POCETNA STRANA

 
SEMINARSKI RAD IZ POSLOVNE ETIKE
 

Eticki aspekti savremenih tehnologija

Savremena ekonomska i poslovna dinamika traži sve vecu otvorenost, slobodu i liberalizam svih ekonomskih subjekata. To podrazumeva visok stepen poverenja ili socijalnog kapitala, odnosno pokrece dilemu o odnosu izmedu ekonomije i etike. Novija istraživanja u ovoj oblasti pokazuju da odsustvo etickih normi u poslovanju nanosi veliku štetu kako pojedinim kompanijama, tako i ukupnoj svetskoj ekonomiji. Zbog toga se ovoj temi posvecuje sve više pažnje u istraživanjima i edukaciji.
Poslovna etika ima svoje dve osnovne dimenzije ispoljavanja i manifestovanja, a to su kolektivna, grupna etika i etika pojedinca. Kolektivna etika ukljucuje eticke postupke u poslovnim odlukama rukovodstva i menadžmenta kompanija koje se odnose na spoljašnje subjekte i okruženje, ali i eticke odnose unutar samih kompanija. Na drugoj strani, pojedinac koji ne poseduje elementarne principe licne poslovne etike, i ima deficit ukupnih moralnih standarda, uvek je spreman da izvrši prevaru, da stavi svoje licne interese iznad kolektivnih, zakonskih, iznad normi obicajnog poslovnog morala i ljudskog odnosa, da naruši poslovnu klimu i atmosferu.
Osnovno pitanje koje se postavlja u analizi poslovne etike i odnosa ekonomije i etike jeste: gde je granica koja odreduje da li je nešto u poslovanju moralno ili nije? Odrediti granicu poslovne etike predstavlja veliki izazov za svakog rukovodioca i menadžera, ali i za sve zaposlene ljude. To je pitanje licne odluke, vlastitog doživljaja situacije, potreba, interesa i motiva, pitanje vlastitog moralnog integriteta, ali i pitanje kulturnog nasleda, ocekivanja i pritisaka koji dolaze iz preduzeca i okruženja.
Kljucne reci: poslovna etika, poverenje, socijalni kapital, poslovna klima, kolektivna etika, etika pojedinca, granica poslovne etike.
Za realizaciju ovog seminarskog rada, odabrao sam savremeno društveno okruženje Interneta. To je virtuelna oblast koju posecujem svakodnevno, i smatram se direktnim ucesnikom u njenom funkcionisanju. U profilisanju etickih dilema upotrebe Interneta, trudio sam se da se držim poslovne sfere, ali su mnoga moralna nacela opšteg karaktera.
Smatram da ovaj seminarski rad ne može svojim definisanim obimom da zadovolji svu širinu etickih vrednosti i stavova, koji se stalno obnavljaju na Internetu, jer je i on sam potpuno dinamican sistem, pa sam se usresredio na suštinske moralne dileme, koje su se same iskristalisale kao kljucne karakteristike Internet prostora.

2. Poslovna etika

Etika je grana filozofije koja se bavi pitanjima moralnog ponašanja. Proucavanje etike može ponuditi sredstva za donošenje teških moralnih odluka, licnih i profesionalnih. Cilj nije da se donose eticke odluke s kojima ce se svi složiti, vec da se ojaca naša sposobnost da na racionalnoj osnovi branimo kriticke sudove. Eticke dileme su svuda oko nas i kao sastavni deo svakodnevnog života predstavljaju konstantan izazov našem osecaju za etiku. Vecina nas bi na isto pitanje odgovorila na osnovu ranije zauzetih stavova. Ali, da li onda možemo i da odbranimo odluke zasnovane na nekim uspostavljenim etickim principima? To je suština proucavanja etike - da naucimo kako javno da opravdamo naš eticki izbor na osnovu cvrstih etickih premisa.
Ali, šta je zapravo etika i u cemu se razlikuje od morala? Rec moral izvedena je od latinske reci mos, moris, što znaci (izmedu ostalog) "nacin života" ili "postupanje". Ona se cesto povezuje sa religijskim verovanjem i licnim ponašanjem. Rec etika, s druge strane, izvedena je iz grcke reci ethos, što znaci "obicaj", "upotreba" ili "karakter". O etici se cesto misli kao o racionalnom procesu primene postojecih principa prilikom sudara dva moralna ogranicenja. Najteže eticke dileme nastaju kada dode do sukoba dva "ispravna" moralna ogranicenja. Zato etika cesto podrazumeva ravnotežu suprotstavljenih ispravnih odgovora, tamo gde nema onih "tacnih". Primer može biti radnik na poslu, koji obeca da ce cutati kada mu se kolega poveri da je potkradao firmu. Ako šef pokuša da od prvog radnika izvuce potvrdu priznanja drugog, prvi radnik mora da odmeri lojalnost kolegi (kao moralne vrednosti) prema posvecenosti istini (kao drugoj moralnoj vrednosti).
Etika odražava shvatanja društva o tome šta jeste a šta nije ispravno u nekom cinu, kao i razlike izmedu dobra i zla. Ako nekoga optužite da je lenj ili nestrucan, to ne znaci da ste ga optužili za nemoralno ponašanje. S druge strane, laganje i krada podrazumevaju kršenje etickih normi. Zato se etika cesto opisuje kao skup principa ili kao kodeks moralnog ponašanja.
Spremnost na eventualne dileme važan je cilj etickog obrazovanja i procesa moralnog rasudivanja. Naravno, pojedina eticka ogranicenja podložna su promenama. Standardi profesionalnog ponašanja konstantno se menjaju kako zaposleni podešavaju svoje moralne kompase u skladu s okolnostima koje se menjaju. Na primer, nekada su zaposleni, nedovoljno placeni za svoj rad, rutinski prihvatali poklone i slicne izraze zahvalnosti od svojih saradnika, odnosno korisnika, pacijenata i sl. Danas se na takvu praksu gleda sa prezirom, mada još ne postoji jedinstven stav o tome gde povuci crtu.

3. Definisanje morala i etike

Definisane moralne vrednosti i stavovi predstavljaju komponente etickog ponašanja. Moralna vrednost je, dakle, nešto što je "cenjeno, vredno, o cemu se ima visoko mišljenje, ili nešto podjednako dobro". Autonomija, pravda i dostojanstvo ljudskog života primeri su vrednosti koje su važne najvecem delu društva. Objektivnost i poštenje cesto se navode kao snovne vrednosti novinarskog rada. Slicno tome, poverenje, integritet i iskrenost poželjne su vrednosti svakoga ko se bavi odnosima s javnošcu. Vrednosti su sastavne komponente stavova - dakle, "naucene emotivne, intelektualne i bihejvioristicke reakcije na licnosti, stvari i dogadaje". Na primer, stavovi protivnika eutanazije možda se zasnivaju na fundamentalnim moralnim vrednostima kao što je svetost života. Nasuprot tome, stavovi onih koji veruju u "pravo na dostojanstvenu smrt" zasnivaju se na osnovnim vrednostima kao što su autonomija pojedinca i pravo na kvalitet života. Stoga je lako videti zašto eticki sporovi i debate proizvode tako emotivnu retoriku.
Cetiri znacajna izvora direktno uticu na naše formiranje vrednosti i stavova :
• porodica
• pripadnost grupi
• uzori
• društvene institucije

Sticanje vrednosti i formiranje stavova jeste složen proces i nije lako podložan naucnoj proveri. Ipak, za vecinu nas važne sile koje oblikuju naš moralni razvoj su porodica, pripadnost grupi, uzori i društvene institucije. Roditelji su naš prvi susret s disciplinom, ali kako se razvijamo u autonomne osobe, pripadnost grupama, uzori i institucionalne sile igraju sve znacajniju ulogu u oblikovanju naše moralne sudbine. Uz toliko razlicitih sila koje nas bombarduju etickim signalima, neminovna je pojava sukoba medu suprotstavljenim vrednostima. Proucavanje etike i moralno rasudivanje ne mogu nam automatski rešiti takve sukobe, ali mogu pružiti sredstva koja ce nam olakšati suocavanje s teškim etickim izborima.
U kojoj meri ce svaki od ovih izvora uticati na naše moralno postupanje zavisice od jedinstvenih okolnosti svakog pojedinca.

4. Nacin formiranja vrednosti

Ocekivano, roditelji cine prvi i verovatno najvažniji model ponašanja za decu. Roditelji imaju primarni uticaj u usadivanju svesti i osecaja za dobro i loše. Neke vrednosti i stavove dete uci disciplinom i instrukcijama, dok neke stice oponašanjem roditelja. Na primer, roditelji koji se uporno medusobno optužuju za probleme i teškoce usaduju deci pogrešno uverenje da nismo odgovorni za svoje postupke. Isto tako, majka koja nastavniku napiše lažno pismo da "Perici juce nije bilo dobro" šalje svom Perici poruku da je laganje dozvoljeno. Ironicno je to što takav roditelj nikada ne bi detetu pokušao da usadi uverenje da je laganje pozitivna vrednost, ali svojim ponašanjem šalje poruku da je varanje društveno prihvatljivo u pojedinim situacijama.
Pripadnost grupi je drugi važan faktor uticaja u moralnom razvoju, posebno medu adolescentima. Najvažnije grupe su one sa kojima se srecemo u komšiluku, školi, crkvi, klubovima i, kada odrastemo, na poslu.
Takve grupe mogu izvršiti ogroman, nekad neizdrživ pritisak na prilagodavanje. U okviru njih moralne vrednosti neke osobe prolaze kroz najteže izazove, a zbog društvene uloge koja se zahteva od clanova grupe ovde može doci do etickih kompromisa. Naravno, u pojedinim slucajevima kao što je pripadnost verskoj organizaciji, clanstvo u grupi može ojacati sistem vrednosti pojedinca.
Uzori su one osobe koje cenimo, poštujemo i želimo da oponašamo. Oni mogu da nas nauce dobrom ili lošem (na primer, mladima može biti privlacan raskalašni život preprodavaca droge), ali i imaju ogroman uticaj na imitativno ponašanje drugih. Deca i adolescenti ulaze u psihološke veze sa svojim uzorima i preuzimaju njihove ideje, stavove i postupke.
Porodice, grupe i uzori imaju snažan i ocigledan uticaj na naš osecaj za etiku. Ali ne treba zanemariti ni društvene institucije kao važan faktor uticaja na moralni život pojedinca. Da li takve institucije menjaju naše eticke standarde ili ih samo odražavaju? To je složeno pitanje, mada ne treba posebno naglašavati da društvene institucije odražavaju preovladujuce norme i istovremeno imaju kljucni znacaj u menjanju stavova u vezi sa standardima ponašanja. Na primer, "seksualna revolucija" je uveliko bila u toku kada se u nju ukljucila televizija, ali je najverovatnije da je kod javnosti upravo televizija imala važnu ulogu u prihvatanju vecih seksualnih sloboda, mada se ovo ne može naucno dokazati. Institucije imaju jak uticaj na svoje clanove i odreduju eticki ton njihovog postupanja. U svakoj organizaciji postoji moralna kultura koja se odražava kako u pisanim pravilnicima tako i u primerima vodecih rukovodilaca. I jedno i drugo inspiriše eticko ponašanje clanova institucije.

5. Savremene tehnologije

Internet, kao virtuelna institucija, se posljednjih nekoliko godina vrlo brzo razvija i postaje dominantan medij za komunikacije i poslovanje. Medutim, postoji malo zakona i pravila koja se bave Internetom. Zbog daljeg razvoja Interneta i njegove sve vece važnosti on postaje meta raznim vladama i institucijama vlasti koje ga žele regulisati i kontrolisati, a jednako tako i pojedincima koji žele narušavati tudu privatnost.
Donošenje pravila i zakona o Internetu nije nimalo lak zadatak. Sama priroda Interneta - milioni povezanih racunara na svim stranama sveta, cine regulisanje Interneta teškim, ako ne i nemogucim. Nedostatak pravila znaci da svako ko koristi Internet, koji je vecinom javna mreža, može biti meta svakome ko ima tehnicko znanje i volju za napad na tudu privatnost.
Neki eticari ispravno uocavaju eticke izazove neregulisanog Interneta. Medutim, postoji i tendencija ka histeriji svaki put kada se javi nova tehnologija, što ostavlja pogrešan utisak da su eticka pitanja koja ona postavlja jedinstvena. Digitalna manipulacija fotografija, na primer, ne menja cinjenicu da se primenjuje obmana, a obmana je jedno od trajnih pitanja novinarske prakse. Isto tako, nema sumnje da pitanja kao što su narušavanje privatnosti, piraterija intelektualne svojine i širenje lažnih informacija dobijaju vecu dimenziju na Internetu. Ali tehnologija nije izmenila osnovna eticka pitanja. Na primer, krada intelektualne svojine je sama po sebi loša, bez obzira na to da li se javlja u sajberspejsu ili pomocu nekih tehnološki jednostavnijih sredstava.
Zato su vrednosti o kojima govori etika vanvremenske i ne menjaju se uvodenjem novih tehnologija.Naprotiv, nove tehnologije se ipak na kraju prilagodavaju etickim kodeksima.Ljudska psiha Internet prihvata i tretira kao i svaki drugi javni medijum. Ipak, Internet je po mnogo cemu razlicit od ostalih medija za komunikaciju sa kojima se savremeni covek srece. Od razvoja radija, TV-a i savremenih oblika satelitske televizije, sa desetinama, stotinama pa i više hiljada kanala, sadržajima prilagodjenim raznim ciljnim grupama, covek je izložen uticajima raznih kultura, obicaja, informacijama u obliku slike, zvuka, ideja. Ipak, svi ti mediji nemaju ono što odlikuje Internet - svi su oni jednosmerni, dakle informacije teku samo ka korisniku. Za razliku od novina, radija i TV, gde bi smo svi mi priznali to ili ne želeli da se pojavimo, ali je to teško izvodljivo, Internet je medij koji nam upravo to i omogucava.
Internet uvodi novinu - korisnik interneta može svoje mišljenje, ideje i proizvode podeliti sa milionima korisnika u svetu, može direktno uticati na druge korisnike i može potpuno nesputan istraživati nebrojeno stranica napisanih od drugih korisnika. Ali sva sloboda koju Internet nudi, povlaci i odgovornost - sami smo odgovorni za sve što izjavimo ili ucinimo na njemu. Kako to deluje na ljude? Mogucnost da ono što radite vidi ogroman auditorijum razlicito deluje na svakog coveka. Neko se zbuni ili uplaši, neko se malo uozbilji, neko tremu razbija šalom, neko to prihvata normalno, kao i razgovaranje telefonom. Ono što neko smatra normalnim ponašanjem nekom drugom se možda ne dopada. Imamo samo jedan Internet i moramo da naucimo da ga zajedno i koristimo. To znaci da moramo biti spremni na maksimalnu medusobnu toleranciju i obzire, ali i odgovornost za ono što radimo. Upravo zbog toga postoje odredene norme koje treba svi da poštujemo. Zato je Internet konzorcijum (koji je odgovoran za razvoj standarda pomocu kojih Internet funkcioniše) definisao neke predloge pravila ponašanja kroz RFC 1955. Uopšteno, za sve oblike aktivnosti na Internetu važi da ne smete raditi ništa što je protivzakonito ili se kosi sa osnovnim moralnim normama. Ostala pravila zavise od pojedinih internet servisa.
Ove norme ponašanja na Internetu se mogu svesti na nekoliko osnovnih:
• Pokažite poštovanje i razumevanje prema drugima
• Ne koristite internet za širenje rasnih i verskih predrasuda
• Nemojte koristiti racunar da bi naneli drugima štetu
• Nemojte ometati druge u korišcenju mreže ili racunara
• Nemojte njuškati po tudim dokumentima
• Nemojte krasti podatke ili prisvajati tude ideje
• Nemojte koristiti tude resurse bez odobrenja
• Razmislite o društvenim posledicama programa kojeg puštate u promet

Naravno, pošto svaki vid komunikacije ima drugacije osobine, stoga proistice da se pravila ponašanja donekle razlikuju u zavisnosti od njenog oblika, i to kao :
• komunikacija dva korisnika (elektronska pošta)
• komunikaciju sa više korisnika (forumi, mailing liste)
• postavljene sadržaje (web stranice i druge oblike servera)

U ovom trenutku ne treba posebno naglašavati da je konvergencija komunikacionih vidova, primenom Internet tehnologija, revolucionarno promenila svet u kojem živimo. Recnik našeg društva sada je prepun modernih izraza kao što su internet, sajberspejs, digitalizacija, elektronska pošta i informacioni superautoput. Posledice ovog zadivljujuceg kulturnog preobražaja istovremeno su velicanstvene i zastrašujuce i predstavljaju izazove politicarima, sociolozima i filozofima.
Konvergencija je najnoviji pojam u tehnološkom recniku. On ima više znacenja ali nema potrebe naglašavati da revolucionarno menja nacin na koji komuniciramo. Mobilni telefoni, na primer, mogu da rade i kao internet terminali, racunar može da služi i kao televizor, bežicna tehnologija postaje omiljeni nacin telefoniranja, a pristup Internetu danas omogucavaju i lokalne kompanije za kablovsku televiziju. Spisak je poduži.

6. Etika i moralne norme novih tehnologija

Nema sumnje da nove tehnologije uvode nove pristupe neetickom ponašanju, ali to je vec poznata stvar. Naravno, jedna od najvecih briga jeste lakoca kojom se licne informacije mogu prikupljati i deliti preko interneta. Osnovna vrednost još uvek je privatnost. Upotreba weba u pirateriji muzike ili filmova, umesto klasicnih metoda presnimavanja, ne menja cinjenicu da neeticko postupanje obuhvata kradu intelektualne svojine. Kao što upotreba digitalne tehnologije za menjanje fotografije i dalje obuhvata pitanje iskrenosti i istine.
Prikljucivanjem racunara na Internet, odnosno na racunarsku mrežu realizovanu
Internet tehnologijama, postoji realna opasnost da neko ko se takode nalazi u mreži kao uljez pristupi resursima našeg racunara, na primer podacima na disku koji predstavljaju poslovnu prepisku. Da li je, onda, naša kompanija sigurna ? Jedna od posledica narušavanja necije privatnosti može da bude i tzv. krada identiteta. Snabdeveni individualnim personalnim informacijama, kradljivci identiteta mogu da otvore racune u bankama, obavljaju kupovinu, a u zemljama u kojima su automatizovane servisne usluge za gradane, mogu da dobiju sertifikate o rodenju, pasoš, kredit i sl., a sve to u ime osobe o cijim podacima se radi. Lažnim identitetom kriminalac može da dobije pozajmicu u banci, kupi auto, stan, ode na putovanje i sl., i na taj nacin žrtvu može da optereti finansijski, a u nekim slucajevima da joj napravi i kriminalni dosije.
Dvosmerni mediji, elektronska pošta, pristup racunarskim bazama podataka i kupovina od kuce - sve su to mehanizmi koji omogucavaju prikupljanje informacija o pojedincima. Pošto se smatra da je informacija - roba koja ima ekonomsku vrednost, ona se cesto obraduje i prodaje marketinškim firmama. Tema dostupnosti privatnih podataka postala je mnogo šira od pitanja njihove puke komercijalne upotrebe nakon što je posle 11. septembra americki Kongres usvojio takozvani Patriotski Akt. Ovaj zakon državnim organima daje široka ovlaštenja da prisluškuju, prate i snimaju bilo koga osumnjicenog za ilegalne, ne samo teroristicke, aktivnosti u SAD-u. Tehnologije nadzora i prikupljanja informacija nisu vezana samo za navodne teroristicke aktivnosti, nego u rukama velikih kapitalistickih kompanija i država nalaze svoju primjenu i u sankcioniranju onih koji cine alternativu autorskim pravima (copyright) zašticenim podacima. Zakon koji sankcioniše slobodno deljenje podataka, a samim tim i anonimnost na Internetu, poznat je kao Digitalni milenijumski akt za autorska prava, a potpisala ga je demokratska administracija Billa Clintona 1998. godine. Ovaj zakon služi, recimo, Americkoj asocijaciji za zaštitu muzicara (www.riaa.com) da bez dokaza optužuje korisnike Interneta za nepropisnu razmjenu podataka. Što znaci da ovaj akt dopušta agencijama kao RIAA da prisile lokalne Internet provajdere (Internet Service Providers, ISP) da daju sve podatke o svojim korisnicima, ako RIAA to od njih zatraži, a bez predocavanja dokaza o aktivnosti subjekta ciji se podaci traže. Poslednji slucaj je zahtev RIAA-e bostonskom Univerzitetu da otkrije identitet studenta koji je bez dokaza optužen za razmenu muzickih fajlova, a u ciju je odbranu stala Americka unija za civilne slobode. Projekat "Internet pod nadzorom", koji prati stanje slobode na Internetu u više od 60 zemalja, otkrio je da su prava korisnika interneta i online novinara znatno ogranicena nakon 9. Septembra. "Demokratske zemlje postepeno oduzimaju slobode od svojih gradana" u ime vece nacionalne sigurnosti, uvodenjem zakona koji daju vladama proširena ovlašcenja da špijuniraju korisnike interneta i privode osumnjicene za terorizam. Sjedinjene Države i Francuska vode u donošenju antiteroristickih zakona. Medutim, autoritarni režimi sa svoje strane provode sopstvene mere, pri cemu im nacionalna sigurnost služi kao izgovor za nove represalije protiv politickih disidenata i nezavisnih novinara i pisaca. Jednom diktatoru je upravo to i potrebno – dok se hvali borbom protiv terorizma, oci medunarodne zajednice nece videti da on u stvari hapsi cyber-disidente i cenzoriše web strane. U meduvremenu, sve je veci broj vlada koje koriste sofisticiranu tehnologiju da bi uskratile svojim gradanima pristup informacijama na internetu. Kina je instalirala specijalne filtere za internet koji ne dozvoljavaju korisnicima pretraživaca Google da dodu do informacija o kontraverznim temama, kao što su ljudska prava. U Uzbekistanu vlasti koriste "modifikovana ogledala" – lažnu verziju kontroverznih web-strana koje izgledaju kao da su original, ali u stvari sadrže izmenjene informacije. Medu svim zemljama koje su u izveštaju pracene, Kina je i dalje na prvom mjestu po hapšenjima korisnika interneta. Trenutno ih je šezdeset troje u zatvoru. Vijetnam je na drugom mjestu sa sedmoro zatvorenih cyber-disidenata, a za njim slede Maldivi sa troje.
Pojedinacni pristup Internetu stvorio je i zabrinutost, pravnu i eticku, u vezi s upotrebom sajberspejsa za neregulisano širenje pornografije i nekontrolisano širenje krade intelektualne svojine. Opasnost od neregulisanog web-a možda se najbolje ilustruje velikim izdavackim kucama, koje obicno pozelene od besa kad im neko spomene skracenicu MP3. Pošto se oko prodaje kompakt diskova vrte milioni dolara, muzicka industrija se podigla tražeci godinama nekoga koga bi tužili zbog zloupotrebe. Pronašli su žrtvu u autorima programa za razmenu datoteka Napster. Prvi put primenivši na Internetu revolucionaran distribuirani sistem deljenja datoteka, Napster je za manje od godinu dana stekao preko 20.000.000 vernih korisnika. Poznata americka grupa Metallica prva je podnela tužbu protiv autora ovog programa zbog kršenja autorskih prava, a zatim je usledila i tužba americkog Udruženja autora u muzickoj industriji (RIAA), prošlog decembra. Sudija Merilin Patel nedavno je, do daljeg, zabranila upotrebu programa Napster, uz objašnjenje da sudskim procesom samo stice još vecu popularnost i da bi do kraja sudenja dodatno oštetio muzicku industriju.
Neke od najproblematicnijih etickih dilema rezultat su integracije racunara i digitalne tehnologije. Digitalizacija je proces elektronskog konvertovanja slika, zvuka i teksta i njihovog cuvanja u obliku cifara koje se kasnije mogu dekodirati i vratiti u prvobitni proizvod ili neki njegov izmenjeni oblik. Pošto je "rekonstruisani" proizvod savršena kopija originala, bilo koju transformaciju originalnog sadržaja nemoguce je otkriti. Jedan program je raspršio snove o najsigurnijem digitalnom formatu današnjice. Grupa skandinavskih hakera je pre više od godinu dana "probila" zaštitu digitalnog video diska (DVD) i objavila na Internetu besplatan program DeCSS koji je reprodukovao takve diskove pod Linuxom. Mnoge Internet lokacije ukljucile su ovaj program u svoje sadržaje - i ubrzo se našle na sudu. Mada su u njihovu odbranu stale brojne organizacije poput EFF (Electronic Frontier Foundation), sudenje je nedavno završeno, i to znatno nepovoljnije po slobodu govora na Internetu nego što je iko ocekivao. Ne samo da je zabranjena upotreba programa DeCSS, vec su i lokacije koje su ga prenosile kažnjene. Mnogi pravnici vide u ovoj odluci iste probleme kao i sa zloglasnim zakonom o pristojnosti u komunikacijama (Comunicatons Decency Act). Taj zakon je 1996. proglašen neustavnim u SAD, a zagovornici slobode govora na Internetu nadaju se da ce na slican nacin preobratiti sudsko rešenje i u ovom slucaju. Advokati filmske industrije najavili su cak i tužbe protiv Web lokacija koje su hipervezama usmeravale posetioce ka piratskim sadržajima. Evropski telekomunikacioni gigant British Telecom, otišao je korak dalje - zatražio je placanje autorskih prava na sve hiperveze.

7. Posrnuce morala sa novim tehnologijama

Eutanazija u udarnom TV terminu, pornografija u sajber prostoru, užasavajuce fotografije u lokalnim novinama, homoseksualna konverzacija na radio programu - to su samo neki od primera kontroverznih tema koje odražavaju osetljivost ljudi na ono što bi se moglo opisati kao moralno uvredljiv sadržaj. Svaki materijal koji vreda moralne standarde odredenih segmenata društva treba da spada u tu kategoriju, a ta pitanja su cesto isprepletana s onima koja su u vezi s antisocijalnim ponašanjem.
Cetiri milijarde dolara koliko Amerikanci potroše na video-pornografiju više je od godišnjeg prihoda koje zaradi bilo koja bejzbol, košarkaška ili fudbalska liga. Amerikanci godišnje placaju više za pornografiju nego za bioskopske ulaznice i sve scenske umetnosti zajedno. Internet pornografija verovatno je jedina koja uspeva da se razvije, dok su kompanije u kolapsu. Takvim izuzetnim tržišnim prisustvom ocito je da fascinacija pornografijom nije samo deo života društveno neprilagodenih osoba. Ona je sveprisutna i prkosi demografskom profilisanju. A ipak, navodne štetne posledice pornografije po moralnu infrastrukturu društva i dalje zauzimaju znacajno mesto u raspravama nacije. Protivnici pornografije predvidaju moralni Armagedon ukoliko se ta pojava ne izbaci iz našeg kulturnog menija, dok njihovi protivnici odgovaraju optužbama za cenzuru.
Najnovija, i moglo bi se pokazati najkrvavija, bitka s pornografijom i nepristojnošcu jeste u sajber prostoru. Kao najveci i najpristupacniji onlajn servis, internet prakticno predstavlja beskonacno tržište ideja, najcistiji oblik demokratije. On takode nudi beskrajan meni najperverznijeg seksualno eksplicitnog materijala. Najvecu opasnost predstavlja mogucnost da deca lako pristupe sajber pornografiji, a mnoga od njih su racunarski pismenija od svojih roditelja, ali nisu emocionalno pripremljena za ono što ce videti. Iz tih razloga, neki zabrinuti roditelji podržavaju državnu regulaciju. Iz eticke perspektive, rešenje, ukoliko ono uopšte postoji, ne razlikuje se primetno od onog preporucenog za borbu sa opasnim uticajem seksa i nasilja na televiziji: kontrola i nadzor samih roditelja.
Uvredljiv sadržaj ne ukljucuje uvek nepristojan ili opscen materijal. Neke fotografije i prilozi u Internet vestima tako su plasticni da pogadaju osecanja prosecnog posetioca sajta. Pretpostavimo, na primer, državnog zvanicnika upravo osudenog za teško krivicno delo koji saziva konferenciju za novinare da bi objavio svoju ostavku. Ali, umesto ocekivanog objavljivanja ostavke, on vadi pušku i dok kamere snimaju, stavlja cev u usta i povlaci obarac. Da li treba objaviti ovaj snimak?
Fotografije ljudskih žrtava u ratovima uvek su uznemirujuce i cesto jezive. Koga ne bi odbila slika mrtvog irackog vojnika neposredno izvan Kuvajta koji sedi u džipu s ugljenisanom glavom, koju je uslikao fotograf na zadatku? Ili, pateticna fotografija Kenijaca koji pokušavaju da identifikuju rodake i prijatelje u mrtvacnici u Najrobiju nakon bombardovanja americke ambasade 1998. godine. A onda, tu su i vizuelni dokazi o genocidu u Bosni i Hercegovini, šokantno zaveštanje mracne strane ljudskog iskustva. Naravno, eticke posledice takvih mucnih odluka cesto prevazilaze izraze moralnog ogorcenja. Amerikanci su, na primer, bili užasnuti snimcima razdraganih Somalijaca koji vuku telo mrtvog americkog vojnika kroz ulice Mogadiša. Nakon toga, hiljade Amerikanaca pozvalo je vladu tražeci da se americke trupe povuku iz ove zlosrecne operacije. Clanovi Kongresa pozivali su se na ove fotografije tražeci od predsednika Klintona da odmah povuce trupe. Slike i reakcija javnosti podstakli su nacionalnu debatu o etickim implikacijama fotografija i uticaju Interneta na spoljnu politiku. Ovakvi prepadi za koje neki smatraju da prevazilaze granice pristojnosti obicno dovode do optužbi novinara koje idu od prekoracenja dobrog ukusa do voajerizma.
Kontroverza oko moralno uvredljivog sadržaja, verovatno više od bilo kog drugog etickog pitanja, dotice vrstu društva kakvo želimo da ono bude. Naše liberalno naslede podstice nas u pravcu slobode. Ali cak i u otvorenom društvu postoje granice, a najveci deo eticke debate fokusira se upravo na njih. S jedne strane, sistem etike zasnovan na moralnoj cednosti doveo bi do asketskog sadržaja u medijima koji bi verovatno odbila vecina publike. S druge strane, apsolutna sloboda vodi moralnom haosu i destrukciji kulturnog kontinuiteta. Prakticno govoreci, nijedan ekstrem nije izvodljiv. Dakle, u kulturno diverzifikovanom društvu, strategija treba da bude iznalaženje nekog srednjeg rešenja, kompromis izmedu prekomerne moralne cednosti i moralnog haosa.

Zakljucak

Suoceni smo sa novim etickim izazovima koje je porodila eksplozija informacija i novih tehnologija koje se služe informacionim superautoputevima. Veliki broj kompjuterskih baza podataka, mogucnost digitalizacije informacija i njihovog pohranjivanja i neverovatan potencijal sajberspejsa, kako u dobrom tako i u lošem smislu, predstavljaju veliki moralni izazov. Ono što treba upamtiti jeste da su fundamentalne vrednosti, koje su nam dobro služile u moralnom rezonovanju kada su u pitanju bili konvencionalniji eticki problemi - istina, poštenje, poštovanje licnosti, pravicnost i tako dalje – bezvremene i treba da nam posluže i u suocavanju s izazovima informatickog doba.
Istorija nam pokazuje da ce posle perioda haosa neka vrsta regulative biti nametnuta Internetu, verovatno na insistiranje onih koji žele da maksimiziraju komercijalne mogucnosti koje pružaju nove tehnologije. Zapravo, svaka tehnologija koja je revolucionisala proces komunikacije - od otkrica štamparske prese, preko ere geografskih istraživanja do otkrica telegrafa i radija - donosila je haos koji je na kraju regulisan ili od države ili od pojedinaca. Interesantno je da oni koji mogu najviše da profitiraju od novih tehnologija istovremeno su i oni koji se najviše zalažu za državnu intervenciju. U ovom trenutku nejasno je kako izvršiti regulaciju sajberspejsa, medutim to spada u prirodan tok stvari da subverzivne tendencije novih tehnologija budu potcinjene nekom obliku regulative. Naravno, eticko ponašanje onih koji jezde Inetrnetom jednim delom odredice koliko ce takva regulativa biti stroga.

Literatura:

www.wikipedia.org

www.ekonomist.co.yu

www.netnovinar.org

www.pretraga.com

www.e-trgovina.co.yu

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:
ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE |  FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI    MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | HEMIJA I INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU |  OPERATIVNI I STRATEGIJSKI    MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA |  SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »  

Besplatni Seminarski Radovi