Etika savremenih tehnologija Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve veću otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokreće dilemu o odnosu između ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etičkih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvećuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i etičke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe lične poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi običajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja određuje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje lične odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleđa, očekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeća i okruženja.
Ključne reči: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima, kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.
Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno društveno okruženje Interneta. To je virtuelna oblast koju posećujem svakodnevno, i smatram se direktnim učesnikom u njenom funkcionisanju. U profilisanju etičkih dilema upotrebe Interneta, trudio sam se da se držim poslovne sfere, ali su mnoga moralna načela opšteg karaktera.
Smatram da ovaj seminarski rad ne može svojim definisanim obimom da zadovolji svu širinu etičkih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na Internetu, jer je i on sam potpuno dinamičan sistem, pa sam se usresredio na suštinske moralne dileme, koje su se same iskristalisale kao ključne karakteristike Internet prostora.

2. Poslovna etika

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proučavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, ličnih i profesionalnih. Cilj nije da se donose etičke odluke s kojima će se svi složiti, već da se ojača naša sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kritičke sudove. Etičke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju konstantan izazov našem osećaju za etiku. Većina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda možemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etičkim principima? To je suština proučavanja etike - da naučimo kako javno da opravdamo naš etički izbor na osnovu čvrstih etičkih premisa.
Ali, šta je zapravo etika i u čemu se razlikuje od morala? Reč moral izvedena je od latinske reči mos, moris, što znači (između ostalog) "način života" ili "postupanje". Ona se često povezuje sa religijskim verovanjem i ličnim ponašanjem. Reč etika, s druge strane, izvedena je iz grčke reči ethos, što znači "običaj", "upotreba" ili "karakter". O etici se često misli kao o racionalnom procesu primene postojećih principa prilikom sudara dva moralna ograničenja. Najteže etičke dileme nastaju kada dođe do sukoba dva "ispravna" moralna ograničenja. Zato etika često podrazumeva ravnotežu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tačnih". Primer može biti radnik na poslu, koji obeća da će ćutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od prvog radnika izvuče potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvećenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti).
Etika odražava shvatanja društva o tome šta jeste a šta nije ispravno u nekom činu, kao i razlike između dobra i zla. Ako nekoga optužite da je lenj ili nestručan, to ne znači da ste ga optužili za nemoralno ponašanje. S druge strane, laganje i krađa podrazumevaju kršenje etičkih normi. Zato se etika često opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponašanja.
Spremnost na eventualne dileme važan je cilj etičkog obrazovanja i procesa moralnog rasuđivanja. Naravno, pojedina etička ograničenja podložna su promenama. Standardi profesionalnog ponašanja konstantno se menjaju kako zaposleni podešavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno plaćeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i slične izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada još ne postoji jedinstven stav o tome gde povući crtu.

3. Definisanje morala i etike

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etičkog ponašanja. Moralna vrednost je, dakle, nešto što je "cenjeno, vredno, o čemu se ima visoko mišljenje, ili nešto podjednako dobro". Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog života primeri su vrednosti koje su važne najvećem delu društva. Objektivnost i poštenje često se navode kao snovne vrednosti novinarskog rada. Slično tome, poverenje, integritet i iskrenost poželjne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnošću. Vrednosti su sastavne komponente stavova - dakle, "naučene emotivne, intelektualne i bihejviorističke reakcije na ličnosti, stvari i događaje". Na primer, stavovi protivnika eutanazije možda se zasnivaju na fundamentalnim moralnim vrednostima kao što je svetost života. Nasuprot tome, stavovi onih koji veruju u "pravo na dostojanstvenu smrt" zasnivaju se na osnovnim vrednostima kao što su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet života. Stoga je lako videti zašto etički sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku.
Četiri značajna izvora direktno utiču na naše formiranje vrednosti i stavova :

porodica
pripadnost grupi
uzori
društvene institucije

Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste složen proces i nije lako podložan naučnoj proveri. Ipak, za većinu nas važne sile koje oblikuju naš moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i društvene institucije. Roditelji su naš prvi susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve značajniju ulogu u oblikovanju naše moralne sudbine. Uz toliko različitih sila koje nas bombarduju etičkim signalima, neminovna je pojava sukoba među suprotstavljenim vrednostima. Proučavanje etike i moralno rasuđivanje ne mogu nam automatski rešiti takve sukobe, ali mogu pružiti sredstva koja će nam olakšati suočavanje s teškim etičkim izborima.
U kojoj meri će svaki od ovih izvora uticati na naše moralno postupanje zavisiće od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

4. Način formiranja vrednosti

Očekivano, roditelji čine prvi i verovatno najvažniji model ponašanja za decu. Roditelji imaju primarni uticaj u usađivanju svesti i osećaja za dobro i loše. Neke vrednosti i stavove dete uči disciplinom i instrukcijama, dok neke stiče oponašanjem roditelja. Na primer, roditelji koji se uporno međusobno optužuju za probleme i teškoće usađuju deci pogrešno uverenje da nismo odgovorni za svoje postupke. Isto tako, majka koja nastavniku napiše lažno pismo da "Perici juče nije bilo dobro" šalje svom Perici poruku da je laganje dozvoljeno. Ironično je to što takav roditelj nikada ne bi detetu pokušao da usadi uverenje da je laganje pozitivna vrednost, ali svojim ponašanjem šalje poruku da je varanje društveno prihvatljivo u pojedinim situacijama.
Pripadnost grupi je drugi važan faktor uticaja u moralnom razvoju, posebno među adolescentima. Najvažnije grupe su one sa kojima se srećemo u komšiluku, školi, crkvi, klubovima i, kada odrastemo, na poslu.
Takve grupe mogu izvršiti ogroman, nekad neizdrživ pritisak na prilagođavanje. U okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najteže izazove, a zbog društvene uloge koja se zahteva od članova grupe ovde može doći do etičkih kompromisa. Naravno, u pojedinim slučajevima kao što je pripadnost verskoj organizaciji, članstvo u grupi može ojačati sistem vrednosti pojedinca.
Uzori su one osobe koje cenimo, poštujemo i želimo da oponašamo. Oni mogu da nas nauče dobrom ili lošem (na primer, mladima može biti privlačan raskalašni život preprodavaca droge), ali i imaju ogroman uticaj na imitativno ponašanje drugih. Deca i adolescenti ulaze u psihološke veze sa svojim uzorima i preuzimaju njihove ideje, stavove i postupke.
Porodice, grupe i uzori imaju snažan i očigledan uticaj na naš osećaj za etiku. Ali ne treba zanemariti ni društvene institucije kao važan faktor uticaja na moralni život pojedinca. Da li takve institucije menjaju naše etičke standarde ili ih samo odražavaju? To je složeno pitanje, mada ne treba posebno naglašavati da društvene institucije odražavaju preovlađujuće norme i istovremeno imaju ključni značaj u menjanju stavova u vezi sa standardima ponašanja. Na primer, "seksualna revolucija" je uveliko bila u toku kada se u nju uključila televizija, ali je najverovatnije da je kod javnosti upravo televizija imala važnu ulogu u prihvatanju većih seksualnih sloboda, mada se ovo ne može naučno dokazati. Institucije imaju jak uticaj na svoje članove i određuju etički ton njihovog postupanja. U svakoj organizaciji postoji moralna kultura koja se odražava kako u pisanim pravilnicima tako i u primerima vodećih rukovodilaca. I jedno i drugo inspiriše etičko ponašanje članova institucije.

5. Savremene tehnologije

Internet, kao virtuelna institucija, se posljednjih nekoliko godina vrlo brzo razvija i postaje dominantan medij za komunikacije i poslovanje. Međutim, postoji malo zakona i pravila koja se bave Internetom. Zbog daljeg razvoja Interneta i njegove sve veće važnosti on postaje meta raznim vladama i institucijama vlasti koje ga žele regulisati i kontrolisati, a jednako tako i pojedincima koji žele narušavati tuđu privatnost.
Donošenje pravila i zakona o Internetu nije nimalo lak zadatak. Sama priroda Interneta - milioni povezanih računara na svim stranama sveta, čine regulisanje Interneta teškim, ako ne i nemogućim. Nedostatak pravila znači da svako ko koristi Internet, koji je većinom javna mreža, može biti meta svakome ko ima tehničko znanje i volju za napad na tuđu privatnost.
Neki etičari ispravno uočavaju etičke izazove neregulisanog Interneta. Međutim, postoji i tendencija ka histeriji svaki put kada se javi nova tehnologija, što ostavlja pogrešan utisak da su etička pitanja koja ona postavlja jedinstvena. Digitalna manipulacija fotografija, na primer, ne menja činjenicu da se primenjuje obmana, a obmana je jedno od trajnih pitanja novinarske prakse. Isto tako, nema sumnje da pitanja kao što su narušavanje privatnosti, piraterija intelektualne svojine i širenje lažnih informacija dobijaju veću dimenziju na Internetu. Ali tehnologija nije izmenila osnovna etička pitanja. Na primer, krađa intelektualne svojine je sama po sebi loša, bez obzira na to da li se javlja u sajberspejsu ili pomoću nekih tehnološki jednostavnijih sredstava.
Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se uvođenjem novih tehnologija.Naprotiv, nove tehnologije se ipak na kraju prilagođavaju etičkim kodeksima.Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medijum. Ipak, Internet je po mnogo čemu različit od ostalih medija za komunikaciju sa kojima se savremeni čovek sreće. Od razvoja radija, TV-a i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i više hiljada kanala, sadržajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, čovek je izložen uticajima raznih kultura, običaja, informacijama u obliku slike, zvuka, ideja. Ipak, svi ti mediji nemaju ono što odlikuje Internet - svi su oni jednosmerni, dakle informacije teku samo ka korisniku. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne želeli da se pojavimo, ali je to teško izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omogućava.
Internet uvodi novinu - korisnik interneta može svoje mišljenje, ideje i proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, može direktno uticati na druge korisnike i može potpuno nesputan istraživati nebrojeno stranica napisanih od drugih korisnika. Ali sva sloboda koju Internet nudi, povlači i odgovornost - sami smo odgovorni za sve što izjavimo ili učinimo na njemu. Kako to deluje na ljude? Mogućnost da ono što radite vidi ogroman auditorijum različito deluje na svakog čoveka. Neko se zbuni ili uplaši, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija šalom, neko to prihvata normalno, kao i razgovaranje telefonom. Ono što neko smatra normalnim ponašanjem nekom drugom se možda ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da naučimo da ga zajedno i koristimo. To znači da moramo biti spremni na maksimalnu međusobnu toleranciju i obzire, ali i odgovornost za ono što radimo. Upravo zbog toga postoje određene norme koje treba svi da poštujemo. Zato je Internet konzorcijum (koji je odgovoran za razvoj standarda pomoću kojih Internet funkcioniše) definisao neke predloge pravila ponašanja kroz RFC 1955. Uopšteno, za sve oblike aktivnosti na Internetu važi da ne smete raditi ništa što je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala pravila zavise od pojedinih internet servisa.
Ove norme ponašanja na Internetu se mogu svesti na nekoliko osnovnih:

Pokažite poštovanje i razumevanje prema drugima
Ne koristite internet za širenje rasnih i verskih predrasuda
Nemojte koristiti računar da bi naneli drugima štetu
Nemojte ometati druge u korišćenju mreže ili računara
Nemojte njuškati po tuđim dokumentima
Nemojte krasti podatke ili prisvajati tuđe ideje
Nemojte koristiti tuđe resurse bez odobrenja
Razmislite o društvenim posledicama programa kojeg puštate u promet

Naravno, pošto svaki vid komunikacije ima drugačije osobine, stoga proističe da se pravila ponašanja donekle razlikuju u zavisnosti od njenog oblika, i to kao :

komunikacija dva korisnika (elektronska pošta)
komunikaciju sa više korisnika (forumi, mailing liste)
postavljene sadržaje (web stranice i druge oblike servera)

U ovom trenutku ne treba posebno naglašavati da je konvergencija komunikacionih vidova, primenom Internet tehnologija, revolucionarno promenila svet u kojem živimo. Rečnik našeg društva sada je prepun modernih izraza kao što su internet, sajberspejs, digitalizacija, elektronska pošta i informacioni superautoput. Posledice ovog zadivljujućeg kulturnog preobražaja istovremeno su veličanstvene i zastrašujuće i predstavljaju izazove političarima, sociolozima i filozofima.
Konvergencija je najnoviji pojam u tehnološkom rečniku. On ima više značenja ali nema potrebe naglašavati da revolucionarno menja način na koji komuniciramo. Mobilni telefoni, na primer, mogu da rade i kao internet terminali, računar može da služi i kao televizor, bežična tehnologija postaje omiljeni način telefoniranja, a pristup Internetu danas omogućavaju i lokalne kompanije za kablovsku televiziju. Spisak je poduži.

6. Etika i moralne norme novih tehnologija

Nema sumnje da nove tehnologije uvode nove pristupe neetičkom ponašanju, ali to je već poznata stvar. Naravno, jedna od najvećih briga jeste lakoća kojom se lične informacije mogu prikupljati i deliti preko interneta. Osnovna vrednost još uvek je privatnost. Upotreba weba u pirateriji muzike ili filmova, umesto klasičnih metoda presnimavanja, ne menja činjenicu da neetičko postupanje obuhvata krađu intelektualne svojine. Kao što upotreba digitalne tehnologije za menjanje fotografije i dalje obuhvata pitanje iskrenosti i istine.
Priključivanjem računara na Internet, odnosno na računarsku mrežu realizovanu Internet tehnologijama, postoji realna opasnost da neko ko se takođe nalazi u mreži kao uljez pristupi resursima našeg računara, na primer podacima na disku koji predstavljaju poslovnu prepisku. Da li je, onda, naša kompanija sigurna ? Jedna od posledica narušavanja nečije privatnosti može da bude i tzv. krađa identiteta. Snabdeveni individualnim personalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore račune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za građane, mogu da dobiju sertifikate o rođenju, pasoš, kredit i sl., a sve to u ime osobe o čijim podacima se radi. Lažnim identitetom kriminalac može da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj način žrtvu može da optereti finansijski, a u nekim slučajevima da joj napravi i kriminalni dosije.
Dvosmerni mediji, elektronska pošta, pristup računarskim bazama podataka i kupovina od kuće - sve su to mehanizmi koji omogućavaju prikupljanje informacija o pojedincima. Pošto se smatra da je informacija - roba koja ima ekonomsku vrednost, ona se često obrađuje i prodaje marketinškim firmama. Tema dostupnosti privatnih podataka postala je mnogo šira od pitanja njihove puke komercijalne upotrebe nakon što je posle 11. septembra američki Kongres usvojio takozvani Patriotski Akt. Ovaj zakon državnim organima daje široka ovlaštenja da prisluškuju, prate i snimaju bilo koga osumnjičenog za ilegalne, ne samo terorističke, aktivnosti u SAD-u. Tehnologije nadzora i prikupljanja informacija nisu vezana samo za navodne terorističke aktivnosti, nego u rukama velikih kapitalističkih kompanija i država nalaze svoju primjenu i u sankcioniranju onih koji čine alternativu autorskim pravima (copyright) zaštićenim podacima. Zakon koji sankcioniše slobodno deljenje podataka, a samim tim i anonimnost na Internetu, poznat je kao Digitalni milenijumski akt za autorska prava, a potpisala ga je demokratska administracija Billa Clintona 1998. godine. Ovaj zakon služi, recimo, Američkoj asocijaciji za zaštitu muzičara (www.riaa.com) da bez dokaza optužuje korisnike Interneta za nepropisnu razmjenu podataka. Što znači da ovaj akt dopušta agencijama kao RIAA da prisile lokalne Internet provajdere (Internet Service Providers, ISP) da daju sve podatke o svojim korisnicima, ako RIAA to od njih zatraži, a bez predočavanja dokaza o aktivnosti subjekta čiji se podaci traže. Poslednji slučaj je zahtev RIAA-e bostonskom Univerzitetu da otkrije identitet studenta koji je bez dokaza optužen za razmenu muzičkih fajlova, a u čiju je odbranu stala Američka unija za civilne slobode. Projekat "Internet pod nadzorom", koji prati stanje slobode na Internetu u više od 60 zemalja, otkrio je da su prava korisnika interneta i online novinara znatno ograničena nakon 9. Septembra. "Demokratske zemlje postepeno oduzimaju slobode od svojih građana" u ime veće nacionalne sigurnosti, uvođenjem zakona koji daju vladama proširena ovlašćenja da špijuniraju korisnike interneta i privode osumnjičene za terorizam. Sjedinjene Države i Francuska vode u donošenju antiterorističkih zakona. Međutim, autoritarni režimi sa svoje strane provode sopstvene mere, pri čemu im nacionalna sigurnost služi kao izgovor za nove represalije protiv političkih disidenata i nezavisnih novinara i pisaca. Jednom diktatoru je upravo to i potrebno – dok se hvali borbom protiv terorizma, oči međunarodne zajednice neće videti da on u stvari hapsi cyber-disidente i cenzoriše web strane. U međuvremenu, sve je veći broj vlada koje koriste sofisticiranu tehnologiju da bi uskratile svojim građanima pristup informacijama na internetu. Kina je instalirala specijalne filtere za internet koji ne dozvoljavaju korisnicima pretraživača Google da dođu do informacija o kontraverznim temama, kao što su ljudska prava. U Uzbekistanu vlasti koriste "modifikovana ogledala" – lažnu verziju kontroverznih web-strana koje izgledaju kao da su original, ali u stvari sadrže izmenjene informacije. Među svim zemljama koje su u izveštaju praćene, Kina je i dalje na prvom mjestu po hapšenjima korisnika interneta. Trenutno ih je šezdeset troje u zatvoru. Vijetnam je na drugom mjestu sa sedmoro zatvorenih cyber-disidenata, a za njim slede Maldivi sa troje.
Pojedinačni pristup Internetu stvorio je i zabrinutost, pravnu i etičku, u vezi s upotrebom sajberspejsa za neregulisano širenje pornografije i nekontrolisano širenje krađe intelektualne svojine. Opasnost od neregulisanog web-a možda se najbolje ilustruje velikim izdavačkim kućama, koje obično pozelene od besa kad im neko spomene skraćenicu MP3. Pošto se oko prodaje kompakt diskova vrte milioni dolara, muzička industrija se podigla tražeći godinama nekoga koga bi tužili zbog zloupotrebe. Pronašli su žrtvu u autorima programa za razmenu datoteka Napster. Prvi put primenivši na Internetu revolucionaran distribuirani sistem deljenja datoteka, Napster je za manje od godinu dana stekao preko 20.000.000 vernih korisnika. Poznata američka grupa Metallica prva je podnela tužbu protiv autora ovog programa zbog kršenja autorskih prava, a zatim je usledila i tužba američkog Udruženja autora u muzičkoj industriji (RIAA), prošlog decembra. Sudija Merilin Patel nedavno je, do daljeg, zabranila upotrebu programa Napster, uz objašnjenje da sudskim procesom samo stiče još veću popularnost i da bi do kraja suđenja dodatno oštetio muzičku industriju.
Neke od najproblematičnijih etičkih dilema rezultat su integracije računara i digitalne tehnologije. Digitalizacija je proces elektronskog konvertovanja slika, zvuka i teksta i njihovog čuvanja u obliku cifara koje se kasnije mogu dekodirati i vratiti u prvobitni proizvod ili neki njegov izmenjeni oblik. Pošto je "rekonstruisani" proizvod savršena kopija originala, bilo koju transformaciju originalnog sadržaja nemoguće je otkriti. Jedan program je raspršio snove o najsigurnijem digitalnom formatu današnjice. Grupa skandinavskih hakera je pre više od godinu dana "probila" zaštitu digitalnog video diska (DVD) i objavila na Internetu besplatan program DeCSS koji je reprodukovao takve diskove pod Linuxom. Mnoge Internet lokacije uključile su ovaj program u svoje sadržaje - i ubrzo se našle na sudu. Mada su u njihovu odbranu stale brojne organizacije poput EFF (Electronic Frontier Foundation), suđenje je nedavno završeno, i to znatno nepovoljnije po slobodu govora na Internetu nego što je iko očekivao. Ne samo da je zabranjena upotreba programa DeCSS, već su i lokacije koje su ga prenosile kažnjene. Mnogi pravnici vide u ovoj odluci iste probleme kao i sa zloglasnim zakonom o pristojnosti u komunikacijama (Comunicatons Decency Act). Taj zakon je 1996. proglašen neustavnim u SAD, a zagovornici slobode govora na Internetu nadaju se da će na sličan način preobratiti sudsko rešenje i u ovom slučaju. Advokati filmske industrije najavili su čak i tužbe protiv Web lokacija koje su hipervezama usmeravale posetioce ka piratskim sadržajima. Evropski telekomunikacioni gigant British Telecom, otišao je korak dalje - zatražio je plaćanje autorskih prava na sve hiperveze.

7. Posrnuće morala sa novim tehnologijama

Eutanazija u udarnom TV terminu, pornografija u sajber prostoru, užasavajuće fotografije u lokalnim novinama, homoseksualna konverzacija na radio programu - to su samo neki od primera kontroverznih tema koje odražavaju osetljivost ljudi na ono što bi se moglo opisati kao moralno uvredljiv sadržaj. Svaki materijal koji vređa moralne standarde određenih segmenata društva treba da spada u tu kategoriju, a ta pitanja su često isprepletana s onima koja su u vezi s antisocijalnim ponašanjem.
Četiri milijarde dolara koliko Amerikanci potroše na video-pornografiju više je od godišnjeg prihoda koje zaradi bilo koja bejzbol, košarkaška ili fudbalska liga. Amerikanci godišnje plaćaju više za pornografiju nego za bioskopske ulaznice i sve scenske umetnosti zajedno. Internet pornografija verovatno je jedina koja uspeva da se razvije, dok su kompanije u kolapsu. Takvim izuzetnim tržišnim prisustvom očito je da fascinacija pornografijom nije samo deo života društveno neprilagođenih osoba. Ona je sveprisutna i prkosi demografskom profilisanju. A ipak, navodne štetne posledice pornografije po moralnu infrastrukturu društva i dalje zauzimaju značajno mesto u raspravama nacije. Protivnici pornografije predviđaju moralni Armagedon ukoliko se ta pojava ne izbaci iz našeg kulturnog menija, dok njihovi protivnici odgovaraju optužbama za cenzuru.
Najnovija, i moglo bi se pokazati najkrvavija, bitka s pornografijom i nepristojnošću jeste u sajber prostoru. Kao najveći i najpristupačniji onlajn servis, internet praktično predstavlja beskonačno tržište ideja, najčistiji oblik demokratije. On takođe nudi beskrajan meni najperverznijeg seksualno eksplicitnog materijala. Najveću opasnost predstavlja mogućnost da deca lako pristupe sajber pornografiji, a mnoga od njih su računarski pismenija od svojih roditelja, ali nisu emocionalno pripremljena za ono što će videti. Iz tih razloga, neki zabrinuti roditelji podržavaju državnu regulaciju. Iz etičke perspektive, rešenje, ukoliko ono uopšte postoji, ne razlikuje se primetno od onog preporučenog za borbu sa opasnim uticajem seksa i nasilja na televiziji: kontrola i nadzor samih roditelja.
Uvredljiv sadržaj ne uključuje uvek nepristojan ili opscen materijal. Neke fotografije i prilozi u Internet vestima tako su plastični da pogađaju osećanja prosečnog posetioca sajta. Pretpostavimo, na primer, državnog zvaničnika upravo osuđenog za teško krivično delo koji saziva konferenciju za novinare da bi objavio svoju ostavku. Ali, umesto očekivanog objavljivanja ostavke, on vadi pušku i dok kamere snimaju, stavlja cev u usta i povlači obarač. Da li treba objaviti ovaj snimak?
Fotografije ljudskih žrtava u ratovima uvek su uznemirujuće i često jezive. Koga ne bi odbila slika mrtvog iračkog vojnika neposredno izvan Kuvajta koji sedi u džipu s ugljenisanom glavom, koju je uslikao fotograf na zadatku? Ili, patetična fotografija Kenijaca koji pokušavaju da identifikuju rođake i prijatelje u mrtvačnici u Najrobiju nakon bombardovanja američke ambasade 1998. godine. A onda, tu su i vizuelni dokazi o genocidu u Bosni i Hercegovini, šokantno zaveštanje mračne strane ljudskog iskustva. Naravno, etičke posledice takvih mučnih odluka često prevazilaze izraze moralnog ogorčenja. Amerikanci su, na primer, bili užasnuti snimcima razdraganih Somalijaca koji vuku telo mrtvog američkog vojnika kroz ulice Mogadiša. Nakon toga, hiljade Amerikanaca pozvalo je vladu tražeći da se američke trupe povuku iz ove zlosrećne operacije. Članovi Kongresa pozivali su se na ove fotografije tražeći od predsednika Klintona da odmah povuče trupe. Slike i reakcija javnosti podstakli su nacionalnu debatu o etičkim implikacijama fotografija i uticaju Interneta na spoljnu politiku. Ovakvi prepadi za koje neki smatraju da prevazilaze granice pristojnosti obično dovode do optužbi novinara koje idu od prekoračenja dobrog ukusa do voajerizma.
Kontroverza oko moralno uvredljivog sadržaja, verovatno više od bilo kog drugog etičkog pitanja, dotiče vrstu društva kakvo želimo da ono bude. Naše liberalno nasleđe podstiče nas u pravcu slobode. Ali čak i u otvorenom društvu postoje granice, a najveći deo etičke debate fokusira se upravo na njih. S jedne strane, sistem etike zasnovan na moralnoj čednosti doveo bi do asketskog sadržaja u medijima koji bi verovatno odbila većina publike. S druge strane, apsolutna sloboda vodi moralnom haosu i destrukciji kulturnog kontinuiteta. Praktično govoreći, nijedan ekstrem nije izvodljiv. Dakle, u kulturno diverzifikovanom društvu, strategija treba da bude iznalaženje nekog srednjeg rešenja, kompromis između prekomerne moralne čednosti i moralnog haosa.

Zaključak

Suočeni smo sa novim etičkim izazovima koje je porodila eksplozija informacija i novih tehnologija koje se služe informacionim superautoputevima. Veliki broj kompjuterskih baza podataka, mogućnost digitalizacije informacija i njihovog pohranjivanja i neverovatan potencijal sajberspejsa, kako u dobrom tako i u lošem smislu, predstavljaju veliki moralni izazov. Ono što treba upamtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su nam dobro služile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji etički problemi - istina, poštenje, poštovanje ličnosti, pravičnost i tako dalje – bezvremene i treba da nam posluže i u suočavanju s izazovima informatičkog doba.
Istorija nam pokazuje da će posle perioda haosa neka vrsta regulative biti nametnuta Internetu, verovatno na insistiranje onih koji žele da maksimiziraju komercijalne mogućnosti koje pružaju nove tehnologije. Zapravo, svaka tehnologija koja je revolucionisala proces komunikacije - od otkrića štamparske prese, preko ere geografskih istraživanja do otkrića telegrafa i radija - donosila je haos koji je na kraju regulisan ili od države ili od pojedinaca. Interesantno je da oni koji mogu najviše da profitiraju od novih tehnologija istovremeno su i oni koji se najviše zalažu za državnu intervenciju. U ovom trenutku nejasno je kako izvršiti regulaciju sajberspejsa, međutim to spada u prirodan tok stvari da subverzivne tendencije novih tehnologija budu potčinjene nekom obliku regulative. Naravno, etičko ponašanje onih koji jezde Inetrnetom jednim delom odrediće koliko će takva regulativa biti stroga.

LITERATURA

www.wikipedia.org

www.ekonomist.co.yu

www.netnovinar.org

www.pretraga.com

www.e-trgovina.co.yu

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi