OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ MEDJUNARODNE EKONOMIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||
CEFTA
U
sferi globalizacije svetske
privrede, sve se više nameće potreba za uključivanje u svetske privredne
tokove svih zemalja koje su tržišno orijentisane. Posebno je prisutna
potreba za intenzivnom razmenom robe, usluga, rada i kapitala. Za sve
zemlje jugo-istočne evrope, pa tako i za Srbiju, glavni izazov predstavlja
priključivanje Evropskoj uniji. Izazovi su prvenstveno u usklađivanju
carinskih i drugih politika, institucija, kao i prilagođavanja ekonomija
ovih, pretežno zemalja u tranziciji na princip liberalnog tržišnog poslovanja.
Liberalizacija tržišta donosi mnoge olakšice za trgovinu, kao što su ukidanje
uvoznih i izvoznih carina, slobodan protok robe i kapitala, ukidanje monopola
i veća konkurencija donosi niže cene i podizanje kvaliteta proizvoda i
usluga za krajnje kupce. Sa druge strane, javljaju se i neki negativni
efekti, poput gubljenja mehanizama zaštite domaće proizvodnje, poput subvencija,
kvota i visokih carina. Takođe ulazak stranih, konkurentnijih preduzeća
dovodi do propadanja domaće proizvodnje, otpuštanja radnika i snižavanja
njihovog standarda. Međutim, jedinstveno je mišljenje da liberalizacija
ipak donosi više koristi nego štete, jer dovodi do efikasnije alokacije
i korišćenja resursa1, zbog prilagođavanja pravilima svetskog tržišta,
kao i lakšem pristupu modernoj tehnologiji.
Osnivanje CEFTA sporazuma
CEFTA, ili Central European Free Trading Agreement,
predstavlja sporazum zemalja rednje evrope o slobodnoj trgovini. Njegova
osnovna uloga jeste priprema zemalja potpisnica za pristupanje Evropskoj
uniji. Sporazum je nastao 1992. godine, potpisivanjem 21.12.1992 u Krakovu,
Poljska. Zemlje potpisnice su bile takozvane zemlje Višegradske grupe,
Poljska, Mađarska i Čehoslovačka, koja se kasnije podelila na Češku i
Slovačku.
Višegradska grupa predstavlja grupu zemalja srednje evrope i osnovana
je sa ciljem da se olakšaju i ubrzaju evropske integracije zemalja potpisnica.
Ova grupa zemalja čini, posle Slovenije, grupu najrazvijenijih post komunističkih
zemalja, koje još uvek zaostaju za zapadnim zemljama. Njihova karakteristika
je relativno dobro razvijeni principi slobodnog tržišta i stabilan ekonomski
rast. Zbog toga je potpisan CEFTA sporazum, kao dalji korak i mobilizacija
napora za integracije u zapadno evropske institucije. Sporazum je stupio
na snagu 1994 godine, a kasnije je dopunjavan 11.09.1995 u Brnu i 04.07.2003
u Bledu. Ovom sporazumu su se kasnije prudružile Slovenija (1996), Rumunija
(1997), Bugarska (1999),
Hrvatska (2003) i Makedonija (2006). Uslovi za pristupanje ovom sporazumu
su bili:
- članstvo u STO ili poštovanje propisa STO
- potpisan Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji ili neki drugi dokument
o
pristupanju
- sporazum o slobodnoj trgovini sa ostalim članicama CEFTA sporazuma
Pošto su prve zemlje potpisnice, nakon pristupanja Evropskoj uniji, napustile
CEFTA sporazum, 06.04.2006 je donešena odluka o proširivanju CEFTA sporazuma
i priključivanju zemalja jugo-istočne evrope ovom sporazumu. Ovoj odluci
je prethodilo osnivanje Pakta za stabilnost jugoistočne evrope, koji je
osnovan 1999 godine. Pod pokroviteljstvom Pakta, uspostavljena je zona
slobodne trgovine u regionu jugoistočne evrope. Ova zona je zasnovana
na Memorandumu i olakšicama u trgovini iz 2001. godine, i omogućila je
potpisivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovni između zemalja članica,
zasnovanih na principima STO. S obzirom da je sprovođenje odredaba ovih
ugovora bilo komplikovano, jer ih je bilo čak 32, doneta je odluka o potpisivanju
gore navedenog Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj
trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006 u Bukureštu 19.12.2006. Potpisnice
ovog sporazuma su Srbija, Albanija, Bosna i hercegovina, Hrvatska, Crna
gora, Bugarska, Rumunija, Makedonija, Moldavija i UNMIK u ime Kosova.
Bugarska i Rumunija su, poput prvih članica CEFTA sporazuma,
nakon pristupanja Evropskoj uniji napustile ovaj sporazum.
Osnovni principi i elementi CEFTA
Cefta kao organ ima nekoliko zvaničnih tela, kao što su:
· Zajednički komitet, kojim predsedava jedna od članica na osnovu
rotacije, 2010
predsedava Srbija
· Potkomitet za poljoprivredu i sanitarna i fitosanitarna pitanja
· Potkomitet za carine i pravila o poreklu
· Potkomitet za tehničke barijere u trgovini i netarifne barijere
· CEFTA sekretarijat
Svaki od ovih potkomiteta može osnivati sopstvena tela po potrebi, takođe
se održavaju i redovni sastanci odgovarajućih ministara zemalja članica.
S obzirom da je za Srbiju najvažniji sporazum CEFTA 2006, pogledaćemo
detaljnije koji su to elementi ovog sporazuma:
· Veća harmonizacija trgovinskih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža
bilateralnih sporazuma zbog različitih šema značajno komplikovala međusobne
trgovinske odnose, a samim tim i snalaženje poslovnih ljudi u njima.
· Poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene
Sporazuma što je značajno novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije
trgovine u regionu.
· Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini
između zemalja u regionu i regiona sa EU) što će snažno podstaći izvozni i
investicioni kapacitet regiona, rast njegove tehnološke opremljenosti i konkurentnosti
a time i potreban nivo sposobnosti proizvoda za plasman na tržištu EU kao i
globalnim okvirima.
· Sporazumom CEFTA 2006 su otvorene i nove oblasti razvoja međusobnih
ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija,
javnih nabavki, intelektualne svojine.
· Za Srbiju je posebno značajno što Sporazum predviđa da se međusobni trgovinski
odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU. To praktično znači da
i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju,
privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim
pravilima što predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane
partnere, za strane ulagače ali i za same privrednike, posebno kada se radi o malim i
srednjim preduzećima koja su najosetljivija na deficite u sistemskom okviru i slabosti
institucija.
· Osnovna ili bazna carina na koju će se primenjivati postepena smanjenja carina je
ona carinska stopa koja koja važi na dan pre stupanja Sporazuma na snagu.
· U carinskoj klasifikaciji roba koje su predmet Sporazuma CEFTA će se koristi
Kombinovana carinska nomenklatura.
· Na dan stupanja na snagu Sporazuma ukinuće se sva količinska ograničenja izvoza i
uvoza i neće se uvoditi nova.
· Od dana stupanja Sporazuma na snagu ukinuće se sve izvozne carine, takse dejstva
jednakog carinama i izvozne takse fiskalne prirode i neće se uvoditi nove.
· Neće se uvoditi nove uvozne carine, takse jednakog dejstva i uvozne takse fiskalne
prirode niti će se povećavati u odnosu na one koje se primenjuju od dana koji
prethodi danu potpisivanja Sporazuma.
· Svi oni industrijski proizvodi čiji uvoz nije bio liberalizovan na dan stupanja na
snagu ovog Sporazuma, biće predmet postepenog smanjenja carina do 31 decembra
2008 (tranzitivni period)³.
· Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom,
Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom kao i carine na uvoz
poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije.
· Liste proizvoda na režimu carina i uvoznih kvota su iste one koje su bile sastavni deo
bilateralnih sporazuma i u tom smislu zaključivanje CEFTA ne znači dodatnu
liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima ali je to intencija u toku daljeg
razvoja ovog Sporazuma.
· Prava i obaveze potpisnica CEFTA u pogledu primene sanitarnih i fitosanitarnih mera
će biti regulisane odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih
mera. Ono što je posebno značajno je da se strane potpisnice ohrabruju da stupe u
pregovore koji bi vodili zaključivanju sporazuma o harmonizaciji ili međusobnom
priznavanju ovih mera u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma STO o
primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera kao i drugih relevantnih međunarodnih
sporazuma.
· Takođe, Sporazum predviđa da strane potpisnice stupe u pregovore za zaključivanje
sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i standarda, i međusobnog
priznavanja procedura ocenjivanja usklađenosti u skladu sa relevantnim odredbama
Sporazuma STO o tehničkim barijerama u trgovini i drugim međunarodnim
sporazumima pre 31. decembra 2010. godine.
· Pravila o poreklu zasnivaju se na Panevropskim pravilima o poreklu. Pravila za
dokazivanje porekla su uglavnom ista kao i kod bilateralnih sporazuma o slobodnoj
trgovini. Suštinska novina je što je data mogućnost primene dijagonalne kumulacije
porekla robe u trgovini između zemalja u regionu. Takođe je predviđeno da će se, u
kasnijoj fazi, kada svaka zemlja ponaosob ispuni odgovarajuće uslove prema EU i
stekne pravo bilateralne kumulacije porekla sa EU, moći da vrši kumulacija porekla
zemalja regiona sa EU. Pojedine zemlje iz regiona – Hrvatska i Makedonija koje
imaju zaključene Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju EU, su samim tim i
ispunile uslov EU da mogu sa njom da kumuliraju poreklo. Za Srbiju se takva
mogućnost otvara onda kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
· Sporazumom su precizno regulisani rokovi za usaglašavanje tehničkih prepreka kod
trgovine,konkurencije, javnih nabavki i zaštite intelektualne svojine.
· U pogledu oblasti konkurencije rok za primenu principa konkurencije za sva
preduzeća regiona je 1 maj 2010, za usaglašavanje tehničkih prepreka trgovini u
skladu sa Sporazumom STO o tehničkim preprekama je 31 decembar 2010., a rok u
kome sve potpisnice moraju da obezbede nediskriminaciju u pogledu javnih nabavki
je 1 maj 2010.
· Kada se radi o merama zaštite, zajednička izjava svih zemalja je ona kojom se
utvrđuju pravila da neće primenjivati anti-damping, kompezatorne ili zaštitne mere
dok ne donesu detaljne interne propise i procedure i odrede tehnička pitanja vezana
za primenu takvih mera.
· Međutim, bez obzira na pravila STO i zajedničku izjavu, u Sporazumu je predviđeno
da ukoliko se bilo koji proizvod uvozi iz potpisnice ovog Sporazuma u tako
povećanim količinama i pod takvim uslovima da prouzrokuje ili preti da prourokuje
ozbiljnu štete domaćim proizvođačima sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda
strana uvoznica može preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mere prema strani
izvoznici pod uslovima i u skladu sa relevantnim procedurama utvrđenim u članu 24
Sporazuma.
· Bilateralne zaštitne mere će biti u formi uvećane carine s tim da njihov nivo neće
prelaziti nivo MFN carinske stope (njen nivo će biti niži od nivoa uobičajene carine)
koja se primenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je aktivnost preduzeta, ili je na
snazi na dan koji neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.
· Takođe, isti instrument će moći da se primeni ukoliko neka od strana potpisnica ima
ozbiljne teškoće sa platnim bilansom, u skladu sa STO odredbama - ograničenog
trajanja i neće prelaziti ono što je neophodno za poboljšanje stanja platnog bilansa,
postepeno će se ublažavati kako se budu poboljšavali uslovi platnog bilansa i biće
ukinute kada uslovi više ne budu opravdavali njihovo održavanje. Strana će odmah
informisati druge Strane o njihovom uvođenju i kad god je to izvodljivo, o
vremenskom rasporedu za njihovo ukidanje.
· Trgovina usluga je definisana u skladu sa odredbama Opšteg sporazuma o trgovini
uslugama GATS i ova oblast će u narednom periodu biti u fokusu dalje liberalizacije
u regionu.
· Posebno je naglašena obaveza potpisnica CEFTA ka stvaranju i održavanju stabilnih,
povoljnih i transparentnih uslova za strane investitore kao i međusoban
nediskriminatoran tretman i punu zaštitu.
· Nova oblast saradnje – zaštita intelektualne svojine je regulisana u skladu sa
relevantnim međunarodnim sporazumima kao i sa pravilima Sporazuma STO o
trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva.
Kao i svaki sporazum, tako i CEFTA nosi sa sobom određene pozitivne stvari,
ali i moguće negativne efekte po zemlje potpisnice.
Prednosti CEFTA sporazuma jesu:
- Povećanje obima trgovine unutar zone; Ovo se dešava zbog uklanjanja carina,
količinskih ograničenja i ujednačavanja propisa. Sa jedne strane potrošači imaju
bolju ponudu proizvoda i niže cene zbog konkurencije, dok sa druge strane
proizvođačima je olakšan izlaz na strana tržišta.
- Privlačenje stranih direktnih (posebno greenfield) investicija; ovo se dešava zbog
jedinstvene politike propisa, slanja signala o stabilnosti, kao i pristupu mnogo većem
tržištu ( oko 30 miliona potrošača), nego da se radi o pojedinačnim tržištima zemalja.
Ovo je naročito važno malim zemljama poput Srbije.
- Privikavanje privrede na liberalizaciju trgovine; podstiče uvođenje modernih i
stabilnih uslova regulisanja trgovine3 u regionu. Ona predviđa striktno poštovanje
propisa STO, kao i podršku ulaska u STO zemalja koje još nisu članice ove
organizacije. Pošto su članice na istom nivou razvoja, nema pretnje za privrede
zemalja članica.
- Trening za buduće članstvo u STO i EU; sporazum podstiče proces integracija u
EU, usklađivanjem principa, odredaba i propisa koji se primenju u EU i STO, kao i
izgradnjom institucija koje su potrebne za pristupanje EU i STO.
Postoji i nekoliko mogućih negativnih efekata ovog sporazuma. Mogu se javiti:
- Nagli rast uvoza i njegov uticaj na nekonkurente proizvode. Ovo može imati veliki
uticaj na trgovinu zemlje, kao i na pogoršanje platnog bilansa iste.
- Smanjenje carinskih prihoda; ovo se uvek dešava i država mora unapred da
ukalkuliše ovo u svoj platni bilans.
- Pojačana konkurencija u pojedinim sektorima; iako se ovo čini kao pozitivna
stvar za privredu, može se desiti da se, liberalizacijom tržišta, konkurencijom uništi
domaća proizvodnja koja nije bila spremna za otvorenu tržišnu utakmicu.
Da bi se izbegli preveliki negativni efekti primene sporazuma, zemlje
potpisnice mogu koristiti određene mere za zaštitu domaće privrede, koji
se sprovode u skladu sa merama STO i Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Koriste se u slučaju:
· dampinga i subvencionisanja proizvoda čiji uvoz nanosi ozbiljnu štetu domaćoj
proizvodnji
· prekomernog rasta uvoza koji ugrožava proizvodnju, zaposlenost i domaću
prodaju
· izuzetne situacije i porasta uvoza poljoprivrednih proizvoda, ukoliko on izaziva
ozbiljan poremećaj na tržištu
Zaključak
Nema sumnje da je CEFTA sporazum svojim članicama doneo
višestruke koristi, kako u proizvodnji i trgovini, tako i u prilagođavanju
propisa i institucija principima slobodnog tržišnog poslovanja. Možda
i najbitnija stvar koju ovaj sporazum donosi, jeste dijagonalni sistem
kumulacije porekla, koji omogućava da se u finalni proizvod ugrađuju komponente
proizvedene u bilo kojoj zemlji zone bez plaćanja dodatnih carinskih dažbina.
Ovo je dobar signal za strane investitore, jer se ukidaju barijere koje
su stvarali brojni bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini. Naročito
je važan značajniji priliv SDI, ili strnih direktnih investicija.
SDI predstavljaju veoma efikasno sredstvo razvoja celih privreda, jer
osim svežeg kapitala, donose i beneficije u vidu uvoza novih proizvodnih
tehnologija koje omogućavaju bolje iskorišćavanje svih prednosti privrede,
kao što su kvalitetna radna snaga i niski troškovi proizvodnje. Sve ovo,
uz navedeni dijagonalni sistem kumulacije porekla proizvoda, čini zemlje
CEFTA sporazuma veoma atraktivnim za ulaganja stranih investitora. Naravno
da , kao i svaka dodatna liberalizacija tržišta i privrede uopšte, nosi
sa sobom i određene rizike ili opasnosti, ali su beneficije daleko veće,
stoga je neophodno da se ne kasni sa njegovom primenom, a na državi je
da pravovremenim, dugoročnim planovima spreči eventualnu pojavu štete
po privredu države koja bi mogla nastati primenom ovog sporazuma, u privredi
koja nije dovoljno pripremljena za poslovanje na liberalizovanom svetskom
tržištu.
Literatura:
1. Vapa-Tankosić, J., Predavanja za studente FIMEK-a, Novi sad, 2010
2. Grandov, Z., Međunarodna ekonomija i globalizacija, Beograd: Beogradsko trgovačko društvo, 2009
3. http://en.wikipedia.org/wiki/Central_European_Free_Trade_Agreement , 31.05.2010
4. http://www.pks.rs/Default.aspx?alias=www.pks.rs/cefta 31.05.2010
5. http://www.cefta2006.com/cefta-structures 31.05.2010
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi