U posljednjih nekoliko godina poslovna etika je sve češće tema razgovora u poslovnim krugovima. Na popularizaciju i učestalije razmatranje o poslovnoj etici uticalo je više motiva. Jedan od najvažnijih je poslovni neuspeh, gubitak ugleda, pad vriednosti na tržištu nekih svetski poznatih poduzeća. Neodgovorni pojedinci i same organizacije svojim odlukama i delovanjem nanose velike gubitke. Te propuste je vrlo teško ili gotovo nemoguće nadoknaditi. Različite nacionalne kulture i zakoni ponekad su zbunjujući i etički kontradiktorni. Svako preduzeće ima neke svoje interne etičke principe putem kojih komunicira sa klijentima, partnerima... U ovom radu ću definisati pojam poslovne etike i prikazati istorijski razvoj i značaj poslovne etike, analizirati izvore neetičkog ponašanja, etičke dileme, potkazivanje (kao problem zaposlenih), navesti primer poslovne etike kod nas.

Definisanje etike

Definisanje etike u poslovanju je izuzetno kompleksno, jer različite mikro i makro kulture na različite načine definišu svoje vrednosti. Reč „etika“ potiće od grčkih reči ethos - što znali običaj, i ethikos – što znači moralan. Etika se definiše kao filozofska disciplina koja proučava moral, odnosno moralni fenomen u najširem smislu – proučava njegovo poreklo, ciljeve i smisao moralnog delovanja. Odnosno, etika je ponašanje u skladu sa moralnim normama.
Iz ovoga mozemo opisati poslovnu etiku kao ponašanje u skladu sa moralnim normama u poslovnom okruženju. Poslovna etika predstavlja način moralnog procenjivanja pojedinih načela ponašanja pojedinaca koji obavlja poslovnu delatnost, ali i navike koje imaju rukovodioci organizacija, kao i njihove izbore u procesu odlučivanja (Baron, D.P., 2003: 684). U domenu obavljanja ekonomskih aktivnosti postoje običaji, pravila i zakoni koji predstavljaju oblike društveno prihvatljivog ponašanja, koji propisuju ponašanja u okviru određene socijalne i ekonomske sredine.( Đurić-Kuzmanović, T., 2008: 234). Poslovnu etiku ne možemo izjednačiti s čistom etikom, jer je polje njenog delovanje između težnje za dobiti i čistih etičkih principa kao što su istina, prijateljstvo i slično. Kod poslovne etike, za dobro obavljen posao očekujemo da i druga strana izvrši svoj deo obaveze. Etičnost se ogleda u izvršavanju ciljeva svih dogovorenih strana. U poslovnom delovanju gotovo ništa ne činimo samo za opšte dobro, nego je prisutna i sopstvena korist. Etičnost se u poslovnom svetu odnosi na korektno izvršavanje preuzetih ciljeva za koje smo odgovorni drugoj strani. U savremenom društvu poslovanje se obavlja uglavnom za novac, mada npr. umetnici, doktori veliki dio svog delovanja razmenjuju za ugled, moć i slično. Poslovnu etiku treba da shvatmo i šire od pojma dobiti. Poslovnu etiku, iz navedenih činjenica, možemo definisati kao primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca.
Ova disciplina se odnosi na tri osnovne oblasti poslovnog odlučivanja, koja mogu biti u okviru: zakonskih propisa, širih ekonomskih i socijalnih pitnaj izvan granica zakona, i davanja prednosti sopstvenom interesu. Prvi nivo odlučivanja podrazumeva analizu zakonskih propisa sa aspekta da li su oni odgovarajući i da li ih treba prihvatit i postovati. Drugi nivo se odnosi na načine na koje jedna ličnost tretira druge i pored poštovanja zakona uključuje i šire moralne standarde. Treća oblast se odnosi na pitaanje do kog nivoa dobrobit pojedinaca ima prednost nad interesima organizacije ili drugih pojedinaca unutar i izvan organizacije.

Najčešće zablude i koristi u pogledu poslovne etike

Najčešće zablude u pogledu poslovne etike su sledeće:

Poslovna etika je više pitanje religije nego manadžmenta.
Zaposleni su sami po sebi etični, tako da kompanija ne mora da obraća pažnju na poslovnu etiku.
Poslovna etika je disciplina za filozofe, teoretičare i teologe.
Poslovna etika je suvišna – jedino je važno “dobro raditi“ .
U poslovnooj etici “dobri momci“ pridikuju “lošim momcima“.
Poslovna etika je pomodna, “nova priča u kraju“.
Etikom se ne može upravljati.
Poslovna etika i društvena odgovornost su isti pojmovi.
Organizacija koja nema problema sa zakonom znači ima dobru polovnu etiku.
Upravljanje etikom u radnom okruženju ima mali praktični značaj.(McNamara Carter, 1997-2007).

Najčešće koristi upravljanja etikom su sledeće:

Pažnja usmerena na poslovnu etiku ima pozitivan efekat na čitavo druđtvo.
Etički programi doprinose održavanju moralnog kursa u turbulentnim vremenima.
Etički programi kultivišu snažan timski rad i produktivnost.
Etički programi doprinose razvoju zaposlenih i njihovom realističnom suočavanju sa stvarnošću (Bennett, 1991: B1).
Etički programi jesu obezbeđenje legalnim politikama(Darke and Darke, 1998: 107-123) u njihovoj realizaciji.
Etički programi pomažu da se izbegnu kriminalan i neetična pinašanja, kao i kazne za takvo ponašanje.
Etički programi pomažu da se upravlja onim vrednstima koje su povezane sa kvalitetnim upravljanjem i stategijskim planiranjem.
Etički programi promovišu snažni javni imidž kompanije.
Etički programi doprinose legitimisanju poslovnih poteza, osnažujući njihovu koherentnost i konzistetnost i ukupnu poslovnu kulturu(Donaldson and Davis, 1990).
Pravo mesto za posvećivanje pažnje etici jeste radno mesto.

Poslovna etika ima dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja: kolektivna ili grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika uključuje etičke postupke u donošenju poslovnih odlukama od strane rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose kako na spoljašnje subjekte i okruženje, tako i na etičke odnose unutar samih kompanija. (Đurić-Kuzmanović T., 2008:235) Nasuprot grupnoj etici, etika pojedinca govori o pojedincu koji ne poseduje elementarne principe lične i poslovne etike i morala, spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje lične interese iznad kolektivnih, zakonski, a samim tim i da naruši poslovnu klimu i atmosferu.

Razvoj i značaj poslovne etike

Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća i kompanija, sticanja profita, načina rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno poslovanje nameće se jedno pitanje: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i moralnim ponašanjem pojedinca i grupa? Možemo takođe imati i dilemu oko toga da li bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, zavist i nepoverenje u načinu sticanja, poreklu i gomilanju istog. Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike može se proširiti na način rada, korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovodjenje preduzećem, vlasničke odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema lokalnoj zajednici, religiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugi će ipak reći da etika i način rada i poslovanja, upravljanje preduzećem i njegovo organizovanje, nemaju baš ništa zajedničkog. Neki će možda zaključiti da ekonomija nema baš nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da ekonomija i poslovanje, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i da bi to i htela da bude.
Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekonomija bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvodjenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmedju poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traže što potpuniji i hitniji odgovor koji će biti podupret svestranijim interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima. Danijel Dajanu je zapazio da postkomunistička tranzicija obiluje slučajevima korupcije i neetičkog ponašanja. Zapaža i da su se značajne institucionalne promene dogodile i posle Drugog svetskog rata. On zaključuje da postoji ciklus političkih i institucionalnih promena i da je posle “euforije deregulacije” moguće očekivati novu fazu svetskog ekoomskog ciklusa. Debata o etici I ekonomiji dobija nove prizvuke u svetlu procesa globalizacije I njenih negativnih efekata, počev od međunarodnog terorizma, ekoloških promena, masovne ilegalne imigracije, rastućeg siromaštva, do slobodnog funkcionisanja međunarodnih finansijskih tržišta (Đurić-Kuzmanović T., 2008:237).

Etičke dileme i izvori neetičkog ponašanja zaposlenih

Neetičko ponašanje može da nastane kao posledica brojnih faktora. Neki od tih faktora se odnose na pojedince, dok drugi mogu predstavljati politiku samog preduzeća.Ako kultura neke kompanije ohrabljuje , ili jednostavno prelazi preko sumnjivog ponašanja stavljajući poslovne interese na prvo mesto, etičko ponašanje će se pre svega zasnivati na ličnom poštenju zaposlenih. Poštenje pojedinaca može biti dovoljno vćini, ali ne i svim zaposlenima. Lične slabosti i iskušenja su izvori neetičkog ponašanja. Postoje situacije u kojima pojedinac zna šta je pravilno, ali ne poseduje istrajnost i lični integritet da povuče pravilan potez, možda zbog toga što to uključuje i određenu dozu ličnog rizika.
Problem iskušenja zaposlenih da preduzmu neetičke poteze može biti rezultat verovanja da se ostali zaposleni ne ponašaju po pravilima etike ili su podlegli pred iskušenjem. Padanje u iskušenje je verovatnije ako preduzće obavlja površne etičke analize ili upotrebljavaju proizvoljne standarde. Neetičko ponašanje može da rezultira iz pruskog fokusiranja na dužnosti nametnute zakonom. Oslanjanje na lično poštenje zaposlenih je retko dovoljno da osigura etičko ponašanje i zaposleni ne bi trebali da budu ostavljeni da rade u etičkom vakuumu. Obaveza top-menadžmenta je da uspostavi okruženje u kom je ohrabreno etičko ponašanje, podržano, i nagrađeno(Đurić-Kuzmanović T.,2008: 238). Od zaposlenih se očekuje poštovanje etičkih standarda kompanije, koji susadržani u kredu kompanije, njenim etičkim kodovima i programima. U pisanim dokumentima u vezi etičkog karaktera uzajamnih obaveza poslodavca i zaposlenog. Prilikom zapošljavanja radnik potpisuje ugovor koji sadrži te uzajamne obaveze. Obe strane ugovora moraju poznavati prirodu sporazuma. Nijedna strana ugovora ne sme namerno pogrešno interpretirati činjenice iz ugovora. Nijedna strana ugovora ne sme biti prisiljena da potpiše ugovor, što isključuje manipulaciju i pretnje. Ugovor ne sme obavezat strane na nemoralna dela. SVAKA KOMPANIJA KOJA KAŽNJAVA ZAPOSLENE ZBOG PRIJAVA ILI GLASNOG IZNOŠENJA ZABRINUTOSTI ZA ETIČNOST POSLA POSTUPA NEETIČKI.

Mišljenja etičara o predmetu poslovne etike

U literaturi se ne može naći veliki broj određenja predmeta poslovne etike. Laura Neš (Laura Nash) navodi da poslovna etika proučava primenu ličnih normi na aktivnosti i ciljeve komercijalnih preduzeća, i da kao takva nije neki poseban moralni standard već je studija o tome kako poslovni kontekst postavlja svoje jedinstvne probleme pred moralnu ličnost koja deluje kao predstavnik tog sistema. Ona tu ima u vidu visoke standarde ponašanja kao osnovne vrednosti kompanija i preduzeća, koji imaju istu ekonomsku vrednost kao i dobra volja. Suprotno ovakvom stavu svoje mišljenje iznosi Albert Kar (Albert Karr), koji etiku poslovanja vidi ne kao društvenu etiku, nego kao etiku igre, ili teoriju igre, jer smatra da je poslovanje igra u kojoj postoje odredjena pravila i standardi koji se moraju poštovati.
Kod etičara Karmišela i Dramonda (S. Carmichael i J. Drummond) postoji stav da poslovnu etiku treba poistovećivati sa etikom ličnosti, jer ona predstavlja osnovna pravila po kojima ličnost deluje i ona su okvir za definisanje delovanja koje je lično dopušteno i onog koje to nije. Ričard T. Di Džordž (Richard T. De George) poslovnu etiku razmatra kroz odnos etike i poslovanja; ona je nacionalna, internacionalna i globalna, kao sam biznis. Neslaganja u određenju predmeta poslovne etike uglavnom počivaju na različitom shvatanju morala i etike, i ona su često suštinske prirode, kao rezultat različitih pristupa u poimanju i definisanju moralno – etičkog poslovanja u praksi (http://www.scrbd.com/tag/etika?I=2).

Potkazivanje

Potkazivanje se može definisati kao situacija kada “ članovi organizacije otkrivaju nezakonite, nemoralne, ili nezvanične postupke koji su u nadležnosti njihovih poslodavaca, osobama ili organizacijama koje bi tim povodom mogle da deluju.“(Near J. P., Miceli, M. P., 1995: 697). Kompanije se često svete onima koji ih prijavljuju i mnogi zaposleni, ili bivši zaposleni, plaćaju vrlo često visoku cenu za to. Jedni autori smatraju da je potkazivač uglavnom nezadovoljni radnik koji , zbog želje za osvetom i ličnim zdovoljstvom, daje oduška svojim frustracijama ili besu, optužujući kompaniju, ili nadređene za nepravilan rad i ne retko ih nazivaju pogrdnim imenima poput: cinkaroš, izdajnik, pacov (Jaynes, M., 1995: 83). Drugi autori smatraju potkazivače individuama koje su zabrinute za kompaniju i društvo u celini. Većina potkazivača sebe doživljava kao veoma odane radnike kojima je potrebna legalna zaštita od kompanija koje optužuju za nepravilan rad.
U SAD je prvi Zakon za zaštitu potkazivača donet 1981. Godine u Mičigenu, kako bi zaštitio svakog zaposlenog u privatnom biznisu koji je otpušten ili izveden pred disciplinsku komisiju zbog izvešavanja vlasti o narušavanju federalnog, državnog ili lokalnog zakona. 1983. godine Nacionalano udruženje američkih računovođa usvojilo je prvi etički kod za kompanijsko računovodstvo i podsticanje zaposlenih da prijavljuju neprikladno ponašanje u svojim kompanijama. 1986. američki Kongres je inovirao staromodni Zakon lažnoh tvrdnji i tako obavezao Ministarstvo pravde da proveri tvrdnje zaposlenih. Ako Ministarstvo pravde pronađe neoboriv dokaz o delima kao što su prikazivanje većih iznosa na računima ili prebacivnje viška troškova sa jednog na drugi ugovor, zaposleni može da zaradi do 30% od nadoknade štete. Potkazivanje je prisutno svuda. Da bi se ono smanjilo najbolje je da menadžment kompanija spreči ili bar smanji neprikladan rad; da podstiče interno potkazivnje jer je efikasna reakcija kompanije na početnu pritužbu ključ za izbegavanje daljih prijavljivanja.

Poslovna etika u Srbiji

Poslovna etika je veoma malo prisutna u poslovanju preduzeća u nasoj zemlji. Poslovni ambijent još uvek nije dobar ni za najuspešnije privrednike, o čemu govore etičke dileme pred koje ih stavlja posao. Lažno prikazivanje poslovnih rezultata, nekorektan odnos prema klijentima, sakrivanje informacija, zapošljavanje rođaka i postavljanje prislušnih uređaja na telefone, samo su neki od primera lošeg poslovanja u Srbiji, priznaju neki od vlasnika najvećih kompanija. Navešću u ovom radu jedan tekst koji govori o još uvek prisutnoj neetičnosti u poslovanju.
Da je uticaj politike na biznis u Srbiji i dalje veoma veliki, smatra direktorka konsultantske kuće Bovan konsalting, Ana Bovan. Ona je razočarana što u poslednjih osam godina nije bilo ozbiljnijeg prustupa jačanju institucija, što je dovelo do toga da se svaka promena u politici odražava na poslovnu klimu.
"Još uvek imamo privilegovanih, monopolista, koji ne da nisu etični, već su nezakoniti. Kada se to bude rešilo, to će biti druga Srbija", kaže Bovan.
Poslovnim ljudima koji su ostali van politike mnogo je lakše da se odupru tim uticajima, smatra predsednik ITM grupacije Toplica Spasojević. Međutim, on ne negira da je korisno održavati dobre međusobne odnose jer u sprezi politike i biznisa postoje i pozitivni primeri, kao što je državna promocija uspešnih preduzeća u inostranstvu.
Iako tvrdi da su se i u tom pogledu stvari znatno poboljšale, Spasojević ima i konkretne predloge. "Treba politiku ukloniti iz preduzeća, kao i javne uprave, kako bi imali ozbiljniju i odgrovorniju upravu. Na duži rok možda i javna praduzeća i članove upravnih odbora javnih preduzeća da biramo na osnovu stručnosti, a ne dogovora stranaka", kaže Toplica Spasojević.
Pored intenzivnijeg rada strukovnih udruženja i edukacije, učesnici okruglog stola organizovanog povodom izlaska novog broja časopisa Marketing Srbija, rešenje vide u aktivnijoj ulozi države koja treba da eliminiše nelojalnu konkurenciju određivanjem konkretnijih zakonskih okvira, ali i u efikasnijem sudstvu koje takve slučajeve treba brzo da procesuira (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=21&nav_id=290165).

Zaključak

Često se zapitam zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja odluka u privatnom zivotu, u krugu porodice, prijatelja i njegovom odnosu i ophođenju sa drugima, nego prilikom donošenja odluka u preduzeću ili drugom poslovnom okruženju. Odakle ta neizbežna razlika izmedju individualnog i kolektivnog morala prilikom donošenja odluka i poslovnih aktivnosti. Kako to da lične vrednosti kao što su čestitost, poverenje, tolerancija, iskrenost, poštenje, vrednoća, držanje obećanja, poštovanje drugih, nestanu kada se pojedinac nađe u prostoru gde je potrebno doneti odluke koje se tiču raspodele novca, položaja, moći, gde se ostvaruje dobit. Zašto se čovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog života, transformiše u potpunu suprotnost kada započne poslovne aktivnosti i počne da donosi važne poslovne odluke? Da li materijalne vrednosti imaju toliko veliki uticaj od prastarih, moralnih vrednosti na pojedinca? Da li su poslovni ljudi i radnici više izloženi moralnim dilemama i izazovima i time više skloni greškama na štetu drugih, nego što je to slučaj u ostalim segmentima života? Ne znam odgovor na ova pitanja, ali znam da je poslovna etika potrebna u našem i svetskom poslovnom okruženju i da je, nažalost L L L, u veoma maloj meri zastupljena u svim segmentima poslovanja. Ne dozvolimo da se prave vrednosti i etičnost pretvore u prošlost! Ponašajmo se u skladu sa moralnim načelima u svim životnim aktivnostima. Budimo etični!

Literatura:

Đurić-Kuzmanović, T., Poslovno okruženje, Alfa graf NS, Novi Sad, 2008.
Pavićević, V., Osnovi etike, Beogradski-izdavački zavod, Beograd, 1974.
http://filaks.hr/index.php?option=com_content&task=view&id=25&Itemid=72 (Datum pristupa:21.12.2010.)
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=03&dd=21&nav_id=290165 (Datum pristupa: 21.12.2010.)
http://www.scribd.com/doc/2894664/Poslovna-etika (Datum pristupa:21.12.2010.)

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi