisanje strukture kreditnih plasmana (tzv. selektivna kreditna politika) i
— Koncept uticaja kroz politiku kamatne stope.

Sama selektivna politika se shvata kao usmeravanje dela kreditnih potencijala finansijskih institucija određenim prioritetnim sektorima kao i davanje kredita prioritetnim sektorima po relativno nižim kamatnim stopama. Zato selektivna kreditna politika uvek znači preraspodelu kreditnih potencijala u korist prioritetnih sektora, kao i subvencioniranje kamate po kreditima koji odlaze u korist tih sektora.
Kontrola kamatnih stopa, koja je izražena u zemljama u razvoju, je dizajnirana da spreči „koljačku“ konkurenciju, uspori novčanu i kreditnu ekspanziju, stimuliše investicije u prioritetne sektore i poveća vladine prihode po osnovu odobravanja kredita po ispod-tržišnim kamatnim stopama.

3. Organizacija centralne banke

Organizacija centralne banke zavisi od političkog i administrativnog ustrojstva zemlje, kao i od razvijenosti i structure ekonomskog i finansijskog sistema zemlje.

U pogledu vlasništva ona može da bude:
—u potpunosti državna banka,
—privatna i
—mešovitog oblika svojine.

Centralna banka je obično konstituisana kao akcionarsko društvo, čiji capital po pravilu pripada državi. Čak i kada država raspolaže samo delom kapitala ili se kao akcionar centralne banke pojavljuju poslovne banke ili druge finansijske organizacije, postoji veoma čvrsta veza između države i centralne banke.
Osnovni modeli organizacija centralne banke su:
—jedinstvena centralna banka,
—složeni sistem centralne banke,
—nadnacionalna banka.

1. Jedinstvena centralna banka - najčešći concept, što znači “jedna država - jedna centralna banka”, drugim rečima monetarna vlast je koncentrisana u jednom pravnom subjektu. Ovako jedinstvena banka može radi efikasnijeg uzvršavanja zadataka da uspostavi ogranke u zemlji inostranstvu ili da ima posebne institucije, kao što su zavodi za izradu novčanica i kovanog novca.
2. Sistem centralne banke, znači da postoji više banaka preko kojih centralna banka obavlja svoje funkcije, a najčešće jedna od banaka ima ulogu koordinatora aktivnosti, pri čemu je bitno da se odluke donose brzo i izvršavaju efikasno i pored složenosti ovakvog sistema. Ovako je koncipiran Sistem federalnih rezervi SAD.

3. Nadnacionalna centralna banka - organizuje se u slučaju postojanja monetarne unije više zemalja, koja predstavlja visok stepen ekonomske integrisanosti područja. Na ovaj način države se odriču svog monetarnog suvereniteta, imaju jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne reserve i centralnu banku. Po pravilu ovakva banka i ma ogranke u zemljama članicaama unije. Primer je monetarna unija EU i njena jedinstvena centralna banka, sa nacionalnim centralnim bankama kao članicama Sistema Centralne evropske banke.

Pored navedena tri osnovna tipa postoji niz drugih oblika institucionalizacije centralnog monetarnog autoriteta. Tako npr. postorji mogućnost organizovanja u formi državne ustanove koja vrši ove poslove (Luksemburg, Saudijska Arabija). U nekim zemljama emisiona funkcija je poverena određenim licenciranim poslovnim bankama (Hong Kong). Jedna od mogućnosti, aktuelna u najnovijem periodu kao prelazno rešenje u tranzicionim privredama, je osnivanje monetarnog odbora (Bosna i Hercegovina).
Centralna banka, da bi obavljala poslove kojima bi izvršavala svoje funkcije neophjodno je da formira smaostalne organizacione jedinice;
—Sektor za poslove monetarno-kreditnog sistema i politike
—Sektor za devizne poslove i poslove platnog prometa sa inostranstvom
—Sektor za poslove sa inostranstvom
—Sektor za poslove kontrole
—Sektor za istraživanje, informatiku i statistiku
—Direkciju za zakonodavno-pravne poslove
—Direkciju za računovodstveo - finansijske poslove
—Direkciju za poslove trezora
—Direkciju za opšte i zajedničke poslove

U okviru ovih organizacionih jedinica postoje i uže koje se mogu obarazovati a to su; odseci, službe, kabineti i referati. Svim organizacionim jedinicima rukovodi generalni direktor.

4. Upravljanje centralnom bankom

Upravljanje centralnom bankom je jedan od najvažnijih faktora njenog uspešnog funkcionisanja. U gotovo svim zemljama sveta upravljanje centralnom bankom je povereno Guverneru, koji i predstavlja ovu instituciju u javnosti. Ovaj naziv za rukovodioca centralne banke najviše je zastupljen, ali ima i drugačijih primera, kao što je Predsednik u Čileu, Kubi, Salvadaru, Hondurasu, Nikaragvi i Gvatemali ili Generalni direktor u Meksiku. Guverner najčešće ima zamenika ili zamenike – viceguvernere. Po pravilu, guvernera imenuje predsednik države, odnosno vlade, ili Parlament, ili vladar ako je ta država monarhija, pa čak i u onim zemljama gde država nije vlasnik banke u potpunosti, odnodno gde banka nije državna ustanova. Mandati su različite dužine trajanja i u principu se kreću od 4 – 8 godina, a jedan manji broj zemalja ne predviđa rok na koji se imenuje prvi čovek banke.
Važnu ulogu u upravljanju centralnom bankom imaju i tzv. Odbori direktora. To je kolektivni vid rukovođenja ovim institucijama. imena za ovaj kolektivni organ rukovođenja se razlikuju među zemljama ali je suština ista. U gotovo svim zemljama sveta odbor direktora predstavlja štab koji upravlja centralnom bankom. Međutim, gotovo da ne postoje dve centralne banke koje imaju isti broj članova odbora direktora. U zemljama čije su centralne banke državne institucije, rukovodioce ovih institucija imenuje predsednik, zvaničnik vlade, parlament ili kralj. Međutim, ukoliko u vlasništvu kapitala centralne banke nije zastupljena samo državna svojina, članove upravljačkih struktura postavlja i privatni sektor zavisno od učešća u kapitalu.
Uz odbore direktora, u mnogim centralnim bankama značajnu funkciju imaju i tzv. izvršni komiteti, odnosno Upravljački odbori. Oni sprovode odluke guvernera, odnosno Odbora direktora, a zaduženi su i za tekuće poslove. Po pravilu, članovi Odbora direktora sačinjavaju izvršne komitete, a radom ovih komiteta rukovodi guverner, odnosno njegov zamenik.
Mandat guvernera, njegovog zamenika, članova odbora direktora i izvršnih komiteta veoma se razlikuje u zavisnosti u kojoj centralnoj banci se radi.

5. Stepen nezavisnosti centralne banke

Monetarna polititka je deo ukupne ekonosmke politike društva, koji podrazumeva logičku povezanost elemenata u jednom složenom sistemu i podrazumeva sledeće aspekte:

— Stepen samostalnosti centralne banke u odnosu na vladu u konkretnoj zemlji.
—Optimalnu koordinaciju između monetarne i fiskalne politike.
—Odnosi između monetarne politike i ostalih instrumenata ekonomske politike.

Oblasti nezavisnosti centralne banke su:

— Personalna nezavisnost se odnosi na uticaj države kod imenovanja i smennjivanja funkconera.
—Finansijska nezavisnost je određena pristupom države kreditima centralne banke.
—Nezavisnost u vođenju monetarne politike sadrži dva elementa: nezavisnost u pogledu određivanja cilja i nezavisnost u pogledu korišćenja instrumenata. Kao osnovni cilj se postavlja stabilnost cena, dok centralna banka ima slobodu da bira instrumente.

Argument u prilog nezavisnosti centralne banke je uverenje javnosti u sposobnost centralne banke da vodi neinflatornu monetarnu politiku, odnosno da ostvari i održi dugoročnu stabilnost cena,uz minimalno smanjuvanje obima proizvodnje, tj. zaposlenosti u odnosu na ciljne vrednosti.
To doprinosi većem kredibilitetu monetarne politike, odnosno čitavog antiinflacionog programa. Polazi se od toga da će nezavisne monetarne vlasti uspeti da odole svim spoljnim pritiscima za kratkoročnim povećanjem proizvodnje kroz ekspanzivnu monetarnu politiku. Centralna banka čiji je pogled u budućnost dovoljno dug, neće se upuštati u vođenje kratkoročne inflatorne politike, jer time reskira da izazove trajnije povećanje stope infacije i pgoršavanje kratkoročnog trade - off - a između proizvodnje i inflacije.

Takvo ponašanje dovelo bi do gubitka njene reputacije, odnosno, do gubitka poverenja ekonomskih subjekata u njenu monetarnu politiku. Nezavisna centralna banka povećava poverenje javnosti u proklamovanu neinflatornu monetarnu politiku, dovodeći do snižavanja inflatornih očekivanja ekonomskih subjekata i do niže stope inflacije.

6. Narodna banka Srbije

Prva centralna banka Srbije je osnovana 1883. godine pod nazivom Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije. Jula 2003. godine došlo je do reosnivanja Narodne banke Srbije (NBS) donošenjem Zakona o NBS. U skladu sa zakonom, NBS:

— je samostalna i nezavisna u obaljanju funkcija,
—ima status pravnog lica,
—ima pravo predlaganja zakona i drugih opštih propisa iz oblasati monetarno - kreditnog i deviznog sistema i politike,
—može obrazovati i filijale,
—u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca.

Narodna banka Srbije je javna institucija odgovorna za čuvanje vrednosti, odnosno, kupovne snage novca.
Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija utvrđenih Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonima, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema.

Narodna banka Srbije ima sledeće funkcije:

— utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;
—upravlja deviznim rezervama;
—utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema;
—izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju banke;
—izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja i vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;
—izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, vrši nadzor nad ovom delatnošću i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuju dobrovoljni penzijski fondovi;
—izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga, vrši nadzor nad obavljanjem ovih poslova i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje lizing;
—izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;
—uređuje, nadgleda i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog sistema;
—obavlja zakonom, odnosno ugovorom utvrđene poslove za Republiku Srbiju ne ugrožavajući pri tom svoju samostalnost i nezavisnost.

Organi Narodne banke Srbije su:

— Izvršni odbor,
— guverner, i
— Savet guvernera.

U nadležnosti Izvršnog odbora je utvrđivanje monetarne i devizne politike, a posebno uslova i načina izdavanja hartija od vrednosti, uslova i načina pod kojima Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu i obavlja diskontne poslove, zatim politika odobravanja kratkoročnih kredita, politika kursa dinara, način upravljanja deviznim rezervama, referentna kamatna stopa i druge kamatne stope Narodne banke Srbije, te osnovica za obračunavanje obavezne rezerve i stope obavezne rezerve. Izvršni odbor utvrđuje mere i aktivnosti, u okviru nadležnosti Narodne banke Srbije, radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, kao i mere za održavanje likvidnosti banaka. Izvršni odbor odlučuje i o davanju i oduzimanju dozvola za rad bankama, društvima za osiguranje, za obavljanje poslova finansijskog lizinga i društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Savet guvernera, na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade, utvrđuje režim kursa dinara, donosi Statut Narodne banke Srbije, kao i strategiju razvoja Narodne banke Srbije i prati njeno sprovođenje. Savet donosi finansijski plan i usvaja godišnje finansijske izveštaje Narodne banke Srbije, bira spoljnog revizora i razmatra njegove izveštaje. Savet, takođe, vrši nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja u Narodnoj banci Srbije, ocenjuje da li su računovodstvene politike i procedure odgovorajuće, i vrši nadzor i usvaja godišnji plan o obavljanju interne revizije u Narodnoj banci Srbije. Pored navedenog, Savet najmanje jednom godišnje Narodnoj skupštini Republike Srbije podnosi izveštaj o radu, a godišnji račun Narodne banke Srbije, sa izveštajem ovlašćenog revizora, dostavlja Narodnoj skupštini Republike Srbije do 30. juna naredne godine. Savet odlučuje na sednicama većinom glasova ukupnog broja članova Saveta.
Guvernera Narodne banke Srbije bira Narodna skupština Republike Srbije sa mandatom od šest godina, s pravom ponovnog izbora. Guverner je nadležan i odgovoran za ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije, a posebno za sprovođenje odluka Izvršnog odbora i Saveta, organizaciju i poslovanje Narodne banke, pripremanje akata iz njene nadležnosti, donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke koji zakonom nisu stavljeni u nadležnost Izvršnog odbora i Saveta, a obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom o Narodnoj banci Srbije i drugim zakonom ako nisu u suprotnosti sa osnovnim ciljem iz člana 3. tog zakona.
Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti određeni su Statutom Narodne banke Srbije.
Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i Statutom Narodne banke Srbije.

ZAKLJUČAK

Osnovni razlog za postojanje centralne banke je lako objasniti.Prvo, prisutni su pozitivni efekti „ekonomije obima“, koji se mogu postići ukoliko se ove funkcije povere jednoj instituciji sa odgovarajućim finansijskim znanjima i sposobnostima. Drugo, čvrste veze izmedju pobrojanih funkcija opravdava njihovo institucionalizovanje u jednom telu, sa dovoljno širokim ovlašćenjima, koje preuzima javnu odgovornost za stabilno funkcionisanje ukupnog finansijskog sistema zemlje.

Uloga i funckija centralne banke u monetarnom sistemu bitno određuje funkcionisanje finansijskog i privrednog sistema u celini. Ova činjenica dalje upućuje na zaključak da centralna banka, u okviru svoje uloge i funkcije, treba da obezbedi racionalno funkcionisanje finansijskog i monetarnog sistema, a u tom sklopu posebno da determiniše jasnu i ekonomski konzistenstnu modernu politiku. Takav pristup je nužan u funkcionisanju privrednog sistema kao celine, kako bi se odredila realna ekonomska politika sa projektovanim ekonomskim očekivanjima.
Možemo da kažemo da je centralna banka većim delom odgovorna za novac i monetarnu politiku, pa zato mora imati apsolutni uvid u uzajamnu povezanost i delovanje faktora i delova privrednog sistema, ako želi da monetarna politika da željene rezultate. Centralna banka je u stanju da reguliše rezerve i kredite poslovnim bankama, ali nije u stanju da deluje na ostale tokove novčane mase, kao i na faktore koje determinišu ponašanje raznih oblika aktive. Centralna banka ima jedan jedini cilj, to nije profit, već ostvarivanje određenih monetrarno polotičkih zadataka i ekonomske politike zemlje. Zato je centralnoj banci najvažnija funkcija regulisanje količine novca u opticaju, kreditni volumen u zemljii održavanje stabilosti (kako cenovne tako i stabilnosti deviznog kursa).

LITERATURA

— Lidija Barjaktarović: „Monetarno - kreditni i devizni sistem“, Beograd 2010. godina.
—Miroljub Hadžić: „Bankarstvo“, Beograd 2009. godina.
—Ljiljana Jeremić: „Osnovi finansija“, Beograd 2008. godina.
—www.scribd.com
—www.nbs.rs

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi