U poslovnom svetu stalno se govori o etici u poslovanju i granicama poslovanja; šta je moralno, a šta nije, šta je na ivici zakona, tj. u takozvanoj. „sivim zonama poslovanja” ...
Industrijska spijunaza Pod etikom se podrazumevaju opšti principi ponašanja na osnovu kojih je moguće razlikovati dobro od lošeg, istinito od lažnog. Weihrich i Koontz, definišu etiku kao „disciplinu koja se bavi dobrim i lošim, te moralnim dužnostima i obavezama.“ Poslovna etika odnosi se na istinitost i pravednost i sadrži mnogo aspekata poput: očekivanja društva, poštenu konkurenciju, oglašavanje, odnose s javnošću, društvenu odgovornost, samostalnost potrošača, ponašanja preduzeća u zemlji i inostranstvu itd.
U vreme velike konkurencije i stalnih inovacija, posedovanje prave informacije u pravo vreme osigurava kompaniji vodeći položaj na tržištu i stvara održivu konkurentsku prednost. Otvara se i mogućnost stvaranja velike baze podataka sa ciljem održavanja i povećavanja tržišnog učešća, kao i profita. Bitno je u pravo vreme otkriti šta konkurenti rade i šta nameravaju raditi. U tu svrhu pribegava se ekonomskoj (industrijskoj) špijunaži. Razlog je jednostavan. Ekonomska špijunaža iziskuje mnogo manje troškove nego što je potrebno za ulaganje u sektor istraživanja i razvoja, štedi na angažovanju specijalizovanih stručnih kadrova i smanjuje tehnološki jaz u odnosu na konkurenciju.
Industrijska špijunaža - Špijunaža koja se preduzima zbog ostvarivanja određenih poslovnih ciljeva, za razliku od klasične špijunaže koja se obično preduzima u cilju povećanja nacionalne bezbjednosti. Industrijskom špijunažom se bave i vlade država i privatne organizacije. Industrijska špijunaža podrazumijeva otkrivanje nacrta za novi proizvod konkurenta, otkrivanje tehnologije proizvodnog procesa konkurenta, otkrivanje ostalih ponuda na tenderu… Jedan od najčešće navođenih primjera je razvoj ruskog supersoničnog putničkog aviona, Tupoljev Tu-144 (Tupolev Tu-144), koji je nastao kao rezultat industrijske špijunaže francuske fabrike Aerospatiale, u kojoj se proizvodio čuveni avion, Konkord (Concorde).

O špijunaži..

Špijunaža kao pojam označava obaveštajne delatnosti koje se sastoje od odavanja ili saopštavanja drugoj osobi (ili ratnoj strani, državi ili organizaciji) prikupljenih podataka ili činjenica koje predstavljaju tajnu (vojnu, službenu, ekonomsku, industrijsku...). Međunarodno pravo reguliše špijunažu isključivo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava dok špijunaža u mirnodopskim uslovima spada pod krivično pravo pojedine države.
Osobe koje se bave špijunažom nazivamo špijunima, a sredstva i načini kojima oni dolaze do podataka su razni: praćenje, tajno motrenje kretanja, rada ili neke druge aktivnosti posmatrane strane, dostavljanje podataka, potkazivanje ili cinkarenje i slično.
Ekonomska (ili industrijska špijunaža, kako se još naziva) predstavlja deo svakodnevnih aktivnosti ekonomskog diplomate. Prve asocijacije vezane za pojam špijunaže dolaze iz brojnih romana i filmova koji se bave ovom temom (Agata Kristi, Džon Le Kare i drugi). Gledano iz ugla ekonomske diplomatije moramo se osloboditi ovih nasleđenih predstava.
Ekonomska špijunaža je zbir delikatnih, planiranih i stručno izvedenih aktivnosti na pribavljanju poverljivih informacija od koristi za poslovne projekte sopstvene firme ili zaštitu ekonomskih interesa svoje države.

Industrijska špijunaža

Ciljevi industrijske špijunaže su:
1. proučavanje poslovne strategije konkurentskih firmi ili država,
2. novih poslovnih projekata,
3. planova i istraživanje novih proizvoda ili mogućnosti nastupa na stranom tržištu,
4. nadvladavanje konkurenata u potrazi za novim tržištima ili u nadmetanju za nove poslove i
5. suzbijanje konkurencije na novom tržištu.

Ekonomska (industrijska) špijunaža predstavlja skup dobro planiranih i veoma stručno izvedenih aktivnosti u cilju pribavljanja poverljivih ekonomskih informacija, koje su od koristi za poslovne projekte firme ili zaštitu ekonomskih interesa svoje države.
U suštini ekonomska ili industrijska špijunaža znači nelegalno prikupljanje ekonomskih (industrijskih) podataka i informacija, koje konkurentske firme čuvaju u tajnosti. U tu svrhu koriste se sredstva kao što su zapošljavanje svojih ljudi u konkurentskim kompanijama, angažovanje specijalizovanih agencija, korišćenje diplomatskih predstavnika u inostranim zemljama gde kompanija ima poslovne interese itd.
Krajnji cilj firme koja kreće u ekonomsku špijunažu jeste doći do poslovne tajne. Poslovna tajna se može definisati kao skup dokumenata i podataka čije saopštavanje trećem licu može naneti štetu poslovnim interesima i poslovnom ugledu kompanije. Poslovna tajna se određuje opštim aktima i određenim propisima preduzeća, i sa sobom nosi krivičnu odgovornost u slučaju odavanja.
U praksi, najčešće se kao poslovne tajne sreću originalni proizvodni postupci, nove tehnologije, sastojci specifičnih proizvoda, poslovni ugovori sa klijentima i njihov sadržaj, know-how, sastav i kvalitet menadžmenta. Značajan vid poslovne tajne je proizvodna tajna. Proizvodna tajna podrazumeva svaku šemu, formulu, izum ili informaciju koja se primenjuje u poslovanju i time stiče konkurentska prednost nad kompanijama iz istih ili sličnih delatnosti koje ih ne znaju i ne primenjuju.
Svi zaposleni u kompaniji dužni su da čuvaju poslovnu tajnu za vreme radnog odnosa u kompaniji i posle njegovog prestanka. Poslovna tajna se može otkriti samo na opravdani zahtev ovlašćenih osoba i nadležnih organa i to mogu uraditi osobe koje su ovlašćene opštim aktima preduzeća.

Industrijska špijunaža očima etike

Kako je biznis postao globalan, tako su i problemi čuvanja informacija i krađe informacija postali stvar ne samo jedne firme koja se nadmeće sa drugom, već i špijunaže koju sponzorišu naionalne vlade. Neobično je da se okončanjem Hladnog rata, špijuniranje koje je bilo karakteristično za međusobne odnose vlada bar delom preobrazilo u uhođenje industrijskih kompanija sveta koje prednjače u tehnološkom razvoju. Poslednjih nekoliko godina problem je izašao na videlo, kako se otvorila rasprava o pravoj ulozi američke Centralne obaveštajne agencije-CIA u uhođenju kompanija u drugim zemljama, i kako je vlada SAD optužila obaveštajne službe drugih zemalja za špijunažu.
Kao što je najčešće slučaj u vojnoj špijunaži, i industrijska špijunaža za dobavljanje informacija u velikoj meri zavisi od izvora podataka. Informacije se brižljivo skupljaju, razvrstavaju i analiziraju do kojih su došli putem javnog informisanja na legalan način. Ovako se sakupi i do 90% potrebnih informacija.
Drugi veoma efikasan način dobavljanja poverljivih podataka o poslovnim tajnama neke kompanije, jeste koriščenje njenih nameštenika. Postoje brojne tehnike koje nisu prosto preotimanje nameštenika ili kupovanje tajni od njih. Kina je svojevremeno optuživana da kinezima zaposlenim u ključnim američkim kompanijama poklanjala bezplatne letove za Kinu kako bi ojačala lojalnost i odobrovoljila ih za razgovor o poslu. Takođe šalje studente da studiraju na onim katedrama američkih univerziteta, na kojima će imati pristupa znanju i informacijama za koje je vlada zainteresovana.
Nesumljivo su neetični agresivni ili podmukli metodi ozvučavanja telefona, ugrožavanja kompjuterskih sistema, i izravne krađe tajni. Manje su jasni kakvi granični postupci elektronskog prisluškivanja kao što je praćenje razgovora sa mobilnih telefona. Kako ovi telefoni nisu bezbedni a rade korišćenjem radio talasa koji se mogu uhvatiti ili omaškom ili namerom. Ovakvo prisluškivanje nije nezakonito, te stoga kompanije i vlasnici telefona važne razgovore gledaju da zaštite, tako što će samo šturo govoriti o njima.
Drugo pitanje se tiče preturanja po kompanijskom smeću. Većina kompanija secka u otpad osetljive papire. Sama procedura ovakvog uništavanja poverljivih dokumenata privlači pažnju zaiteresovanih za špijuniranje. Etika ne ograničava preturanje po smeću, niti podstiče moralnost takvog postupka, pa samim tim i ispravnost obavljanja procedure seckanja, u kojoj meri je svesno pristupljeno izvršavanju zadatka.

Informacija koja predstavlja interes pri sakupljanju i analizi podataka u ekonomskoj špijunaži

a) Informacije komercijalne sadržine:

1. podaci o konkurenciji, njihove slabe strane;
2. podaci o dobavljačima;
3. podaci o tržištu;
4. uslovi finansijskog poslovanja;
5. tehnološke tajne;
6. mere koje preduzima konkurencija prema svojim protivnicima;
7. podaci o potencijalnim partnerima, provera njihovog poštenja;
8. informacija o mestu čuvanja tereta, vremenu i maršruti prevoza;
9. otkrivanje osetljivih odnosa među saradnicima; otkrivanje lica pogodnih za vrbovanje putem otkupa, ucene ili na drugi način;
10. veze i mogućnosti rukovodstva;
11. utvrdjivanje kruga stalnih posetilaca.

b) Informacije lične prirode:

1. izvori prihoda;
2. pravi odnosi prema ovim ili onim društvenim dogadjajima, prema vladajućim strukturama;
3. način ličnog života rukovodioca i članova njegove porodice;
4. raspored i mesta susreta - poslovnih i ličnih;
5. podaci o veličini finansijskog blagostanja;
6. informacija o ljudskim slabostima;
7. opasne sklonosti;
8. štetna seksualna orijentacija;
9. podaci o prijateljima, prijateljicama, mestima odmora, putanjama kretanja;
10. informacije o mestima čuvanja dragocenosti;
11. adresa prebivališta;
12. bračna neverstva;
13. problemi izmedju roditelja i dece.

Ekonomska špijunaža kroz istoriju

Ekonomska špijunaža vodi poreklo iz vojne špijunaže. Špijuniranje je zabeleženo još 1500 godine pre n.e. kada je Mojsije odabrao 12 špijuna i poslao ih u drugu zemlju sa zadatkom da razgledaju zemlju, narod da li je jak ili slab, koliko ih ima, da li su dobri ili zli, kakvi su gradovi da li su utvrđeni ili ne (po Starom zavetu, Biblija).
Dolaskom Hitlera na vlast i stvaranjem nacističke Nemačke, počinje veliki uspon ratne a samim tim i industrijske špijunaže. Primenjuje se načelo “totalne špijunaže” koje glasi:

Nema podatka koji nije važan, nema mesta koje nije interesantno i za špijuna su sposobni svi deca, odrasli, vojnici, seljaci, intelektualci.

Posle drugog svetskog rata dolazi do usavršavanja industrijske špijunaže. U ilegalnom istraživanju konkurentskih aktivnosti na meti su visoke tehnologije, industrija naoružanja, elektronika, informacione tehnologije, farmaceutika, svemirski programi, automobilska industrija itd.

Motivi

Motiv savesti je najkompleksniji, opšti, socijalni, sintetički motiv. Savest dolazi do izražaja kada se čovek nađe u situaciji zadovoljenja potrebe motivisane radnom aktivnošću. Tada motiv savesti uslovljava koji će se motiv ostvariti, koji odložiti. Ovaj motiv u direktnoj je vezi sa poslovnim moralom.
Motiv sa kojim određena kompanija kreće u industrijsku špijunažu je doći do bilo koje informacije (informacija je moć) koja će pomoći kompaniji da ostvari zacrtane ciljeve. Cilj može biti osvajanje novog proizvoda ili imitacija, razvoj nove tehnologije, povećanje tržišnog učešća, povećanje konkurentske prednosti itd. Kompanije idu do te mere da smišljeno ulaze u bazu podataka konkurentske kompanije sa ciljem da joj nanesu određenu štetu u poslovanju. Mesta na kojima se mogu naći informacije interesantne ekonomskim špijunima su sledeća:
• Formalni dokumenti (strategijski planovi, izveštaji, specifikacije proizvoda i proizvodnih procesa, radni papiri, tehnička dokumentacija)
• Skice (Smatra se da je posle izrade formalnog dokumenta skica nevažna i bezvredna. Međutim, informacije koje se nalaze na skicama su od značaja i to ekonomski špijuni znaju)
• Nevažni komadići papira (računi, putne karte, salvete i sl. naizgled deluju nevažno i bezazleno ali ipak mogu pomoći u određivanju daljeg toka akcije konkurenata)
• Interna korespondencija (zapisnici sa sastanka, odluke, rešenja, bilteni i sl. prepuni su detalja o poslovanju kompanije i budućim namerama)
• Državne ustanove (Zavodi za statistiku, Zavodi za patente, poslovna udruženja i drugo, sakupljaju od preduzeća razne informacije koje mogu biti interesantne ekonomskim špijunima)
• Javni servisi (veliki izvori informacija su dnevne i nedeljne novine, specijalizovani časopisi, Internet)
• Formalni sastanci (kompanije u određenim periodima organizuju sastanke sa svojim zaposlenima, gde osim dnevnog reda ima i drugih materijala koji mogu doći do konkurenata)
• Neformalni sastanci (zaposleni se sastaju posle radnog vremena i raspravljaju o poslu u restoranu, kafiću, preko telefona i sl.
Kompanije se u današnjim uslovima tržišnog privređivanja i galopirajuće konkurencije moraju suočiti sa rizikom, tj. moraju shvatiti opasnost od ekonomske špijunaže da bi mogle preduzeti akcije za zaštitu svojih važnih podataka od „slučajnih posetilaca”

Pretnja

Pretnju kompaniji mogu predstavljati pojedinci, organizacija, događaj, okolnosti. Najznačajnije potencijalne pretnje kompaniji su:

• Loša obuka kadrova,
• Lica koja svakodnevno dolaze u kompaniju (tzv. insajderi),
• Konkurentske kompanije,
• Strane obaveštajne službe,
• Organizovani criminal,
• “sitni” criminal,
• Terorizam,
• Dobavljači,
• Potrošači,
• Novinari,
• Prirodne katastrofe,

Izloženost kompanije riziku slabe strane obezbeđenja kompanije. Razlikujemo ukupno četiri kategorije a to su:
Operativne (propusti u poslovanju, slučajne greške zaposlenih, način davanja informacija, upotreba Interneta, telefona, faksa itd.)
Fizičke (slaba obučenost ljudi iz obezbeđenja, nepostojanje ulazno/izlazne kontrole, neuredni stolovi, računari bez šifri, nezaključane kancelarije itd.)
Kadrovske (propusti pri zapošljavanju novih kadrova obrazovanje, iskustvo, lični problemi itd.)
Tehničke (nezaštićena baza podataka u računarima, prenos podataka, prisluškivanje telefona i sl.

Metode i tehnike prikupljanja ekonomskih informacija

1. Slanje upita firmi ili nadležnom ekonomskom udruženju ili resoru.
Ovo je prilika da se diplomata zvanično predstavi i pokaže svoju kompetentnost. Na ovaj način dobijaju se informacij iz prve ruke, tačne, sveže i proverene. To je široko korišćena tehnika za legalno prikupljanje ekonomskih informacija.
2. Razgovor na zahtev (zakazani razgovor)
Može ga zatražiti ekonomski diplomata putem službi ambsade, ili ređe direktno sa određenim kompetetnim sagovornikom iz firme ili resora koji ga interesuje. Zakazanom razgovoru može prisustvovati i zvanični zapisničar. Prilikom ovog razgovora diplomata ima priliku da uspostavi trajnije, kolegijalne odnose sa sagovornikom i ostvari poverenje na osnovu koga može dobiti i više od zvaničnih informacija.
3. Poslovni susret
Podrazumeva kraći, neformalni, često slučajni susret. Vešt ekonomski diplomta mudro koristi ovu priliku da bez najavljene teme i zakazanog razgovora dođe do vrednih informacija. Poslovni susret može biti prilika za zakazivanje zvaničnog i pripremljenog razgovora.
4. Diplomatski (poslovni) ručak
Zakazuje se posredstvom službe protokola ili direktno (ukoliko dobro poznajete sagovornika). Ovaj susret podrazumeva poštovanje protokolarnih pravila, ali ima i izvesnu dozu prisnosti i neposrednosti među sagovornicima. Teškoća, ali i draž ove tehnike jeste što se uvek “mora nešto prodati, da bi se zauzvrat kupilo”. zato je poznata izreka da u diplomatiji nema besplatnog poslovnog ručka.
5. Diplomatska (poslovna) večera
Ova tehnika se od prethodne razlikuje ne samo po vremenu održavanja, već i po drugim okolnostima i detaljima. Poslovnu večeru diplomata obično organizuje u svom domu za veći broj zvanica koje dolaze u pratnji svojih supruga. Svečane toalete, osećaj završetka napornog radnog dana i brojnost prisutnih gostiju otežavaju posao prikupljanja informacija u ovim okolnostima, ali se pruža mogućnost za “slobodno” ćaskanje i nešto ležerniji pristup sagovornicima.
6. Diplomatski prijem
Česta praksa masovnijih susreta diplomata jesu diplomatski prijemi koje ambasade organizuju različitim povodima (državni praznici, jubileji i sl.) To je prilika da se na jednom mestu sretne veliki broj diplomata, potencijalnih sagovornika, a iskusni diplomata vešto koristi i ovu prilku za prikupljanje ekonomskih informacija.
7. Protokolarna poseta fabrici (ili regionu)
Cilj ove aktivnost diplomate je upoznavanje sa ekonomskom stvarnošću jedne zemlje. Posetu organizuje protokolarna služba zemlje prijema, I to u regionima ili firmama koji su najrazvijenije, najreprezentativnije i najznačajnije sa ekonomskog, kulturnog ili istorijskog stanovišta. Ovu priliku diplomata može da iskoristi da vidi li čuje i ono što organizator nije planirao.
8. Poseta fabrici ili regionu po sopstvenom izboru
Osim poseta koje organizuju službe u zemlji prijema, diplomata može i sam zatražiti da poseti neku fabriku, region, grad ili neki drugi privredni ili industrijski lokalitet koji smatra posebno interesantnim.Zatražena poseta se obično ne odbija, a onda se brižljivo priprema (bezbednost i druge organizacione mere)
9. Poseta privrednoj izložbi ili sajmu
Ovo je odlična prilika za ekonomskog diplomatu da na jednom mestu vidi glavne izložene proizvode i proizvodne programe kompanije zemlje u kojoj službuje, da se uveri u njihov kavlitet, da prikupi podatke o proizvodnim rezultatima i prospekte njihovih firmi. Takođe, brojini susreti sa značajnim privrednicima mogu da budu prvi korak ka uspostavljanju različitih izvoznih i drugih poslovnih aranžmana između dveju zemalja.
10. Poseta delegacije jedne firme zemlji prijema
Finalizaciju procesa prikupljanja ekonomskih informacija predstavljaju konkretni poslovni poduhvati između dve firme ili dve zemlje. Posle niza pregovora, istraživanja, sortiranja, analize i razmene ekonomskih informacija, poseta delegacije jedne zemlje dolazi kao kruna obostranih napora.
11. Neoficijelni razgovor (intervju) ekonomskog diplomate sa zaposlenim iz firme
Razgovori sa zaposlenima u nekoj firmi omogućava ekonomskom diplomati da do informacija dođe neposredno, bez zvaničnih “filtera” i ulepšavanja situacije. Diplomata se brižljivo priprema i za ovu vrstu prikupljanja nformaca: izbor sagovornika, priprema tema i pitanja, pogodnog mesta i vremena sastanka itd. Tehnika nezvaničnih razgovora nije u principu nelagalna, ali mnoge zemlje ne gledaju blagonaklono na ovakve aktivnosti stranih diplomata, iako na to podstiču svoje diplomate shvatajući moguću vrednost ovako dobijenih informacija.
12. Pretraživanje Web sajtova firmi ili zemlje na Internetu
Ova tehnika iziskuje od ekonomskog diplomatu veštinu pronalaženja Potrebnih informacija koje se na Internetu nalaze. Diplomata mora da zna kako da do informacija dođe brzo, ali i da njihovom analizom i razvrstavanjem bude siguran u njihovu autentičnost, tačnost i aktuelnost. Zvanične informacije kompanije i zemlje objavljuju u okviru svojih Internet prezentacija, ali se po pravilu poverljivi (a timenajzanimljiviji i najvažniji) podaci mogu otkriti tek po ulasku u kompjuterske baze podataka i druge brižljivo čuvane sisteme za skladištenje važnih informacija (poslovnih tajni).
13. Angažovanje (plaćanje) posrednika za pribavljanje ekonomskih informacija
Ekonomski diplomata koristi ostvarene kontakte i poznanstva da bi njihovim angažovanje došao do poverljivih informacija. Angažovani posrednici su dobro obučeni, pripremljeni poverljivi saradnici koji znaju gde mogu doći do pravih informacija, a da pri tom ne budu otkriveni. Stoga, diplomata mora biti dodatno oprezan u obavljanju ovih poslova koje predstavlju zonu rizika u njegovim Aktivnostima.
14. Potkupljivanje funkcionera firme ili zemlje
Ovo je kalsična šema ekonomsko-obaveštajnog rada sa Plaćenom “krticom” unutar određene firme, koja redovno dostavlja poverljive ekonomske informacije stranom diplomati i za to biva plaćana. Potkupljivanje funkcionera je delikatna operacija koja zahteva maksimalnu opreznost diplomate koji se u slučaju otkrivanja nelegalnih aktivnosti izlaže opasnosti da iz te zemlje bude proteran, a za otkrivenog informatora predviđene su stroge sankcije prema krivičnom zakonu te zemlje.
15. Razgovor sa otpuštenim ili “prebeglim” kadrovima firme ili zemlje
Ovo je manje riskantan, ali takođe neprihvatljiv metod za zemlju prijema. Ekonomski diplomata koristi situaciju i od otpuštenih radnika nastoji da izvuče što više informacija – razlozima za njihovo otpuštanje, ali i o poslovnim rezultatima i planovima. U situaciji kada je bez stalnog prihoda informator rado prihvata izvesnu materijalnu nadoknadu za pružene informacije. Manjkavost ove metode je što je teško održati diskreciju u slučaju kada otpušteni radnik ne mari za posledice, dok diplomata teži da razgovor sa otpuštenim li pregeglim kadorvima ostane daleko od očiju javnosti, ukovodilaca i vlasnika firme, kao i vlasti zemlje prijema.
16. Kupovina tajnih dokumenata
Tehnika prikupljanja informacija kupovinom tajnih dokumenata je najrizičnija i najdelikatnija aktivnost diplomate. Prilikom izvođenja ove dobro organizovane aktivnosti neophodno je proveriti validnost dokumenata i izbeći moguće provokacije i nameštaljke. Vešt ekonomski diplomnata mora da izbegne obostrano kompromitovanje i oštre sankcije koje bi usledile.
17. Razgovor sa ekonomskim diplomatom iz druge zemlje
Ovo je sasvim legalna i veoma česta tehnika koji ekonomski diplomata koristi skoro svakodnevno u prikupljanju ekonomskih informacija. U zvanični i nezvaničnim kontaktima sa kolegama iz drugih, obično prijateljskih zemalja, diplomata dolazi do informacija na elegantan, diplomatski uobičajen način. Slabost ove tehnike je što su informacije do kojih se dolazi uglavnom zvanične, javne, a ne može se doći do bog zna kakvih poverljivih informacija.
18. Sinteza na bazi prikupljenih saznanja
Kruna rada ekonomskog diplomate na prikupljanju ekonomskih informacija predstavlja ova tehnika, koja podrazumeva svestrano poznavanje problema i celokupne situacije neke firme ili privrede jedne zemlje. U izveštaju koji podnosi diplomata nastoji da na bazi prikupljenih informacija i ličnog iskustva u analitičko-sintetičkoj formi obradi i predstavi stanje kompanije koja ga interesuje ili zemlje službovanja. Koristeći ovu tehniku diplomata pokazuje i svoju profesionalnu zrelost i spremnost da se suoči i sa najozbiljnijm zadacima u diplomatskoj službi.

Vrednost kompanija treba da odredi vrednost informacija koje želi zaštiti

Protivmere kompanije proizilaze iz slabosti:
• Operativne protivmere (upoznavanje zaposlenih sa postojanjem pretnji i njihova obuka; klasifikovanje informacija na one koje su «poverljive»; stroga uputstva o informacijama koje se mogu iznositi u javnost, po sektorima PR, Marketing, Prodaja; izveštaji o osobama sa kojima se stupa u kontakt i provera boniteta potencijalnih poslovnih partnera; odvojene telefonske linije za važne poslovne razgovore itd.)
• Fizičke protivmere (svakodnevno zaključavanje kancelarija, stolova; instaliranje šifri na važnim računarima (serverima); postavljanje video uređaja; zapošljavanje dobro obučenih ljudi za posao obezbeđenja)
• Kadrovske protivmere (provera diplome o obrazovanju; provera postojanja policijskog dosijea; uvođenje polaganja psiho-testova; uvođenje intervjua sa zaposlenima; kategorizacija zaposlenih jer ne mogu svi imati pristup važnim informacijama)
• Tehničke protivmere (instalacija antivirus programa; kontrola pristupa programima i računarima; izbor pouzdanog partnera za servisiranje računarskih mreža).

Poslovna tajna

Posle definisanja termmina industrijske špijunaže i sa etičkog i sa čisto poslovnog aspekta, neophodno je utvrditi i ostalu preostalu kariku u lancu, a to je poslovna tajna

Reč tajna podrazumeva skup znanja i informacija koje su dostupne samo određenom, užem krugu pojedinaca. Posednici tajne ne smeju ove informacije i znanja da otkriju drugim licima.
Poslovna tajna se definiše kao činjenice u vezi sa poslovanjem privredneorganizacije koje su posebno važne sa gledišta poslovanja te organizacije ili sa gledišta privrede il zajednice u celini, a koje mogu biti poznate samo ograničenom krugu lica.
Poslovne tajne dakle obuhvataju one vrste informacija i znanja na koje firma ima svojinsko pravo, koje moralno i zakonski može da štiti i po istom osnovu odbija da otkrije.
Svako interesovanje konkurenata za poslovnu tajnu smatra se povredom poslovne etike, a može biti i krivično delo kažnjivo predviđenim krivičnim zakonom.
Ukoliko diplomata bude uhvaćen u nedozvoljenom pribavljanju poslovne tajne posledice mogu biti različite (zavisno od važnosti otkrivene tajne i nanete štete) – od upućivanja protestne note MIP-u države iz koje diplomata dolazi, poziva ambasadora na razgovor u MIP države prijema, a diplomata može biti i proteran iz zemlje službovanja (u slučaju ponavljanja greške).

Zaključak

Na osnovu prethodno iznetog možemo konstatovati da poslovna špijunaža sve više uzima maha. Svi svetski, najsavremeniji, informacioni sistemi su podložni “upadima”, pa se da zaključiti da nema ni jednog sigurnosnog sistema za koji se može tvrditi da je potpuno siguran. Privredni subjekti moraju poslovnu špijunažu prihvatiti kao realnost i nastojati da svoje informacije što bolje sačuvaju od ,,znatiželjnih” ociju. U protivnom, ce njihovi napori, u svakodnevnom poslovanju i razvoju novih proizvoda, biti uzaludni a njihovi prodori u nova poslovna podrucja i na nova tržišta onemoguceni. Upravo su i prethodno objašnjene metode i specificnosti poslovne (industrijske) špijunaže imale za cilj razgraničenje pojmova poslovne špijunaže.
Kao protiv teža industrijskoj špijunaži, brojne kompanije kao Motorola i Intel, su uvele sopstvene obaveštajne jedinice, proučavaju konkurenciju i sprečavaju špijunažu od strane konkurencije. Niču i pojedinačne obaveštajne kompanije, koje su angažovale bivše operativce iz CIA i KGB-a.
Ko god da obavlja obaveštajne poslove, bile to specijalizovane kompanije, korporacije, vlade država, pravila su ista. Nikome nije dopušteno da radi ono što je neetično da bi postigao svoj cilj. Ali šta tačno nije etično nije uvek jasno na ovom novom području koje se brzo razvija-na polju ETIKE.

Literatura

[1] Prof. Dr. Savo Trifunović, POSLOVNA ETIKA, ICIM +, Kruševac, 2005. godina
[2] Ričard T. De Džordž, POSLOVNA ETIKA, 5. izdanje, IP „Filip Višnjić“, Beograd, 2003. godina
[3] Milenko A. Perović, ETIKA, Grafomedija, Novi Sad, 2001. godina
[4] Džon Dramond i Bil Bein, POSLOVNA ETIKA, Clio, Beograd, 2001. godina,

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠĆU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITIČKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RAČUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

INDUSTRIJSKA ŠPIJUNAŽA - poslovno etički aspekt -

O špijunaži..