POSLOVNE BANKE

1. OSNIVANJE BANAKA

U razvijenim zemljama, banke se najčešće osnivaju kao akcionarska društva, što je slučaj i sa osnivanjem banaka u našoj zemlji.
Osnivanje banke i postupak izdavanja preliminarnog odobrenja i dozvole za njen rad detaljnije su regulisani sledećim propisima:
- Zakonom o bankama, i
- Odlukom o sprovođenju odredaba Zakona o bankama koje se odnose na davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke i dozvole za rad banke, kao i pojedinih odredaba koje se odnose na davanje saglasnosti Narodne banke Srbije.
Banka se osniva kao akcionarsko društvo – otvoreno ili zatvoreno. Osnivači banke mogu biti jedno ili više domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, koja obezbeđuju sredstva za osnivački kapital banke. Osnivački kapital banke može biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i prava koja su u funkciji poslovanja banke). Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu.

1.1 Postupak izdavanja preliminarnog odobrenja za osnivanje banke

Narodna banka Srbije daje preliminarno odobrenje za osnivanje banke pod uslovima propisanim Zakonom o bankama i Odlukom o sprovođenju odredaba Zakona o bankama koje se odnose na davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke i dozvole za rad banke, kao i pojedinih odredaba koje se odnose na davanje saglasnosti Narodne banke Srbije. Potencijalni osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje, uz koji prilažu sledeće:
- podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu akcija koje stiču;
- osnivački akt i predlog statuta banke;
- izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod Narodne banke Srbije;
- izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke;
- podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća;
- imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke, kao i podatke o njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;
- predlog programa aktivnosti banke za period od tri godine i predlog plana poslovne politike banke za godinu u kojoj se banka osniva;
- predlog procedjura banke za upravljanje rizicima i za unutrašnju kontrolu;
- dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili drugom stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji, ili dokaz da takvo odobrenje nije potrebno prema propisima te države ako se banka osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora ovog regulatornog tela;
- dokaze o ispunjenosti uslova propisanih Zakonom o bankama ako je osnivač banke strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno nadzora regulatornog tela države porekla;
- ovlašćenje za lice s kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za dobijanje preliminarnog odobrenja, i
- dokaz da je uplaćena naknada propisana odlukom kojom se utvrđuje jedinstvena tarifa po kojoj se naplaćuju naknade za usluge koje vrši Narodna banka Srbije, kao i dokaz o uplati republičke administrativne takse u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
O zahtevu za davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva. Ako potencijalni osnivači banke ne podnesu Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za rad banci u roku od 60 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja, preliminarno odobrenje prestaje da važi.

1.2 Postupak izdavanja dozvole za rad banke

Osnivači banke, nakon dobijanja preliminarnog odobrenja, podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje dozvole za rad banke uz koji dostavljaju:
- dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava;
- dokaze o tome da su obezbedili odgovarajući poslovni prostor i nabavili i pripremili opremu za nesmetano poslovanje banke, da ovaj prostor ispunjava zakonom utvrđene uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapređenja životne sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogućavaju pristup svim relevantnim podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije;
- dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora banke s liste iz člana 52. stav 3. Zakona o bankama;
- podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke;
- ovlašćenje za lice s kojim će Narodna banka Srbije sarađivati u postupku po zahtevu za davanje dozvole za rad banke, i
- dokaz da je uplaćena naknada propisana odlukom kojom se utvrđuje jedinstvena tarifa po kojoj se naplaćuju naknade za usluge koje vrši Narodna banka Srbije, kao i dokaz o uplati republičke administrativne takse u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
O zahtevu za davanje dozvole za rad Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva. Najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Narodne banke Srbije o davanju dozvole za rad održava se osnivačka skupština banke. Akta usvojena na osnivačkoj skupštini dostavljaju se Narodnoj banci Srbije na saglasnost u roku od pet dana od dana njihovog usvajanja. O davanju saglasnosti na akta usvojena na osnivačkoj skupštini Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 60 dana od dana prijema tih akata. Osnivači banke su dužni da podnesu prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti Narodne banke Srbije na akta usvojena na osnivačkoj skupštini. Momentom upisa u registar privrednih subjekata banka stiče svojstvo pravnog lica.

1.3 Sticanje vlasništva u banci

Sticanje vlasništva u banci detaljnije je regulisano sledećim propisima:
Zakonom o bankama, i Odlukom o sprovođenju odredaba Zakona o bankama koje se odnose na davanje preliminarnog odobrenja za osnivanje banke i dozvole za rad banke, kao i pojedinih odredaba koje se odnose na davanje saglasnosti Narodne banke Srbije.
Za svako direktno ili indirektno sticanje vlasništva u banci koje licu omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%, više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava, to lice (sticalac) dužno je da pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.
Zahtev za davanje prethodne saglasnosti za sticanje vlasništva podnosi sticalac vlasništva ili lice koje on ovlasti. Zahtev mora sadržati podatke o procentu glasačkih prava, kao i podatke o apsolutnom iznosu i procentu akcionarskog kapitala koji se stiče.

2. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA

U suštini, radi se o ekonomskim principima, koji važe za sva privredna društva, sa bitnom razlikom, što nepoštovanje istih, kod banaka može imati daleko veće posledice. Radi se o sledećim principima :

1. Princip likvidnosti
- Obaveza banke da u svakom trenutku odgovori blagovremeno obavezama
- Ključni princip uspešnog poslovanja
- Zavisi od poverenja u banku na tržištu
- Poštovanje principa likvidnsoti vezano je za iskustvo u velikim finasijski krizama
- Kreiranje uskladjenog priliva i odliva po dinamici i ročnoj strukturi izvora i plasmana
- Diferenciranje:
- Primarna likvidnost – gotovina, blagajna,žiro račun
- Sekundarna likvidnost – gotovina, račun i žiralni novac
- Tercijarna likvidnost – oročeni plasmani
- Stopa likvidnosti – gotovina+ž.računi/kratkoročni izvori sredstava

2. Princip poslovnosti
- Načelo da se max rezultati postižu sa min korišćenjem sredstava
- Nije vezano isključivo za banke, već je univerzalnog karaktera za sve privredne subjekte na tržištu
- Pravila: samostalnost i objektivnost u donošenju odluka, stalna cirkulacija novca i poslovno predvidjanje
- Razboritost i objektivnost u donošenju odluka
- Dinamičnost sredstava kojima banka raspolaže
- Banka mora predvidjati dogadjanja i unapred reagovati
- Jedinstvo sa principom likvidnosti

3. Princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja
- Načelo koje označva neophodnost obezbedjenja da klijenti u odredjenom roku uredno izvršavaju obaveze
- Posebno je važan za obezbedjenje urednog izvršavanja plasmana
- Neophodnost praćenja klijenta sa obavezama vraćanja plasmana i reagovanja na prve znake nesigurnosti
- Nepoštovanje principa ugrožava napjpre rast plasmana i u krajnjem slučaju likvidnost banke
- Obezbedjenje banke predstavljaju rezerve, prvenstveno za sunmnjiva i nenaplativa potraživanja

4. Princpi rentabilnosti
- Rentabilnst (profitablnost) - osnovni motiv poslovanja – max Pf = naplaćena aktivna k – plaćena pasivna k
- Prvenstveno motiviše vlasnike da oplode svoj kapital kroz bančino poslovanje
- Ekonomičnost podrazumeva da se sredstva pribavljaju po što nižim stopama i na taj način utiču na snižavanje opštih k`

5. Princip solventnosti
- Sposobnost banke da odgovori svojim obavezama u celini – dugoročna sposobnost
- Primat dugoročnoj uskladjenosti aktive i pasive
- Nesolventnost kada obaveze prevazidju nivo aktive
- Sposobnost banke da podnese rizik
- Sigurnost deponentima
- Realizuje se makroekonomska funkcija banaka da mobilišu i koncentrišu nacionalnu štednju
- Obezbedjuje dugoročnu održivost bančinog poslovanja i razvoja

6. Princip ažurnosti
- Obavaza banke da u odredjenom roku obavlja poslove i ažurno vodi poslovne promene
- Prvi nivo ažurnosti odnosi se na poslovanje s klijentima i poštovanje rokova koje je banka preuzela na sebe – utiče na reputaciju banke
- Drugi nivo ažurnosti se odnosi na obaveze prema NBJ, preventivna izveštavanja – može uticati na predjuzeimanje mera prema banci

3. POSLOVANJE BANAKA

U suštini, poslovi banaka mogu se definisati kroz dve osnovne funkcije, i to :
- Prikuplanje novčanih sredstava ( depozita )
- Odobravanje ( plasman ) kredita

Ove funkcije su međusobno povezane, jer se banka ovde pojavljuje kao „ posrednik „ između lica koja imaju deficit novčanih sredstava i lica koja imaju suficit istih. Poslovne banke ove funkcije obavljaju kroz bankarske poslove, koje možemo podeliti na :
Pasivni bankarski poslovi, odnosno poslove prikuplanja novčanih sredstava, gde se banka pojavljuje kao dužnik, i gde se ova sredstva pojavljuju u pasivi bilansa, pa otuda i naziv pasivni bankarski poslovi
Aktivni bankarski poslovi, odnosno poslovi plasiranja sredstava, gde se banka pojavljuje kao poverilac svijih komintenata, a ova sredstva se pojavljuju u aktivi bilansa banke, pa otuda i naziv aktivni bankarski poslovi
Neutralni ( uslužni ) bankarski poslovi, gde se banka pojavljuje kao posrednik u komisionim i posredničkim poslovimna, i gde ona naplaćije proviziju za svoje usluge
Sopstveni bankarski poslovi, gde se banka ne pojavljuje ni kao dužnik, ni kao poverilac, već za svoj račun ( profit ), se uključuje u proizvodnju, promet i berzanske transakcije, direktno ili preko povezanih predjuzeća
Dopunski ( pomoćni ) bankarski poslovi, u poslednje vreme najprofitabilniji poslovi, gde spadaju konsalting poslovi, poslovi osiguranja, lizing i sl.

4. BILANSI BANAKA

U bankama, kao i kod ostalih privrednih subjekata, postoje dva osnovna bilansa, i to :
- Bilans stanja
- Bilans uspeha

4.1 Bilans stanja

Bilans stanja, u formalnom smislu predstavlja dvostrani račun, na čijoj je jednoj strani prikazano stanje sredstava odnosno imovine ( na strani aktive ), a na drugoj stanje izvora sredstava odnosno obaveza i fondova ( na strani pasive )
Obzirom da je postojeći kontni plan za bilansnu šemu banaka dosta nefunkcionalan, Narodna banka je propisala na kvartalnom nivou Reklasifikovani bilans stanja, koji su banke u obavezi da dostavljaju .
Tako, na strani aktive se pojavljuju novčana sredstva, depoziti kod centralne banke, kratkoročni plasmani u hartije od vrednosti, kratkoročni krediti i tekuća dospeća dugoročnih kredita, aktivna vremenska razgraničenja, dugoročni krediti umanjena za tekuća dospeća, dugoročni plasmani u hartije od vrednosti, ostali plasmani, greađevinski objekti i oprema, gubitak, vanposlovna sredstva.
Na strani pasive su depoziti po viđenju, kretkoročni depoziti do jedne godine, obeveze po kratkoročnim kreditima i tekuća dospeća po dugoročnim kreditima, pasivna vremenska razgraničenje i ostala pasiva, dugoročni depoziti, obeveze po dugoročnim kreditima umanjena za tekuća dospeća, fondovi ( kapital, osnivački fond, rezerve banke, neraspoređena dobit, dugoročna rezervisanja.

4.2 Bilans uspeha

U bilansu uspeha prikazani su prihodi, rashodi i finansijski rezultat, odnosno neraspoređena dobit ili nepokriveni gubitak.
Pozicioniranje prihoda i rashoda, vrši se prema pojedinim grupama, prema sadržini i vrsti, u okviru tri podbilansa :
-Funkcionalni podbilans ( poslovni prihodi, rashodi i rezultat banke )
-Neposlovni i vanredni prihodi i rashodi i rezultat
-Revalorizacioni prihodi, rashodi i rezultat banke

5. BANKARSKI AGREGATI

“Finansijski potencijal” i “kreditni potencijal” banke su najznačajniji i ujedno najširi bankarski agregati (kategorije).
Bilans banke mora biti u ravnoteži, što znači da pozicije aktive (kreditni plasmani, obavezne rezerve i rezerve likvidnosti) treba da budu jednake pozicijama pasive.
U bilansima banaka, plasmani su limitirani ukupnim bankarskim izvorima sredstava. To ujedno znači, ako banka teži da poveća svoje plasmane, ona pre toga, mora povećati i svoje izvore sredstava. Dakle, plasmani i izvori sredstava moraju biti u stanju ravnoteže, s tim što se slobodna i naplativa sredstva banke nalaze na žiro-računu banke.
U kontekstu navedenog, proizIlazi generalni zaključak da su banke u mogućnosti da plasiraju onoliko sredstava koliko su uspele da formiraju sredstava u svom finansijskom potencijalu (ne računajući sredstva obavezne rezerve na izdvojenom računu kod Centralne banke).

6. ORGANIZACIJA I ORGANI BANKE

Organi banke su skupština banke, upravni odbor, nadzorni odbori direktor banke. Direktor i zaposleni u banci ne mogu biti članovi upravnog i nadzornog odbora banke
Skupštinu banke čine osnivači banke sa upravljačkim pravom.
Upravni odbor banke čine članovi iz redova akcionara, koji imaju akcije sa pravom upravljanja.
Nadzorni odbor banke čine članovi iz redova osnivača banke, ili drugih finansijskih institucija.
Direktor banke, lice koga imenuje skupština akcionara na predlog upravnog odbora banke, i on odgovara skupštini za svoj rad i poslovanje banke

7. STEČAJ I LIKVIDACIJA

Uslovi i postupak stečaja i likvidacije banaka uređuju se Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje
Postupak stečaja sprovodi se nad bankom koja je 15 dana neprekidno nelikvidna, odnosno u situaciji kada su obaveze banke veće od njene imovine.
Postupak likvidacije banaka mođe biti dobrovoljni, u situaciji kada je nadleđni organa banke doneo odliku o prestanku rada, a za to dobio saglasnost NBS, ili prinudni, kada je NBS oduzela dozvolu za rad banke, odnosno nadlešni organ banke doneo odliku o prestanku rada banke, a za to nije dobio potrebnu saglasnost NBS.

ZAKLJUČAK

Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit. Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja.
Mnoge banke nude podršku finansijskih usluga predjuzećima, industrijskim i drugima vrstama kompanija i korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje, paketi osiguranja, razna finansijska ulaganja, podršku u razmjeni tržišnih dobara.
Najvažniji posao banke kao osnovnog subjekta u sistemu bankarstva je interes na zajam - što znači da banka daje novac na zajam na određeno vreme a nakon isteka tog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost-kamatu ili interes. Postoji mnogo varijacija ali ovo je suština bankarstva. Banka obavlja i neke sporedne delatnosti ( npr. investicione, sponzorske) ali sve one su u funkciji tzv. oplođenog novca - za bankara novac koji ne donosi dobit, nego stoji neoplođen, je novac koji gubi vrednost.

LITERATURA:

1 – 4 ) NARODNA BANKA SRBIJE – www.nbs.rs

5 ) Bankarstvo – Prof. Dr. Miroljub Hadžić - Univerzitet Singidunum

6;8 ) Bankarstvo – Prof. Dr Jovan B. Dušanić - Beogradska poslovna škola

7 ) Uputstvo o načinu i rokovima dostavljanja Reklasifikovanog bilansa stanja i bilansa uspeha banaka i drugih finansijskih organizacija – „ Službeni list SRJ „ br. 62/93

9 ) Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje – “ Službeni glasnik RS “, br. 61/2005

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi