U ovom radu pokušaću da objasnim pojam malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji, kriterijume na osnovu kojih se preduzeća klasifikuju na velika, srednja, mala i mikro preduzeća kao i osnovne karakteristike politike malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji. U radu će biti govora i o inovativnosti malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji, kao i o tome koje zemlje najbolje implementiraju inovacije u svoja preduzeća, a koje najviše zaostaju po tom pitanju. Pokušaću da izvršim komparaciju preduzeća u Europskoj Uniji pre i posle nastanka svetske ekonomske krize, objasnim zašto mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji imaju bolje izglede da bezbolnije prebrode ekonomsku krizu od velikih preduzeća, kao i razloge zašto mnoga mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji i dalje posluju sa velikim optimizmom i pored teške ekonomske situacije.
23 miliona malih i srednjih preduzeća (MSP – u daljem tekstu) u EU čine 99% svih preduzeća i na njih otpada 66% radnih mesta u privatnom sektoru, odnosno 100 miliona radnih mesta više od tri četvrtine svih radnih mesta u nekim sektorima (80% u tekstilnoj, građevinskoj industriji i industriji izrade nameštaja). Veći procenat radnika je zaposlen u srednjim i malim preduzećima u EU nego u SAD-u ili Japanu.

1. Pojam malih i srednjih preduzeća u EU

Mala i srednja preduzeća su definisani u EU kao sektor koji ima manje od 250 zaposlenih, koji je samostalan od većih kompanija i sa godišnjim prometom koji ne prelazi 50 miliona eura i sa ukupnim godišnjim bilansom koji ne prelazi 43 miliona eura. Ova definicija je važna za utvrđivanje kompanija koje mogu koristiti EU programe namenjene MSP i određene politike kao što su državna pomoć namenjena MSP i pravila za konkurenciju. Definicija se često menjala u zadnjih deset godina kako je MSP postajao politički redovno pitanje.
U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća, što čini 99% ukupnog broja preduzeća (od njih 93% su mikro preduzeća). U njima je zaposleno oko 75 miliona radnika, od čega oko 80% radi u tekstilnoj industriji, građevinarstvu ili industriji nameštaja. 2/3 svih zaposlenih radi u privatnom sektoru:

- Mikro preduzeća 29,8%
- Mala preduzeća 20,8%
- Srednja preduzeća 18,5%
- Velika preduzeća 32,9%

U okviru kategorije malih i srednjih preduzeća, srednje preduzeće se definiše kao preduzeće koje zapošljava manje od 250 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 50 miliona eura i čiji ukupan godišnji bilans stanja ne prelazi 43 miliona eura. Malo preduzeće je preduzeće koje ne zapošljava više od 50 osoba i čiji godišnji promet ne prelazi 10 miliona eura. Mikro preduzeće je ono koje ima do 10 radnika i čiji godišnji promet ne prelazi 2 miliona eura. Ta preduzeća dominiraju u Italiji (47%) i Turskoj (41%)
Jedan od glavnih problema sa kojima se suočavaju kreatori MSP politike je poznavanje onoga što MSP sektor želi. MSP nekad ima potrebu za određenim resursima sa tržišta (koji se nazivaju eksternalijama) a koje velike firme imaju (računovodstvo, marketing, itd.). Za razliku od velikih hijerarhijskih korporacija, MSP su često prilično neformalni, sa vlasnikom-menadžerom i malim brojem zaposlenih pri čemu ličnosti dominiraju. Zbog toga su uveliko drugačija i imaju drugačije potrebe. U propisima država članica MSP su definisana lokalno, dok sektorske varijacije čine firmu malom u jednom sektoru i velikom u drugom – neka MSP imaju veliki rast i tehnologiju, a druga su kompanije životnog stila i kompanije jednog lica.
Uspešan MSP sektor ima potrebu za otvaranjem velikog broja firmi svake godine kako bi nadoknadio izuzetno visoku stopu neuspeha. Održavanje tempa zahteva aktivnu intervenciju politike kako bi se sektor reprodukovao i održala njegova dinamika.

2. Osnovne karakteristike MSP politike u EU

Provizorni razvoj MSP politike u Europskoj Uniji dao joj je određene jedinstvene karakteristike (iako su one rasprostranjene u lisabonskom procesu). Prvo je napravljena jasna distinkcija između horizontalnih i vertikalnih mera, pri čemu su horizontalne namenjene rešavaju pitanja tržišnog i poslovnog okruženja, a vertikalne posebnim problemima (umeća i finansije, npr). Drugo, države članice su čuvale svoj suverenitet otežavajući razvoj EU politike. Zbog toga je počeo preovladavati soft zakon u vidu rezolucija i deklaracija i 'dobre prakse' umesto tradicionalnijih pravnih i finansijskih instrumenata. Treći princip je bio preteča subsidijarnosti u zabrani dupliciranja politika na državnom nivou. Četvrto, akteri privatnog i javnog sektora su bili uključeni u celu politiku i peto, konsultacije su bile opsežne. Na kraju, uvek je postojao opšti konsenzus prema kojem je podrška MSP dobra stvar među svim institucijama EU i većini aktera.
Porast značaja EU MSP politike javio se zahvaljujući njenoj vezi sa velikim brojem drugih važnih inicijativa u 1990-tim. Tu spada i Bela knjiga Komisije iz 1994. godine o zapošljavanju, konkurentnosti i rastu kojom je MSP sektor povezan sa politikom inovacija, zatim Evropska strategija za zapošljavanje iz 1997. godine koja povezuje MSP sa mogućnostima zaposlenja i Bela knjiga o upravi iz 1999. godine te uloga civilnog društva. Do odgovora EU na globalizaciju na sednici Evropskog veća u Lisabonu u martu 2000. godine njen naglasak na ekonomiju EU kao najkonkurentniju, održivu i inkluzivnu na svetu uklapao se sa mnogim inicijativama iz MSP politike.
MSP su povezani sa pojmovima konkurentne prednosti. Razlog je konkurentna prednost koja se fokusira na procese koji se koriste da bi dodali vrednost usluzi ili proizvodu, a ne troškovna prednost faktora proizvodnje (komparativne prednosti). Konkurentnost se razvija među socijalnim institucijama na tržištu, a ne preko imovine i hijerarhije velikih kompanija. MSP su se uvek oslanjale na druge institucije na tržištu i u društvu da bi im obezbedile potrebne robe u usluge. Takođe su fleksibilna i u stanju da brzo odgovore na tržišne promene i često inoviraju usled potrebe. Lisabonski program je posebno primeren MSP, naglašavajući diverzitet evropskih MSP kao izvora inovacija i konkurentnosti. MSP su takođe bile važan mehanizam za uključivanje socijalno marginaliziranih grupa kroz samozapošljavanje i druge politike kojima se promoviše MSP. MSP takođe mogu ponuditi održivost pružajući inovativne zelene proizvode i usluge. Ova veza je napravljena na narednom sastanku Europske skupštine sa lisabonskim sastankom kada je uvedena MSP povelja u Santa Feiri 2000. godine.

3. Značaj malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji

Koliko su važna mala i srednja preduzeća dokazano je i na samitu šefova vlade Europske Unije u Lisabonu, u martu 2002. godine, gde je sektor preduzeća male privrede označen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Europska Unija postane „najkonkurentnija i najdinamičnija privreda u svetu do 2010.“ U junu 2002. godine lideri Europske Unije su usvojili Europsku povelju za mala i srednja preduzeća, kojom se pozivaju članice Europske Unije i Europska komisija da pruže podršku i pomognu malim preduzećima u brojnim ključnim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnog zakonodavstva, popisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj način u potpunosti je priznat značaj malih preduzeća i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Europskoj Uniji.
Za mala i srednja preduzeća se očekivalo da odigraju ključnu ulogu u procesu tranzicije zemalja centralne i istočne Europe, koje su od pre nekoliko godina članice Unije. Mislilo se da će ovaj sektor doživeti pravi bum, pošto se uklone granice, i da će na taj način ubrzati prelazak sa planske na tržišnu privredu. Smatralo se da će indirektno ova preduzeća pogurati velike kompanije da se lakše prilagode konkurenciji na tržištu. No, gotovo ništa od ovih predikcija se nije dogodilo i to iz sledećeg razloga – mala i srednja preduzeća nisu bila dovoljna da poguraju ekonomski razvoj i procese transformacija u tranziciji. Sektor malih i srednjih preduzeća se jako teško razvija, ako nema dovoljno velikog rasta privrede i odgovarajuće institucionalne podrške, što je zaista i nedostajalo u ovim zemljama usled lošeg nasleđa iz prethodnog perioda. Ali i pored toga sektor male privrede je ipak rastao, no njegova ekonomska snaga je ostala mala.
Od 2004. godine i ove tranzicione ekonomije su postale deo Europske Unije i njene snažne ekonomije. Od preko 200 miliona preduzeća male privrede koja posluju na teritoriji Europske Unije, čak četvrtina se bavi trgovinom, a druga četvrtina posluje sa nekretninama ili se bavi konsaltingom. U industriji je registrovan relativno mali broj preduzeća (oko13%) i stiče se utisak da se smanjuje broj ovih preduzeća. Kad je u pitanju analiza obrta kod malih i srednjih preduzeća na teritoriji Europske Unije, najveći obrt ostvaruju trgovinska preduzeća, a njih slede male privrede koje posluju u industriji.
Što se tiče malih i srednjih preduzeća u industrijskom sektoru, čak 14% njih je imalo izvozne operacije takom 2007. godine i time se ovaj sektor male privrede pokazao kao najbolji, bar što se tiče učešća u nacionalnom izvozu. Ali istovremeno ovaj sektor je i jedan od najvećih uvoznika, zbog nabavke inputa iz inostranstva, odnosno repromaterijala. Zanimljivo je i da je u ovom sektoru istovremeno bio i najveći prihod od izvoznih aktivnosti, što je svakako podatak koji veoma ohrabruje. Najviše se trgovalo sa proizvodima prehrambene industrije, gde pritom najveći deo izvoza odlazi na nemačko, britankso i francusko tržište.

4. Problemi malih i srednjih preduzeća u Europskoj Uniji

Mala i srednja preduzeća koja posluju na teritoriji Europske Unije, susreću se sa brojnim problemima u svom poslovanju, koji im onemogućuju da se nesmetano razvijaju u rastu. Najčešći problemi sa kojima se ona susreću su sledeći:

• Nedostatak kvalifikovane radne snage
• Niska kupovna moć stanovništva
• Ograničen pristup finansijskom tržištu
• Previše visoki troškovi radne snage
• Problemi sa implementacijom novih modela organizacije poslovanja
• Nizak nivo menadžmenta kvaliteta
• Problemi sa javnom administracijom
• Loša infrastruktura (saobraćajna, električna i komunikaciona mreža)

U istraživanju koje je sproveo Gallup International, a koje je obuhvatilo mala i srednja preduzeća u industrijskom sektoru, došlo je do podatka, da mala i srednja preduzeća u industriji imaju najveći problem sa nedostatkom kvalifikacione radne snage, a drugi po važnosti je problem smanjene kupovne moći potrošača, te po toj osnovi i smanjena tražnja za njihovim proizvodima. Naime, pošto ova preduzeća raspolažu malom finansijskom snagom, ona vrlo često i nisu u mogućnosti da plate visokokvalifikovanu radnu snagu, tako da je taj problem usko povezan i sa nedostatkom finansijskih sredstava.
Što se tiče problema kupovne moći potrošača ono mnogo više utiče na mala i srednja preduzeća u industriji, nego na velika. To je zato što ova preduzeća u principu imaju mnogo više troškove po jedinici proizvoda, te se smanjuju i mogučnosti da se utiče na konačnu cenu. Velika preduzeća u industriji uspevaju da smanje svoje troškove poslovanja zahvaljujći ekonomiji obima i širine, te ne čudi da na njih mnogo manje utiče problem smanjene kupovne moći potrošača, proistekao pre svega iz efekta finansijske krize.
Problem ograničenog pristupa finansijskom tržištu ima gotovo petina malih i srednjih preduzeća u industriji. Ovaj problem je posebno prisutan u zemljama koje su nove članice Unije. Najveći problem je na Malti i u Mađarskoj, gdje se gotovo trećina preduzeća izjasnilo da ima problem sa finansiranjem i pozajmljivanjem sredstava. Tokom istraživanja primećena je još jedna zakonitost, a to je - što je preduzeće manje veći su problemi sa finansiranjem.
Sa manjkom kvalifikacione radne snage se nesusreću podjednako sva preduzeća u EU. Npr. kod malih i srednjih preduzeća u Nemačkoj, Holandiji i Luksemburgu ovaj problem je mnogo manje izražen, s obzirom da ove zemlje imaju dobro izgrađen obrazovni sistem i da godinama u nazad povlače visoko kvalifikovanu radnu snagu iz celog sveta, te je sasvim logično da je najveća ponuda stručnjaka u ovim zemljama. Sa druge strane Litvanija, Grčka i Estonija imaju veoma izražen ovaj problem, s obzirom da imaju loš obrazovni sistem, uglavnom nasleđen iz prethodnog perioda. Drugi problem s ovim zemljama je tzv. odliv mozgova ka razvijenijim zemljama Unije, što je uticalo na veoma oskudnu ponudu radne snage u ovim zemljama.
Komisija EU je izjavila da želi da stvori jednu od najkonkurentnijih ekonomija u svetu, i savremena tehnologija je svakako jedan od mogućih načina da se to postigne. U Uniji je oko 15% preduzeća imalo problem da implementira nove tehnologije, i tako ovo na prvi pogled može da deluje kao veoma loše stanje, zapravo situacija je višestruko bolja nego u zemljama koje još nisu članice Unije, u kojima više od polovine malih i srednih preduzeća ima ovaj problem. Najmanje problema sa implementacijom novih tehnologija imaju preduzeća u Austriji, Finskoj, i što je zanimljivo u Bugarskoj, a najviše problema imaju preduzeća iz Portugala. Inovacije i implementacija novih tehnologija u proizvodne procese i poslovanje su krucijalne za razvoj i unapređenje perfomansi preduzeća. Zato je Zajednica veoma aktivna na ovom polju, kako na pružanju tehničke pomoći tako i u obezbeđenju finansijskih sredstava.
Državna administracija i zakonska regulativa u mnogim zemljama podstiču osnivanje i rad malih i srednjih preduzeća, ali često mogu da budu i ograničavajući faktor njihovog razvoja. Na zakonske barijere su mnogo više osetljive velika preduzeća, nego što su to preduzeća male privrede, pošto često podležu raznim antimonopološkim zakonima, dok kod malih i srednjih preduzeća to nije slučaj zbog njihove ekonomske snage. Istraživanjem sprovedenim u zemljama Europske Zajednice, najveće administrativne barijere za mala i srednja preduzeća su u Mađarskoj, Češkoj, Sloveniji i Slovačkoj. Problem se primećuje uglavnom kod novijih članica Zajednice, jer još nisu u potpunosti usklađena zakonodavstva u ovoj oblasti, sa onima u starijim članicama. No, poslednjih godina se primećuju impozantna unapređenja u ovoj oblasti, pre svega kroz implementaciju tzv. e-governmenta – sistema elektronskog poslovanja, koji omogućuje preduzećima da većinu svojih obaveza prema državi reše putem elektronske komunikacije sa javnom administracijom. Najniže barijere malom biznisu su u Finskoj i Španiji.

5. Podrška rastu u MSP

Osim mnogih vertikalnih mera koje su navedene u gornjem tekstu, rast MSP je uveliko unapređen okruženjem koje mu ide u prilog. Ne doživljavaju isti rast sva MSP jednako, neka nikako, ali mnoga uviđaju postojanje regulatornih barijera u posebnim fazama, često u vezi s pitanjima zapošljavanja. Teško je doći do objektivnih informacija jer i sami MSP opservatorijski izveštaji su u kontradikciji sa samim sobom. Zaposleni u MSP su plaćeni manje po državnim sektorima, a ukidanjem zakonskih prava na zaštitu radnika ne povećava se fleksibilnost tržišta rada. U Danskoj na svaki izgubljeni posao dva su otvorena u sektorima visoke vrednosti, kao što su bio-tehnologija i farmaceutika. Politikom zapošljavanja se zato može razviti dobra komunikacija između obe strane.

EU uspeva 'Prvo misliti malo' preko velikog broja formalnih i neformalnih mera. MSP su predstavljene u socijalnom dijalogu UNICE i u redovnim politikama praćenja preko NORMAPME. Programi korporativne socijalne odgovornosti integriraju socijalne dimenzije preko 'trostruke krajnje granice' konkurentne, održive i socijalno odgovorne politike koja se može pratiti preko mehanizama revizije. O loše provedenim propisima o jedinstvenom tržištu se može podneti izvještaj preko SOLVIT-a (čime se skreće pažnja državama članicama). Ali se nastoji izbeći loša legislativa pre nego što se i donese kroz proširenje procesa konsultacija prije sprovođenja politike. Procena efekta regulacije (RIA) postala je ključni instrument u tome. Sledi pet osnovnih faza:

1. opis propisa i potreba;
2. pokazati da prednosti predložene mere opravdavaju troškove te mere, preko kvantitativne ili kvalitativne evaluacije efekta mere na građane, preduzeća i vladu;
3. koristiti informacije i savete onih na koje propis utiče;
4. ispitati alternativne pristupe i pokazati zašto je predložena opcija najbolja;
5. razgovarati o tome kako će se propis provesti.

6. Inovativnost malih i srednjih preduzeća

Mala i srednja preduzeća predstavljaju dominantan segment svake grane privrede za stvaranje novih zapošljavanja i kreiranje novih vrednosti. Ako je uspešnost malih preduzeća nedovoljna, taj nedostatak je vidljiv kroz:
- inovativnost
- konkurentnost/izvoz
- profitabilnost

Prema analizi Europskog inovativnog semafora (European Innovation Scoreboard (EIS)) EU je pre nedavne finansijske krize zabeležila značajan napredak u inovacijama. Relativni jaz u inovativnosti između SAD-a i Japana je smanjen, a poseban napredak pokazale su neke nove zemlje članice poput Kipra, Rumunije i Bugarske.
Širom Europe poseban napredak je učinjen na području ljudskih resursa i dostupnosti izvora finansiranja inovacija. No uprkos tome investicije preduzeća u EU još uvek su relativno slabe posebno u poređenju sa SAD-om i Japanom.
Potpredsednik Europske komisije Günter Verheugen naglašava da su investicije u istraživanje i inovacije nužne kako bi Europa iz sadašnje krize izašla jača. U tome će svakako pomoći i inicijative Komisije za poboljšanje europske istraživačke efikasnosti, stimulisanje inovacija i razvoj tehnološki razvijenih tržišta.
Prema Europskom inovacijskom semaforu europske zemlje mogu se zavisno o svojoj uspešnosti u inovacijama grupisati u 4 kategorije:
• Lideri u inovacijama: Švajcarska, Švedska, Finska, Nemačka, Danska i Velika Britanija imaju inovativni učinak znatno viši od EU proseka. Uspešnost Švajcarske i Nemačke raste brže od ostalih u grupi.
• Sledbenici u inovacijama: Austrija, Irska, Luksemburg, Belgija, Francuska i Holandija imaju uspešnost iznad EU proseka. Irska uspešnost raste brže od ostalih u grupi a sledi ju Austrija.
• Umereni inovatori: Kipar, Island, Estonija, Slovenija. Češka, Norveška, Španija, Portugal, Grčka i Italija imaju inovativni učinak ispod EU proseka. U ovog grupi ističe se Kipar čiji je prosek iznad proseka ostalih zemalja iz ove grupe.
• Zemlje u sustizanju: Malta, Mađarska, Slovačka, Poljska, Litvanija, Latvija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Turska imaju inovativni učinak značajno ispod EU proseka. Rumunija i Bugarska beleže najbrži napredak u odnosu na ostale zemlje iz ove grupe.

Inovacijski jaz između Europe i SAD-a i Japana se smanjuje. Postignut je značajan napredak u ljudskim resursima za inovacije (diplomiranim studentima, tercijarnoj edukaciji), pristupu široko-pojasnoj mreži i dostupnosti rizičnog kapitala. Ipak, slaba strana su poslovne investicije gde je EU iza SAD-a i Japana kad su u pitanju izdaci za istraživanje i razvoj i IT.
Iako su prilikom izrade EIS analize korišteni podaci prije promjena nastalih zbog trenutne financijske krize rezultati analize ipak se mogu koristiti i trebaju se uzeti u obzir prilikom predlaganja odgovora na krizu. Napredak koji je EU postigla u razdoblju pre krize stavlja europske preduzetnike u bolji položaj za oporavak putem inovacija. Ipak, dugotrajno niske investicije preduzeća u inovacije u poređenju sa glavnim konkurentima su očita slabost koju treba rešiti, uključujući i putem državne podrške inovativnim preduzećima.

7. Mala i srednja preduzeća u EU za vreme svetske ekonomske krize

Dok je kriza mnoge velike kompanije bacila na kolena, njihovi manji konkurenti pokazali su da se više ili manje uspešno može poslovati i u teškim uslovima na tržištu. Mnoga manja preduzeća uspela su se odupreti katastrofi i sada optimistično gledaju u budućnost. Kako navodi The Economist, pozivajući se na prošlogodišnju anketu koja je obuhvatila 804 mala i srednja preduzeća u Francuskoj, polovina njih ove godine očekuje ili iste ili veće prihode u odnosu na 2008. godinu.

Jedan razlog ostvarenja pozitivnih rezultata leži u tome što dobar deo preduzeća koja pripadaju toj kategoriji imaju stalne kupce koji se za kvalitet ne ustručavaju platiti više. Drugi razlog može se naravno naći u pametnom investiranju, pogotovo u kriznim vremenima. Za europske vlade dobro poslovanje malih i srednjih preduzeća predstavlja pravi dobitak, pogotovo u vreme kada se velike kompanije nalaze u poteškoćama te izlaz traže u “outsourcingu” radne snage u drugim državama, najviše iz ekonomija u razvoju. Manje firme tada predstavljaju najbolje poslodavce, što nije mala stvar s obzirom na 88 miliona europskih radnika zaposlenih u takvim preduzećima. Ona su takođe zaslužna za inovacije i nove tehnologije jer se ne ustručavaju ući u rizike kao velike korporacije.
Ipak, ni njima ne cvetaju ruže jer se u doba recesije i njima smanjuje imovina, a zavise i o malom broju kupaca. Poteškoće im takođe mogu predstavljati banke koje sve teže daju kredite. No kako su mala i srednja preduzeća sposobnija prilagoditi se novim uslovima na tržištu, lakše će prebroditi krizu.
Mala i srednja preduzeća suočena su s otežanim pristupom finansijama, ali ipak većina malih i srednjih preduzeća još uvijek uspeva pokriti sve ili barem deo svojih financijskih planova. Prema novom istraživanju Europske komisije i Europske središnje banke, europska mala i srednja preduzeća imaju potrebnu fleksibilnost za odolevanje krizi.
Prema istraživanjima Flash Eurobarometra otežan pristup finansijama najviše zabrinjava mala i srednja preduzeća (16%). Inovativna preduzeća verovatnije će pristup finansijama videti kao svoj najveći problem (18%) u odnosu na druga preduzeća. Pristup finansijama predstavlja najveći problem preduzetnicima iz Grčke, Španije i Litvanije, dok preduzetnici iz Malte, Finske i Belgije imaju najmanje problema s pristupom finansijama. Od svakih 10 preduzeća, tri su osetila smanjenu spremnost banaka na kreditiranje malih i srednjih preduzeća u zadnjih 10 meseci. Slična je situacija i s pristupom javim instrumentima finansijske pomoći.
Dostupnost kreditnih instrumenata malim i srednjim preduzećima opala je za 46% u zadnjih 10 meseci. Uprkos tome, preko 70% malih i srednjih preduzeća dobilo je delimično ili u potpunosti kredit koji su tražili, a samo je 15% u potpunosti odbijeno.
Nedostatak instrumenata osiguranja najznačajnija je prepreka i u tom pogledu za očekivati je umereno pogoršanje pristupa bankarskim kreditima. Oko 60% preduzeća koristilo je barem jedan od izvora finansiranja duga u proteklih 10 meseci. Najpopularniji izvor finansiranja duga bile su banke: 30% preduzeća koristilo je dopušteno prekoračenje ili kreditne linije, a 26% je dobilo bankarski kredit.
Kriza je pogodila europska mala i srednja preduzeća te je 51% ispitanih navelo opadanje profitabilnosti u zadnjih 10 meseci. Oko 20% europskih preduzeća pripada kategoriji gazela, što znači da su 3 godine zaredom rasli više od 20% godišnje. U iduće dve do tri godine oko 13% tih preduzeća očekuje rast prihoda od preko 20%. Procenat preduzeća koja očekuju porast godišnjeg prihoda u iduće dve do tri godine varira od 17% na Malti i 20% u Latviji do otprilike 60% u Poljskoj, Austriji i Norveškoj.
Oko polovine europskih preduzeća očekuje rast u terminima godišnjeg prihoda u iduće dve do tri godine: nešto više od jedne desetine očekuje stopu rasta preko 20%, a oko jedne trećine očekuje umereniji rast, niži od 20% godišnje.
Bankarski krediti su daleko najtraženiji izvor financiranja u budućnosti: 64% preduzeća koja očekuju rast zatražilo bi bankarski kredit kako bi ostvarili planirani rast.
Europska unija pomaže na razne načine malim i srednjim preduzećima u lakšem pristupu finansijama. Na primer, finansijski instrumenti Okvirnog programa za konkurentnost i inovacije do 2013. godine pomoći će 400.000 malih preduzeća. Europski fond za regionalni razvoj dodelio je 23 milijarde eura za pomoć malim preduzećima u razdoblju do 2013. godine. Europska investicijska banka je gotovo udvostručila sredstva koja pozajmljuje malim preduzećima, a u razdoblju od 2008. do 2011. godine planira utrošiti 30 milijardi eura.
U istraživanju koje su zajednički sprovele Europska komisija i Europska središnja banka, učestvovalo je 9.071 preduzeće iz 27 zemalja članica EU, te iz Hrvatske, Islanda i Norveške. Istraživanje, sprovedeno u novembru 2009. godine, analiziralo je sledeće:

• Prošlo, sadašnje i buduće stanje preduzeća,
• Korištenje finansijskih instrumenata,
• Iskustvo u apliciranju za različite tipove finansiranja,
• Korištenje kredita kao izvora finansiranja,
• Percepcija dostupnosti različitih oblika finansiranja,
• Pokretanje razgovora o budućem finansiranju s bankama i ulagačima,
• Buduća očekivanja i preferencije po pitanju finansiranja u budućnosti.

ZAKLJUČAK

U Europskoj Uniji danas postoji oko 23 miliona malih i srednjih preduzeća što predstavlja 99% od ukupnog broja preduzeća u EU. Ta preduzeća zapošljavaju oko 75 miliona radnika od čega čak 2/3 radi u privatnom sektoru. Da bi se preduzeće moglo svrstati u srednje preduzeće ono mora da ima do 250 radnika i da mu godišnji promet ne prelazi 50 miliona eura.
Pre nastanka svetske ekonomske krize, mala i srednja preduzeća su pokazivala značajan napredak u pogledu inovativnosti. Iako su mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji jos u velikom zaostatku za SAD-om i Japanom u pogledu ivesticija, neposredno pre ekonomske krize počeli su pokazivati znakove napredovanja. Po pitanju inovacija mala i srednja preduzeća se klasifikuju na lidere u inovacijama, sledbenike u inovacijama, umerene inovatore i zemlje u sustizanju.
Mala i srednja preduzeća u Europskoj Uniji se lakše bore sa problemima koje je sa sobom donela svetska ekonomska krize nego velika preduzeća. Mnogi od njih i u vreme svetske ekonomske krize očekuju da će uspešno nastaviti poslovanje, bez značajnijih poremećaja. Jedan od razloga tog verovanja leži u činjenici da mala i srednja preduzeća imaju svoje stalne kupce koji su spremni platiti i više za proizvod koji će zadovoljiti njihove potrebe.

LITERATURA

01. Živković M., Ekonomika poslovanja, Megatrend, Beograd, 2002.

02. Malenović N., Pokrajčić D., Paunović B. Ekonomika preduzeća, CID – Ekonomski fakultet, Beograd, 2004

03. www.ec.europa..eu

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD