SINDROMI USLOVLJENI ANTIPSIHOTICIMA I ANTIDEPRESIVIMA

1. Sporedna antidopaminergična dejstva

Ovaj sindrom nastaje kao posledica vezivanja antipsihotika za dopaminske receptore u nigrostrijatnom dopaminskom putu i manifestuju se kao ekstrapiramidni nuzefekti u koji spadaju: distonija, akatizija, parkinsonizam, tardivna (kasna) diskinezija i maligni neuroleptički sindrom. U koliko je izraženiji uticaj antipsihotika na povećano lučenje prolaktina tada se neželjenja dejstva ispoljavaju kao: galaktoreja, ginekomastija, menstrualna i seksualna disfunkcija. Ovi simptomi su korektno opisani u svim raspoloživim udžbenicima iz psihijatrije, psihofarmakoterapije i ili u priručnicima iz urgentne psihijatrije. U poslednje vreme u literaturi se navodi pojava ovih simptoma, odnosno sindroma i kod primene antipsihotika novije generacije iz grupe tzv."atipičnih" antipsihotika. Pojam atipičan antipsihotik sve manje ima stručno i kliničko opravdanje, jer se zapravo radi o antipsihotičnim lekovima koji su relativno solidnu efikasnost sve više pokazuju i brojne neželjene pojave u koje spadaju napred navedeni neki simptomi. Na osnovu brojnih iskustava i raspoložive literature može se izvesti opšti zaključak za sve navedene simptome i sindrome koji su posledica primene antipsihotika, da je najbolji lek njihova prevencija. Ona se ispoljava u stalnom preispitivanju potrebe za antipsihoticima, u stalnoj opservaciji pacijenata i registraciji prvih simptoma bilo kog navedenog sindroma iz ove podgrupe,kao i u izbegavanju kad je to moguće upotrebe antiholinergika kao i antipsihotika sa večom sposobnošću za holinergičke receptore. Ovo posebno važi kada je u pitanju tardivna diskinezija. U etiologiji psudoparkinsonizma (koga karakteriše akinezija, tremor i rigiditet) mogu da učestvuju i brojni drugi lekovi i PAS sem antipsihotične terapije. Ovde navodimo više različitih grupa medikamenata: amoxapin, bromokriptin, bupropion, clozapim, zloupotreba kokaina, dexamfetamin, donepezil, fluoxetin i njegov apstinencijalni sindrom, dugotrajni tretam litijumom, MAOIs, predoziranost olanzapinom, paroksetin, prochlorperazin, risperidon, sertalin, sertalin sa oxycodonom, SSRIs kod 2%o pacijenata, trazodon, triciklici, carbamazepin, lamotrigrin, valproat, fenoprofen, flurbiprofen, ibuprofen, indometacin, mefenamična kiselina, nabilon, pethidin i drugi opoidi, sulinadak, aminodaron, b)akazija (nekontrolisani nemir pacijenta, koji je u stalnom pokretu, uz osećanje unutrašnje napetost i slično, može da se javi od 6 do 6o dana od uvodjenja leka). Sem brojnih antipsihotika u javljanju akatizije mogu da učestvuju i mnogi drugi lekovi: alimenazin, alprozalam, amoxapsin, trifluperazin, haloperidol, chlorpromazin, tiodidazin, buspiron, citalopram, clozapin sa 6% incidencije, fluoxetin, fluoxamin, imipramin, litium, lorazepam, mianserin, mirtrazepam, olanzapin, paroxetin, prochlorperazin, promazin, risperidon sam ili u kombinaciji sa levopromazinom, sertralin, triciklici, venlafaxin kod naglog prekida, zucolopenthixol, diltiazem, alfa interferon, levodopa, apstinencijalni sindrom na melotonin, metoclopiramid, ondesteron, prochlorperazin i verapamil.

2. Distonija

Simptomi se javljajuaju prvih dana po aplikaciji antipsihotika, najčešće unutar prva 72 sata. Karakteriše se nevoljnim amnormalnim pokretima poprečnoprugastih mišića nastalih kao rezultat poremećenog tonusa. One mogu biti fokalne, kada zahvataju samo pojedine delove tela, i segmentalne kada su zahvaćeni veći delovi tela). U javljanju distonija učestvuje veliki broj različitih lekova: amoxapin, benzatropin, bupropion, buspiron, carbamazepin, clozapin naročito kod njegovog naglog prekida.apst.sindrom na kokain ili njegovu zloupotrebu, disulfiram, fluoxetin, flupentoxiol decanoat, loxapin, midazolam, mirtrazepam, olanazepam, paroxetin, phenelizin, prochlorperazin, risperidon, sertalin, tiagabin, triciklici, venlafaxin, zuclopenthixol, alimermazin,amidaron, azapropazon, diphenhydramin, domperidon, ergotamin, indometacin, metoclopramid, nifedipin, penicillamin, prochlorperazin, promerthazin, propofol, propranololsumatriptin i verapamil.

3. Diskinezija uključujući i tardivnu diskineziju

Kinička slika diskinezija i tardivne diskinezije veoma je bogata i u glavnom se odnosi na musulaturu tri sistema: buko-lingvo-mastikatornu, orofacijalnu i horeoatetozne pokrete trupa i udova. Najčešći su sledeći simptomi: tikovi, grimase, blefarospazam, treptanje, podrhtavanje gornje usne, pućenje, pokteti slični sisanju, lateralni pokreti vilice, imaginarno žvakanje, lateralni pokreti jezika, retrokolis, tortikolis, brojanje prstiju i pokreti kao da se broji novac, pokreti ramena i kuka, atetoidni pokreti udova, cupkanje u mestu, fleksije u zglobovima, poremećaji ravnoteže uz vidno zanošenje. Siptomatologija je veoma bogata, ali se retko javlja kompletna kod istog pacijenta. S obzirom da je tardivna diskinezija veoma opasna komplikacija neuroleptičke terapije, potrebno je stalno opserviranje i registrovanje prvih simptoma, kako bi se odmah terapijski reagovalo). Ovde se uključuje veliki broj delova koji mogu usloviti sindrom diskinezije: amoxapin, benztropin, bupropion, buspiron, clomipramin, clozapim i njegovo naglo obustavljanje, donepenzil, doxepin, diphenhydramin, fluoxetin, fluoxamin, fluoxetin sa manjim dozama neuroleptika, flupentixol, gabapeptin, haloperidol u mnogim slućajevima, litium, loxapin, metocloppramid, olanazapin, phenitoin,pimozid sa 35% incidencije, quitiapin, risperidon, rasperidon u kombinaciji sa citalopramom, sulpirid, venlafaxin i ziprasidon.

4. Katatonija

Ktatona simptomatologija nije isključivo vezana za shizofreniju, več se javlja i kod drugih psihijatrijskih poremećaja. Za hitnu psihijatriju od značaja je katatoni stupor i katatono uzbudjenje. Stupor predstavlja sindrom u kome je motorna aktivnost pacijenta u potpunosti zakočena.Takav pacijent satima, pa i danima, zauzima odredjeni položaj koji je često zdravom čoveku neudoban i u kome ne bi mogao da izdrži ni kraće vreme. Uz poremećaj u mišičnoj aktivnosti, za vreme trajanja stuporoznog sindroma, za vreme njegovog trajanja, prateći simptom je i negativizam, najčešće ispoljen kao pružanje pasivnog ili, čak, aktivnog otpora intervenciji sa strane. Stuporozni pacijent je uz već navedeno i mutističan. Iz ovog stanja pacijent bilo spontano ili pod uticajem farmakoterapije može postepeno da izidje, ili što je mnogo češći slućaj, iz stupora naglo ulazi u stanje katatone pomame. Ovo stanje se karakteriše psihomotornom uzbzdjenošću i ogromon agresivnošću uz snašno afektivno reagovanje u obliku jarosti. Kod ovog bolesnika dominiraju unutrašnje snage, i obično ova katatona pomama nije uzrokovana spoljnjim uzrocima već je isključivo vodjena impulsivnim radnjama.u praksi se obično opisuje periodična ( gde se smenjuju recidivi stupora i katatonog uzbudjenja) i smrtna katatonija). Ozbiljnost sindroma čini i značajna njegova reverzibilost koja nastanje zbog moguće razlike u dozama primnenjenih lekova, njihove vrste i dužine ordiniranja istih). I kod ovog sindroma brojni su lekovi koji mogu da dovedu kod katatonog sindroma :allopurinol, baclofen, apstinencijalni sindrom na benzodijazepin, prvenstveno lok one pogrupa koji imaju veoma kratak polužvot, buspiron, clozapim, cycloserin, zavisnost na kokain, disulfiram, pluphenazin, loxipion, epiduralna primena morfina, phenelazin sa haloperdolom, piperazin, prochlorperazin.

5. Horea, tikovi uključujući i Tourettov sindrom

Ovi sindromi dobro su opisani u kliničkoj psihijatriji, neurologiji, dečijoj i adolescentnoj psihijatriji. Ovde, takodje, dolaze u obir različite grupe lekova: amoxapin, hronični abuzusi lekova, benzhexol, chlorpromazin, zloupotreba kokaina, donepezil, fluoxetin,haloperidol u mnogo slućajeva, lamotrigin sa phenitoinom, metadon, methylphenidat, mianserin, oralni kontraceptivi, paroxetin, phenitoin,risperidon, sulpirid, valproat, anabolični steroidi, cimetidin, cyclizin, dienosterol, metoclopramid, oralni kontraceptiviranitidin, amfetamin, stanozol, methandrostenolol, testosteron iz grpe androgenih steroida, carbamazepin, clozapim, dexamfetamin, lamotrigin, methylphenidate, ofloxacin, pemolin, prekid risperidonatioridazin sa methylphenid .Ovde nisu posebno naglašeni lekovi koji su registrovani u našoj zemlji. S obzirom da mnogi pacijenti nabavljaju lekove u inostranstvu ili preko domaćih privatnih apoteka.

6. Sporedna antihistaminska( H1) i anti -alfa-adrenergička dejstva

Ovde se javlja pojačana sedacija, hipotenzija, porast telesne težine (histaminski efekti).Takodje su veoma izraženi i sledeći simptomi: hipotenzija, vrtoglavica, refleksna tahikardija ( anti-alfa-1-adrenergično dejstvo). Od svih navedenih efekata u kliničkoj praksi najznačajnija je h i p o t e n z i j a i to ortostatskog tipa. Najizraženija je kod pacijenata kod kojih je uvedena terapija, traje kraće vreme, a zatim nastaje adaptacija.

7. Neuroleptički maligni sindrom

Neuroleptički maligni sindrom predstavlja retku komplikaciju antipsihotične terapije, veoma je ozbiljna komplikacija sa dosta visokim rizikom od fatalnog, smrtnog ishoda. Slični opisi javljaju se u psihijatrijskoj literaturi i pre upotrebe antipsihotične terapije pod različitim nazivima, "smrtna katatonija", "letalna katatonija" i sl. Do ovog sindroma dolazi usled preturbacije u funkcionisanju dopaminergičkog sistema. Ovaj stav nameće i zaključak da osim primene antipsihotika postoji mogućnost da je nastanak ovog sindroma vezan i za samo schizofreno oboljenje, ali i za maniju i depresiju. Ovaj sindrom registrovan je i kod parkinsonizma i u slučajevima kada su im bili uključeni dopaminski agonisti, koje su u poslednje vreme duže uzimali. Procenjuje se da je incidencija ovog sindroma oko 0,5% od svih tretiranih bolesnika antipsihoticima.U kliničkoj slici dominiraju sledeći simptomi: visoka temperatura, mišična rigidnost, poremećaji vegetativnih funkcija, stupor, tahipnea, koma.Naglo povećanje postojeće doze često prethodi sindromu i može se smatrati bazičnim činiocem.U literaturi se haloperidol okrivljuje kao lek odgovornim za pojavu ovog sindroma,mada treba podvući i činjenicu da haloperidol najčešće ordinirani antipsihotik.U nekim najnovijim psihofaramkološkim publikacijama navode se drugi lekovi koji mogu dovesti do manignog neuroleptičkog sindroma. Najčešće se navode:amoxsapin sam ili sa litiumom, clomimipramin, deziimipramin, phenelazin, trimipramin, venlafaxin sa trifluuoperazinom, bromperidol sa donepezilom,clozapim sa risperidonom,chlorpromazin,flupentixol,flufenazin,halopridol sa olanazapinom, litium sa amoxapinom, litium sa risperidonom, loxapin, olanazapin, olanazapin sa levopromazinom, promazin, quetiapin, risperidon sa haloperidolom, tioridazin, zuclopenthixol, alimemazin,amantadin, antiholinergički apstinencijalni sindrom, apstinencijalni sindrom carbamazepina, ganciclovir, iron, levodopa i njen apstinencijalni sindrom, litium, methylphenidat, metoclopramid, oralni kontraceptivi.
Serotoninski sindrom čini polimorfna mešavina simptoma neuromuskularnog, neurološkog, gastrointestinalnog i vegetativnog sindroma i vezan je za primenu klasičnih antidepresiva i lekova novije generacije iz ove grupe. Prevalenca učestalosti ovog sindroma za seroxat-paroksetin i triciklične preparate kreće oko 3%, što praktično znaći da nema bitnije razlike u učestalosti izmedju pomenutih lekova. "Zimelidinski sindrom", inače dosta sličan serotoninskom, sastoji se od groznice, ataksije, mialgije, raša i promene vrednosti hepatičkih enzima.On je vezan pre svega za upotrebu leka zimelidina, koji je ujedno prvi sintetički 5HT inhibitor i danas se koristi kao hipnotik, a ne za grupu SSRIs antidepresiva. Obično se radi o preosetljivosti organizma na zimelidin, a ne na SSRIs lekove .Serotoninski sistem dolazi u žižu interesovanja posle velokog broja studija kod obolelih od ne samo od depresije već i od schizofrenije i to posle pronalaska niza subtipova serotonergičkih receprora. Medju mnobobrojnim agonistima i antagonistima serotonergičkih receptora klinički relevantni su sledeći: 5-HT1,5-HT2 agonisti i 5-HT3 antagonisti. Kao mogući etiološki faktori navodi se više grupa lekova i to:amitryptilin, clomipramin, niže doze citaloprama, dexfenfluramin, dothiepin u velikim dozama, fluoxetin, fluoxamin, sa umerenijim simptomina čak kod 43% pacijenata, mirtrazepin, nefazodon, paroxetin, sertalin u manjim dozama, predoziranje takodje sa sertalinom, trazodon, venlafaxin naročito u stanjima predoziranosti, SSRIs u istovremenoj kombinaciji sa MAOI, citaklopram sa buspironom, citalopram sa moclobemidom, istovremene prekomerne doze fluoxetina-moclobemida i cloimipramina, fluoxetin sa buspironom, fluoxetin sa carbamazepinom, fluoxetin sa litiumom, fluoxetin sa mirtrazepinom,fluoxetin sa moclobemidom,fluoxetin sa nefazodonom,fluoxetin sa paroxetinom, fluoxetin sa parstelinom, fluoxetin sa sertalinom, fluoxetin sa tramadolom,fluoxetin sa trazodonom,fluoxetin sa venlafaxinom, paroxetin sa litiumom, paroxetin sa moclobemidom, paroxetin sa nefazodonom, paroxetin sa risperidonom, paroxetin sa tramadolom,paroxetin sa trazodonom,sertalin sa amytriptilinom,sertalin sa dolasetronom, sertalin sa eritomycinom, sertalin sa linezolidom, sertalin sa metoclopramidonom, sertalin sa phenelizinom, sertalin sa tramadolom, sertaline sa tranylcyprominom, sertalin sa buspironom i loxapinom, MAOIs sa triciklicima, phenelazin sa clomoimipraminom, phenelazin sa dextromethorphanom, phenelazin sa venlafaxinom, tranylcyprominom i venlafaxinom.Veižoma su zanimljive i sledeće kombinacije:mirtrazepam sa tramadolom i olanazapinom,moclobemida sa cloimipraminom,moclobemid sa cloimipraminom,moclobemid sa pethidinom,nortryptilin sa selegininom, St Johns wortsa buspironom, trazodon sa amitryptilinom, trazodon sa nefazadonom, venlafaxin sa amitryptilinom, venlafaxin sa dexamphetaminom, venlafaxin sa metoclopramidom,venlafaxin sa mirtrazepinom,venlafaxin sa trazodonom,venlafaxin sa selegillinom i St Johns wort-om.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi