Bankarski kredit, pojam i razvoj

Bankarski kredit, kroz istoriju

Razvoj bankarskog kredita kroz istoriju i njegova evolucija u raznim epohama kako u ekonomskom,tako i u istorijsko, kulturno, sociološkom smislu, usko je povezan sa razvojem banaka, kao i sa razvojem novca i novcanih funkcija.Korelacija ova dva instituta vidi se u osnovi delatnosti banaka,kojoj se kao primarna delatnost pripisuje uzimanje i davanje kredita, a u osnovi ovako restriktivnog tumacenja javlja se poverenje kao osnovni bankarski resurs.

Još u Starom veku prvobitne bankarske poslove obavljaju sveštenici, banke se tada nazivaju “Tezauri”. Etimologijom reci dolazimo do zakljucka da je prvobitna namena banaka bila uskladištenje tj. cuvanje.
Oko 3000god.p.n.e. Sumerski sveštenici razvijaju oblike bankarskog poslovanja, i pored kredita koga je pratila kamata, razvijaju se i ostale funkcije, kao što su razmene(tada jos malih država), posredovanje i kao što smo vec naveli cuvanje vrednosti.

Anticka Grcka, u VII veku p.n.e. poznaje kredit, koji je u to doba pracen ustanovom hipoteke,danas važne ustanove kako u pravu tako i u ekonomiji.To su mahom bili naturalni krediti,sa karakteristikama konzumnog kredita. Tadašnji hramovi u Efezu, Delozu, Samosu, predstavljaju mesta poslovanja, i javljaju se i prvi privatni bankari.
Cesto je to dovodilo i do zelenaških kamata koje su ne tako retko pretvarali slobodne gradane u robove.
Period ranog feudalizma kako u svim oblastima tako i u oblasti robne razmene,prati nazadovanje, pretvaranje poseda u autokonzum jedinice. Tako da o institutima kreditiranja, novca i bilo kog savršenijeg obilka razmene nema ni govora.
U periodu renesanse u Italiji, posebno u gradovima Venecija, Firenca Ðenova, koje pod uticajem pomorske trgovine oživljavaju vec postojece institucije,ali stvaraju i neke nove kao sto su menica, založnica, finansira se brodogradnja, dolazi do recepcije Rimskog prava.

Pravi procvat i osnovnu funkciju kredita vidimo u prvim fazama kapitalizma, a kasnije sa akumulacijom,on dobija svoj puni oblik. Kapitalizam svoj zamah dobija baš pod uticajem kredita,koga prati akumulacija, a iz tih fondova dolazi do proizvodnog kredita, za razliku od konzumnog, koji je bio u ranijim fazama. Da li je zamajac kapitalizma upravo pokrenut kreditom, koji svoj puni zalet dobija proizvodnim kreditom, možda najbolje govori ilustracija J.Schumpetera : '' Kredit je stvarno stvorena kupovna snaga s ciljem da se proizvodno upotrebi''.

Šta je kredit?

Kredit predstavlja realnu ekonomsko-pravnu kategoriju, koja podrazumeva odredjen dužnicko-poverilacki odnos, u kome poverilac ustupa dužniku pravo korišcenja odredjenom kolicinom novca, ili nekim drugim pravom pod odredjenim uslovima od kojih kao bitni figuriraju kamata, rok, nacin vracanja, pokrice.
Dakle kredit predstavlja sa pravne strane, privremeno odvajanje prava korišcenja, jer poverilac to pravo ustupa duzniku, a sa ekonomske strane poverilac ustupa kupovnu snagu (novac) ili upotrebnu vrednost kada je predmet u pitanju. Elementi koji cine spoljašnju suštinu kredita su povratnost kredita, a kao drugi kvalifikativ neodvojiv od prvog elementa je poverenje kao pravna sigurnost vracanja pozajmljenog novca.
U pocetku razvoja kredita postoje zelenaški krediti, cija uloga pored širenja kapitalistickih odnosa, nosi i jednu negativnu komponentu, a to je kamata koja dostiže visinu i do 100% od iznosa kredita i u takvim uslovima potrošna uloga kredita ima primarni karakter.
Na scenu tada stupa Bankarski kredit, cija potrošna uloga ima sekundarni karakter, a centralizovani bankarski kredit zamenjuje zelenaški.
U takvim uslovima ogleda se prava funkcija bankarskog kredita, a to je pre svega razvoj industrije i prozivodnje. Banke koncentrišu ogromna sredstva stvarajuci novcani kapital, cime se istice njegova drustvena uloga koju cemo najbolje videti u fazama, u sferi reprodukcije i metamorfozama robnog u novcani kapital, i obrnuto.

Rs
B – R ....... P .........R1 – N1 (3)
Sp

Šhema reprodukcije

Ovako videvši kružno kretanje kapitala najpre mozemo shvatiti suštinu bankarskog kredita. U kružnom kretanju kapitala dolazi do oslobadjanja dela novcane mase(dohotka). Uloga banke se tada ogleda u tome što se taj slobodni, neutrošeni deo kapitala koncentriše, i u vidu bankarskog kredita taj novac kanališe u privredne tokove. Dakle banke mobilišu sva raspoloživa novcana sredstva celoga društva a zatim mehanizmima kredita taj novac ubrizgavaju u privredne tokove, kako bi se taj novac mogao opet pretvarati u robu, i kako bi u novom procesu ponovo došlo do odvajanja dela novcane mase.
Uloga banaka tj. bankarskih kredita ekstenzivno, tumaceno nije samo shvaceno kao ''preradjivac'' neutrošenog novca, vec njihova društvena uloga u kojoj se i koncentriše ogromna snaga,potencijal, ogleda se u tome što su to institucije koje su sposobne da se izdignu od stvarnih ušteda društva, i same stvore kreditni novac. Ona svojim mehanizmima stvara, ukida novac, absorbuje depozite.
Tu se ne završava uloga kreditiranja, on novu snagu ne traži u vec postojecem kapitalu, vec postojecim resursima, njegova uloga sada ide još i dalje, zapravo vec postojeci razvoj, kredit ne konzervira, ne ostavlja ga na tom nivou vec probija granice trenutnih mogucnosti, i osnovicu novog kredita traži u potencijalnom kapitalu.Tada dolazi do ekspanzije kredita, i nova snaga stvara se u procesu multiplikacije kredita i depozita u okviru bankarskog sistema. Kako bi ove procese bolje shvatili moramo se osvrnuti i na raspodelu i preraspodelu nacionalnog dohotka.
Ovako kreiranje kredita i stvaranje prividnog potencijala i stvaranje veštacke kupovne snage, može biti mac sa dve oštrice, do jedne tacke ce zaista ici do naglog skoka privredne aktivnost, ali prejakom ekspanzijom to može i biti uzrok nestabilnosti, od kojih kao nezibežna pojava implicira skok inflacije.

Kako nastaje bankarski kredit, koji su njegovi izvori?

Kretanje novca i kružno kretanje kapitala, predstavljaju osnove na kojima pociva bankarski novac a samim tim i bankarski kredit.
Kružnim kretanjem kapitala u reprodukciji dolazi do povremenog odvajanja dela dohotka koji stvara novcani potencijal, spreman da se u jednom trenutku ponovo pojavi u proizvodnom procesu i time omoguci novi ciklus kruženja kapitala koji ce se na kraju pretvoriti u novcani oblik, uvecan za višak vrednosti. Akumulirana sredstva dakle ne troše se odmah, ona cekaju svoj stepen akumulacije kako bi bila sposobna za dalje reprodukovanje i banke su ti faktori koji svojim mehanizmima kontrolišu potrebu za tako stvorenim sredstvima, jer svako neplansko mobilisanje velikih novcanih masa može ozbiljno narušiti prozivodne procese.
Izvor bankarskog kredita leži i u depozitnom kapitalu renterijera koji ulažu svoja novcana sredstva u banku, pružaju joj na raspolaganje kako bi ostvarili svoj ineteres, tj. kamatu. Zatim izvor bankarskog kredita nalazimo i u samom kapitalu banke koja raspolaže sopstvenim rezervnim fondovima, zatim kreditnim fondovima, akcionarskim kapitalom.
Sredstva emisione banke takodje cine aktivu kreditnog fonda, zatim krediti centralne banke u vidu primarnog novca i deviznih sredstava.
Iz svega navedenog novcani potencijal banaka, delimo na primarni i sekundarni novac.
Monopol stvaranja primarnog novca ima centralna banka i to nazivamo primarnom emisijom, tako da primarni novac predstavlja: gotov novac u opticaju, rezerve poslovnih banaka kod centralne banke itd.
Banke u svom sistemu kreditiranja, usled razvijenijeg sistema bezgotovinskog placanja, odobravaju kredite iznad iznosa depozitnih sredstava koncentrisanih u bankama. Posledica toga je udvostrucavanje istih depozitnih sredstava, tako da se ukupni depoziti dele na stvarne i izvedene tzv. fiktivne.
Upravo u stvaranju fiktivnog novca banke su ti subjekti koji kroz kredtitnu politiku postaju “fabrike novca”, jer samostalno kreiraju i poništavaju novac.
Osnovni mehanizmi novcanog opticaja nalazimo dakle u kreiranju kreditne politike a putem nje regulisanje mase kratkorocnih bankarskih kredita.

Koje su ekonomske funkcije bankarskog kredita?

Kredit ima brojne funkcije. Njegova uloga je toliko široka da bi bilo neuputno govoriti o kreditu a zadržati se samo na jednoj oblasti društva u kojoj on ima najviše uticaja. Pre svega, jer nijedna društvena kategorija,odnosno ekonomska ne živi sama za sebe odsecena od realnih tokova datog društva.
Kao sto smo vec naveli banke raspolažu neutrošenim fondovima raznih grana industrije, privrede pa i indivudualnog kapitala. Tako razasute novcane mase, koje na terenu makroekonomije nemaju ekonomsku snagu, banke koncentrišu i sjedinjuju u veliku “novcanu silu”, i putem kredita ona postaju “društvena sila” na polju proizvodnih i drugih procesa.
Ako pokušamo taksativno da izvedemo neke funkcije kredita, napravili bi sledeci red koji zavisno od ugla gledanja može biti kako ekstenzivan tako i restriktivan, ali moramo takodje i znati da se uloga bankarskog kredita i njegova funkcija ne iscrpljuje u nekoliko tacaka.

1) Mobilizacija i koncentracija sredstava.
2) Racionalizacija i smanjnje troškova proizodnje i prometa
3) Usmeravanje privrednog razvoja
4) Ubrzavanje obrta društvenog kapitala
5) Izjednjacavanje profitnih stopa
6) Odrzavanje likvidnosti, stalnosti, i kontinuiteta reprodukcije
7) Multiplikacija depozitnog novca i stvaranje dodatnog kapitala
8) Uticaj na sve finansijske odnose
9) Razvijanje kontrolne, planske i stimulativne funkcije
10)Rast potrošnje, i uticaj preraspodele
11)Zamena gotovog novca u privrednom prometu

- mobilizacijom i koncentracijom sredstava, u vidu kredita, finansijska sredstva dolaze na mesta gde su ona najupotrebljivija, do banaka, koje svojim mehanizmima vrše alokaciju sredstava na mesta kojima je potrebna takva finansijska injekcija koja je ce dovesti do nove reprodukcije uz što manje troškova po jedinici proizvoda.
- kreditna funkcija ogleda se i u smanjenju troškova i prozvodnje i prometa. Racionalizacija faktora, igra kljucnu ulogu u ekonomskom planiranju.
- kredit kroz dopunjavanje domace akumulacije i usmeravanja ravnomernijeg privrednog razvoja, utice na razvoje nerazvijenijih podrucija.
- ovako kanalisanje novcanih sredstava ubrzava obrt kapitala i smanjuje vreme mirovanja u kome zbog ciklicnog kretanja R-N, dolazi do zastoja.
- izjednacavanje profitnih stopa vrši se kroz brži odliv kapitala iz jedne u drugu privrednu granu u procesu reporodukcije.

- kontinuiranost društvene reprodukcije jedan je od glavnih faktora ekonomske stabilnosti. Proizvodnja, raspodela i potrošnja predstavljaju faktore održavanja likvidnosti, stalnosti reprodukcije svih subjekata pa samim tim i privrede kao celine.
- stvaranje dodatnog kapitala za stvaranje zdravijih osnova kada proces pokretanja privrede nije samo trenutna kategorija, vec multiplikacijom depozitnog novca, omogucava nastanak fiktivnog kapitala.
- široko delovanje kredita na sve pore robnih i finansijskih odnosa.
- kontrolna funkcija implicira u sebi stabilizaciju procesa raspodele, utroška sredstava, kontrolisanje rada imaoca kredita, instrumentima emisione politike i selektivne kreditne politike.Takode stimulativna funkcija se ogleda u kontroli poslovanja preduzeca.
- rast potoršnje, anticipirane potrošnje, u koje posebno spadaju potoršacki i investicioni krediti, ne vezujuci se pri tome na štednju i akumulaciju subjekata u privredi. Raspodela je princip vracanja kredita, kao instrument za izvršavanje planskih zadataka, i uticaja na efikasnost proizvodnje.
- uticanje kredita na zamenu gotovog novca u privrednom prometu, omogucava uštedu gotovog novca a time i ubrzanog opticaja, smanjenje troškova opticaja, tj. njegova kontrola.

Kredit je pojam koji je u obicnom a i u ekonomskom životu cesto prati i rec kamata. Govoriti o kreditu a ne pomenuti kamatu bilo bi besmisleno jer kamata nam daje odgovore na mnoga pitanja. Ova dva instituta takode su u korelaciji. Mnoge navedene funkcije bankarskog kredita koje smo naveli, ostvaruju se baš instrumentalizacijom kamate.
Prvo da kažemo šta je kamata?

Kamata se tretira kao cena korišcenja zajmovnih sredstava. Njegova visina je jako važna kako bi se ostvarile neke od osnovnih funkcija bankarskog kredita, i zato se visina kamate planski utvrduje.
Kamata ima svoje funkcije, kao i svaka ekonomska kategorija.Neke se poklapaju sa funkcijama kredita i dokazuju nam povezanost ove dve kategorije.
1) Funkcija preraspodele
2) Funkcija ekonomske kontrole i stimulisanje
3) Efikasnost upotrebe novcanog kapitala
4) Koncentracija sredstava

Iz svega navedenog možemo zakljuciti da je uloga banke,kredita i kamate, šira od pogleda na njih kao ekonomske kategorije.Širina koju ima za društvene odnose pre svega za ekonomske ponekad je nemerljiva, jer su to i instrumenti vodenja ekonomske politike, politike razvoja, planiranja koje su ipak objektivno posmatrano od velikog društvenog znacaja.

Pozitivne i negativne strane bankarskog kredita

U dosadašnjem izlaganju govorili smo najpre o pozitivnim stranama bankarskog kredita, ali smo i na jednom mestu naveli da to može da bude i mac sa dve oštrice.
Preterana emisija kredita može ozbiljno uzdrmati privredne temelje, potenicirajuci hiperprodukciju. Rast kredita nezavisno od potreba i zahteva reprodukcije dovodi do disproporcije u privredi, što se sa druge strane efektuira u poremecaju robnih i kupovnih fondova a njihovom neuskladenošcu neizbežno dolazi do inaflacije. Takve nestabilnosti dovode i do neuskladenih odnosa medusektorske proizvodnje. Efekti nestabilnosti prenose se i na odnose ponude i tražnje, platnih bilansa, zatim dolazi do visokog pritiska domace potrošnje.
Inflacija je u tom slucaju neizbežan faktor koji nastaje usled neodmerenih poteza,ili usled emisije novca koja nema realno materijalno pokrice u privredi. Tržište emisiju poništava i to se efektuira porastom cena. Jednostavnije receno,kolicinu robe na tržištu prati odgovarajuca kolicina novca u opticaju, svaka neravnoteža neizbežno dovodi do navedenih posledica.

Postojanje raznih instrumenata kreditno-monetarne politike i njihova uskladenost jedno je od kljucnih pitanja kojima se bave ekonomisti, pravi recept se uvek traži, iskakanje jedne kategorije iz koloseka, cela ekonomska komopozicija menja pravac.

Danas su na raspolaganju razni instrumenti kojima se taj pravac cuva, menja, bira, a oni bi bili: politika eskontne stope, selektivna kreditna politika banaka, politika otvorenog tržišta, kamatna stopa, itd.
Njih sada necemo razmatrati ali ih neizbežno pominjemo zbog kompleksnosti problema koji može nastati usled poremecenih ekonomskih odnosa. I još važnije svi uzrozi,ili posledice sadrže u sebi izvesnu kumulativnost, povezani su na izvestan nacin i retko se dešava da deluju samostalno.

Zakljucak

Da zakljucimo da se savremena privreda ne može zamisliti bez monetarno kreditnog planiranja ali sve se mora odvijati u objektivnim granicama materijalne proizvodnje i raspodele, postavlja se pitanje tih granica jer kao što smo videli kreditna politika jeste u jednom trenutku apstrakcija, baš iz razloga što se stvara fiktivni depozitni novac, nasuprot stvarnom depozitu koji ima opravdanje u proizvodnji i raspodeli.

Literatura:

Berzanski i bankarski menadžment (prof.dr.ŽarkoRistic,dr.Slobodan Komazec,dr.Aleksandar Živkovic).
Ekonomska politika(dr.S.Puric), Bankarstvo na internetu (doc.dr Vojkan Vaskovic)

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi