KREDITNI REJTING

Postoje razne institucije koje se bave analizom zemalja interesantnih za strana ulaganja, uglavnom nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. U ovim zemljama postoji velika potreba za prilivom sredstava iz inostranstva, pa one prilagođavaju svoje propise, zakone i uslove poslovanja zahtevima stranih investitora. Činjenica je da sigurnost zemlje značajno utiče na njen ekonomski razvoj. Takođe, u izveštajima vodećih svetskih institucija vezanim za investicije u bilo koju zemlju, rizik zemlje, a posebno politički rizik, predstavlja osnovnu komponentu.
Ovaj rad se bavi razmatranjem kreditnog rejtinga kao pokazatelja kreditne sposobnosti jedne države i sa njim usko povezanim fenomenom rizika zemlje. Prvi deo rada predstavlja osvrt na rizik zemlje i, zapravo, predstavlja neku vrstu uvoda u problem kreditnog rejtinga, na koji je stavljen naglasak u radu.

1. RIZIK ZEMLJE

Rizik zemlje, tj. country rizik u suštini znači rizik moguće ekonomske i političke krize u zemlji. Izražava se verovatnoćom da zemlja dužnik ili dužnik iz neke zemlje ne može ili nije voljna da izmiri svoje obaveze zbog postojanja razloga koji nisu uključeni u okviru uobičajenog kreditnog rizika . Rizik zemlje predstavlja rizik da zemlja neće moći da otplati kredit banci koji joj je dat ili za koji ona garantuje. Posebnost ovog rizika se ogleda u tome što u slučaju države kao dužnika, finansijska institucija kao poverilac može doći u situaciju da nije u mogućnosti da koristi uobičajene instrumente naplate duga kao kod običnih dužnika . Odnosno, u slučaju jednostranog prestanka otplate duga od strane države, poverilac nije u mogućnosti da, kao kod privatnog duga, lako preuzme sredstva koja su bila predmet zaloge i njihovom prodajom naplati deo svojih potraživanja.

Ovaj rizik poverioci tretiraju kao poseban rizik, različit od kreditnog rizika individualnih korisnika kredita, zbog toga što korisnici kredita nemaju ni kakvu kontrolu nad ovim faktorima. U pitanju je rizik koji je izazvan političkim (neizvesnost vraćanja zajma) ili ekonomskim (nesposobnost vraćanja zajma) događajima u određenoj zemlji. Drugim rečima, analiza country risk-a se uglavnom sastoji od procene političkih i ekonomskih faktora zemlje korisnika kredita koji mogu da ometaju redovno izmirenje glavnice i kamate. Dakle, pored ekonomskih pokazatelja, za kreditni rejting zemlje su jako bitni političko-socijalni trendovi u zemlji tako da politički stabilnija država, čak i uz lošije ekonomske pokazatelje, ima bolju ocenu od zemlje političkog rizika . Rizik zemlje uključuje kreditni rizik svih zajmoprimaca za zemlju kao celinu.

Tu se, pre svega, ima u vidu :

• Rizik suvereniteta, koji označava gubitak ostvaren poverilačkim odnosom prema „suverenim“ emitentima, kao što su centralna banka, odnosno Vlada. Rizik od gubitka uvek upućuje na restruktuiranje duga date države.
• Pogoršanje ekonomskih uslova može voditi opadanju kreditnog rejtinga preduzeća. Takođe se povećavaju gubici prema dužnicima u situaciji kada dođe do detoracije ekonomskih uslova u zemlji.
• Opadanje vrednosti lokalne monete u odnosu na monetu koja preovlađuje u banci.
• Nemogućnost transfera fondova-kapitala iz zemlje dužnika, s obzirom na lokalne zakone. Postoji i mogućnost da lokalna moneta, u periodu amortizacije zajma, izgubi status konvertibilne valute.
• Rizik takođe može biti i pravni sistem date zemlje koji može omogućiti dužniku da izbegne izmirenje obaveza po osnovu zajma. S toga, kada se radi o ovim zemljama, poverioci insistiraju na bankarskim garancijama.

Rizik zemlje se najčešće odnosi na tri komponente :

• Politički rizik – odnosi se na mogućnost da politički faktori mogu ugroziti sposobnost zemlje da otplaćuje dugovne obaveze. Ovaj rizik obuhvata čitav spektar različitih događaja – od nacionalizacije imovine, preko političkih prevrata, korupcije, pa sve do šteta izazvanih građanskim nemirima ili ratovima. Rizik se odnosi na mogućnost da političke odluke ili događaji utiču na poslovnu klimu u zemlji na način pri kojem investitori gube novac ili nemaju prinos, koliko su očekivali. Predviđanja ovog rizika uključuju projekcije nastale na bazi političkih odluka koje utiču na poslovanje investitora.
• Transferni rizik – rizik da zajmoprimac ne bude u mogućnosti da servisira dug, zbog ograničenog pristupa inostranim deviznim sredstvima. Naime, zajmoprimac može imati dovoljno prihoda da servisira dug, ali nije u mogućnosti, ili mu nije dozvoljeno da konvertuje lokalnu valutu u inostranu, za ove svrhe.
• Rizik suverenosti – rizik da država u ulozi zajmoprimca postane kreditno nesposobna, odnosi se na rizik da država ili preduzeće sa javnom garancijom nije u mogućnosti ili nije voljno da ispunjava inostrane obaveze.

Po izvesnim shvatanjima, tu se uključuje i rizik garancija, odnosno rizik koji je karakterističan za finansijske organizacije koje izdaju garancije dužnicima iz inostranstva za plaćanje u trećoj zemlji. Gubitak nastao usled aktiviranja garancije za dužnika iz zemlje iz koje dugovi ne mogu biti normalno servisirani za finansijsku organizaciju isti je kao nenaplativo potraživanje.

Osnovne komponente rizika zemlje u osnovi možemo podeliti na dve grupe :

1. Komponente koje je moguće kvantifikovati i proceniti:

o ekonomski rizik;
o finansijski rizik;
o rizik promene deviznog kursa;

2. Komponente koje opisujemo kvalitativno i čija je procena kompleksna:

o politički rizik;
o kulturološki rizik;
o rizik vezan za pravni okvir zemlje;
o regionalni rizik;
o sistemski rizik (globalne krize).

Procene političkih rizika koje daju nezavisne kompanije u svetu, velike svetske banke ili multinacionalne kompanije, radi minimiziranja rizika zemlje od početka 80-ih godina je nezamenljiv analitički instrument prilikom odlučivanja o poslovanju sa partnerima iz pojedinih zemalja, ali i radi određivanja visine premije osiguranja za osiguranje izvoza na kredit u pojedine zemlje. Duga tradicija tih poslova koja datira od Rotšilda (Rothschild) do danas ukazuje na tesnu povezanost poslova procene rizika, podsticanja izvoza, te zaštite interesa u drugim zemljama sa državnim ili vladinim strukturama u svakoj zemlji. Naime, većina kompanija za osiguranje izvoza potpuno su u državnom vlasništvu, a nije retko da države te poslove poveravaju minstarstvima ili njihovim specijalizovanim odeljenjima.

U procesu analize rizika zemlje, kod zajmodavca se često uspostavljaju limiti finansiranja u različitim formama (npr. po regionima, sektorima, roku dospeća, veličini zajma, itd.). Procena rizika zemlje se u osnovi zasniva na cost benefit analizi i otpočinje izračunavanjem sadašnje vrednosti budućeg nacionalnog dohotka, koji mora biti veći od eksternog zaduženja . Osim pokazatelja country rizika, kao sto su deficit kao procenat od nominalnog društvenog proizvoda i korelacija između sistema kontrolisanog deviznog kursa (koji je u skladu sa precenjenom domaćom valutom ekvivalent oporezivanje izvoza i subvencionisanje uvoza - i koji dopušta ekonomiji malo fleksibilnosti da odgovori na promenu relativnih cena), stepen gubitka inherentnog ekonomiji, koristi se standardna mera rizika povezana sa teretom nacionalnog duga, tj.odnos (ratio) pokrića (coverage ratio): odnos izvoza prema servisiranju duga. Takođe je bitan varijabilitet razlike između prihoda od izvoza (Pi) i troškova uvoza (Tu), u odnosu na obavezno servisiranje duga :

Kv{(Pi – Tu) / S},

gdje je Kv koeficijent varijacije, a S obavezno servisiranje duga. Treba napomenuti da je kod ove mere obim izvoza verovatno pozitivno, a obim uvoza verovatno negativno korelisan sa cenom, kao i da su troškovi obično pozitivni u odnosu na izvozne prihode.

Rezultati country risk analize se koriste kao instrument odlučivanja kako za stanje pre pozajmljivanja tako i za stanje posle pozajmljivanja. Pre postupka pozajmljivanja, odluke kao što su da li pozajmiti ili ne, koliko pozajmiti itd. se baziraju na izmerenom riziku. Nakon pozajmljivanja, periodične country risk analize služe kao sredstvo za dalje praćenje i kontrolu.

Prema metodologiji časopisa Euromoney, politički i ekonomski faktori utiču na procenu rizika zemlje.

U procenu političkog rizika uključeni su :

• Nacionalno jedinstvo (npr. da li je u zemlji bilo revolucija, da li se na zemlju vrši inostrani politički pritisak itd.),
• Kvalitet vlade (da li je vlada stabilna a sudovi pouzdani itd.),
• Nivo socijalnog nezadovoljstva (nivo zaposlenosti, kriminala itd.).

U procenu ekonomskog rizika uključeni su:

• Ekonomski razvoj (potražnja inostranog kapitala, stanje poreske politike, stanje ekonomske politike zemlje itd.);
• Stanje međunarodnih ekonomskih odnosa zemlje (postojanje dugoročnog suficita ili deficita trgovinskog bilansa i platnog bilansa, da li je nacionalna valuta konvertibilna, pitanje uvoza i izvoza itd.);
• Zaduženost (da li je zemlja bila u stanju da izmiruje dugove do sada, odnos inostranih investicija u zemlji i investicija te zemlje u inostranstvu, na kom nivou je debt service ratio itd.).

Analiza rizika zemlje obično rezultira u nekoj vrsti indeksa koji uključuje raznolike ponderisane varijable izvedene za svaku zemlju posebno. Multidisciplinarna priroda indeksa rizika zemlje zahteva integrisani pristup, u analizi koja kombinuje kvantitativne i kvalitativne faktore, i kao takva služi kao solidan indikator stanja u kome se zemlja nalazi, kao i uputstvo za strane investitore da li u tu zemlju treba ulagati ili ne.

Kada se država zadužuje u inostranstvu, ili na zahtev poverilaca garantuje za dug javnih preduzeća ili državnih banaka, onda i najveći deo obaveza postaje dug države. Država ne može proglasiti bankrot, kao što je slučaj sa preduzećima i bankama, iako i za suverene države postoji rizik u pogledu ispoljavanja nesposobnosti servisiranja duga. Dok se dug preduzeća, banaka i individualnih lica može naplatiti sudskim izvršenjem i oduzimanjem imovine, to u slučaju suverene države nije tako jednostavno rešenje, iako obustavljanje servisiranja spoljnjeg duga, povlači niz posledica za zemlju dužnika kao što su: zaplena robe i imovine u inostranstvu, blokada deviznih rezervi i ostalih oblika finansijske aktive zemlje dužnika u inostranstvu, onemogućavanje korišćenja instrumenata i mehanizama međunarodnog robnog i platnog prometa, sužavanje koristi od međunarodne trgovine, urušavanje međunarodnog kredibiliteta zemlje i slično. Akcije kreditora u velikoj meri zasnivaju se na pretnji obustavljanja daljih zajmova, u slučaju neizmirenja preuzetih međunarodnih obaveza. Međutim, ovo može biti prazna pretnja, ako zemlja ima moćnog geopolitičkog saveznika ili je sudbina kreditorske institucije vezana za sudbinu zajmoprimca (npr. ako je veći deo portfolia banke zarobljen u kreditima zemlje dužnika).

Vodeće institucije koje se bave procenom rizika zemlje su :

o Heritage Foundation – indeks ekonomskih sloboda: baziran je na 50 ekonomskih varijabli koje imaju 10 osnovnih kategorija (trgovinska politika, fiskalno opterećenje vlade, intervencije vlade u ekonomiji, monetarna politika, kapitalni tokovi i strane direktne investicije, bankarstvo i finansije, plate i cene, vlasnička prava, regulacija i siva ekonomija);

o PricewaterhouseCoopers’s Opacity Index – indeks je baziran na troškovima pozajmljivanja kapitala i zasniva se na 5 komponenti: korupcija u birokratiji, vladini ugovori, ekonomija (fiskalna, monetarna i porezi), knjigovodstveni standardi i regulacija poslovanja;

o The Institute for Management Development’s World Competitiveness Report – analiza institucionalnog okvira koja uzima u obzir: efikasnost države, transparentnost vladajuće politike, nezavisnost javnog servisa, birokratiju, mito i korupciju;

o Freedom House – posmatrnje napretka i postojanja političkih prava i civilnih sloboda u 192 zemlje. Politička stabilnost i civilna prava rangirani su na skali od 1 (najbolje) do 10 (najgori slučaj);

o The Political and Economic Stability – mesečna evaluacija koja uzima u obzir kvantitativne i kvalitativne kriterijume: intitucionalnu efikasnost, politički legitimitet, ekonomske performanse i efikasnost vlade;

o Business Environment Risk Intelligence (BERI) – tri komponente rizika zemlje: poslovna klima, politička stabilnost i rizik deviznog kursa. Izračunavaju se dva indeksa rizika tri puta godišnje: ORI (Operations Risk Index) i PRI (Political Risk Index). Rezultati se kreću od 0 (najgori slučaj) do 100 (najbolji slučaj);

o Political Risk Service’s – merenje i praćenje percepcije korupcije u vladi, zakona, kvaliteta birokratije i rizika od oduzimanja imovine;

o WORLD BANK – razvijena baza podataka indikatora koji mere političku stabilnost, efektivnost vlade, vladavinu prava, kvalitet regulacije, korupciju;

o Moody’s – prilikom analize u obzir se uzimaju struktura socijalne interakcije, socijalna i politička dinamika, kao i osnovni ekonomski pokazatelji. Moody's raspolaže vremenskim serijama o pojedinim firmama u veoma dugom vremenskom intervalu, što pruža dodatnu sigurnost pri predviđanju budućih kretanja u poslovanju. Takođe obezbeđuje analizu kreditnih rizika za više od sto zemalja i to za sve one koji učestvuju u svetskom tržištu kapitala. Za svaku je obezbeđeno više vrsta rejtinga kako bi se obuhvatile sve divergencije rizika, uključujući i rejtinge zemalja, i to i za kratkoročne i za dugoročne obveznice stranih valuta. Uspostavljanju rizika zemlje analitičari Moody'-ja procenjuju i političke i ekonomske varijable.

o Standard and Poor’s – kvantitativni i kvalitativni pristup. Indeks je baziran na 10 kategorija u koje je uključen i politički rizik. Posmatra se uticaj političkog rizika na ekonomiju, na kvalitat vladavine i na stepen podrške javnosti. Obezbeđeni su rejtinzi iz sledećih oblasti: dugoročna zaduženja, komercijalni papiri, sertifikati depozita, tržišni novčani fondovi, fondovi obveznica, platežna moć osiguravajućih kompanija. Utvrđivanje kreditnog rizika uključuje: politički rizik (želja vlade da ispuni svoje dužničke obaveze) i ekonomski rizik (mogućnost vlade da ispuni svoje dužničke obaveze). Kvalitativne ocene se daju i to od C koje su najniže do AAA koje su najviše. Ovako se procenjuje potencijalni trend dugoročnog kreditnog rejtinga pri čemu se uzimaju u obzir bilo kakve ekonomske promene i promene u osnovnim uslovima poslovanja.

o Euromoney – Prema metodologiji, na rizik zemlje utiču dva faktora i to politički i ekonomski. U procenu političkog rizika uključeni su: nacionalno jedinstvo (npr. da li je u zemlji bilo revolucija, da li se na zemlju vrši inostrani politički pritisak itd.), kvalitet vlade (da li je vlada stabilna a sudovi pouzdani itd.), nivo socijalnog nezadovoljstva (nivo zaposlenosti, kriminala itd.). U procenu ekonomskog rizika uključeni su: ekonomski razvoj, stanje međunarodnih ekonomskih odnosa zemlje, zaduženost. Sistem ocenjivanja Euromoney-a je po principu bodovanja svake zemlje od 0 do 100 poena. Zemlje sa 100 poena spadaju u najbolje a one sa 0 poena u najgore. Sve zemlje su svrstane u četiri grupe (A,B,C i D) po indeksu predviđenog političkog rasta za petogodišnji period i to izgleda ovako:A = 80-100 poena, B = 60-80 poena, C = 40-60 poena,D = 0-40 poena. Indeks se procenjuje u zavisnosti od: 1) režima koji će postojati u zemlji u narednom petogodišnjem periodu, (ocenjuje se verovatnoća tri najverovatnija sleda događaja); 2) uticaja svakog od ova tri sleda događaja na: političke nemire, restrikcije za poslovno-tehničku saradnju, restrikcije u spoljnoj trgovini, ekonomsku politiku.

o Institutional Investor’s – polugodišnje rangiranje 136 zemalja, odnosno rangiranje njihovog kreditnog rizika, bazirano na anketama 100 vodećih internacionalnih banaka, koje uključuje ekonomske, političke i finansijske pokazatelje;

o Transparency International – indeks korupcije zasnovan na svetskoj mreži izvora informacija: nevladine organizacije, strana i domaća preduzeća, investitori. Svaka od navedenih institucija prilikom izračunavanja, odnosno prilikom rangiranja zemalja, koristi rizik zemlje kao jedan od osnovnih faktora procene.

2. KREDITNI REJTING ZEMLJE

Kreditni rejting jeste ocena opšte kreditne sposobnosti određenog dužnika ili dugovnog instrumenta – hartije od vrednosti ili neke druge finansijske obaveze, zasnovana na odgovarajućim faktorima rizika. U tom smislu kreditni rejtinzi pružaju međunarodni okvir za upoređivanje kreditnog kvaliteta pojedinih dužnika i dužničkih instrumenata (hartija od vrednosti). Bitno je naglasiti da rejting ni u kom slučaju ne daje mišljenje o tome koliko je neki kreditor (npr. banka) ili investicija “dobra” ili “loša”, profitabilna, uspešna i slično, nego samo i isključivo verovatnoću povraćaja kreditiranih sredstava u ugovorenom roku.

Kreditni rejting zemlje daje procenu mogućnosti i spremnosti vlade jedne zemlje da u celosti i na vreme servisira svoj dug. U pitanju je deskriptivna ocena kreditne sposobnosti. Prilikom ocenjivanja kreditnog rejtinga u obzir se uzimaju ekonomski (procenjuje se mogućnost vraćanja duga) i politički faktori (spremnost za vraćanje duga). Posmatrano sa stanovišta rizika zemlje, kao i sa stanovišta užeg političkog rizika, kreditni rejting predstavlja bitan pokazatelj nivoa poverenja u funkcionisanje vlade jedne države. Na osnovu kreditnih rejtinga investitori su u mogućnosti da direktno uporede kreditni rizik država i samim tim odluče da li će i pod kojim uslovima otkupiti obveznice države ili državi odobriti kredite .

Svaka zemlja koja se želi samostalno zaduživati na međunarodnom tržištu kapitala, odnosno izdavati obveznice ili se zaduživati kao država kod poslovnih banaka u svetu, treba imati kreditni rejting. Što je rejting povoljniji, zemlja je bolji dužnik. To znači da će se moći povoljnije zaduživati na tržištu, odnosno uz nižu kamatu, veći iznos kredita ili duži rok otplate.

Proces dodele kreditnog rejtinga je složen, dugotrajan i kontinuiran. Kod dodele prvog suverenog rejtinga, rejting agencija u prvoj fazi traži od zemlje niz ekonomskih i političkih pokazatelja i informacija. Obično se traže serije ekonomskih podataka u periodu od pet godina, kao i kratkoročne i srednjeročne projekcije. Sastavni deo procesa rejtinga je i dolazak analitičara rejting agencije u zemlju gde na terenu, u detaljnim razgovorima sa predstavnicima svih relevantnih institucija i nivoa vlasti prikupljaju dodatne informacije o političkom i ekonomskom stanju i trendovima u zemlji. Nakon dodele prvog rejtinga, rejting agencija jednom godišnje dolazi u zemlju i radi reviziju rejtinga, uz objavljivanje redovnih godišnjih izveštaja o rejtingu zemlje. Pored godišnjeg izveštaja, rejting agencija objavljuje i kvartalne informacije o rejtingu zemlje (Credit Opinion). Proces kreditnog rejtinga je kontinuiran proces koji zahteva stalno dostavljanje ažuriranih podataka i dobru saradnju i koordinaciju svih nivoa vlasti i institucija u državi.

Rejting agencije, pored podataka koje im dostavlja država, u procesu monitoringa i ažuriranja stanja u zemlji, koriste i razne druge izvore podataka koji su im na raspolaganju, kao npr. izveštaji svetskih medija. Stoga je u slučaju novih zemalja i zemalja u razvoju koje često prati negativan imidž, jako bitno da predstavnici zemlje kontinuirano informišu rejting agenciju o pozitivnim trendovima u zemlji.

Tabela br. 1 – Objašnjenja rejting kategorija

Zemlje koje nisu u mogućnosti ispunjavanja svojih dužničkih obaveza i čije je servisiranje duga prekinuto, nose oznaku SD (Selective Default) ili samo D (Default). Fitch i Standard&Poor's kategorijama rejtinga A, B i C mogu dodati oznaku plus (+) ili minus (-) kako bi pokazali status zemlje u okviru date kategorije. Agencija Moody's modifikuje A, B i C kategorije doda dodajući numeričke podkategorije : 1 označava jaku poziciju zemlje u okviru date kategorije, 2 znači da je status zemlje prosečan i 3 pokazuje da je zemlja najslabija u datoj kategoriji. Pored slovne ocene, agencija daje i svoja predviđanja za budućnost u vidu deskriptivne ocene: stabilna predviđanja, pozitivna i negativna predviđanja.

Tabela br. 2 – Objašnjenja rejting kategorija

Agencije za procenu kreditnog rejtinga pažljivo mere, i obično u šestomesečnim intervalima objavljuju ocene o izloženosti rizicima pojedinih zemalja, tzv. kreditni rejting.

Kreditni rejting se izražava deskriptivnim ocenama i S&P koristi sledeću skalu :

Investicioni nivo kreditne sposobnosti :

• AAA – Najveća ocena – (Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Švajcarska, Luksemburg, Norveška...);
• AA+, AA, AA- ( Italija, Španija, Portugal, Slovenija, Belgija...);
• A+, A, A- ( Grčka, Kipar, Mađarska, Češka, Island, Litvanija...);
• BBB+, BBB, BBB- ( Najniža investiciona ocena – Poljska, Slovačka, Bugarska, Latvija, Hrvatska...)

Špekulativni nivo kreditne sposobnosti:

• BB+, BB, BB- ( Rumunija, Makedonija, Turska...)
• B+, B, B- ( Srbija, Ukrajina, Bosna i Hercegovina...)
• CCC i niže.

Velike međunarodne finansijske institucije neprofitnog i razvojnog karaktera, kao i veliki institucionalni investitori poštuju stroga pravila da ne ulažu sredstva u zemlje sa niskim kreditnim rejtingom. Ove institucije imaju ustanovljeno periodično praćenje rizika zemalja i izveštavanje o utvrđenim rizicima kojim se omogućuje praćenje rizika svake zemlje na osnovu rejtinga utvrđenih od strane eksternih agencija. Slabljenje kreditne pozicije u velikoj meri utiče na pozajmice koje se obavljaju na finansijskim tržištima, jer investitori koriste ocene specijalizovanih agencija kada donose odluke o investiranju.

Jedan od parametara koji se posmatra prilikom određivanja kreditnog rejtinga zemlje jesu kamatne stope na državne zapise. Veza između kamatnih stopa na ove zapise i kreditnog rejtinga je obrnutog usmerenja – niže kamatne stope znače veći kreditni rejting. Rast kredibilnosti zemlje dalje utiče na smanjenje kamatnih stopa koje međunarodne i druge inostrane finansijske institucije zaračunavaju državnim organima prilikom uzimanja kredita u inostranstvu. Tako veća transparentnost rada Vlade, odnosno poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje, dodatno utiče na njene buduće troškove po novouzetim kreditima. Takođe, kreditni rejting zemlje utiče i na kamate koje strani kreditori zaračunavaju na komercijalne i finansijske kredite domaćim preduzećima i finansijskim institucijama koje nisu u državnom vlasništvu.

Koristi od kreditnog rejtinga zemlje su višestruke. Kreditni rejting zemlje u velikoj meri utiče na visinu riziko premije u sklopu kamatne stope po kojoj se banke sa domaćeg tržišta mogu zaduživati u inostranstvu. Svako poboljšanje kreditnog rejtinga snižava tu premiju i omogućuje jeftinije izvore bankarskih resursa.

Ako se posmatra ekonomski aspekt rizika zemlje, ocena kreditnog rejtinga zemlje bitna je, jer utiče: na kretanje stranih direktnih i portfolio ulaganja, na povećanje kamatne stope na inostrane kredite, kao i na povećanje kamatnih stopa u zemlji. Makroekonomski rizik ovakvih kretanja bio bi značajno smanjenje priliva stranih investicija, a samim tim i mogućnost pojavljivanja visokog i rastućeg platnobilansnog deficita, koji se pokriva ovim investicijama. Krajnji rezultat bi bio narušavanje makroekonomske stabilnosti i smanjenje nivoa privredne aktivnosti.

Generalno, visok kreditni rejting zemlje svakako ima pozitivan uticaj na njen položaj na međunarodnom tržištu kapitala, na kretanje kamatnih stopa i na priliv stranih investicija.
Kreditni rejting je veoma važan i za potencijalne strane investitore koji na osnovu njega dobijaju svojevrsnu ocenu ekonomije zemlje u koju nameravaju ulagati, što je važan podatak i za vladu te zemlje da bi mogla pravilno oceniti stanje i preduzeti neophodne korake na njegovom unapređenju.

Loš kreditni rejting zemlje predstavlja centralnu prepreku budućem ekonomskom rastu, zbog čega svi reformski potezi velikim delom zavise od uspeha u podizanju kvaliteta ove dimenzije makroekonomskog okruženja.

Mišljenje i procena rejting agencije su posebno značajni za zemlje koje potencijalno predstavljaju nova tržišta, jer investitori respektuju ocenu rejting agencije. Na osnovu kreditne ocene investitori imaju uvid u kreditni rizik i sposobnost država, što ih usmerava i pomaže u investicionim strategijama. Rejting doprinosi transparentnosti i boljoj informisanosti o zemlji.

Kreditni rejting često doprinosi brisanju predrasuda i negativnog imidža o zemlji, često zasnovanog na zastarelim podacima i informacijama. Stoga je neophodno analitičarima rejting agencije redovno dostavljati najnovije podatke kako bi se uspela kreirati slika o zemlji, zasnovana na aktuelnim činjenicama. Najveći značaj kreditnog rejtinga se ogleda u činjenici da on daje ocenu ostvarenog progresa zemlje i precizno navodi političke i ekonomske reforme koje zemlja treba da ostvari kako bi joj se rejting povećao.

Rejting privrednog subjekta i sam rejting zemlje u kojoj se isti nalazi je različit, a važno je napomenuti da ova dva rejtinga utiču jedan na drugog. Rejting zemlje se računa drugačije i na njega najviše utiče politički rizik, jer je to direktna poruka koja se šalje stranim investitorima. Veza postoji i to tako što svaki privredni subjekt koji ima rejting uvek ima manji rejting od rejtinga zemlje. Naime, u mnogim slučajevima privatne kompanije mogu biti kreditno sposobnije od suverenih država, jer je poslovanje sa političkim entitetima, u osnovi povezano sa većim rizikom, što je zemlja manje razvijena. Uprkos tome što će takva privatna kompanija imati veću ocenu, strani investitori će je uvek posmatrati kroz okruženje. Ona je uspešno ali je politički rizična isto koliko i zemlja. Ona će imati individualnu ocenu, ali ta ocena će se uvek čitati uz rejting zemlje. U politički nestabilnim državama vlade nude malu ili nikakvu zaštitu međunarodnim zajmodavcima.

Zaključak

Rizik zemlje predstavlja mogućnost da dužnik ne može izmiriti svoju obavezu prema inostranom kreditoru zbog političkih, socijalnih, pravnih i ekonomskih poremećaja koji se dešavaju u njegovoj zemlji. On u osnovi sadrži tri komponente: politički rizik, transferni rizik i rizik suverenosti, Metodologija procene rizika jedne zemlje uključuje kvalitativnu i kvantitativnu analizu političkog, ekonomskog, društvenog i prirodnog okruženja u zemlji kojoj je kredit odobren. Analiza rizika zemlje obično rezultira u nekoj vrsti indeksa koji uključuje raznolike ponderisane varijable izvedene za svaku zemlju posebno. Kao pokazatelj rizika zemlje najčešće se koristi odnos varijabiliteta razlike između prihoda od izvoza (Pi) i troškova uvoza (Tu), s jedne strane i iznosa obaveznog servisiranje duga, s druge.
Kreditni rejting predstavlja ocenu kreditne sposobnosti države. Proces dodele rejtinga zasniva se na detaljnoj kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi kreditne sposobnosti države, što uključuje: politički rizik, prihode i privrednu strukturu, izglede za budući rast ekonomije, fiskalnu i monetarnu fleksibilnost, generalnu zaduženost države, spoljnu likvidnost i spoljni dug javnog i privatnog sektora. Većina finansijskih institucija koristi za rangiranje rizika zemlje numeričke skale (obično od 1 do 10) ili slovne oznake rejting agencija (tj. AAA do D) koje se koriste radi rangiranja kreditnog rizika. Neke od najpoznatijih agencija koje se bave rangiranjem zemalja po rizičnosit jesu Moody’s Investor Service, Standard and Poor’s i Euromoney. One zemljama dodeljuju rejtinge u rasponu AAA/Aaaa/A3 do C/D koji indiciraju spremnost te države da otplati svoj komercijalni dug u celosti i na vreme. Kreditni rejting zemlje ima uticaj na njen položaj na međunarodnom tržištu kapitala, na kretanje kamatnih stopa i na priliv stranih investicija. Treba razlikovati rejting privrednog subjekta i sam rejting zemlje u kojoj se isti nalazi, pri čemu treba imati u vidu uticaj koji ova dva rejtinga vrše jedan na drugog.

LITERATURA:

1. Barić, Renata: Kreditna istorija BiH, Centralna banka BiH, godina 9, broj 5, 2006.
2. Bessis, Joel.: Risk management in banking. New Jersey: John Willey& Sons LTD, 2004.
3. Đukić, Đorđe; Bjelica, Vojin; Ristić, Života: Bankarstvo, Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta, Beograd, 2006.
4. Karaulac, Tatjana: Rizik zemlje, strane direktne investicije I NATO, Ekonomija i bezbednost, Centar za civilno-vojne odnose, Beograd, 2009.
5. Ljubić, Marijana: Analiza boniteta, ocene i rejtinga privrednih subjekata, Zbornik radova - Majska konferencija o strategijskom menadžmentu, 7.-8. Jun 2008., Univerzitet u Beogradu, Tehnički fakultet u Boru, 2008.
6. Obradović, Saša: Ekonomski razvoj, Ekonomski fakultet, Kragujevac, 2006.
7. Ognjanović, Vuk: Međunarodno bankarstvo, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003.
8. Stakić, Budimi; Barać, Slobodan: Međunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2003.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi