APSTINENCIJALNI SINDROMI | SEMINARSKI RAD IZ PSIHIJATRIJE

APSTINENCIJALNI SINDROMI KOD POREMEĆAJA ZAVISNOSTI

Ovde ćemo dati sami kraći osvrt na ovu oblast kliničke psihijatrije ba se bolje mogao saledati problem psihopatologije i specifičnosti pojednih apstinencijalnih sindroma vezano za pojedine vrste i /ili grupe psihoaktivnih supstanci (PAS).
Narkomanija ili zavisnost od droge prestavlja stanje periodičnog ili hroničnog trovanja, štetnog kako za pojedinca, tako i za društevnu zajednicu u kojoj on živi, a prouzrokovano je ponovljenim uzimanjem prirodnih ili sintetičkih droga. Danas se pod narkotičkom drogom podrazumeva svaka hemijska supstanca koja alterira raspoloženje, percepciju i svest, odnosno koja na bilo koji način menja mentalnu aktivnost i psihičko stanje. Termini kao što su narkomanija, toksikomanija, eufomanija, zloupotreba droga, zavisnost od droga i slično uglavnom danas su napušteni i predstavljaju klasične nazive u stručnoj literaturi. Mnogo češće se koriste pojomvi kao što su: toksikomanija, politoksikomanija, zavisnost od psihoaktivnih supstanci, tabletomanija, nikotinizam, alkoholizam, nikotinizam, kofeinizam i dr. Još uvek je aktuelna definicija Svetske zdravstvne organizacije (SZO) prema kojoj je termin narkomanija zamenjen terminom zavisnost od droge ( drug depedence) pod kojim se podrazumeva stanje periodične ili hronične intoksikacije koje je izazvano ponovljenim uzimanjem prirodne ili sintetske droge. Sa kliničkog aspekta je važno razlikovati istinsku zloupotrebu koja dovodi do opasne bolesti zavisnosti, od habitacije i/ili abuzusa,narkofilije kao česta navika da se povremeno posegne za nekom drugom. Osnovne karakteristike tabletomanije ( u prvom redu psihoaktivnih lekova, posebno anksiolitika i hipnotika iz grupe benzodijazepina, opijatskih analegetika, antiparkinsonika i dr) predstavlja želju ( nesavladivu potrebu) da se nastavi uzimanje navedenih medikamenata da bi se postiglo osećanje nelagodnosti. Ova pojava je praćena manjom ili većom tendencijom za povećanjem doze sa izvesnim stepenom psihičke i znatno redje fizičke zavisnosti sa specifičnim apstinencijalnim sindromom.
O bolesti zavisnosti može se govoriti u onim slučajevima kada postoje odredjene psihičke i često fizičke promene koje su rezultat delovanja psihoaktivne supstance na organizam. Psihoaktivna supstanca (PAS) dovodi do promene ponašanja ličnosti kod koje uvek dominira želja, žudnja za stalnim i/ili povremenim uzimanjem ovih supstanci u cilju izazivanja osećanja olakšanja, lagodnosti, prijatnosti, odnosno izbegavanja neprijatnih efekata, u koliko se (PAS) ne uzima. Pojava tolerancije se uspostavlja kod korisnika nakon kraćeg ili dužeg vremena uzimanja PAS, i ona zahteva uzimanje sve veće kolićine droge da bi se sprečilo nastajanje apstinencijalnog sindroma (withdrawal syndrom), odnosno postigao prvobitni efekat. Ovaj fenomen tolerancije je vezan za čelijski metabolizam. Ovaj znak je veoma bitan i karakterističan za bolesti zavisnosti. Fizička zavisnost se ne javlja u jednakoj meri kod svih oblika zavisnosti od psihoaktivne supstance. Definiše se kao stanje adaptacije na PAS, koju redovno prati povišena tolerancija, a, u momentu preidanja uzimanja manifestuje se apstinencijalnim sindromom. Apstinencijalni sindrom nastaje kada se prekine dalje uzimanje PAS od koje je pacijent postao zavistan. Priroda ovog sindroma nije samo psihička nego i somatska, a karakteristike simptoma i znakova apstinencije zavise od prirode i trajanja bolesti zavisnosti, kao i od framkoloških i framakodinamskih karakteristika PAS koja se uzimala. Psihičku ili emocionalnu zavisnost je teže definisati. Prema modifikovanoj verziji SZO pod ovim pojmom se podrazumeva "osećanje zadovoljstva i psihičke živosti koje odgovara periodičnom ili stalnom uzimanju droge da bi se postigao željeni prijatni efekat ili pak izbeglo osećanje nelagodnosti"
Kada je u pitanju klasifikacija bolesti zavisnosti danas je prihvačena podela koju je predložila takdodje SZO koja navodi više tipova zavisnosti, koji se medjusobno razlikuju od vrste droge i njenih osobina da izazove psihičku ili fizičku zavisnost, odnosno da dovedu ili ne dovedu do tolerancije. Ovde se takodje, nećemo šire osvrtati na vrste i osobine pojedinih psihoaktivnih supstanci koje mogu da izazovu bolesti zavisnosti. Ono što je krakteristično danas to je fenomen sve većeg širenja broja psihoaktivnih supstanci i sredstava koji se danas zloupotebljavaju. Skoro da je nemoguće pobrojati sve supstance koje mogu da izazovu zavisnost ili odredjene bolesne pojave kod ličnosti koja ih uzima u želji da se postigne lagodnost, prijatnost, relaksacija i smirenje a još više da se izbegnu neprijatne i opasne apstinencijalne pojave.
Ilustacije radi navest ćemo četiri klasične velike grupe PAS:
a) depresori CNS-a kao najmnogobrojnija grupa u koje spadaju analgetici, hipnotici, sedativi, anksiolitici i sl.;
b) stimulansi naročito stimulansi amfetaminskog reda;
c) halucinogeni i
d) produkti Cannabis sative ( hašiš, marihuana i dr.).

1. Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a

Apstinencijalni sindromi kod depresora CNS-a se redovno javljaju nakon prekida uzimanja droga iz ove grupe. Naročito su složeni i opasni kod opijuma i njegovih derivata ( heroin, morfin i dr.) jer je organizam toksikomana adaptiran na svakodnevno uzimanje droge, tako da je njeno prisustvo u telesnim tečnostima i tkivima uslov za njegovo funkcionisanje. U većini slučajeva apstinencijalni simptomi su jako izraženi. Javlja se uznemirenje, depresivno raspoloženje, nesanica, grčevi u stomaku, prolivi, malaksalost, preznojevanje, široke zenice, povračanje i halucinatorno-delirantno stanje koje se može završiti smrću. Apstinencijalni sindrom se može prekinuti davanjem droge od koje je narkoman zavistan, što često nije moguće i kada bi imalo opravdanja. Zbog toga se u kliničkoj praksi i razvio metod zamene ovih droga supstancama koje imaju isti ili sličan farmakološki efekat kao i opijati, a nemaju opasna adiktivna svojstva ( metadon, naloxon i dr). Ponekad se pored metadona može davati diazepan ili hlormetiazol sa ili bez hipnotika i neuroleptika ( npr. hlorpromazin). U literaturi je opisano više slučajeva pojava apstinencijalnog sindroma kod beba narkomanki koje su konzumirale morfijum, heroin, pa čak i metadon, odnosno druge opijatske derivate. Posle porodjaja ovakvo novorodjenče je uznemireno, može da povrača i da ima druge gastrointestinalne smetnje. Ponek se mogu javiti ekscesivne dijareje i konvulzije. Ovde traba istaći da pored razrešavanja apstinencijalnih sindroma treba takodje imati u vidu da u populaciji narkoma ima monogo raznih somatskih poremećaja i oboljenja ( hepatitis, tbc, pneumonia, kardiovaskularni poremećaji, dijareje) koje takodje treba odmah početi zbrinjavati. Zbog infekcije i povišenja temperature može doći do prolazbog povišenja tolerancije i pogoršanja navedenih apstinencijalnih simptoma.računati na

2. Apstinencijalni sindromi kod tabletomanije

Apstinencijalni sindrom koji nastaje kod prekida uzimanja barbiturata sličan je onome koji se javlja kod nebarbituratnih sedativa, psihotropnih agensa i trankvilizera. Lekovi koji najčešće dovode do tzv barbituratnog tipa apstinencijalnog sindroma su brojni. Ove posebno istićemo značaj glutetimida ( Dorlden), proparanediola (Meprobamata), benzodijazepini sa kratkim vremenom polueliminacije (alprozolam,bromazepan, oksazepan i dr ). Svi ovi medikamenti izazivaju psihičku i često puta fizičku zavisnost koja je slabije izražena nego kod barbiturata. Njihov nagli prekid izaziva karakterističan apstinencijalni sindrom koji se javlja prvog dana nakon prekida uzimanja medikamenta. Treba posebno naglastiti da kod barbituratne zavisnosti gotovo sigurno se ne može izbeći, zato što tolerancija raste veoma brzo. Prvi apstinencijalni simptomi su: malaksalost, uznemirenost i zaplašenost, nakon koji sledi nesanica, blefaroklonus, arterijska hipertonija, praćena jakim hipotoničnim krizama prilikom naglog ustajanja pacijenta, dalje, hipertermija, generalizovani epileptiformni grčevi. Na kraju dolazi do pojave razvijenog akutnog psihotičnog stanja sa optičkim i akustičnim halucinacijama, sumanutim idejama i dr. Epileptički napadi se javljaju obično drugog ili trećeg dana kod 75% narkomana, a psihotično stanje trećeg do osmog dana posle prekida uzimanja adiktivne supstance, i traje l4 i više dana.Često puta psihozu je nemoguće razlikovati od alkoholnog delirantnog sindroma.
Suzbijanje apstinencijalnog sindroma, izazvanog prekidom uzimanja barbiturata, nebarbituratnih sedativa i drugih psihotropnih lekova sa visokim adiktivnim potencijalom, traje obično 2 do 3 nedelje. Ovaj tretman je veoma sličan kao i kod metadonske susptitucije kod apstinencijalnog sindroma koji se vidja posle prekida uzimanja opijata.

3. Apstinencijalni sindromi kod drugih droga ( amfetamin, halucinogeni i dr)

Apstinencijalni sindromi kod drugih droga kao što su amfetamin, halucinogeni i sl. redje se javljaju i nisu od većeg značaja. Medjutim druge komplikacije kod ovih droga premda su reteke ali su zato vrlo opasne. To se odnosi pre svega na pojavu amfetaminskih psihoza, odnosno pojavu psihotičnih sindroma u toku akutne intoksikacije halucinogenima ( LSD, psilocibin i dr). Narkomane koji imaju manifestnu amfetaminsku psihozu treba po pravilu hospitalčizovati, jer su veoma uznemireni i agresivni. Ponedak se u toku apstinencije, izazvane prekidom uzimanja amfetamina i njima sličnih supstancija, javlja depresija koju treba lečiti. Naravno i kod apstinecijalnih sindroma kod drugih vrsta droga često puta dolazi u obzir hospitalizacija pacijenata.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi