OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ MEDJUNARODNE EKONOMIJE |
|||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||
Offset aranžmani - Klirinški poslovi
Vezani spoljnotrgovinski poslovi predstavljaju trgovinske transakcije
u kojima se u okviru jednog ili više ugovora u međunarodnoj trgovini,
plaćanje isporuka robe ili usluga vrši u celini ili delimično, takođe
isporukama neke druge robe ili usluge. Offset aranžman se koristi kod
ugovora velikih vrednosti i predviđa obavezu izvoznika tj. prodavca da
u svoj finalni proizvod uključi specifične materijale, delove ili komponente
koje dobija od isporučioca iz zemlje izvoza. Klirinški, kompenzacioni
poslovi
Kompezacioni poslovi su oni kojima se podrazumeva prebijanje potraživanja
između privrednih subjekata. Kompezacioni poslovi su poslovi prebijanja
koji se obavljaju između nekih privrednih subjekata ili pravnih lica.
VEZANI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI
Vezani spoljnotrgovinski poslovi predstavljaju trgovinske transakcije
u kojima se u okviru jednog ili više ugovora u međunarodnoj trgovini,
plaćanje isporuka robe ili usluga vrši u celini ili delimično, takođe
isporukama neke druge robe ili usluge.
Posebne komapanije za ovu svrhu:
- Motors Trading, Inc. (General Motors)
- Industriehandel (Deimler-Benz)
- Ge Trading Company (General Electric)
- Caterpillar World Trading Company (Caterpillar)
- Sears World Trade (Sears and Roebuck)
- Sogo Shosha (Japan)
UČESNICI I NAJZNAČAJNIJE INSTITUCIJE U VEZANOJ TRGOVINI
Mogu se ugovarati između država (bilateralni klirinški sporazumi i protokoli,
offset i barter).
Između države i strane firme ili među preduzećima iz pojedinih zemalja.
Nosioci vezanih poslova najčešće su privatne ili državne kompanije, ali
se u vezanu trgovinu većeg obima često uključuju i državne agencije Nosioci
poslova vezane trgovine izvan matičnih kompanija su:
trgovačke kompanije (poslove su spremne preuzeti u svoje ime i rizik)
banke mešetari i savetnici organizatori - posrednici u vezanoj trgovini
razna udruženja i institucije. Od institucija za finansiranje i praćenje
poslova poznatije su:
- Agency for International Development (SAD)
- Overseas Development Found (Japan)
- Deutsche Gesellschaft Fur Wirtschaftliche Zusammenarbeit (Nemačka)
- Banque Francaise du Commerce Exteriur (Francuska)
Državne organizacije za unapređenje izvoza takođe učestvuju u finansiranju
i osiguranju velikih poslova vezane trgovine:
- US Export - Import Bank (SAD)
- Japanese Export - Import Bank (Japan)
VEZANA KUPOVINA
Predstavlja oblik vezanog spoljnotrgovinskog posla u okviru kojega se
izvoznik, pored obezbeđenja prodaje svoje robe, obavezuje da kupi određenu
robu ili usluge iz zemlje u koju izvozi.
BARTER POSLOVI
Predstavljaju oblik vezane trgovine između dva poslovna partnera ili dve zemlje po posebnom sporazumu: predmeti razmene se utvrđuju u robnim listama izvoznika i uvoznika i za svaku listu je predviđen njviši novčani iznos do kojeg se može obaviti izvoz.
• Offset aranžman
Offset aranžman se koristi kod ugovora velikih vrednosti i predviđa obavezu izvoznika tj. prodavca da u svoj finalni proizvod uključi specifične materijale, delove ili komponente koje dobija od isporučioca iz zemlje izvoza. Prodavcu se može nametnuti i obaveza da kupi robu koja nije u direktnoj vezi sa njegovom isporukom, ili da ulaže u razvoj određenog proizvoda ili u povećanje izvoza zemlje uvoznice. Ovi aranžmani se praktikuju uglavnom između razvijenih zemalja, a u vezi su sa većim državnim nabavkama u vazduhoplovnoj industriji, telekomunikacijama i sl.
Predstavljaju posebne oblike vezanih trgovinskih poslova u kojima se izvoz uslovaljava obavezom izvoznika da u svoje finalne (izvozne) proizvode ugradi unapred utvrđene materijale, komponente, podsklopove i sl. iz zemlje uvoza.
Barter poslovi su najstarija forma vezane trgovine u kojoj se obavlja direktna razmena proizvoda između partnera bez ikakvog transfera novčanih sredstava. U pitanju je bilateralna transakcija, bez učešća treće strane, s tim što se razmena dobara vrši istovremeno i u kratkom intervalu.
Buy-back aranžman, podrazumeva potpuno ili delimično plaćanje isporuka opreme, mašina, tehnologije ili čitavih postrojenja, kontraisporukama proizvoda iz novootvorenih industrijskih postrojenja. U nekim slučajevima plaćanje se vrši i proizvodima koji nisu u direktnoj vezi sa kupljenom opremom tj. tehnologijom.
Reeksportniposlovi. Reeksportni poslovi predstavljaju poslove pri kojima se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u drugu zemlju, sa ili bez naknadne dorade ili oplemenjivanja, kao i sa ili bez mogućeg ulaska na sopstvenu carinsku teritoriju.
Radi se, u stvari, o kupoprodaji robe na dva različita tržišta uz ostvarivanje
pozitivne razlike u ceni.
Ova vrsta poslova ima spekulativni karakter jer se ne špekuliše samo na
razlici cena robe, već i na kursnoj razlici deviza, eskontnim stopama,
kao i drugim pojavama na svetskom tržištu. Reeksportni poslovi u velikom
broju zemalja podležu mnogobrojnim ograničenjima i administrativnim dozvolama
zbog svog špekulativnog karaktera.
Reeksportni poslovi se prvo pojavljuju kao čisti posrednički poslovi motivisani razlikom u ceni. Savremeni reeksportni poslovi su posledica rascepkanosti svetskog tržišta kao i veštački stvorenih barijera.
Motivi za pokretanjem ove vrste poslova su, osim razlike u cenama i razlike u carinskim stopama, izbegavanja kvalitativnih i kvantitativnih ograničenja za uvoz pojedinih roba.
Kroz reeksportne poslove se obavljaju vrlo važni i odgovorni zadaci za
domaću privredu i odnose u spoljnotrgovinskoj razmeni:
■ konverzija klirinških potraživanja iz nekonvertibilnih u slobodne
konvertibilne valute. Zemlja sa nekonvertibilnom valutom ima za cilj da
se kroz reeksportne poslove umanji disproporcija kursnih odnosa, koja
bi se inače morala platiti u valutnoj operaciji;
■ alimentacija kliringa je suprotna operacija od konverzije klirinškog
potraživanja. Na odgovarajući način treba odstranjivati nepovoljan razvoj
u klirinškim odnosima, sa željenom zemljom;
■ oživljavanje spoljnotrgovinske razmene u klirinškom prometu
intervencijom na odgovarajući način;
■ prodiranje na nova tržišta i pariranje konkurenciji.
Vrsta reeksportnih poslova zavisi od toga za čiji račun se obavljaju,
a mogu se obavljati za sopstveni račun reeksportera, za račun inostranog
ili domaćeg nalogodavca.
Na mesto hartera kao jednougovornog instrumenta dolaze "pravi"
kontratrgovinski poslovi, sačinjeni od vise ugovora povezanih sporazumom
o kontratrgovini (countertrade agreement) ili "uokvireni"
protokolom (frame agreement). Dok je na relaciji Istok - Zapad
najzastupljeniji varijetet kontratrgovine bila kontrakupovina, krajem
osamdesetih godina njeno mesto sve vise zauzimaju buy-back i offset poslovi,
a u ovim transakcijama učestvuju zemlje tržišne privrede.
Devedesete godine dovele su do jenjavanja kontratrgovinskih poslova, ali
su poslednje godine veka koji je za nama, obeležene ponovnim usponom ovih
transakcija, sto je svakako uzrokovano recesivnim tokovima u svetskoj
ekonomiji (kontratrgovina je jasan indikator kriza i potresa na tržištu),
ali i sve značajnijom orijentacijom mnogih zemalja na aktivan odnos prema
kontratrgovmskim poslovima. Nekada su industrijski razvijene zemlje delile
nepodeljen negativan stav prema kontratrgovinskim poslovima, dok su istovremeno
svojim učešćem u njima potvrđivale izreku po kojoj "u kontratrgovini,
kao i u nekim drugim pojavama, svi učestvuju ali o njoj niko ne govori".
Tako je, primera radi, sredinom osamdesetih godina britanska Vlada u svom
Vodiču za izvoznike eksplicitno tvrdila da se neće angažovati u kontratrgovinskim
poslovima, jer se njima konkurencija zamenjuje reciprocitetom, pa predstavljaju
opasnost za rast trgovine. Medjutim, neposredno nakon ove tvrdnje, i uprkos
ovakvom stavu, britanska Vlada, preko svog Ministarstva odbrane, stupa
u offset aranžman sa Boeingom, kojim kao uslov kupovine odbrambenog sistema
A VACS nameće prodavcu brojne obaveze investiranja u doma u privredu,
kao i obaveze zaključivanja podugovora sa lokalnim proizvođačima.
• Kliring
Kliring je najčešće bilateralna kompenzacijska transakcija između dve
države te je to oblik vezane trgovine na bazi međudržavnih odnosa.
Klirinški, kompenzacioni poslovi
Kompezacioni poslovi su oni kojima se podrazumeva prebijanje potraživanja
između privrednih subjekata. Kompezacioni poslovi su poslovi prebijanja
koji se obavljaju između nekih privrednih subjekata ili pravnih lica.
Kada se ovo prebijanje potraživanja obavlja sa državom onda su u pitanju
klirinški poslovi. Po zakonu se poslovi kopmpezacije moraju obavljati
preko ovlašćenih institucija, banaka. Ova vrsta poslovanja može da se
izvede samo onda kada se pojave određeni uslovi, recimo kada se samo na
taj način mogu uvesti ili se izvesti neka vrsta robe, jer se tako i obezbeđuju
bolji uslovi. Pod poslom dokumentarnog inkasa se podrazumeva posao koji
banka preuzima uz obavezu da po nalogu i za račun svog klijenta naplati
njegova potraživanja prema trećem licu. Banka to radi posredstvom menice
i na osnovu raznih dokumenata na osnovu kojih može da raspolaže robom.
Klijent, odnosno nalogodavac se obavezuje da će banci da plati određenu
proviziju i sve troškove koje je imala u naplati potraživanja. Kao glavnu
karakteristiku ovog posla možemo da smatramo da je to posao sa izvršenjem
koje je trenutno. Ovaj ugovor spada u ugovore po nalogu. Postoji više
vrsta dokumentarnog inkasa, neki od njih su: takozvani, čisti inkaso odnosno
nerobni, kod njega se naplata vrsi potrazivanjem HOV.
A kod robnog inkasa obavlja se naplata HOV zajedno sa robnim dokumentima,
ali može da se naplati i samo robnim dokumentima bez HOV. Učesnici dokumentarnog
inkasa mogu da budu nalagodavac koji i angažuje banku, dostavna banka
koja ima ulogu remitenta, i trasat odnosno kupac koji je dužan da udovolji
nalogu za naplatu. Treba napomenuti da je banka i dosta ograđena po pitanju
nekih stvari, banka recimo nije odgovorna ako dođe do nekih gubitaka dokumentacije.
Pod kliringom se podrazumeva obračun međusobnih dugovanja i potraživanja
koji se obavlja prebijanjem posredstvom neke bankarske organizacije, koje
se u unutrašnjem platnom prometu naziva kompenzacija.
U međunarodnom platnom prometu kliring je način plaćanja na osnovu koga
uvoznici plaćaju svoja dugovanja, ili naplaćuju svoja potraživanja preko
određene bankarske institucije, putem koje se prebijaju međusobna dugovanja
i potraživanja između država.
Kliring je međusobno prebijanje dugovanja i potraživanja putem kojeg se
roba plaća robom, a samo se razlika podmiruje plaćanjem u novcu. Postoje
tri vrste kliringa: jednostrani, dvostrani i višestrani.
Jednostrani kliring uvodi se jednostranom odlukom neke zemlje, u kom slučaju
je to istovremeno i prinudni kliring. Isto tako, moguć je i ugovomi kliring,
koji se reguliše međusobnim ugovorom. Kod jednostranog kliringa prebijanje
se može obaviti samo u domaćoj valuti.
Dvostrani kliring, za razliku od jednostranog kliringa, nastaje međusobnim
sporazumom dve države, a cilj mu je da se sredstva ne prenose preko granice.
Između država sporazumno se utvrđuje najviši iznos do kojeg se mogu kretati
medusobna potraživanja i dugovanja.
Višestrani (multilateralni) kliring se ugovara između više zemalja. Na
ovaj način se omogućava lakše obavljanje platnog prometa izmedu zemalja.
Sporazumom se odreduje valuta u kojoj će se kliring obavljati. Višestrani
kliring je u upotrebi u međusobnim odnosima poštanskih organizacija, kod
medusobnih potraživanja nacionalnih železnica i vazduhoplovnih kompanija.
Kliring (engl. "clearing" - čišćenje
potraživanja) predstavlja obračunavanje međusobnih dugovanja i potraživanja
njihovim međusobnim prebijanjem (kompenzovanjem), tako da se na kraju
podmiruju još samo potražna salda. Dva potpisnika ugovora se dogovaraju
unapred o vrstama roba koje će razmenjivati u sledećoj godini ili tokom
više godina i utvrđuju godišnje količine međusobnih isporuka. Plaćanje
za izvoz i uvoz obavlja se u klirinškim jedinicama. Klirinško plaćanje
se određuje u vodećoj valuti, kao što je klirinški dolar, klirinška funta
i sl., a bez mogućnosti da se klirinške valute zamene konvertibilnim.
Izvoznici se u svakoj zemlji plaćaju u nacionalnoj valuti, a uvoznici
na njihove račune prenašaju prava u klirinškim valutama. Isplata se obavlja
putem trgovinskih banaka zemalja potpisnica. Bilateralnim se klirinškim
ugovorom određuje rok trajanja sporazuma, obračunske valute i njihov tečaj,
način pokrića razlike na zbirnom klirinškom računu, maksimalan iznos neuravnoteženog
salda, te robne ili kontigentne liste kojima se utvrđuju proizvodi koji
će se u određenom vremenskom razdoblju uvesti ili izvesti. Robne liste
uravnotežene su tako da se po vrednostima uglavnom podudaraju. Kvalitet
robe, cena i uvslovi transporta dogovaraju se u pojedinačnim ugovorima
o isporuci. Kada se prekorači najveći maksimalni iznos neuravnoteženog
salda (swing), koji može iznositi 20-30%, razmena se prekida sve dok dužnik
slanjem robe ne smanji dug.
Manje razvijene zemlje često i ne žele smanjiti dug, s obzirom da on čini
dugoročni oblik beskamatnog kreditiranja. U tom slučaju zemlja kreditor
gubi, jer privremeno gubi izvozno tržište dok se bilateralni račun ne
izravna. Njoj je u interesu što brže izravnavanje. To često dovodi do
neslužbenog uključivanja treće strane koja kupuje robu ili usluge od dužnika
i tako izravnava klirinški račun. To je tzv. "switch" transakcija
u kojoj se robe kupljene za klirinško potraživanje pretvaraju u čvrstu
valutu kojom se plaća zemlji kreditoru za njen izvoz.
Zbog složenog procesa kroz koji treća strana prolazi da bi za robu dobivenu
ovim putem dobila čvrstu valutu, ovim se poslovima bave velike trgovinske
kuće specijaliziovane za switching. Ovom transakcijom se krši bilateralni
sporazum (zbog uključivanja trećeg učesnika), ali se omogućuje konverzija
valuta i pokreće zastala klirinška razmena. Klirinški sporazum se može
sklopiti između više zemalja, te tada govorimo o multilateralnom kliringu.
Klirinškim sporazumima pribegavale su uglavnom socijalističke zemlje čiji
je sastav izazvao potrebu za balansom u trgovinskoj razmeni, te zemlje
trećeg svijeta. Povećanjem broja zemalja sposobnih za plaćanja u čvrstoj
valuti, obim ovakvih poslova se smanjuje.
Zaključak
Investitori koji su koristili tzv. vezanu trgovinu ubrzano su u proteklih dvadesetak dana zatvorili deo svojih rizičnih pozicija. Termin vezana trgovina se odnosi na proces u kojem bi se investitori zadužili u valuti s nižom kamatnom stopom, koju bi potom prodali za valutu koja ima visoku kamatnu stopu. Vezana trgovina nije "novitet" na finansijskom tržištu. Najbolji primer takve trgovine se dogodio krajem devedesetih. Tokom leta 1998. godine vezana trgovina je bila već duže od dve godine u trendu. Od najnižih odnosa krajem 1995. godine pa sve do kraja 1998. godine funta je na jen ojačala za 71 posto, australac za 66 posto, dok je novozelandski dolar u odnosu na jen ojačao za 56 posto. Početno zatvaranje pozicija je usledilo krajem 1998. godine kada su funta, australac i novozelanđanin oslabili u odnosu na jen za dvadesetak posto. Tokom 1999. godine trend slabljenja valuta s višom kamatnom stopom se nastavio. Jen je u te dvije godine ukupno ojačao na funtu i australac za oko 40 posto, a na novozelanđanin za 44 posto. Analitičari se sada pitaju kakav će se scenarijo odigrati ovaj put. Investitori koji su koristili vezanu trgovinu aktivni su još od 2005. godine, mada je trend deprecijacije japanskog jena znatno duži. Ukupne špekulative pozicije su tri puta veće nego što su bile krajem devedesetih, pa bi ukupan efekt zatvaranja pozicija tzv. vezane trgovine mogao biti znatno jači. Koliko je kriza na finansijskom tržištu ozbiljna govori i činjenica da se u celu priču uključio i sam predsednik SAD Bush koji je najavio paket mera kojim će se pomoći svima onima koji su "zapeli" u hipotekarnim poteškoćama. Likvidnost finansijskog tržišta je i dalje vrlo loša. Kamatne stope na međubankarskom tržištu su na vrlo visoke. Na britansku funtu kamatni tromesečni LIBOR je dosegnuo najvišu vrednost u posednjih devet godina (6,6925%), na euro i američki dolar tromjesečni LIBOR je na šestogodišnjem maksimumu 4,7425%, odnosno 5,62125%. Vrednost indeksa poverenje potrošača u SAD za avgust je iznosio 105,00 što je najniža vrednost od početka ove godine. Deo indeksa koji se odnosi na sadašnju situaciju je pao sa 138 na 130, dok je komponenta indeksa koja se odnosi na buduća očekivanja pala sa 94 na 88. Moglo bi se reći da su to prvi negativni signali američkih potrošača uzrokovani krizom drugorazrednih hipotekarnih kredita. Drugi pokazatelj na kojeg bi kriza finansijskog tržišta mogla imati uticaj bio je u skladu s očekivanjima. Reč je o bruto društvenom proizvodu SAD za drugi kvartal. Na godišnjem nivou američka ekonomija je rasla po stopi od 4,0 posto, nešto niže od očekivanih 4,1 posto.
Literatura:
Mr Duško Kostić, VSSP, Studijsko gradivo, Medjunarodna ekonomija, Beograd 2009. Prof. dr David Dašić, Principi internacionalne ekonomije, (treće dopunjeno izdanje),
Beograd 2007.Đurica Acin, Međunarodni ekonomski odnosi, (četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje), «Pigmalion», Novi sad, 2003.
Predrag Jovanović-Gavrilović, Oskar Kovač, Mlađen Kovačević, Jelena Kozomora, Branislav Pelević, (redaktor Branislav Pelević), Međunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
Đurica Acin, Međunarodni ekonomski odnosi, (četvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje), «Pigmalion», Novi sad, 2003.
United Nations, World Investment Report 1996: "Investment, Trade and International Policy Arrangements", Ženeva, 1996.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi