Jedno od sve znacajnijih podrucja makroekonomske teorije je istrazivanje posledica makroekonomskih politika i na medjunarodnom planu i posebno mogucnosti medjunarodne koordinacije ekonomskih politika.
Iskustva OECD-a, EZ, G-7 i drugih ekonomskih asocijacija pokazuju da se na trajnoj ili ad hoc osnovi nacionalna makroekonomska politika upotpunjava i medjunarodnom dimenzijom - medjunarodnim dogovorom o okvirima unutar kojih ce se kretati nacionalna politika. Bez obzira na meru u kojoj su ti dogovori obaveza ili preporuka, makroekonomija na ovaj nacin sve vise postaje Otvorena makroekonomija.

Uovom radu ukazacemo na:
(a) ukljucivanje medjunarodne komponente u vec klasicni IS-LM model i
(b) ukazivanje na efekte monetarnog odnosno fiskalnog soka u takvom otvorenom modelu.

Ovu teorijsku analizu upotpunicemo i nekim skora.njim podacima o monetarnoj odnosno fiskalnoj harmonizaciji u EZ, kao primeru medjunarodne koordinacije ekonomskih politika.

Osnove medjunarodne koordinacije ekonomskih politika

U poslednjih nekoliko godina, posebno od naftnih .okova i nagla.ene kolebljivosti kamata i deviznih kurseva iznova je postavljeno pitanje teorijske osnovice i prakticnih mogucnosti koordinacije nacionalnih ekonomskih politika. U blizoj buducnosti ne moze se, medjutim, ocekivati stvaranje nadnacionalne zajednice koja bi suvereno propisivala pravila i sankcionisala ponasanje ucesnika - drzava. Nije moguc ni povratak na bretonvudski sistem automobila sa dva kofera, gde je jedan bio usmeren ka zlatnoj podlozi i fiksnim deviznim kursevima, a drugi vodjen nacionalnim interesima ka unilateralnim devalvacijama privlacio kapital. /International economic policy coordination, ur. V. Buiter, R. Marston, Cambridge University Press, Kembrid., 1986./
Koordinacija politika moze sagledavati u svetlu igre dva igraca, ili kao (a) nekooperativna ili (b) kooperativna igra: u slucaju nekooperativne igre svaki subjekt akcije partnera uzima za date i nepromenljive i reaguje na njih, a u slucaju kooperativne jedan ucesnik igra ulogu lidera, a svi drugi ga slede.
Za medjunarodnu koordinaciju ekonomskih politika kljucno je razresavanje dihotomije: (a) kruta nacionalna pravila i (b) labava diskreciona prava na medjunarodnom nivou. Multinacionalna koordinacija zahteva jacanje institucija koje raspolazu diskrecionim pravima, i to zato sto kooperativno igranje dugo traje, igraci podle.u ogranicenjima, proces usaglasavanja je slozen, izuzetan je uticaj sokova i politicke nestabilnosti.
Primer evolucije u pravcu medjunarodnih diskrecionih prava su upravo valutni odnosi. Do 1971. medjunarodni monetarni sistem temeljio se na pravilima, a stvaranje Evropskog monetarnog sistema znacio je velika diskreciona prava njenih institucija.
Ciljevi EMS su: stvaranje zone monetarne stabilnosti u Evropi i koordinacija politika zemalja clanica u odnosu na trece zemlje. Za medjunarodnu zajednicu karakteristican je prelazak od liderskog modela ka modelu nekooperativne igre: nijedan akter nema mogucnosti da menja pona.anje drugih, pa ih uzima za date, nema dovoljno snage da nametne svoje ciljeve i politiku.

Liderski model kooperativne igre pociva na argumentu o lokomotivi razvoja.

* Pozitivne efekate ekspanzije lidera opisuje sledeca sekvenca: povecana zaposlenost i tra.nja povecaju zaposlenost i poboljsavaju odnose razmene i drugde: sadasnje blagostanje ne-lidera povecava se zbog realnog efekta, a zbog nominalnog-inflatornog, buduce bi se smanjilo.
* Negativni efekti transmisije bili bi: povecavanje zaposlenosti u jednoj zemlji i njenog blagostanja u sadasnjem trenutku mogu u toj meri usporiti inflaciju da ce to ugroziti njeno buduce blagostanje. Drugo, ocekivani nepovoljni efekti liderove inflacije mogu navesti ne-lidere da vec sada, smanjivanjem zaposlenosti, preduprede svoju buducu inflaciju.

Otvoreni IS-LM model

Unutar ovakve bazicne strukture medjunarodne privrede prenose se dva najvaznija impulsa: (a) fiskalni i (b) monetarni.
U osnovi fiskalnog impulsa nalaze se sledece sekvence:
• ako je zemlja du.nik, stalni rast izdataka smanjuje njenu potrosnju i kamate, a povecava inostrano bogatstvo i potrosnju;
• uticaj fiskalne politike na kamate zavisi od transmisionog mehanizma - rasta proizvodnje u svetu (transmisija je negativna u smislu veceg efekta
fiskalne ekspanzije na kamate kada proizvodnja brzo raste);
• prolazna tekuca fiskalna ekspanzija izaziva negativne efekte, jer prigusuje i domaci i strani privatni sektor, prolazno buduce povecavanje poreza povecava inostranu potrosnju, a smanjuje domacu. To je poznata Rikardova teorema o smanjivanju sadasnjih poreza i povecavanju privatnog
bogatstva, s tim da se u buducnosti odnosi menjaju u suprotnom smeru Monetarni impuls u medjunarodnom okru.enju razradjivao je P. Minford.
Osnovu modela cine sledeci odnosi:
* traznja privatnog sektora za razlicitim oblicima imovine u funkciji je bogatstva i realnih prinosa;
* ponuda novca i budzetsko ogranicenje opisuju pona.anje drzave;
* efikasna finansijska tr.i.ta izjednacavaju prinose na nacionalnom i medjunarodnom planu;
* ponuda je izvedena iz funkcije cena, a cene iz nacela »zidanja troskova«;
* sindikalizovano trziste rada;
* platni bilans je u funkciji deviznog kursa.

Polazeci od jednakosti IS krive i krive cena pp koje odredjuju (1) ravnotezu dohodak - devizni kurs i LM krive koja odredjuje ravnotezu (2) dohodak - cene, P.Minford analizira efekte fiskalne i monetarne ekspanzije.
(1) Fiskalni .ok: povecavaju se kamate - vise na nacionalnom nivou, povecava se domaca proizvodnja, verovatno i cene, raste devizni kurs.
Na ovakvo pona.anje lidera sledbenici mogu dvojako da odgovore: prvo, moze se povecati proizvodnja, ako je monetarno-kreditna politika ekspanziona, ili drugo, povecavace se kamate, ako je restriktivna. Remeti se ravnoteza na tr.i.tu novca, rastu cene, pa je u krajnjoj instanci smanjen drustveni proizvod i povisen devizni kurs.
(2) Monetarni .ok: ekspanziona monetarna politika podize cene, ali proizvodnja i u zemlji i inostranstvu raste, pa u zemlji lideru visu proizvodnju prati nizi devizni kurs; u inostranstvu - koje reaguje na ove okove - visa je proizvodnja i devizni kurs.
U ovom slucaju prvo se u domacoj zemlji pomera LM kriva u polje - udesno (LM na LM.), njih slede vise cene (PP nsa PP.), a zatim se
saobrazava i fiskalna politika (IS na IS.).

Makroekonomska koordinacija u EZ

Relativno visok stupanj integrisanosti unutar EZ je poucan primer za istrazivanje svih efekata (a) transmisije monetarnih i fiskalnih sokova sa nadnacionalnog nivoa na (b) drzave - clanice.
Osnovna nacela dogovora iz Mastrihta (decembar 1991), kojim se predvidja stvaranje Sjedinjenih drzava Evrope, posle ratifikacija u nacionalnim parlamentima sa krajnjim rokom 1. januar 1993,su: (1) prerastanje ekonomske unije u monetarnu i politicku uniju; (2) okoncavanje monetarnih i finansijskih reformi. /From single market to european union, Komisija EZ, Brisel, 1992., str. 13./Timnovim dogovorom predvidja se:

* uvodjenje evropske valute ECU najkasnije do 1999;
* prerastanje nacionalnog dr.avljanstva u drzavljanstvo Evropske unije;
* dalje sirenje odgovornosti EZ na domene zastite potrosaca, zdravstvene zaztite, izgradnju telekomunikacione, saobracajne, energetske
infrastrukture, vodjenje industrijske politike, zastite prirodne sredine, vodjenje socijalne politike; .irenje ovlascenja evropskog parlamenta;
* aktiviranje zajednicke spoljne i odbrambene politike.

Prvi stupanj stvaranja evropske monetarne unije (EMU) zapoceo je u junu 1990. ukidanje kontrole kretanja kapitala, u drugom stupnju (1994-97, sa mogucnoscu produzenja do 1997) predvidja se dalja harmonizacija fiskalnih i monetarnih politika (ujednacavanje inflacije i budsetskih deficita prema jedinstvenim ciljevima i u skladu sa jedinstvenbim kriterijumima).
Dalje ce se suzavati margine Evropskog sistema deviznih kurseva - ESDK. u narednoj fazi, koja zapocinje 1.januara 1997. predvidja se dalje suzavanje margina oscilacija deviznih kurseva, a zatim i dvogodisnji period bez devalvacija nacionalnih valuta. Krajem 1996. clanice ce proceniti rezultate i preci ce se u treci stupanja - stvaranje evropske centralne banke, kao emisione banke za ECU.

Ukoliko, pak, kriterijumi, ne budu zadovoljeni period se produzava za dve godine i krajnji rok je 1. januar 1999. Pritom ce se performanse procenjivati na osnovu pet kriterijuma.

1) inflacija na nivou od 1.5%;
2) niske dugorocne kamate;
3) budzetski deficiti ispod 3% nacionalnog DBP;
4) javni dug manji od 60% nacionalnog DBP;
5) dvogodisnja stabilnost ESDK.

Naredne slike ilustruju: (a) relativno visok stepen monetarne harmonizacije i koordinacije u pravcu niskih stopa inflacije i (b) jacanje tenzija u domenu fiskalne koordinacije. U prvom slucaju veci broj drzava ulazi u Zonu konvergencije EMU, dok je u drugom slucaju napu.ta, ili joj se uopste i ne priblizava.

Sve to pokazuje da prvobitna politicka unija, pocev od rimskog ugovora s pocetka 50tih dobija obrise sve edinstvene drzave ciji ce jedan od najvaznijih atributa biti jedinstvena valuta, kao izraz poverenja svih clanica u perspektive zajednickog života u EZ.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD