Poslovna etika zauzima posebno mesto u oblasti primenjene etike. Kao i njene srodnice u takvim oblastima kao sto su medicina ili pravo i ona se sastoji od nimalo lake primene nekih vrlo opštih principa na neke specifične i često jedinstvene situacije i krize.
Ali za razliku od njih, poslovna etika se odnosi na oblast ljudskih poduhvata u kojoj strucnjači uglavnom nemaju profesionalni status i za čije se motive misli da nisu nimalo uzvišeni.
”Pohlepa” se često navodi kao jedini pokretač poslovnog zivota, a veći deo istorije poslovne etike u skladu sa tim ne odnosi se prema poslovanju nimalo pohvalno.
Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeca i kompanija, sticanja profita nacina rada i poslovanja nameće se jedno pitanje: Da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom pojedinaca i grupa? Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike moze se proširiti na način rada, korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa rukovodjenje preduzecem, odnos prema zaposlenima, drzavi, religiji.
U današnje vreme, označno kao doba globalizacije, suprostavljeni stavovi o odnosu izmedju poslovanja i etike dobijaju sve više na značaju i traze što potpuniji odgovor.

ETIKA I MORAL U PRAKSI POSLOVANJA KORPORACIJE

Poslovna etika odnosi se na istinitost i pravednost društva, fer konkurencije, oglašavanja, društvenih odgovornosti i ponašanja korporacija u zemlji i inostranstvu. Poslovna etika istražuje utemeljenost, izvore i poreklo moralnih vrednosti, te kriterijume i instrumente moralnog vrednovanja i prosuđivanja u svetu poslovanja kako bi se rasvetlio smisao i iznašla rešenja moralnih dilema i konflikata koje proizvodi čovekovo delovanje u korporaciji i koje proizvodi korporacija u odnosu sa drugim subjektima privređivanja. Poslovna etika kritički reflektuje sledeća suštinska pitanja sveta poslovanja, što ujedno čini i predmet poslovne etike:

- pitanje moralne odgovornosti i slobode čoveka kao člana korporacije - prema sebi, drugima na poslu, okruženju i zajednici (javnom mnjenju);

- pitanje uspostavljanja moralnog subjektiviteta korporacije – unutar korporacije, prema okruženju, deoničarima, klijentima, bilo da se radi o vrednovanju lojalne ili nelojalne konkurencije, kao i vrednovanju sukobljenih interesa prema drugima;

- pitanje društveno socijalne odgovornosti korporacije koje se odnosi na kulturno-istorijski identitet sredine/zemlje u kojoj korporacija posluje, uz uvažavanje obrazovnih, ekoloških, sportskih, duhovnih, religijskih i običajnih potreba datog okruženja.

Neizbežno se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugachije prilikom donoshenja odluka u privatnom životu u krugu porodice, prijatelja u ophodjenju sa drugima, nego prlikom donoshenja odluka u korporaciji? To pitanje postojanja tzv.dvostrukog morala ili moralnog ponashanja dovodi do toga da u modernom poslovnom svetu vrede jedna etichka pravila za poslovanje, a druga za život i odgoj porodice.

Vecina poslovnih ljudi posebno direktori menadzeri, vlasnici suočavaju se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i štetu drugima, ali doneti korist sebi i svom preduzecu. Od njihovog moralnog profila i ličnog osećaja zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time , mozda privremeni gubitak ili izmaklu dobitak pretvoriti u dugoročnu korist i uspeh.

Budući da nemali broj ljudi stoji na stanovištu da je svrha poslovanja korporacije profit, ali ne po svaku cenu, pa je nužno i reinvestirati, a ne samo voditi računa o zaposlenima u korporaciji i akcionarima, a s tim u vezi je potrebno da se uspostavi i moralni subjektivitet same korporacije.

Posmatranje odnosa između poslovanja unutar korporacija i morala može se proširiti na način rada, korištenje prirodnih i ekonomskih resursa, vlasničke odnose, rukovođenje kompanijom, kvalitet rada, odnos prema zaposlenima, odnos prema lokalnoj zajednici, regiji, državi. Postoji nekoliko stanovišta u pogledu odnosa morala i poslovanja- može se konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih odnosa ne ostavlja mnogo argumenata za tezu da su moral i poslovanje u neposrednoj vezi. Drugo, može se reći da moral i način rada, pogotovo upravljanja kompanijom i njenog organizovanja, nemaju ništa zajedničkog. Opet možda je ispravno stanovište da ekonomija nema nikavu obavezu niti potrebu da bude moralna, budući da ekonomija, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i kada bi to htela i nastojala da bude. Ako tražimo moralno postupanje u poslovanju da li nam je mesto u crkvi umesto u biznisu?

Na drugoj strani, poslovanje bez moralnih kriterijuma i ekomomija bez morala ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o potrebi uvođenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovođenja u svim kompanijama. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovni moral stvar lične savesti direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog morala neke grupe, zajednice, sredine, društva.

ODNOS POSLOVANJA I ETIKE

Etika je oduvek deo poslovanja i razgovor o etici u korporacijama niti je nov niti razlicit od razgovora o etici u nekom drugom području.
Poslovanje i moral povezani su na vishe znachajnih nachina, a neke od ovih veza su ochite- toliko ochite da ih uzimamo za po sebi date, pa smo skloni da se na njih ne obaziremo.
Čuvena kritalica kaze da je ,,biznis biznisa biznis’’. Biznis biznisa nije uprava, milosrdna delatnost ili socijalno stanje, niti je to kako nagoveshtava izreka-moralnost. Ali shta to ,,biznis biznisa je biznis’’zapravo znachi? Ko ce da odredi šta to znači? Ono što se smatra biznisom i njegovim biznisom razlikuje se od zemlje do zemlje.

2.1.Mit o amoralnom poslovanju

Mit o amoralnom poslovanju izražava popularno, gledanje na američko poslovanje. On govori delimičnu istinu i istovremeno prikriva dobar deo stvarnosti.
Taj mit opisuje način na koji mnoge američke korporacije i mnogi američki poslovni ljudi opažaju sebe same i način na koji ih opažaju drugi: biznis se brine pre svega za dobit. Da bi se stegla dobit, biznis proizvodi dobra ili pruža usluge ili se bavi kupovinom i prodajom.
Prema mitu,medjutim, poslovanje i ljudi u biznisu ne mare izričito o etici. Oni nisu neetični ili nemoralni; pre bi se reklo da su amoralni u tom smislu što smataraju da su etički obziri u poslovanju neprikladni. Ne vole da im moralisti pridikuju, ali nikako ne bi bili voljni da kamenchima gadjaju izloge chak ni najljucijim konkurentima. Jezik etike prosto nije jezik poslovanja.
Mit o amoralnom poslovanju predstavlja ne samo nachin na koji mnogo ljudi u poslovnom svetu i izvan njega danas shvataju biznis vec i nachin na koji bi mnogi voleli da ga i dalje shvataju. Mnogo je lakhse rukovati dolarima i centima nego se baviti vrednosnim sudovima.
Kao i vecina široko razmotrenih mitova i Mit o amoralnom poslovanju sadrži nekakvu popularnu istinu. Ali isto tako i pokriva dobar deo stvarnog zivota.

Rad, poslovanje i ključni etički principi u poslovanju korporacije

Činjenica je da postoji čvrsta povezanost morala i ljudskog rada i poslovanja, jer je celokupno poslovanje korporaacija pod uticajem morala i moralnih principa.U savremenom poslovanju izuzetno je značajan i uvažava se princip poslovnog morala, koji se smatra i jednim od temeljnih ekonomskih principa, kojima se povećava uspešno poslovanje korporacije. Korporacija stiče ugled ne samo kroz dobar kvalitet i povoljne cene svojih proizvoda i usluga, već i kroz korektno poslovanje i pravilan odnos prema dobavljačima, kupcima i drugim licima sa kojima dolazi u kontakt.
Svaki subjekt u svom interesu, nastoji da neguje i jača postojece i stvara nove poslovne veze, a najpouzdaniji način za to jeste poslovanje zasnovano na moralnim principima. Pored svojih interesa, oni su dužni da vode računa i o interesima poslovnih partnera i intersima zajednice. U delatnosti korporacija osim temeljnih etičkih principa(,,ne ubijaj’’,,ne laži’’,,ne kradi’’) izdvajaju se neki kao minimum koji se mora zadovoljiti u poslovnim aktivnostima. Medju najvažnije etičke principe koji utiču na ponašanje privrednih i drugih subjekata ,kao i na njihove unutrašnje i međusobne organizacione odnose i aktivnosti ubrajaju se: učtivost, poštenje, uviđavnost, nepristrasnost i poštovanje preuzetih obaveza.
Pridrzavanje etičkih i moralnih normi u poslovanju treba da je uvek zasnovano na principu da su ljudi sa kojima se dolazi u dodir istih sposobnosti i znanja.
Najcesci uzoci zbog kojih može doci do kršenja etičkih principa u poslovnim odnosima i aktivnostima su sukobi interesa, neznanje i zabuna i poslovne pohvale.

Eticko rasudjivanje u poslovanju

Kako je drushtvo sastavljeno od razlichitih skupina ljudi, teško je i zapravo nemoguće pronaći šta zapravo celina želi. Da bi se poslovanje smatralo uspešnim, treba spoznati šta žele i od korporacije zaposleni, potrosači, vladine institucije, konkurencije i društvo u celini. Ovo pokazuje da je neophodno pratiti i različite trendove i promene u društvenim vrednostima,te u skladu sa dobijenim informacijama razboritim rasudjivanjem dolaziti do kvalitetnih zaključaka i odluka.
Danas smo svesni brzih promena u poslovnoj okolini koje sve više utiču na promene faktora konkurentnosti korporacija, a u svemu tome proces rasudjivanja i donosenja kvalitetnih odluka ima prvorazrednih značaj. Buduci da se te promene odražavaju na poslovni program i proces upravljavanja, kljuchni zadatak efikasnog menadžmenta odnosi se na kvalitetno rasudjivanje, odnosno i na pravovremeno i adekvatno prilagodjavanje promenama na svetskom tržištu.
Pored navedenih u poslednje vreme se razvijaju i mnogi krizni trendovi, koji prikriveno, ali postojano, preteći deluju, pa se ističe da odgovornost za kvalitetno rasudjivanje i delovanje nikada nije imalo takvu situaciju.
Zbog svih ovih razloga moraju se osigurati mehanizmi kako se u svakodnevnom odluchivanju ne bi uchinili propusti i tako bitnije narushili odnosi izmedju poslovnog subjekta, javnosti i prirodnog okruženja.

3.1. Slozenost problema etike u poslovanju

Svaka korporacija nailazi na mnoge vidljive i nevidljive bedeme u poslovanju. Jedan od tih nevidljivih bedema su etička pravila koje se niko ne odriče čak ni za veliku cenu. Razlog je u dokazanim pravilima da se “dobar glas” postiže dugotrajnim i poštenim radom, uz velike muke i znatna odricanja, a može se prokockati nepromišljenom odlukom u jednom trenutku.
Privid je da pošteni stižu poslednji, jer ne treba zaboraviti da oni ipak stižu do cilja iako trche dužom stazom. Zbog svega toga nije ni chudo da sada josh niko nije pronashao opshteprihvaćen pristup kojima bi se rešavala etička pitanja u marketingu.
Nezavisno od toga sto je znatan broj etičkih pitanja formaliziran u zakonima i propisima o ponashanju prilagodjenih standardima društva ,od svih subjekata ne očekuje se samo pridržavanje tih propisa, jer se onda nameće princip da je dopušteno sve što nije pravno sankcionisano.
Kompleksnost navedene problematike usložljava činjenicu da su etika i moralno ponašanje vezani za svaku pojedinu osobu, pa zbog toga dolazi do znatnog razlikovanja medju ljudima u poslovnim i drugim aktivnostima. Iako poslovni subjekti deluju u skladu sa svojim interesima, ipak se moraju pridržavati odredjenih standarda ponašanja i etichkih principa utemeljenim na idealima poshtenja, pravde i poverenja. Ovo je zato što potrošači i solovni partneri najvecim delom smatraju neetičke aktivnosti neprihvatljivim i odbijaju poslovati s onima koji se bave takvim poslovima.

Jedan od najrazmršenijih problema poslovanja: Kako poslovati uspešno, ostati konkurentan, a i biti posten?

Takodje problem je u tome sto je ljudsko ponasanje do krajnosti slozena i teska tema, jer je to proces , a ne statichna stvar.

Uvodjene etickih kodeksa i moralnih normi u poslovanju

Etichkim kodeksom se definisu vrednosti i na njima zasnovana ponashanja, uspostavlja vishi moralni nivo u korporaciji. Takva ponashanja su ona koja se od zaposlenih ohcekuju ili ona koja se nece tolerisati. Time se utvrdjuju norme ii uverenja korporacije, a preko toga se utvrdjuje namera da se postakne pozeljan model razmišljanja.
Prednost definisanja etichkih kodeksa u korporacijama ne odnosi se na preciziranje ponašanja rukovodilaca o tome šta za njih predstavlja neetično ponašanje, a zaposlenima da razmisljaju o etičkim pitanjima pre mogućih suočavanja sa njima i praksi-mogu da odbiju izvrshenje nekog neetichnog postupka na koji mogu da naidju,neku radnju koja se dirkektno kosi sa etichkim kodeksima organizacije, da jasno postave granice izmedju pozeljnog i nepozeljnog ponasanja i da se utvrde mehanizmi preko kojih bi se reagovalo u slichnim situacijama.

Postavlja se pitanje da li je etichki kodeks potpuno održiv u praksi?

Za uspostavljanje etichke ravnoteže od izuzetnog je značaja kultura i klima u korporaciji. Svakoj korporaciji je stalo da osigura predvidljivost i koordinaciju ponashanja svojih zaposlenih, da bi moglo funkcionisati i time ispuniti svoju poslovnu i drushtvenu misliju. U medjusobnim odnosima zaposlenih, saradnika ili nadredjenih javljaju se etichki problemi vezani za poverenje, poshtenje, ispunjenje obaveza.
Vecinska je situacija u korporacijama da glavni direktor ili direktor marketniga daju etički ton svim važnim aktivnostima u korporaciji. Rukovodioci nizeg ranga ravnaju se po ljudima koji su hijararhijski iznad njih, mada i oni nastaju kao rezultat uzajamnog delovanja kulture organizacije i ponashanja uprave.
Dodatni mogućnost za konfliktne situacije jesu i razlike izmedju kulture i zemalja u vezi nepisanih kodeksa ponashanja koji se poshtuju, jer naviknuti na tržišni način privredjivanja smataju normalnim pravovremeni dolazak na posao,dok npr. oni koji nemajuu takve navike vrlo teško shvataju zašto se to mora činiti. A dolazak na posao u pravo vreme je bitan faktor uspešnosti rada korporacije.

Odnos izmedju lične i poslovne etike u poslovanju

Neizbežno se postavlja pitanje zašto se čovek ponaša drugačije prilikom donošenja odluka u privatnom životu u krugu porodice, prijatelja u ophodjenju sa drugima, nego prlikom donošenja odluka u korporaciji. Odakle ta razlika izmedju ličnog kompanijskog morala prilikom donošenja odluka koje se tiču raspodele novca, polozaja, moći, gde se ostvaruje neka dobit ili druga korist.
Postavlja se pitanje zašto se chovek od moralne, vaspitane i tolerantne osobe iz privatnog života transformishe u potpunu suprotnost kada zapochne poslovne aktivnosti i pochne da donosi vazne poslovne odluke? Da li kolektiv vishe kvari pojedinca menjajuci njegove predstave po moralu?
Većina poslovnih ljudi posebno direktori, menadzeri, vlasnici suochavaju se sa pitanjima i problemima koji mogu naneti nepravdu i shtetu drugima ali doneti korist sebi i svojoj korporaciji. Od njihovog moralnog profila i lichnog osecaja zavisi kakve će odluke doneti, kako i kada će ostati u granicama poslovne etike i time mozda, privremeni gubitak ili izmaklu dobitak pretvoriti u dugorochnu korist i uspeh.
Pojedinci imaju dosta problema da pomire svoje lichne etichke standarde sa zahtevima korporacija ili nekog poslovnog kolektivnog izbora i postupka. Pojedinac koji u lichnom zivotu ne bi nikada oduzeo nekome neshto pripadajuće i zasluženo, niti bi pribavio neku nezasluženu korist, pod dejstvom kolektivne psihologije, logike, on se često nadje u situaciji da nešto tako učini.
Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti, one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke nametnute od strane kolektivnog subjekta, a druga je kada pojedinac sam preduzme neke aktivnosti, postupke ili odluke koje nisu u skladu sa njegovim lichnim shvatanjima, a sve u cilju postizanja boljih rezultata za kolektiv.

2.5.Poznate etičke nedoumice

Etichke nedoumice su svakodnevne, a to su :

pohlepa
prikrivanje i netachno prikazivanje stanja u izveshtajima
izbegavanje održavanja date reči ili varanja u pogledu dogovorenih uslova rokova
preterana uverenost u sopstveni sud
nedovoljna lojalnost prema korporaciji, čim dodju teška vremena
loš kvalitet
ponižavanje ljudi na radnom mestu
uzdizanje samog sebe iznad obaveza korporacije
žrtvovanje nevinih i bespomoćnih da bi se postigli odredjeni ciljevi
dogovaranje cena
zanemarivanje porodice
nevraćanje uzetog iz okruženja iz sredstava zaposlenih ili korporacije
svesno preuveličavanje prednosti nekog plana da bi se dobila potrebna podrska
propuštanje bavljenja potencijalnim problemima netrpeljivosti, muško-ženskih odnosa
neprijateljski mentalitet
laganje zaposlenih davanjem nepotpunih informacija
dodvoravanje ljudima koji se nalaze više na hijararhijskoj lestvici, umesto savesnog obavljanja posla
unapredjenje korporacijskog nametljivca
propuštanje saradnje sa drugim delovima kompanije
sklapanje saveza sa sumnjivim partenrima
odbijanje prihvatanja odgovornosti za škodljivu praksu-namernu ili nenamernu
vredjanje korporacijskih razmetljivaca koji traće i vreme i novac ili prihvatanje njihovog postupka
korumpiranje javnog političkog procesa zakonskim sredstvima
tvrdnje koje navode na pogrešne zaključke o kvalitetu
usvajanje poslovne politike koja će najverovatnije druge dovesti u situaciju da moraju da lažu da bi se završio posao
slepo pokoravanje autoritetu bez obzira na to koliko je neetičan ili nepošten
potiskivanje osnovnih prava:slobode govora, izbora i ličnih odnosa
propuštanje da se ukaže na neetične postupke
uspinjanje korporacijskom lestvicom gazeći druge

3.Primena etickih principa u poslovanju

Poslovni subjekti su veoma davno doshli do saznanja da njihovi interesi ne mogu biti iznad interesa zajednice u kojoj egzistitaju. Radi toga su se rano formirali stavovi na osnovu kojih su utvrdjeni odredjeni principi i pravila po kojima oni treba da se vladaju u svojim aktivnostima, pa je praktichno u svim vremenskim periodima drushtvena zajednica na odredjeni nachin postavljala principe koji su se trebali i morali postovati
Razliciti su uzroci nemoralnog ponashanja u poslovnom svetu. Negde su uzroci u samom choveku, pojedincu, i proizilaze iz njegovih stavova prema novcu ili drugim materijalniim vrednostima, a drugi su uzroci u strukturama.
Vecina direktora je, bar privremeno, prinudjeno da u interesu svojih kompanija ili sopstvenom interesu u praksi sprovede neki oblik obmane u pregovorima sa klijentima, dilerima, sindikatima, službenicima i drugim odeljenjima unutar svoje kompanije.
Dok se na korporacije gledalo kao na zatvorene i samodovoljne sisteme koji stvaraju profit ne mareći za okruzenje, o etici se nije ni razmishljalo. A, kada bi se tok rasprave i usmerio na tu temu, vecina ekonomista i poslovnih ljudi bi smatrala da etichno ponashanje predstavlja prepreku realizaciji preduzetnichkih ciljeva, odnosno da je poslovanje nespojivo sa etikom, jer biznis ima svoja vlastita pravila i ciljeve koji se ne mogu uskladiti sa etichkim standardima.

3.1.Moralni govori - razlozi za konflikt

Rukovodioci moralni govor doživljavaju kao disfunkcionalan. Mnogi su razlozi zbog kojih oni izbegavaju moralni govor, a medju najvaznijim spadaju:

Pretnja harmoniji
Pretnja efikasnosti
Pretnja predstavi o moći i efikasnosti

Pretnja harmoniji

Moralni govor ponekada podrazumeve konflikte medju ljudima. Moralni govor može pokrenuti pitanja ili neslaganja u vezi sa praksom ili odlukama nadredjenih, kolega ili podredjenih. Kad je rech o moralnom pitanjima, za rukovodioce posebnu teshkoću predstavljaju sukobi, jer ih doživljavaju kao osudu i mogućnost za pokretanje ciklusa medjusobnog optuživanja i upiranja prstom.
Veliki broj rukovodilaca korporacijama smatra da je pokretanje moralnih pitanja na poslu razorno, poshto njihova organizacija ne želi da se javno raspravlja o tim pitanjima.

Pretnja efikasnosti

Mnogi rukovodioci izbegavaju da koriste moralne izraze ili to chine veoma retko, jer se moralni govor povezuje sa neodgvornim resavanjem problema. Na primer, iako se moralni govor koristi da se hvali ili osudi ponashanje ljudi, pohvala i osuda ne olaksavjau identifikaciju, iako moralno govor u formi ideoloskog bodrenja može funkcionisati kao odbrana struktura autoriteta i podrshka politichkim ciljevima.

Zbog ovakve upotrebe moralnog govora, mnogi rukovodioci izbegavaju da ga koriste na poslu. Moralni govor može skrenuti oduchivanje sa pravog puta, tražeci pojednostavljena resenja za komplikovane probleme.

Pretnja predstavi o moći i efikasnosti

Ambiciozni rukovodioci žele da se predstave kao moćni i efikasni. Ponekad izbegavaju moralni govor zato shto se moralni argumenti chine idealnim. Ako nemaju efekta moralni izrazi liche na prazne gestove.

Takodje rukovodioci izbegavaju moralni i da bi sakrili sopstvenu moralnu nepismenost.Većina rukovodilaca ne zna da koristi jezik i logiku moralne filozofije.

Koristi od primene etičkih principa u poslovanju

Ochekivana korist od primene etichkih principa, posmatrajući to finansijski ili materijalno, svodi se na činjenicu da iskrenost utemeljena na etichnosti pruža veliku prednost u poslovanju. Bilo bi ogromno preterivati da poshtenje nema vrednosti, odnosno da se prevara nikad ne kaznjava. Iskrenost je isplativa, chak i u periodima kad situacija nije blistava.
Moralne prednosti su jednostavne i poshtenje je kao moralni kvalitet jak bash zato shto ne podrazumeva automatski predvidljivu finansijsku dobit.
Korisnost primene etichkih principa u poslovanju odražava se i u odnosu na zaposleno osoblje, jer se stvara bolja poslovna klima i rezultati rada se pospeshuju.

Štetnost ignorisanja etike u poslovanju

Dvoumljenje u situacijama moguće primene etickih principa u poslovanju imalo je ralichite inplikacije po njihove nosioce, prvenstveno u zavisnosti da li je bilo dvoumljenja ili ne.I eventualno koliko je trajalo to stanje. Ležernost i dvoumljenje u poslovnim aktivnostima razlikuju se medju kompanijama i ljudima, pa recimo neki rukovodioci u Francuskoj i Belgiji nastupaju ležernije i vishe se dvoume od onih u Shvajcarskoj i Skandinaviji.
Osim toga sto se dvoumljenje vezano za primenu etichkih nachela ima nepovoljne implikacije u ekonomskoj sferi, postoje primeri kako je neehticno odugovlachenje i izbegavanje njihove primene navelo veće shtetne posledice ljudima i okruženju koje su se mogle blagovremeno izbeći da se postupilo na etichan nachin.
Zbog svega toga dobar nachin eliminacije nastajanja shtetnih posledica u takvim situacijama jeste držati se pravila: ”kloni se onoga shto ti je sumnjivo sve dok ti ne prestane biti sumnjivo jer istina je sigurno, a laz je sumnja.”

Zaključak

Mnogi ljudi u biznisu, kao i na drugim podruchjima zivota, smatraju da je moral lichna stvar, da svaka osoba ima svoja moralna shvatanja i da ta shvatanja ne treba da nameće drugima. Svi pripadnici jednog drushtva moraju se držati zakona, ali, preko toga, svakog vodi samo lichna savest.
Svaki zaposleni u korporaciji mora slediti najvishe standarde poshtenja, besprekornosti i pravednosti u svakom postupku koji se tiche korporacije, posebno u odnosima sa kupcima, konkurentima, dobavljachima, javnoshću i ostalim zaposlenima.

Literatura

Uspesi i promasaji, Hartey F.R .Zagreb, 1993.godine
Moc etickog poslovanja. Blancchard K Horvat Elektronika, Zagreb, 1990
Prakticna psihologija prodaje, Panorama Laird D.A., Laird E.C., Zagreb, 1965
B. Bebek, A. Kolumbić: Poslovna etika, Sinergija, Zagreb, 2000.
B. Gates: Poslovanje brzinom misli, Izvori, Zagreb, 1999.
M.Plenković: Poslovna komunikologija:Kultura poslovnog komuniciranja, Hrvatsko komunikološko društvo & Nonacom, Zagreb, 2003.
M.Plenković: Poslovna komunikologija, Alinea, Zagreb, 1991.
J.Plenković (Ed.): Profesionalna etika, Hrvatsko komunikološko društvo & Nonacom, Zagreb, 2003.
S.R. Covey: 7 navika uspješnih ljudi: povratak etici karaktera, Franklin Covey/Mozaik knjiga, Zagreb, 1988.
B.P. Crosby: Kvaliteta je besplatna, Privredni vjesnik, Zagreb, 1989.
V.Grahovac (Ed.): Business communication and mass media / Poslovno komuniciranje i masovni mediji, Alinea, Zagreb, 1992.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi