UGOVORI U MEĐUNARODNOM POSLOVANJU
- UGOVOR O GRAĐENJU -

1. Opste karakteristike

Pojam Ugovora o gradjenju

Ugovor o gradjenju predstavlja takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana – izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu, ili da na takvom zemljistu, odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove, a druga ugovorna strana – narucilac radova se obavezuje da mu za to isplati odredjenu naknadu (cijenu).
Predmet obaveze izvodjaca iz zakljucenog ugovora o gradjenju moze, dakle, biti raznovrstan. Prvo, izgradnja novog gradjevinskog objekta (gradjevine). Drugo, obavljanje odredjenih gradjevinskih radova ili izvrsenje rekonstrukcija na vec postojecem gradjevinskom objektu. Trece, izvrsenje gradjevinskih radova na zemljistu na kojem takvi radovi nijesu bili ranije izvedeni.

Bitni elementi ugovora

Iz zakonske definicije ugovora o gradjenju proizilazi da postoje tri bitna elementa ovog ugovora:predmet ugovora, cijena gradjenja i rok izgradnje. U pravnoj teoriji, medjutim ne postoji jedinstven stav da li se rok gradjenja moze smatrati bitnim elementom ugovora o gradjenju po prirodi posla. Cini se da se sa najvise osnova moze prihvatiti stav da rok gradjenja po pravilu nije bitan element ovog ugovora po prirodi posla, izuzev kad iz izricite izjave volje ugovornih strana ili iz sadrzaja ugovora nesumnjivo proizilazi da ugovorne strane imaju osobiti interes da se gradjevina zavrsi u ugovorenom roku
Za razliku od predmeta ugovora o gradjenju, koji mora da bude u ugovoru jasno odredjen, gradjevinska cijena moze biti ili odredjena ili odrediva. Otuda je i odredjivanje cijene putem tzv. klizne skale sasvim dovoljno i takav se ugovor smatra punovaznim.
Bitni element ugovora o gradjenju po samom zakonu smatra se i pismena forma. Razlozi za to su trojaki. Prvo, slozenost pravnih odnosa; drugo, dugotrajnost pravnih odnosa i trece, po pravilu velika vrijednost pravnog posla. Ipak, pravna teorija i sudska praksa stoje na stanovistu da nedostatak pismene forme ovog ugovora moze biti konvalidiran njegovim izvrsenjem.
Pored bitnih elemenata, ugovor o gradjenju redovno sadrzi i druge elemente: dinamicki plan izgradnje, nacin naplate izvrsenih radova, nadzor nad izvodjenjem radova, ugovornu kazna za docnju, premiju za prevremeno izvrsenje posla, odredjenje garantnih rokova i slicno.

Osobine ugovora i pravna priroda

Ugovor o gradjenju spada u dvostrano obavezne i teretne ugovore, ugovore sa trajnim prestacijama, formalne ugovore, komutativne ugovore. U nasem pravu ugovor o gradjenju spada i u imenovane ugovore, koji se posebno regulisu pod ovim nazivom ili pod nazivom ’’izvodjenje investicionih radova u inostranstvu’’.

Razgranicenje od ugovora o prodaji

Ovo razgranicenje znacajno je posebno iz tri razloga; prvo, prenos rizika kod ovog ugovora vezuje se za prenos (primopredaju) gradjevine (radova), a kod prodaje za predaju stvari: drugo, razlicita je odgovornost za skrivene mane i trece, razliciti su rokovi zastarjelosti, podizanja prigovora i odgovornosti. Za razgranicenje ovih ugovora Zakon o obligacionim odnosima postavlja nekoliko kriterijuma. Prvo, ako ugovorne strane narocito imaju u vidu rad izvodjaca , onda ce se raditi u svakom slucaju o ugovoru o gradjenju. Drugo, ako materijal (bitni dio) za izgradnju obezbjedjuje narucilac onda ce se raditi o ugovoru o gradjenju. Trece, ako zemljiste obezbjedjuje narucilac, bez obzira ko daje materijal radice se o ugovoru o gradjenju. Cetvrto, ako se narudzba narucioca odnosi na individualno odredjenu stvar, bez obzira ko obezbjedjuje materijal i zemljiste, onda se radi o ugovoru o gradjenju, a ako se narudzba odnosi na izgradnju tipiziranog objekta, onda je rijec o prodaji.

Specificnosti zakljucenja ugovora o gradjenju

Rijec je o institutu administrativno pravnog uticaja na zakljucenje ovog ugovora, koji ima svoja dva domena primjene. Prvo, domen administrativno-pravnih obaveza narucioca radova , kao uslova za zakljucenje ovog ugovora. Drugo, domen postupka i nacina zakljucenja ugovora.
Administrativno-pravne obaveze narucioca radova obuhvataju: donosenje odluke o izgradnji objekta, obezbjedjenje finansijskih sredstava i pribavljanje odobrenja za izgradnju. Narucilac radova donosi odluku o izgradnji na nacin predvidjen svojim statutom. Uslov za donosenje ove odluke je prethodno obezbjedjenje finansijskih sredstava za finansiranje izgradnje, cime se obezbjedjuje suzbijanje tzv. nepokrivenih investicija. Najzad, narucilac radova je obavezan da pribavi odobrenje za izgradnju od nadleznog opstinskog organa uprave.
Ustupanje izgradnje gradjevinskih objekata, odnosno izvrsenja odredjenih gradjevinskih radova vrsi se, u skladu sa posebnim republickim zakonima o izgradnji investicionih objekata, javnim nadmetanjem, prikupljanjem ponuda, ili neposrednom pogodbom.
Ukoliko narucilac ne postuje propisani postupak zakljucenja ugovora o gradjenju i ako narucilac radova ne zakljuci ugovor sa najpovoljnijim ponudjacem, u pravnoj teoriji i sudskoj praksi je zauzet stav da je rijec o jednostranoj zabrani upucenoj naruciocu, koja ne utice na nistavnost ugovora , vec samo na administrativnu odgovornost prekrsioca kome je zabrana upucena (privredni prestup). Ako narucilac radova uopste ne zakljuci ugovor o gradjenju nakon sprovedenog postupka ustupanja radova, smatra se da je lice koje je raspisalo licitaciju ili je pristupilo prikupljanju ponuda, preuzelo jednostranu obavezu da zakljuci ugovor sa najpovoljnijim ponudjacem, izuzev ako je tu obavezu u uslovima nadmetanja izricito iskljucilo, te otuda i postoji njegova obaveza da najpovoljnijem ponudjacu naknadi stetu (tzv. negativni ugovorni interes).

Izvori prava

Ugovor o gradjenju regulisan je nizom administrativno-pravnih propisa, koji za nasa razmatranjanja nijesu posebno znacajni, kao i nizom imovinsko-pravnih propisa.Od imovinskih propisa svakako je najznacajniji Zakon o obligacionim odnosima, a pored njega i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Posebno znacajan izvor su Posebne uzanse o gradjenju, koje sadrze sistematizovane poslovne obicaje iz oblasti gradjevinarstva.

2. Obaveze izvodjaca radova

Podjela

Izvodjac radova, kao i narucilac ima i administrativno-pravne i ugovorne obaveze. U administrativne obaveze izvodjaca spadaju: obaveza prijave pocetka radova; obaveza imenovanja rukovodioca gradilista; obaveza vodjenja gradjevinskih knjiga i obaveza obezbjedjenja gradilista. U ugovorne obaveze izvodjaca spadaju: obaveza proucavanja tehnicke dokumentacije, obaveza izvodjenja ugovorenih gradjevinskih radova, obaveza pridrzavanja ugovorenih rokova, obaveza placanja ugovorne kazne, obaveza omogucavanja naruciocu radova da vrsi nadzor, obaveza osiguranja radova, obaveza zastite obustavljenih radova i obaveza obavjestavanja narucioca o vaznijim okolnostima.

Obaveza proucavanja tehnicke dokumentacije

Izvodjac radova, koji prema ugovoru ne obezbjedjuje projektno-tehnicku dokumentaciju, a koja je redovno sastavni dio ugovora, duzan je detaljno istu da prouci i da od narucioca zatrazi blagovremeno objasnjenja o nedovoljno jasnim detaljima. Narucilac radova, duzan je da postupi po zahtjevu izvodjaca i da mu u primjerenom roku da trazena objasnjenja u pismenoj formi.. s druge strane, izvodjac radova nije ovlascen da mijenja projektno-tehnicku dokumentaciju, ali ako uoci odredjene nedostatke duzan je da o tome upozori narucioca, a u tezim slucajevima moze i da obustavi radove.

Obaveza izvodjenja ugovorenih gradjevinskih radova

Izvodjac radova duzan je da izvede ugovorene radove (pripremne, glavne i zavrsne) u svemu prema projektnoj dokumentaciji. Izvodjac radova duzan je da izvede i viskove radova, koji se takodje smatraju ugovorenim radovima. Za svako odstupanje od projekta gradjenja, izvodjac mora da ima pismenu saglasnost narucioca radova. Izuzetno, izvodjac ne mora da ima prethodnu pismenu saglasnost narucioca kada je rijec o tzv. nepredvidivim radovima, ali samo onda ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogucnosti da pribavi tu saglasnost. Izvodjac radova duzan je u svakom slucaju da obavijesti narucioca o nepredvidjenim radovima i preduzetim mjerama i ima uvijek pravo na pravicnu naknadu za ove radove.
Izvodjac radova duzan je da izvede gradjevinske radove u svemu prema pravilima gradjevinske struke( ’’paznja dobrog strucnjaka’’).
Izvodjac radova nije duzan jedino da izvede tzv. naknadne radove, tj. radove koji nijesu ugovoreni i nijesu nuzni za ispunjenje ugovora. Ako, medjutim, narucilac zeli izvodjenje i naknadnih radova , duzan je da ih prvo ponudi na izvodjenje izvodjacu.

Obaveza pridrzavanja ugovorenih rokova

Izvodjac radova duzan je ugovorene radove, odnosno ugovorenu gradjevinu zavrsiti u ugovorenom roku. Ako nije drugacije ugovoreno, rok za izvodjenje radova tece od uvodjenja izvodjaca u posao. Ako izvodjac radova ne zapocne radove u ugovorenom roku, odnosno odmah po uvodjenju u posao, a to ne ucini ni u naknadno ostavljenom roku, narucilac moze da raskine ugovor i da zahtijeva naknadu stete. S druge strane ako je izvodjac i zapoceo izvodjenje radova na vrijeme, ali po dinamici izvodjenja radova postoji opravdana sumnja da ce radovi biti zavrseni na vrijeme, narucilac moze da zahtijeva od izvodjaca da preduzme odredjene mjere za ubrzanje radova.
Izvodjac radova ima pravo da u odredjeni slucajevima zahtijeva produzenje roka za izvodjenje radova. Prvo, u slucaju nastupa odredjenih promijenjenih okolnosti. Drugo, kad zbog neispunjenja obaveza narucioca ne moze uredno da izvrsava svoje obaveze. Trece, zbog odstupanja od predmeta ugovora.
Kad je rijec o promijenjenim okolnostima kao osnovu produzenja roka izvodjenja radova , potrebno je da su one nastupile do nastupanja docnje izvodjaca radova. Izuzetno, medjutim, izvodjac moze da zahtijeva produzenje roka za izvodjenje radova ako su u pitanju promijenjene okolnosti koje bi nastupile i da su radovi izvedeni u predvidjenom roku.
Izvodjac radova koji u ugovorenom ili produzenom roku ne zavrsi ugovorene radove pada u duznicku docnju, na koju se u nacelu primijenjuju opsta pavila o ovoj docnji. Ipak, raskid ugovora o gradjenju izuzetna je pojava, vec se najcesce primijenjuje sankcija ugovaranja ugovorne kazne. S druge strane, nijedan ugovor, pa ni ugovor o gradjenju, ne moze da bude raskinut zbog neznatnog neispunjenja obaveze.

Obaveza placanja ugovorne kazne

U slucaju docnje izvodjaca radova sa izvrsenjem svoje osnovne ugovorne obaveze redovno se u ugovorima o gradjenju ugovara placanje ugovorne kazne. Prema posebnim uzansama o gradjenju ugovorna kazna moze iznositi jedan promil od ukupne ugovorene cijene radova za svaki dan zakasnjenja, s tim sto njen iznos ne moze preci 5% od ukupne cijene radova.
Ugovorna kazna se obracunava do primopredaje objekta. Ako je narucilac zapoceo koriscenje objekta ili dijela objekta i prije primoprdaje, ugovorna kazna obracunava se do pocetka koriscenja.
Zahtjev za placanje ugovorne kazne narucilac moze istaci i nakon primopredaje objekta, ali najkasnije do zavrsetka konacnog obracuna. Narucilac ima pravo da zahtijeva ugovornu kaznu i onda kada nije pretrpio nikakvu stetu, ali samo ako je izvodjac odgovoran sto je doslo do neispunjenja ili neurednog ispunjenja ugovorne obaveze.Ako je narucilac pretrpio i vecu stetu od ugovorene ugovorne kazne, onda moze zahtijevati i tu stetu, pod uslovom da je dokaze. S druge strane, izvodjac moze da zahtijeva smanjenje ugovorne kazne ako nadje da je ona nesrazmjerno visoka s obzirom na vrijednost i znacaj predmeta obaveze.
Anglosaksonska pravna praksa, za potrebe ugovorne kazne, poznaje dva instituta: institut ’’penalty’’(koji odgovara nasem poimanju ugovorne kazne) i institut ’’liquidated damages’’ (koji predstavlja unaprijed dogovoren iznos stete izmedju ugovornih strana).
Prema pravilima (UNCITRAL,1983) povjerilac nema pravo da zahtijeva naknadu stete za dio koji je pokriven ugovorenom sumom, ali ima pravo da zahtijeva naknadu ’’za dio stete koji nije pokriven ugovorenom sumom ukoliko steta znatno prevazilazi ugovorenu sumu’’. Takodje je predvidjeno da ’’ni arbitraza ni sud ne mogu smanjiti ugovorenu sumu, izuzev ako je ugovorena suma u znatnoj nesrazmjeri sa stetom koju je pretrpio povjerilac’’.

Obaveza omogucavanja naruciocu da vrsi nadzor

Izvodjac je duzan da omoguci naruciocu vrsenje strucnog nadzora nad izvodjenjem radova, radi kontrole njihovog urednog izvodjenja, narocito u pogledu vrsta, kolicina i kvaliteta radova, materijala, opreme i predvidjenih rokova. Izvodjac je obavezan da postupi po svim zahtjevima narucioca podnesenim u vezi sa vrsenjem strucnog nadzora.

Obaveza osiguranja radova

Ugovorom o gradjenju redovno se predvidja obaveza izvodjaca da osigura radove, materijal i opremu za ugradjivanje od uobicajenih rizika do njihove pune vrijednosti. Redovno se ovakvim osiguranjem obuhvata i rizik odgovornosti izvodjaca za stete prouzrokovane izvodjenjem radova trecem licu.

Obaveza zastite obustavljenih radova

Izvodjac ima pravo da privremeno obustavi izvodjenje radova, ako je zbog postupka narucioca sprijecen da izvodi radove ili mu je zbog toga izvodjenje radova znatno otezano. U tom slucaju izvodjac je duzan da zastiti vec izvedene radove od propadanja preduzimanjem samo nuznih mjera zastite. Izvodjac ima pravo na naknadu opravdanih troskova zastite obustavljenih radova, kao i pravo na naknadu pretrpljene stete.

Obaveza obavjestavanja narucioca

Izvodjac radova duzan je da izvjestava narucioca o svim vaznijim okolnostima toka izvrsenja ugovora. Ovo obavjestavanje vrsi se redovno u pismenoj formi (dokazna forma). Neudovoljavanje ovoj obavezi moze da vodi obavezi izvodjaca da naknadi stetu naruciocu, koja je prouzrokovana propustanjem takvog obavjestenja.

3. Obaveze naručioca radova

Obaveza obezbedjenja projektno-tehničke dokumentacije

Naručilac radova je obavezan, na osnovu ugovora, da obezbedi i preda blagovremeno izvodjaču svu projektno-tehničku dokumentaciju, sa svim grafičkim, računskim i opisnim prilozima, potrebnim za izvodjenje radova koji su predmet ugovora. Ako naručilac radova, kao gospodar posla, tokom izvodjenja radova, menja projektno-tehničku dokumentaciju dužan je takodje crteže i proračune izvrenih radova i dopuna da preda izvodjaču.

Obaveza uvodjenja izvodjača u posao

Uvodjenje izvodjača u posao obuhvata naročito: predaju gradilišta, predaju tehničke dokumentacije za izvodjenje radova u dovoljnom broju primjeraka, predaju odobrenja za izgradnju, kao i pružanje okaza o obezbedjenim finansijskim sredstvima. Izvodjač se uvodi u posao u roku predvidjenim ugovorom. Docnja sa uvodjenjem izvodjača u posao radja obevezu na naknadu štete, a ako ne bi bilo izvršeno uvodjenje u posao ni u naknadnom roku, izvodjač može da raskine ugovor.

Obaveze vršenja stručnog nadzora

Vršenje stručnog nadzora nad izvodjačem radova redovno je pravo naručioca radova, a ne i njegova obaveza. Izuzetno, medjutim, samim ugovorom o gradjenju ili posebnim propisima ovo može biti odredjeno i kao obaveza naručioca radova.

Obaveze plaćanja cijene

Osnovna obaveza naručioca radova koja stoji kao pandan osnovnoj obavezi izvodjača radova da izvrši ugovorene radove ili izgradi odredjeni gradjevinski objekat je obaveza plaćanja cene gradjenja.
Cena gradjenja može da bude utvrdjena kao cena za jedinicu mere radova koji su predmet ugovora jedinična cena , kao cena za ceo objekat, deo objekta ili odredjenih radova – ukupna, paušalna cena ili kao cena po metodu ''Cost plus...%'' - troškovi gradjenja plus ugovoreni procenat zarade. Ugovorena cena gradjenja može se promeniti po raznim osnovama.
Prvo, cena gradjenja može se promeniti zbog izmena predmeta ugovora, s tim što je ova promena zavisna od vrste ugovorene cene gradjenja. Ako je ugovorena jedinična cena, budući da ona pokriva viškove i manjkove radova koji ne prelaze 10% od ugovorenih količina radova, onda se ova cena može promeniti ako viškovi i manjkovi radova prelaze ovaj procenat tolerancije. Ako je ugovorena, pak, paušalna cena, budući da ona pokriva sve viškove i manjkove radova, kao i nepredvidjene radove za koje je izvodjač u vreme zaključenja ugovora znao ili je morao znati da se moraju izvesti /ovi radovi se po logici stvari i ne mogu pojaviti ko jedinične cene/, onda se ova cena može promeniti samo kad su u pitanju nepredvidjeni radovi za koje izvodjač u trenutku zaključenja ugovora nije znao ili nije morao znati da se moraju izvesti. Ni jedinična ni paušalna cena, medjutim, ne pokrivaju cenu naknadnih radova, tj. radova koji nijesu ugovoreni i nisu nužni za ispunjenje ugovora, ali naručilac zahteva da se izvedu. Otuda se cena naknadnih radova odredjuje posebnim ugovorom o izvodjenju naknadnih radova.
Drugo, upotrebljeni kvalitet materijala može uticati takodje na izmenu ugovorene cene gradjenja. Ako je bez saglasnosti naručioca upotrebljen bolji materijal od ugovorenog, cena raova se može izmeniti uz saglasnost naručioca. Ako je,pak, bez saglasnosti naručioca izvodjač odstupio od tehničke dokumentacije i upotrebio materijal lošiji po kvalitetu, naručilac koji je i pored toga primio izvedene radove ima takodje pravo na srazmerno sniženje cene. Isto pravo ima naručilac ako je izvodjač upotrebio nepropisno materijal lošijeg kvaliteta, što je vodilo neestetskom izgledu objekta, odnosno izvedenih radova.
Treće, ugovorena cena gradjenja može se promeniti ako do docnje izvodjača sa izvodjenjem radova /izuzetno po Posebnim uzansama o gradjenju u slučaju uslova za izvodjenje radova u zemlji ili vodi, koji nisu predvidjeni tehničkom dokumentacijom, i ako nastupe za vreme docnje, jer bi nastupili i da je ugovorena obaveza ispunjena u predvidjenom roku/ dodje usled promenjenih okolnosti. Pod promenjenim oklnostima podrazumevaju se vanredni dogadjaji koji se u vreme zaključenja ugovora nisu mogli predvideti, a čije se nastupanje nije moglo izbeći niti njihovo dejstvo tokloniti. Promenjenim okolnostima u gradjevinarstvu smatraju se naročito: mere utvrdjene aktima nadležnih organa /zabrana uvoza i sl./; promene cena materijala i usluga trećih lica na tržištu; promena troškova života i uslova za izvodjenje radova u zemlji ili vodi, koji nisu predvidjeni tehničkom dokumentacijom.
Izmena ugovorene cene gradjenja ne zavisi do modaliteta ugovorene cene, već samo od toga da li je ugovorena cena gradjenja kao fiksna /nepromenljiva/ ili kao promenljiva . Zakon o obligacionim kao i Posebne uzanse o gradjenu, prihvataju , naime, stav da se i jedna i druga kategorija cena gradjenja može menjati, s tim da je procentualni rizik koji mora snositi izvodjač radova kod ugovorene fiksne cene nešto viši / povećanje cene radova po osnovu promenjenih okolnosti za više od 10 % od rizika koji izvodjač radova mora snositi kod ugovorene promenljive cene /izmedju dva i pet proceneta/.
Vreme i način plaćanja cene gradjenja reguliše se ugovorom: odjednom, u ratama, pre početka gradjenja, tokom grtadjenja, nakon završetka gradjenja. Ako se plaćanje vrši sukcesivno, prema obimu izvedenih radova u odredjenom vremenskom periodu, tada se cena gradjenja plaća tehničkom tzv. »gradjevinskih situacija«. Izvodjač radova sastavlja privremene situacije na osnovu podataka na osnovu podataka o izvedenim radovima iz gradjevinske knjige za jedan mjesec, što overava nadzorni organ naručioca na graddilištu, a nakon toga vrši se njihova naplata od naručioca. Pošto privremene situacije predstavljaju akontativnu isplatu, to izvodjač radova po završetku radova i izvršenoj primopredaji sastavlja tzv. konačnu situaciju kojom obračunava neplaćene iznose po privremenim situacijama.
Naručilac radova može da ospori privremene situacije u pogledu cene, količine i vrste izvedenih radova, s tim što je i tada dužan da plati u ugovorenom ili propisanom roku /osam dana od prijema privremene situacije, a 15 dana od prijema okončane situacije/ nesporni iznos. Nesporne iznose koji su pravlno izračunati naručilac mora da plati čak i ako nije overio situaciju.
Naučilac radova ima pravo i da zadrži odredjeni dio cene za otklanjanje nedostataka, utvrdjenih prilikom primopredaje radova i to u srazmeri sa utvrdjenim nedostacima. Zadržani deo cene naručilac može upotrebiti za otklanjanje nedostataka na izvedenim radovima, ako ih sam izvodjač ne otkloni u primerenom roku. Ako izvodjač otkloni utvrdjene nedostatke zadržani iznos mu se vraća, a ako ne otkloni vraća mu se neutrošeni iznos za otklanjanje nedostatka.

Obaveza plaćanja avansa

Ugovorom o gradjenju može biti predvidjena obaveza naručioca da plati odredjeni avans izvodjaču. Ako je ugovoreno plaćanje avansa, a nije ugovoren rok plaćanja, avans se plaća pre početka izvodjenja radova. Posebnim uzansama o gradjenju predvidjeno je da se primljeni avans vraća naručiocu sukcesivno i srazmerno primljenom avansu i vrednosti ugovorenih i neizvršnih radova i to kad novčani iznos ispostavljenih privremenih situacija dostigne visinu od 50% od ugovorene cene. Ugovorom o gradjenju, medjutim, može biti ugovoreno i da se primljeni avans uračunava u cenu gradjenja.

4. Primopredaja gradjevinskih radova

Tehnički pregled i odobrenje za upotrebu

Po završetku gradjevinskog objekta, odnosno po završetku gradjevinskih radova, a pre primopredaje izedju ugovornih strana, vrši se prvo tehnički pregled od strane organa uprave / gradjevinska inspekcija/. Tehničkim pregledom objekta, odnosno radova utvrdjuje se njihova podobnost za upotrebu prema predvidjenoj nameni. Ovim pregledom u slučaju konstatovanih manjih nedostataka izvodjaču može biti naloženo da ih u ostavljenom pimerenom roku otkloni, a u slučaju većih nedostataka koji utiču na bezbednost može biti i naloženo i rušenje izgradjenog objekta i njegovo uklanjanje. Po otklanjanju utvrdjenih nedostataka ili u slučaju da nedostaci nisu utvrdjeni izdaje se odobrenje za upotrebu objekta. Tek po zav ršetku ove faze, koja se odvija nezavisno od volje ugovornih strana /još jedno administrativno-pravno obeležje ovog ugovora/ može se pristupiti primopredaji gradjevine izmedju ugovornih strana.

Primopredaja

Konačni obračun

Nakon izvršene primopredaje sprovodi se konačni obračun cene radova, s tim što se on mora završiti u roku od 60 dana od primopredaje. Konačnim obračunom raspravljaju se odnosi izmedju ugovornih strana i utvrdjuje izvršenje njihovih medjusobnih prava i obaveza iz ugovora. Konačni obračun vrši se zapisnički od strane obeju ugovornih strana, ali kao i u slučaju primopredaje, u slučaju neopravdanog odbijanja jedne ugovorne strane da učestvuje u ovom postupku, konačni obračun može da sastavi i samo jedna ugovorna strana i da ga dostavi drugoj strani, koja ga može osporiti, a ako ga ne ospori, konačni obračun obavezuje oba ugovarača. Konačnim obračunom obuhvataju se svi radovi izvedeni na osnovu ugovora, uključujući i nepredvidjene i naknadne radove koje je izvodjač bio dužan ili ovlašćen da izvede, bez obzira da li su radovi bili obuhvaćeni privremenim situacijama.

5. Odgovornost izvodjača za nedostatke gradjevine i radova

Odgovornost izvodjača u toku izvodjenja radova

Odgovornost izvodjača u toku izvodjenja radova je višestruka: prvo, odgovornost u pogledu načina izvodjenja radova, drugo, odgovornost u pogledu poštovanja rokova, treće, odgovornost u pogledu materijala i opreme, četvrto, odgovornost za greške u projektu i,peto, odgovornost za mane zemljišta.
Izvodjač radova dužan je da izvodi gradjevinske radove prema pravilima svoje struke, pri čemu mora da poštuje ugovor i projekt, koji je obezbedio naručilac. U osnovi isti princip važi i za odgovornost izvodjača za mane zemljišta. Izvodjač je odgovoran za ugradjivanje u gradjevinski objekat materijala i opreme, bez obzira da li ih nabavlja on ili naručilac, koji odgovaraju propisanom ili ugovorenom kvalitetu. Ako je potrebno, izvodjač je dužan i da izvrši odgovarajuće ispitivanje materijala i opreme koji su predvidjeni tehničkom dokumentacijom, kao i materijala i opreme koje je naručilac nabavio ili izabrao i da upozori naručioca na utvrdjene ili uočene neostatke. Takve materijale i opremu izvodjač može ugradjivati samo ako naručilac, i pored upozorenja na njihove nedostatke, to zahteva, pod uslovom da to ne ugrožava stabilnost objekta, živote ljudi, susedne objekte, saobraćaj i okolinu, što ga oslobadja i odgovornosti.

Odgovornost izvodjača posle primopredaje – pravna priroda

Postoje tri stanovišta. Prvo da je reč o ugovornoj odgovornosti, te izvodjač i dalje odgovara za skrivene mane, a oslobdja se odovornosti za vidljive mane.Drugo, da je reč o deliktnoj odgovornosti, ako se utvrdi prevara izvodjača /izjava da objekt nema nikakvih nedostataka ili prećutkivanje nemanja nedostataka/, treće, da je reč o garanciji izvodjača za solidnost objekta i kvalitet radova u propisanim ili ugovorenim garantnim rokovima.
Odgovornost izvodjača za kvalitet izvedenih radova, nakon primopredaje, višestruko je uslovljena. Prvo, potrebno je da se radi o skrivenim manama koje se nijesu mogle primetiti prilikom primopredaje ili vidljivim manama za koje je izvodjač znao, a nije ih pokazao naručiocu /što mora dokazati naručilac/. Drugo, potrebno je da naručilac obavesti izvodjača o pokazanom nedostatku što pre, a najkasnije u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja. Treće, potrebno je da se nedostatak pojavi najkasnije u roku od dve godine od dana primopredaje.Četvrto, ako naručilac ostvaruje pravo po osnovu odgovornosti za nedostatke gradjevine sudskim putem, potrebno je da podnese tužbu najkasnije godinu dana od učinjenog obaveštenja.

Odgovornost izvodjača posle primopredaje za solidnost grajevine

Izvodjač odgovara za nedostatke u izradi koji se tiču njene solidnosti, ukoliko se ovi nedostaci pojave u roku od deset godina od primopredaje. Reč je o pretpostavljenoj odgovornosti, što značajno ublažuje oštricu spora da li je obaveza izvodjača obaveza rezultata ili obaveza sredstava. Pod nedostacima u izradi gradjevine koji se tiču njene solidnosti treba podrazumevati one nedostatke koji se odnose na stabilnost i sigurnost gradjevina.

6. Odgovornost projektanta za nedostatke gradjevine

Pravna priroda

Kod klasicnog ugovora o gradjenju narucilac sklapa odvojeni ugovor sa projektantom cija pravna priroda zavisi od toga sta je predmet obaveze projektanta .Ako je predmet obaveze projektanta samo izrada projekta, onda projektant odgovara samo za svoje radnje, i tada je rijec o ugovoru o delu .Ako je, ipak, predmet obaveze projektanta i izrada projekta i nadzor nad izvodjenjem radova, upravljanje radovima i slicno, onda projektant, kao i izvodjac, moze odgovarati i za svoje radnje, i za radnje izvodjaca, i tada je rijec o ugovoru o delu i ugovoru o punomocstvu. Narucilac moze angazovati posebno lice za strucni nadzor nad izvodjenjem radova i upravljanje radovima.

Odgovornost projektanta za greske u projektu

Projektant je duzan da uradi projekt u svemu prema pravilima struke, te otuda odgovara za sve greske u projektu koje su rezultat nepostovanja pravila struke. Ako su nedostaci gradjevine u uzrocnoj vezi sa nedostacima projekta, onda projektant odgovara i za te nedostatke u meri svoje krivice.

Odgovornost projektanta za vrsenje nadzora

Projektant koji je istovremeno i nadzorni organ narucioca odgovara i za vlastite greske kao i za mane zemljista koje uticu na solidnost gradjevina, a prouzrokovane su krivicom drugog lica i krivicom projektanta. Projektant zaduzen za nadzor odgovoran je i za nesolidnost gradjevine i njene kvalitativne mane, ako su one posledica propusta u vrsenju nadzora .

Solidarna odgovornost izvodjaca i projektanta

Kada su za stetu odgovorni i izvodjac i projektant, odgovornost svakog od njih se odredjuje prema velicini njegove krivice.Kada se pak ne mogu utvrditi udjeli u nastanku stete izvodjaca i projektanta, njihova odgovornost treba da bude solidarna. Ako izvodjac ili projektant obestete narucioca u potpunosti po osnovu solidarne odgovornosti, imaju pravo na regres prema drugom za polovinu isplacenog iznosa.

7. Ostala pravila o odgovornosti

Prava narucioca

Narucilac radova ima sledeca prava po osnovu odgovornosti izvodjaca za nedostatke gradjevine:
- pravo da zahtijeva otklanjanje mana u primjerenom roku;
- pravo da sam izvrsi otklanjanje nedostataka, na racun izvodjaca, ako to ne ucini izvodjac;
- pravo da zahtijeva snizenje cijene;
- pravo da raskine ugovor [ako se radi o bitnim ili neotklonjivim nedostacima] ;
Narucilac ima jos i pravo na naknadu prouzrokovane stete.

Lica prema kojima izvodjac odgovara

Za nedostatke i solidnost gradjevine izvodjac odgovara u prvom redu drugoj ugovornoj strani - naruciocu radova.Prava narucioca po ovom osnovu, medjutim, prelaze po samom, zakonu na pribavioca gradjevine ili njenog djela [docnijeg sticaoca]. Prava docnijeg sticaoca nijesu originalna, vec on ulazi u prava narucioca, te otuda za njega ne teku ni novi rokovi za obavjestenje izvodjaca o nedostacima i za tuzbu, vec im se uracunava rok prethodnika [krajnji rok za obavjestenje o nedostacima gradjevina je mjesec dana, a za nesolidnost gradjevine sest mjeseci od otkrivanja].

Imperativnost normi o odgovornosti izvodjaca i projektanta

Propisana odgovornost izvodjaca i projektanta je imperativne prirode.Ova imperativnost, medjutim, ustanovljena je u interesu narucioca, te su moguca ugovaranja koja su u njegovom interesu[produzenje duzine trajanja propisanih garantnih rokova], ali ne i ugovaranja koja su u interesu izvodjaca ili projektanta[oslobadjanje od odgovornosti za obicnu nepaznju].

8. Odgovornost za stetu trecim licima

Subjekt odgovornosti

9. Posebne vrste ugovora o gradjenju

Sistem zakljucenja odvojenih ugovora

Kod slozenijih i vrjednih grdjevinskih radova, narucilac moze pribjeci zakljucenju odvojenih ugovora sa razlicitim licima u cilju realizacije donijete investicione odluke. Narucilac, tako moze da zakljuci:
- ugovor o projektovanju [premet: izrada projekta];
- ugovor o gradjenju [predmet: izgradnja objekta po uradjenom projektu];
- ugovor o isporuci opreme [predmet: kupovina opreme sa prelaskom rizika na narucioca u zavisnosti od ugovorene transportne klauzule];
- ugovor o montazi i demontazi [predmet: izvrsenje odredjenog dijela montaze i demontaze kupljene opreme u izgradnji objekta];
- ugovor o nadzoru [predmet: strucni nadzor nad izgradnjom objekta/radova, upravljanje i vodjenje/koordinacija radova];
- ugovor o djelu [predmet; obuka kadrova za rukovanje izgradjenim objektom] i slicno

Sistem zakljucenja skupnog ugovora

Ugovor "kljuc u ruke"- Posto zakljucenje odvojenih ugovora za izgradnju odredjenog gradjevinskog objekta naruciocu pricinjava posebne teskoce i vece rizike, posebno zbog potrebe koordinacije vise ucesnika u poslu i zbog snosenja rizika kod investicione opreme prema pravilima ugovora o prodaji a ne ugovora o gradjenju, to narucilac radova pribjegava zakljucenju jednog skupnog ugovora sa jednim izvodjacem. Ovaj ugovor nosi razlicita terminoloska oznacenja, ali dominira oznaka ugovor "kljuc u ruke" .Ovaj ugovor moze da ima razlicite modalitete .Osnovna odlika svih modaliteta ovog ugovora je preuzimanje od jednog izvodjaca obaveze da izvrsi skupa sve radove neophodne za izgradnju i upotrebu odredjenog cjelovitog gradjevinskog objekta. Predmet obaveze izvodjaca radova kod ovog ugovora moze da bude i strucni nadzor nad izvodjenjem radova.
Kod ugovora "kljuc u ruke" izvodjac moze da preuzima i vece obaveze od standarnih modaliteta ovog ugovora, ali i manje.
U prvom slucaju, izvodjac moze da preuzima obavezu nadzora nad izgradjenim objektom i da pruza tehnicku pomoc naruciocu sve dok taj objekt ne postigne odredjeneproizvodne rezultate -ugovor "proizvod u ruke".
Izvodjac moze preuzeti i obavezu otkupa proizvoda izgradjenog objekta ili obavezu obezbjedjenja njihove prodaje - ugovori sa "garantovanim trzistem". U drugom slucaju, buduci da je ovaj modalitet ugovora skuplji za narucioca, cest je slucaj, narocito u zemljama u razvoju, da narucilac ucestvuje u gradjenju objekta tako sto obezbjedjuje radnu snagu za montiranje opreme, za stavljanje objekta u probni pogon itd - ugovor "polukljuc u ruke".
Ako se zakljuci ugovor "kljuc u ruke ", prema Zakonu o obligacionim odnosima, ugovorena cijena obuhvata i vrijednost svih nepredvidjenih radova, kao i viskova radova, a iskljucen je i uticaj manjih radova na ugovorenu cijenu.

Ugovori o kolsalting izenjeringu [" cisti inzenjering '']

Ovaj ugovor je djelimicno regulisan Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju. Predmet ovog ugovora je obavljanje odredjenih usluga intelektualnog karaktera, kao sto su davanje ideja, izrada studija [tehnickih, ekonomskih, ita.], pruzanje savjeta i strucne pomoci u toku izgradnje i u radovima na izgradjenom objektu , strucno-tehnicki nadzor nad izvodjenjem radova i nad izgradnjom gradjevinskog objekta, koordinacija svih ucesnika u izgradnji objekta. Djelatnost inzenjeringa se ne sastoji u neposrednom izvodjenju grdjevinskih radova i u nabavci investicione opreme, vec se u ovoj fazi ostvarenja cijelog poduhvata svodi na upravljanje, savjetovanje i nadzor nad radovima, itd.
Djelatnost inzenjeringa ne mora biti samo predmet samostalnog ugovora, vec se moze ugovoriti kao sporedna obaveza u nekom drugom ugovoru uz osnovni predmet tog ugovora.Djelatnost inzenjeringa moze biti u cjelosti utopljena u drugim ugovornim obavezama nekog drugog pravnog posla, bez samostalnog iskazivanja. U ovom slucaju iz ugovora je vidljiv samo glavni predmet, koji se sastoji u odredjenom konacnom rezultatu, bez obzira na nacin kako se do njega dolazi.
Osnovna prava konsalting organizacije su:
- pravo na dobijanje podataka,
- pravo na angazovanje drugih strucnjaka za posao,
- pravo na izmjenu projekta i radova,
- autorsko pravo nad projektom i dokumentacijom i
- pravo na nagradu.
Osnovne obaveze konsalting organizacije su:
- obaveza postupanja po pravilima struke,
- obaveza stalne saradnje sa naruciocem posala i
- obaveza cuvanja povjerljivih podataka.
Odgovornost konsalting organizacije se redovno ugovornim klauzulama ogranicava iznosom nagrade [naknade] ugovorene za obavljanje ugovorenih usluga.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD