Srbija i EU Na privredni i ekonomski razvoj jedne zemlje,pored unutrasnjih faktora,snazno uticu I faktori iz medjunarodnog ekonomskog okruzenja.Eksterni faktori jace deluju na otvorenu privredu u pravcu strukturnog prilagodjavanja opstim tedencijama razvoja svetske privrede, kao sto su promene u relativnim odnosima razvijenosti,u svetskoj trgovini,stepenu zaduzenosti, I medjunarodnim tokovima kapitala.Kretanja u svetskoj privredi snazno deluju na srpsku ekonomiju i privredu.
Nepovoljne tedencije u razvoju ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom proizasle su iz neracionalne privredne strukture i povecane robne diverzifikacije izvoza.Dodatno pogorsanje proizaslo je iz raspada jedinstvenog jugoslovenskog trzista kao i prekida ekonomskih tokova izmedju komplementarnih privreda bivsih jugoslovenskih republika.S druge strane, jugoslovenska privreda nije bila u dovoljnoj meri sklona tehnoloskom povezivanju i izazovima integracionih procesa koji karakterisu savremene medjunarodne ekonomske odnose.
Sankcije medjunarodne zajednice prekinule su spoljnotrgovinske tokove SR Jugoslavije i zamrznule finansijska sredstva u inostranstvu, kao i odnose sa medjunarodnim finansijskim institucijama.Izolacija jugoslovenske privrede i gotovo potpuni prekid ekonomskih veza (osim u izuzetnim slucajevima),uslovili su da eksterni faktori krajnje negativno deluju na razvoj srpske privrede.

NASTANAK EKONOMSKIH INTEGRACIJA NACIONALNIH EKONOMIJA

Odredjeni oblici ekonomskih povezivanja izmedju zemalja javljaju se u 19.veku,iako se stvarni nastanak regionalnih ekonomskih integracija ostvaruje posle Velike ekonomske krize I Drugog svetskog rata,tj.u 20.veku.Sa stanovista makroekonomije,efekti integracije mogu biti dvostruki:

-to su efekti koji se odnose na kreiranje(razvoj)trgovine(trade creation)
-to su efekti koji se odnose na skretanje trgovine(trade diversion)

Kreiranje trgovine ogleda se u povecanoj traznji,u integraciji I odnosu na nacionalno trziste,sto utice na bolju alokaciju resursa,povecavanje proizvodnje,zaposlenosti I dohotka. Do skretanja trgovine dolazi zbog toga,sto smanjenje troskova I cena unutar integracije moze dovesti do zamene uvoza iz trecih zemalja proizvodima ostvarenim unutar integracije zbog poboljsanih uslova proizvodnje unutar integracija.
Oblici regionalne ekonomske integracije mogu biti razliciti.Najnizi oblik ove integracije predstavlja sporazum o preferencijalnoj trgovini.Ovim sporazumom zemlje clanice se obavezuju da u medjusobnoj trgovini za odredjene proizvode primenjuju nize carinske stope.Svaka zemlja clanica ovakvog sporazuma ima pravo da u trgovini sa trecim zemljama primenjuje sopstvenu,nacionalnu carinsku tarifu.
Sledeci oblik integracija predstavlja zona slobodne trgovine.Njena osnovna karakteristika je u tome sto zemlje clanice integracije u medjusobnoj razmeni ukidaju u celini I reciprocno carine I druge prepreke trgovini,ali prema trecim zemljama primenjuju sopstvenu carinsku zastitu.
Carinska unija kao sledeci moguci oblik regionalne integracije karakteristicna je po tome sto zemlje clanice uspostavljaju zajednicku tarifu I prema trecim zemljama ,cime se otklanjaju problemi koji se mogu javiti u okviru slobodne zone trgovine.
Sledeci visi oblik integracijae je zajednicko trziste.U zajednickom trzistu su integrisana I trzista faktora proizvodnje tj.trziste rada I trziste kapitala.
Najvisi oblik regionalne ekonomske integracije predstavlja ekonomska unija.Pored elemenata carinske unije ,ona sadrzi:monetarnu uniju,koordinalciju nacionalnih ekonomskih I socijalnih politika,spoljne I bezbedonosne politike,jedinstvenu politiku prema trecim zemljama,usaglaseno zakonodavstvo.
Nastankom ovih integracija doslo je do velikih promena u razvoju samih clanica EU,a samim tim I u Srbiji.

STRUKTURNA TRANSFORMACIJA PRIVREDE

Strukturno prilagodjavanje je sastavni deo procesa privrednog razvoja ,I samih integracija,koje u mnogome uticu na razvoj same ekonomske saradnje drzava.Strukturno prilagodjavanje ne karakterise samo nerazvijene zemlje,vec I visoko razvijene trzisne ekonomije.
Kada je o zemljama centralne I istocne Evrope rec, samim tim I Srbije, politika strukturnog prilagodjavanja,pored ozivljavanja rasta I stvaranja trzisnog privrednog sistema mora resavati probleme nezaposlenosti,niskih plata I pogorsanja uslova rada,zatim rastucih nejednakosti u dohotcima I porasta siromastva,kao I pogorsanje usluga socijalnog osiguranja I zastite.
Osnovni cilj politike strukturnog prilagodjavanja privrede Srbije je podsticanje razvoja sektora I grana za koje u zemlji postoje najpovoljniji uslovi za razvoj I koje mogu na bazi raspolozivih faktora proizvodnje dostici najvisi nivo efikasnosti I konkurentnosti na osnovu nizih cena I istovremeno boljeg kvaliteta.Promeni strukture privrede,unapredjenju konkurentnosti I povecanju izvoza znacajno doprinose grane u kojima je doslo do ekspanzije profitno orijentisanih preduzeca koja pod pritiskom konkurencije povecavaju efikasnost.Privreda Srbije treba da ubrza ispunjavanje ovih cinilaca,radi sto bolje ekonomske saradnje sa EU.

POLITIKA AGRARNE PODRSKE I ZASTITE U EU

Osvrt na agrarnu politiku,koja vec nekoliko decenija egzistira I razvija se na prostoru zemalja clanica EU(Evropske unije),ima za cilj da ukaze na resenja sadrzana u dokumentima Zajednice I pokaze da li su I u kojoj meri,takva resenja primenljiva u nasoj stvarnosti.
Za nas je to od sustinskog znacaja,jer predstavljamo podrucje sa agrarnom strukturom koja ne odudara bitnije od agrarne strukture u vecem broju zemalja clanica.Buduci da je podrucje EU nase neposredno okruzenje I nas dosadasnji najznacajniji trgovinski partner,spoznaja pravca razvoja I promena u traznji za agrarnim proizvodima na ovom podrucju,treba da bude vazan kriterijum za proizvodno usmeravanje nase poljoprivrede.

Danas postoje dva stuba Zajednicke poljoprivredne politike Evropske Unije:

-politika cena I trzista,koja regulise ekonomsku stranu poljoprivrede

-strukturna politika,koja selektivnim pristupom podstice promene u strukturi poljoprivrede u savremenim uslovima.

Zajednicka agrarna politika ima svoju cenu I za tu svrhu zajednica je formirala Evropski fond za garancije I usmeravanje.Sredstva fonda se ostvaruju zajednickim ulaganjima zemalja clanica I preko dazbina za uvoz robe iz zemalja van EU. Razmotrena dinamicka kretanja u evropskoj agrarnoj politici predstavljaju I upozorenje kreatorima domace agrarne politike da kod subvencionisanja poljoprivredne proizvidnje imaju u vidu kretanja u Evropskoj uniji.Sa ponovnim uspostavljanjem I ozivljavanjem ekonomskih veza sa EU,za nasu poljoprivredu,nova pravila I odnosi u ovoj grupaciji,svakako bi mogli da predstavljajui nove izazove.

POJAM I INSTITUCIONALNE KARAKTERISTIKE CENTRALNE BANKE

U literaturi, centralna banka se cesto definise kao “banka banaka”.Ovaj atribut centralna banka je dobila zbog toga sto je ona institucija finansijskog sistema koja ima monopol u emitovanju papirnih novcanica I kovanog novca.U cilju ostvarivanja svoje osnovne funkcije –obezbedjenje monetarne stabilnosti,ona se stavlja iznad svih banaka u finansijskom sistemu,obavljajuci funkciju kontrolora njihovog poslovanja.
Pojava centralne banke vezana je za nastanak modernog bankarstva.Prva emisiona banka osnovana je u Svedskoj 1656.godine, ali je centralna banka Engleske,osnovana 1694.godine imala najveci uticaj na razvoj centralnih banaka u ostalim zemljama.

U pogledu organizacije funkcionisanja centralnih banaka,postoje tri osnovna modela:

-u zemljama koje su organizovane kao unitarne drzave,postoji jedna centralna banka

-drugi organizacioni oblik karakteristican je za zemlje federalnog ili konfederalnog uredjenja

-treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.

Treci model organizacije centralne banke karakteristican je za zemlje koje su se udruzile u monetarnu uniju.Zemlje clanice monetarne unije odricu se svog monetarnog suvereniteta,prihvataju jedinstvenu valutu I osnivaju jedinstvenu centralnu banku(supranacionalna banka),koja sprovodi jedinstvenu monetarnu I deviznu politiku za sve clanice unije.Supranacionalna centralna banka funkcionise tako sto u svakoj zemlji clanici monetarne unije postoje njeni ogranci.Primer ovakvog modela organizacije centralne banke je zemlja clanica Evropske unije.
Evropski sistem centrlnih banaka(ESCB)sastavljen je od Evropske centralne banke(ECB) I nacionalnih centralnih banaka(NCB-a),svih zemalja clanica Evropske unije.Osnovni uslov za pristupanje Evropskoj uniji I Evropskoj centralnoj banci je ostvarivanje I odrzanje stabilnosti cena.
Osnovni zadatak Evropske centralne banke je prudencione supervizija kreditnih institucija I stabilizacija finansijskog sistema clanica monetarne unije.Mozemo zakljuciti da izbor organizacione forme centralne banke zavisi od modela administrativnog ustrojstva zemlje.
Centralna banka u nasoj zemlji dozivela je veci broj organizacionih promena.Do pocetka sedamdesetih godina Narodna banka Jugoslavije funkcionisala je kao jedinstvena institucija,da bi 1971.godine donosenjem ustavnih amandmana,a zatim I ustava iz 1974.godine,bila organizovana kao sistem centralne banke.Raspadom Jugoslavije I formiranjem nove Jugoslavije,kao drzavne zajednice dve republike,Srbije I Crne Gore,organizovana je jedinstvena centralna banka.Medjutim,zbog razornog delovanja inflacije 1993.godine,vlada Crne Gore donosi odluku o uvodjenju zasebne monete,nemacke marke(a kasnije euro),koja funkcionise kao sredstvo placanja na njenoj teritoriji.Takodje donosi odluku o formiranju monetarnog odbora I time suspenduje ovlascenja jedinstvene centralne banke Jugoslavije.Nepostojanje jedinstvene valute na celoj teritoriji drzavne zajednice predstavlja specificnost u odnosu na sve poznate modele monetarnog organizovanja.
Nezavisno od organizacionog modela I izbora instrumenata u vodjenju monetarne politike,sve centralne banke imaju jedinstven zadatak.One su zaduzene za obezbedjenje monetarne stabilnosti kao preduslov za uspesan ekonomski razvoj zemlje.

ZAKLJUCAK

Da bi ekonomska saradnja Srbije I EU bila efektnija,moraju se izvrsiti ozbiljne ekonomske reforme,koje zahtevaju veliku odgovornost,kako neposrednih privrednih subjekata,tako I finansijskih institucija,da ucine sve u cilju sto brzeg povratka na evropska,a i svetska robna I finansijska trzista.Glavni uslov za to je svakako reintegracija Srbije u institucionalnu strukturu svetske privrede,imajuci u vidu cinjenicu da danas medjunarodne ekonomske I finansijske organizacije predstavljaju jedan koordinirani sistem institucionalizacije medjunarodnih ekonomskih odnosa.
Razvojno finansiranje privreda pojedinih zemalja usmeravaju I nadziru,u prvom redu Medjunarodni monetarni fond I Svetska banka.Bez reaktiviranja clanskih prava u MMF,Svetskoj banci,Evropskoj banci za obnovu I razvoj,Evropskoj investicionoj banci,Svetskoj trgovinskoj organizaciji,kao preduslov povratka Srbije u medjunarodne finansijske tokove,ni robna razmena,ni drugi oblici njenih medjunarodnih ekonomskih odnosa ne mogu se u znacajnijoj meri razviti.

LITERATURA:

1. Prof.dr Bogdan Ilic;Prof.dr Predrag Jovanovic Gavrilovic; Prof.dr Aleksandar Gracanac “Medjunarodna ekonomija I finansije”, VPS-Cacak,1999.godine

2. Prof.Dragan Stojovic “SR Jugoslavija I medjunarodne finansijske I bankarske institucije” Centar za menadzment, Beograd, 2006.godina

3. Prof.Milica Vujicic “Ekonomika poljoprivrede” Ekonomski fakultet, Kragujevac,2001.godina

4. Prof.dr Dragana Markovic “Monetarne finansije” Ekonomski fakultet, Kragujevac,2003.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD