SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Nastanak Svetske trgovinske organizacije

Prema opštoj teoriji međunarodnih organizacija, neophodna su dva uslova za nastanak jedne međunarodne organizacije:
1.Pravni uslov - stupanje na snagu međunarodnog ugovora
2.Faktički uslov - stvaranje statutom predviđenih organa koji počinju da deluju na nastanak Svetske trgovinske organizacije bitno su uticale odluke donete na sastanku ministara 14. aprila 1994. godine. Najznačajnija je odluka kojom se osniva pripremni komitet za Svetsku trgovinsku organizaciju. Osnovni zadatak ovog tela je da obavi pripremne radnje kako bi se omogućila nesmetana tranzicija GATT-a u Svetskoj trgovinskoj organizaciji . Članica Pripremnog komiteta može postati svaka strana ugovornica GATT-a, sa tim da prilikom odlučivanja koje se obavlja po principu konsenzusa, mogu učestvovati samo one strane ugovornice koje ispunjavaju uslove da postanu članovi osnivači. Rezultati Urugvajske runde pregovora izloženi su u Finalnom aktu ,koji je potpisan 15.aprila 1994.godine, u Marakešu. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije sa pripadajućim aneksima, Ministarske deklaracije i još 25 različitih odluka. Najvažniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske organizacije, koja je počela sa radom 1.januara 1995. godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je Sporazum o uspostavljanju STO potpisalo 104 zemlje. Već početkom 1995. godine, Sporazum je ratifikovalo preko 80 zemalja. Među njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. To su zemlje čije je učešće u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%.
Do jula 2008.godine, pravo članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji je steklo 157 države, dok status posmatrača ima 28 zemalja. Za sedište rada STO određena je Ženeva.
Budžet STO iznosi 196 miliona švajcarskih franaka, odnosno 209 miliona dolara u 2011. godini, i 629 zaposlenih unutar organizacije.
Svetska trgovinska organizacija je međunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne elemente da bi se mogla tako klasifikovati: državu kao osnivača i tipičnu članicu, međunarodni ugovor kao osnivački akt, stalne organe koji sprovode odredbe statuta, određenu oblast delovanja, svojstvo pravnog lica i subjekt je međunarodnog prava.

Odnos STO i GATT- a

Na konferenciji u Breton Vudsu jula 1944. godine osim formiranja Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) i Međunarodnog monetarnog fonda (IMF) bilo je planirano osnivanje i Međunarodne trgovinske organizacije (International Trade Organization-ITO). Međutim, sporazum o ovoj poslednjoj organizaciji nije ratifikovan u američkom kongresu, za razliku od sporazuma o osnivanju IBRD i MMF. Umesto stvaranja Svetske trgovinske organizacije, nakon Bretonvudske konferencije, sklopljen je Opšti sporazum o carinama i trgovini GATT (General Agreement on Tariffs and Trade). GATT su potpisale 1947. godine 23 zemlje. Sporazum je stupio na snagu 01.januara 1948. godine. Zemlje potpisnice GATT-a složile su se oko tri osnovna principa :
1) princip nediskriminacije,
2) princip zaštite domaće privrede carinama,
3) princip daljeg smanjivanja carina multilateralnim pregovorima.
GATT (sporazum) je amandmanima dopunjen i inkorporiran u nove Svetsko trgovinske organizacije sporazume-legalne pravne osnove i pravila za trgovinu između zemalja, kao i za vođenje internacionalne trgovinske politike. Tako je GATT prestao formalno da postoji.
Do STO sporazuma došlo se na osnovu pregovora, koji su potom potpisani od strane velikog broja svetskih trgovinskih nacija, kao i ratifikovani od strane njihovih parlamenata. Za razliku od GATT-a ,koji se bavio samo trgovinom robama, STO sporazumi, pored trgovine robama obuhvataju usluge i intelektualnu svojinu. Dakle, Svetske trgovinske organizacije je GATT plus mnogo više od toga. Bez GATT-a i njegovih rundi pregovora, posebno Urugvajske runde, STO ne bi danas postojala. GATT nije bio međunarodna organizacija, već ugovor sklopljen između vlada zemalja .Kao rezultat toga nije imao zemlje članice, već zemlje ugovornice, odnosno zemlje potpisnice. Dok je GATT predstavljao multilateralni sporazum bez institucionalne osnove (sa malim pridruženim Sekretarijatom nastalim krajem 40-tih godina), Svetska trgovinska organizacija ima svoj Sekretarijat.GATT je primenjivan na privremenoj osnovi,i to je sa uspehom trajalo 47 godina.

Članstvo i organizaciona struktura u STO

Automatsko članstvo, odnosno status zemlje osnivača u STO, stekle su one zemlje koje su do 30.decembra 1994. godine, stekle status zemlje ugovornice GATT-a, odnosno do dana stupanja na snagu Svetske trgovinske organizacije (1.januar 1995) i ratifikovale Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije i Multilateralne trgovinske sporazume sa listama ustupaka i obaveza koje su pridodate GATT-u tokom Urugvajske runde. Sve ove zemlje se smatraju zemljama osnivačima Svetske trgovinske organizacije . Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji otvoreno je za sve zemlje podobne za prijem u STO. Zemlje koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije punopravno članstvo mogu steći po normalnoj proceduri, tj. podnošenjem molbe za pokretanje postupka za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju . U proceduri razmatranja molbe ozbiljno se razmatra spoljnotrgovinska politika i spoljnotrgovinski sistem i režim zemlje, i nakon usaglašavanja i pozitivnog mišljenja odgovarajućeg organa Svetske trgovinske organizacije , odluku o prijemu u članstvo donosi Ministarska konferencija, odnosno Generalni savet sa najmanje 2/3 glasova zemalja članica, po sistemu jedna zemlja jedan glas.
Najviši organ Svetske trgovinske organizacije je Ministarska konferencija, koju čine sve zemlje članice, a održava se najmanje jedan put u dve godine, po pravilu svaki put u drugom geografskom području sveta,u jednoj od zemalja članica.Na ministarskoj konferenciji se donose najvažnije odluke konsenzusom država članica. Predviđeno je i odlučivanje većinom glasova, ali ta mogućnost do sada nije korišćena u praksi Svetske trgovinske organizacije . Prva ministarska konferencija održana je u Marakešu 1994.godine i predstavljala je svečanu osnivačku konferenciju Svetske trgovinske organizacije.
Ministarska konferencija je za obavljanje redovnih poslova osnovala sledeća tela:
•Generalni Savet
•Komitet za trgovinu i zaštitu prirodne sredine
•Komitet za trgovinu i razvoj
•Komitet za platno-bilansna ograničenja
•Komitet za budžet,finansije i administraciju
Generalni Savet je najvažniji izvršni organ Svetske trgovinske organizacije.On obavlja funkcije Ministarske konferencije između dva zasedanja.
Administrativno telo Svetske trgovinske organizacije je Sekretarijat sa oko 629 službenika na čijem je čelu Generalni direktor, koga imenuje Ministarska konferencija,

Principi i funkcije Svetske trgovinske organizacije

Principi STO

Principi na kojima se zasniva multilateralni trgovinski sistem,utvrđeni STO sporazumima su :
1) Princip liberalizacije međunarodne trgovine - obaveza država članica da eliminišu trgovinske prepreke kroz međusobne pregovore, uz dozvoljene izuzetke, kao put unapređenja svetskog ekonomskog razvoja i prosperiteta;
2) Princip najpovlašćenije nacije - obaveza opšteg tretmana proizvoda iz bilo koje države članice, odnosno zemlji sa kojom se sklapa trgovinski ugovor priznaju se sva prava, povlastice i ustupci koji su već ranije dati bilo kojoj drugoj zemlji;
3) Princip nacionalnog tretmana, odnosno nediskriminacije - obaveza država članica da štiti interese stranih lica i stranih preduzeća, kao i da proizvode uvezene na domaće tržište ne tretira nepovoljnije od istih ili sličnih domaćih proizvoda;
4) Princip slobode tranzita - pravo tranzita preko teritorije drugih država članica, bez deskriminacije;
5) Princip univerzalnosti - uslov za prijem u članstvo jednak je za sve države, ali se van STO još uvek nalazi 40 država članica UN;
6) Princip transparentnosti - ovaj princip odnosi se na javno publikovanje svih mera STO. Isto tako i vlade država članica obavezale su se da svoje trgovinske politike učine transparentnim, odnosno da instrumenti reforme trgovine ne kriju nikakve protekcionističke mere;
7) Princip posebnog tretmana zemalja u razvoju - princip znači stimulisanje njihovog bržeg ekonomskog razvoja i uključivanja u internacionalnu trgovinu;
8) Princip nepristrasnosti u rešavanju trgovinskih sporova - obaveza država članica da uspostave nepristrasna sredstva i mehanizme, kao i da se pridržavaju utvrđenih postupaka i procedura za rešavanje eventualnih trgovinskih sporova koji nastaju u odnosima između njih.
9) Privremeno kršenje GATT - ovih obaveza je dozvoljeno u odmazdi za nefer mere koje otežavaju trgovinu sa određenom zemljom. Na primer, zemlja članica može uvesti kompenzacione carine ili druge mere da neutrališe konkurentske prednosti koje neka država stiče subvencionisanjem sopstvenog izvoza. Ove mere su usmerene na subvencionisanje dampinškog izvoza - prodavanja robe na inostranom tržištu po nižim cenama nego što su cene na domaćem tržištu.

Funkcije Svetske trgovinske organizacije

Osnovne funkcije Svetske trgovinske organizacije su:
• usaglašavanje nacionalnih spoljno-trgovinskih politika;
• sprovođenje sporazuma koji su postignuti u okviru Svetske trgovinske organizacije;
• nadzor nad vođenjem nacionalnih spoljno-trgovinskih politika;
• rešavanje trgovinskih sporova nastalih između zemalja članica;
• pružanje tehničke pomoći i obuke zemljama u razvoju
• saradnja sa drugim međunarodnim organizacijama

Sporazumi Svetske trgovinske organizacije

Pravila - sporazumi STO rezultat su višegodišnjih pregovora država članica GATT. Oni se odnose na promet roba,intelektualnih usluga i industrijske svojine. Do sada je potpisano oko 30 sporazuma i programa odnosno obaveza koje su individualne zemlje članice preuzele u pogledu smanjenja carinskih tarifa i drugih trgovinskih barijera, kao i otvaranja tržišta usluga konkurenciji sa strane.

Carine i trgovina

Počev od 1.januara 1995. godine, izmenjeni i dopunjeni GATT, postao je faktički, STO sporazum o carinama i trgovini robama, u skladu sa rezultatima postignutim Urugvajskom rundom pregovora. Najvažniji kvantitativni rezultati Urugvajske runde pregovora bili su, pored ostalog, sledeći:
1) carine su smanjene sa prosečne stope od 6,3% na 3,8%,
2) vrednost industrijskih roba koje su potpale pod tzv. bezcarinski tretman povećana je sa 20% na 44%;
3) reduciran je broj proizvoda sa visokom carinskom stopom;
4) ukinute su carine i druge dažbine na proizvode informativnih tehnologija od strane 40 zemalja koje u svetskoj trgovini tih proizvoda učestvuju sa 92%; 5) razvijene zemlje povećale su uvoz roba na koje postoje „obavezujuće“ carine sa 78% na 99%; i dr.
Posebno značajan rezultat Urugvajske runde je institucionalizovanje konsolidacije carina u okviru uzajamnih koncesija od značaja za ukupnu stabilnost svetske trgovine. Zabranjeno je preduzimanje bilo kakvih jednostranih mera od strane individualnih država članica koje bi mogle da ugroze tu konsolidaciju carina bez obezbeđenja kompenzacija odnosno obeštećenja pogođene države članice.

Poljoprivreda

Sporazumom o poljoprivredi predviđena je transformacija necarinskih mera zaštite (kao što su uvozne kvote i subvencije) u carine,konsolidovanje carinskih stopa i njihovo postepeno smanjivanje u roku od pet godina za razvijene zemlje, odnosno u roku od deset godina za zemlje u razvoju. Tim aktom, pored ostalog, predviđeno je smanjivanje carinskih tarifa u trgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda u proseku 36% za razvijene i 24% za nerazvijene zemlje u narednih pet, odnosno 10 godina. Od implementacije Sporazuma o poljoprivredi, koja je u toku, očekuje se stvaranje svetskog tržišta poljoprivrednih proizvoda koje bi bilo više pravedno za farmere širom sveta,uz ravnomerniji razvoj poljoprivrede i stabilniju proizvodnju hrane.

Tekstil i odeća

Sporazumom o tekstilu i odeći predviđena je postepena liberalizacija trgovine proizvodima tekstilne industrije koja bi trebalo da bude apsolutna u 2005. godini. Tim sporazumom eliminisan je sistem uvoznih kvota koji je dominirao u trgovini tekstilom i odećom od ranih 1960-tih godina, što će podstaći razvoj tekstilne industrije u svetskim razmerama. Procenjuje se da ta industrijska grana zapošljava od 20% do 40% radnoaktivnog stanovništva u svetu.

Trgovina uslugama

Opštim sporazumom o trgovini uslugama - pored opštih principa i obaveza koje važe za internacionalnu trgovinu robama - utvrđena su pravila internacionalne trgovine za specifične sektore usluga, prilagođena prirodi tih vrsta dobara, kao i utvrđene specifične obaveze individualnih zemalja da omoguće pristup njihovim tržištima usluga.
Banke, osiguravajuća društva, telekomunikacione kompanije, turoperatori, hotelski lanci i transportne kompanije koje žele da se bave biznisom u inostranstvu, sada su u mogućnosti da uživaju iste principe slobodnije i pravednije trgovine koji su ranije primenjivani samo u trgovini robama. Očekuje se da će nova pravila liberalizacije internacionalne trgovine uslugama stimulisati veća investiciona ulaganja u sektor usluga širom sveta i omogućiti njegov brži privredni rast i razvoj u svetskim razmerama. Opštim sporazumom o trgovini uslugama sadrži posebne anekse o finansijskim uslugama, uslugama u vazdušnom saobraćaju i kretanju lica koja pružaju usluge na osnovu tog sporazuma.

Prava intelektualne svojine

Sporazumom finalnog akta Uragvajske runde pregovora o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, koji je stupio na snagu 1. januara 1995. godine, regulisan je pravni režim zaštite prava intelektualne svojine u prometu, kao što su autorska i njima slična prava (kopirajt, zaštita autora kompjuterskih programa, filmova i dr.), zaštitni trgovački znakovi roba i usluga, industrijski dizajn, patenti, geografske oznake, topografije integralnih kola, neobjavljene informacije, poslovne tajne i dr. Razvijenim zemljama dat je rok od jedne godine, zemljama u razvoju i tranziciji od 5 godina i nerazvijenim zemljama od 11 godina da svoja nacionalna zakonodavstva usklade sa odredbama tog STO sporazuma. Zaštita patenata, predviđena ovim sporazumom, zasniva se na odredbama Pariske konvencije o patentima iz 1967. godine. Pored zaštite prava intelektualne svojine, sporazumom su predviđene i mere za ostvarivanje i jačanje te zaštite, čime se posebno bave dve specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija – Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO) i UNESKO .

Strana ulaganja koja utiču na trgovinu

Sporazumom finalnog akta Uragvajske runde koji se odnosi na strana ulaganja koja utiču na trgovinu predviđene su obaveze država članica da neizostavno sarađuju u pogledu stranih investicija koje mogu da utiču na tokove međunarodne robne razmene, odnosno da ni jedna od njih ne primenjuje mere koje vrše diskriminaciju stranaca ili stranih roba (dobara i usluga). Tim sporazumom, pored ostalog, osnovan je Komitet za uslove praćenja stranih ulaganja.

Ostali sporazumi

Ostali važniji sporazumi finalnog akta Urugvajske runde su: Sporazum o tehničkim preprekama trgovini; Sporazum o inspekciji robe pre isporuke; Sporazum o pravilima o poreklu robe; Sporazum o carinskoj vrednosti; Sporazum o procedurama za izdavanje dozvola; Sporazum o antidempingu; Sporazum o zaštitnom sistemu; Sporazum o subvencijama i kompenzacijama; i dr.

Zaključak

Multilateralni trgovinski sistem institucionalizovan osnivanjem Svetske trgovinske organizacije nije ni savršen i završen sistem.Takoreći od prvog dana stupanja na snagu STO postojala je i postoji potreba daljeg dograđivanja institucionalizovanog multilateralnog trgovinskog sistema.U dosadašnjoj praksi svog funkcionisanja STO nije pokazala dovoljnu efikasnost, odgovornost i legitimnost u upravljanju globalnom ekonomijom, još uvek nije postala jedan operacionalizovan sistem(Operational System).Zato je neophodno još preciznije definisati funkcije STO, način ostvarivanja preuzetih obaveza,mehanizam pregovaranja, postupak donošenja odluka, proceduru odlučivanja, posebno u Telu za rešavanje sporova, i dr.Posebno je važno usavršiti mehanizam za rešavanje sporova (Dispute Settlement Mechanism) koji će automatski primoravati i najbogatije zemlje kao što su SAD i EU da se bez pogovora pridržavaju zajednički utvrđenih pravila u internacionalnoj trgovini.
Reforma STO nameće se kao neophodnost. Do sada je održano osam ministarskih konferencija posvećenih, pored ostalog, i pitanjima dalje institucionalne dogradnje multilateralnog trgovinskog sistema: 1) u Singapuru, 9. - 13. decembra 1966. godine, 2) u Ženevi, 18. - 20. maja 1998. godine; 3) u Sijetlu, 30. novembar - 3. decembar 1999. godine; 4) u Dohi, 9. - 3. novembra 2001. godine; 5) u Kankunu, 10. - 14. novembra 2003. godine; 6) Hong Kong, 13. – 18. Decembra 2005. godine; 7) Ženeva, 30. novembar – 2. decembar 2009. godine; 8) Ženeva, 15. – 17. decembra 2011.
Članstvo u STO može doneti i značajne negativne posledice po pojedine zaštićene sektore određene nacionalne privrede, pa bilans koristi od učlanjenja u STO može biti negativan. Kao zaključak se nameće ozbiljna analiza svake države kandidata za članstvo, koja mora dati odgovore i proučiti sve efekte od učlanjenja u ovu organizaciju i odlučiti da li je to u njenom nacionalnom interesu.

Literatura

1) Beslać S. Milan,Petković Todor, Međunarodna ekonomija i finansije, 2008.
2) Dašić Đ. David, Principi internacionalne ekonomije, Univerzitet BK ,Beograd,2007.
3) Bjelić P. ,Svetska trgovinska organizacija, Beograd, 2002.
Internet:
www.STO.org. datum pristupa: 25 i 27.04.2012.god.
www.sunsonline.org datum pristupa: 26.04.2012.god.
www.wikipedia.org

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD