Knjigovodstveno obuhvatanje prihoda  

Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u odredjenom periodu.
Mogu se raščlaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne prihode.
Prihodi od poslovanja jednaki su prodajnoj vrednosti prodatih proizvoda, trgovačke robe, materijala i obavljenih usluga (osim onih koje donose prihode od finansiranja). U vreme prodaje ili pri izradi bilansa, njihova naplata mora biti realna ili se vrše korekcije za stepen ugroženosti koje su obavezne. Ovi prihodi se mere na osnovu faktura ili drugih dokumenata i prodajnih cena navedenih u njima, ali umanjenim za date opuste. Za priznavanje ovih prihoda moraju se ispuniti sledeći uslovi:

• prodavac je preneo na kupca pravo svojine,
• ne postoje neizvesnosti koje proizilaze iz prodaje, kao ni mogućnosti da se dogode dodatni troškovi koji se odnose na prodaju.

Vanposlovni prihodi se pojavljuju u vezi sa dugoročnim i kratkoročnim finansijskim ulaganjima a sastoje se iz kamata i dividendi ili drugih oblika učešća u dobitku drugih privrednih subjekata, pod uslovom da nema značajne neizvesnosti u pogledu merljivosti i naplativosti. Oni su rezultat izdavanja poslovnog prostora, davanja usluga koje nisu iz osnovne delatnosti preduzeća i sl.

Vanredni prihodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke prethodnog perioda koje u tekućem periodu predstavljaju dobitke i time povećanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja. Neuobičajenost potiče od dogadjaja ili transakcija koje nemaju direktne veze sa redovnim poslovanjem i nisu bile predmet planiranja.
Vanredne prihode predstavljaju i viškovi prodajne vrednosti osnovnih sredstava, iznad njihove neotpisane vrednosti.
Ukupni prihod predstavlja ukupnu vrednost prodatih proizvoda i usluga preduzeća koji su realizovani po prodajnim cenama. Ukupni poslovni rezultat je razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih stvarnih troškova, odnosno rashoda proizvoda i usluga koji su učestvovali u stvaranju ukupnog prihoda.

Pojam i vrste prihoda 

Prihodi predstavljaju svako povećanje sredstava poslovanja preduzeća bez obaveze njihovog naknadnog vraćanja, prihodi predstavljaju vrednost realizovanih učinaka na tržištu.
Prihode treba alocirati na onaj obračunski period u kome su učinci proizvedeni i potvrdjeni na tržištu. Prihodima odredjenog perioda se smatraju samo oni prihodi koji su i naplaćeni čime se nastoji obezbediti likvidnost preduzeća. U slučaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanje izmedju prihoda i primanja novca, odnosno primanje novca može prethoditi nastanku prihoda.
Prihodi ulaze u obračun rezultata odredjenog perioda na osnovu principa realizacije, prema kome se pozitivni i negativni periodični rezultati smatraju ostvarenim tek nakon što su kupoprodajom potvrdjeni na tržištu i koji omogućava utvrdjivanje veličine prihoda, kao i trenutka kada je on prihvaćen na tržištu. Koristi se još i princip impariteta koji zahteva da se evidentni i mogući gubici iskažu u bilansu uspeha, nezavisno od toga da li su realizovani.
Prihodi mogu biti:

• redovni – prihodi od prodaje proizvoda, pružanja usluga, ostali prihodi, finansijski prihodi koji su deo poslovnog plana ili budžeta,
• izvanredni – prihodi nastali zbog neredovnih aktivnosti, troškovi inventara, naplata potraživanja iz proteklih godina i dr. koji se ne mogu planirati.

Pod prihodima se podrazumevaju prilivi koji potiču iz:

• redovnih aktivnosti preduzeća
• prihodi povezani sa primanjima.

Vrednovanje prihoda  je vremenska alokacija i iskazivanje prihoda u bilansu uspeha. U tu svrhu koriste se sledeći principi:

• vrednovanje prihoda na bazi proizvedenih učinaka (pretpostavlja se da su u trenutku proizvodnje poznati prihodi),
• vrednovanje prihoda na bazi naplate prodatih učinaka (prema ovom principu, trenutak fakturisanja i isporuka proizvoda kupcima nisu dovoljni za priznavanje prihoda),
• vrednovanje prihoda na bazi prodatih učinaka (polazi od toga da je za alociranje prihoda na obračunske periode dovoljno da su proizvodi fakturisani i isporučeni kupcima).

Klasifikacija prihoda – cilj klasifikacije je da omogući utvrdjivanje periodičnog rezultata preduzeća i odredjenih poslovnih odluka. Prihodi preduzeća se mogu klasifikovati prema:

• mestu nastanka ili aktivnosti preduzeća, koji se dele na: prihode proizvodnih, trgovinskih, saobraćajnih, osiguravajućih, bankarskih i drugih preduzeća
• prema redovnosti i osnovi nastanka, koji se dele na: redovne (poslovni i finansijski prihodi koji nastaju obavljanjem poslova zbog kojih je preduzeće i osnovano) i vanredne (prihodi koji nisu neposredno vezani za poslovanje preduzeća, već koji nastaju usled izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i slučajnosti na šta preduzeće ne može da utiče)

Vremensko razgraničenje prihoda po osnovu menica – osim što za izmirenje svojih obaveza prema dobavljačima preduzeće izdaje menice ono ih i prima od kupaca. Na ovaj način se kratkoročna potraživanja od kupaca pretvaraju se u menična potraživanja, a kako je rok naplata menice duži od roka naplate potraživanja, to preduzeće ima pravo na kamatu u toku vremenskog perioda. Preduzeće po ovom osnovu ostvaruje prihod od kamate po osnovu menica.

Poslovni prihodi

Poslovni prihodi su posledica prodaje proizvoda i usluga, prodaje robe, aktiviranja učinaka i robe, promene vrednosti zaliha i učinaka.
Prihodi od prodaje proizvoda i usluga za proizvodno preduzeće predstavljaju najznačajniju grupu poslovnih prihoda i u zavisnosti od načina prodaje izazivaju povećanje gotovine, odnosno povećanje potraživanja od kupaca, kada se prodaja vrši na kredit knjigovodstveno obuhvatanje se vrši zaduženjem odgovarajućih računa aktive (blagajna, žiro račun, kupci).
Popusti odobreni kupcima kao što su rabat i bonifikacija smanjuju prihode od prodaje i potraživanje od kupaca, te se evidentiraju zaduženjem računa prihodi od prodaje gotovih proizvoda.
Prihod od prodaje proizvoda priznaje se firmi kada su zadovoljeni sledeći uslovi:

• firma je prenela na kupca sve značajne rizike od vlasništva nad robom,
• rukovodstvo firme ne zadržava upravljanje koje se povezuje sa vlasništvom, niti ima dalju kontrolu nad prodatom robom,
• kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano meri,
• kada je verovatno da će poslvna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u firmi i
• kada se troškovi, koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom, mogu pouzdano izmeriti. Kada firma koristi sopstvene proizvode ili robu za sopstvenu krajnju potrošnju, prihod se priznaje u momentu korišćenja, uz istovremeno priznavanje rashoda po ovom osnovu na isti način kao kod eksterne prodaje.

Proizvode i robu koju je firma prodala i prikazala kao prihod, ako kupac iz bilo kojih razloga robu vrati, a firma prihvati povraćaj, utvrdjuje se postupak povraćaja a knjiženje se obavlja na dva načina:

• ako je roba prodata i vraćena u istom obračunskom periodu povraćaj proizvoda i robe poništava zaduženje dužnika, bez obzira da li je dužnik izvršio isplatu i
• ako je roba prodata u jednoj, a vraćena u drugoj godini, povraćaj se knjiži zaduženjem zaliha odobrenjem firmi koja je izvršila povraćaj.

Primer br. 1
Kupcu je prodato iz skladišta gotovih proizvoda u vrednosti 20000 dinara (isporuka 18000 i PDV 2000). Kupac je uplatio obavezu na naš tekući račun.

Primer br. 2
Kupcu je izvršena usluga, popravka u iznosu od 18000 dinara (usluga 15000 din. i PDV 3000 din.). Odobren je kasa skonto 2%. Kupac je iskoristio klauzulu, iskoristio popust i uplatio iznos.

Vanredni i ostali prihodi

Neposlovne prihode preduzeće ostvaruje prodajom imovine, a ne svojih učinaka. Pri tome predmet prodaje mogu biti osnovna sredstva koja su za dato preduzeće izgubila upotrebnu vrednost, zalihe materijala koje se više ne koriste u proizvodnom procesu ili hartije od vrednosti čijom se prodajom želi doći do potrebnih likvidnih sredstava.
Prodaja pomenutih oblika imovine vrši se po prodajnim cenama koje mogu biti više ili niže od njihovih nabavnih vrednosti. To zapravo znači da pri prodaji imovine može biti ostvaren prihod ili rashod.
Zalihe materijala koje su zbog promene proizvodnog programa izgubile upotrebnu vrednost za preduzeće takodje se izlažu prodaji.

Primer br. 3

Preduzeće „Luks“ iz Paraćina prodalo je materijal za 9000 dinara (8200 dinara materijal i 800 dinara PDV). Vrednost materijala na zalihama je bila 7000 dinara.

Viškovi na pojedinim oblicima imovine, gotovini, materijalu, gotovim proizvodima, primljeni pokloni, naplaćena otpisana potraživanja predstavljaju najbolje primere vanrednih prihoda.

Izvanredni prihodi

Izvanredni prihodi su neplanirani i neočekivani prihodi, to su prihodi koji se odnose na protekle godine, a i oni koji nastaju ali ne obavljanjem delatnosti preduzeća.
Izvanredni prihodi nastali tokom poslovne godine su:

• prihodi od dotacija, pomoći i primljenih nagrada,
• prihodi od primljenih odobrenja, popusta,
• prihodi od prodaje stalne imovine i viškovi stalne imovine,
• viškovi novca i vrednosnih papira,
• neplaćena otpisana potraživanja,
• naknade šteta, naplaćeni penali,
• otpis obaveza prema dobavljačima i otpis obaveza po primljenim avansima ili zajmovima.

Finansijski prihodi

Upravljanje finansijskim sredstvima preduzeća dovodi do nastanka finansijskih prihoda kada preduzeće svoja slobodna novčana sredstva plasira u druga preduzeća ili finansijske institucije. U finansijske prihode ubrajamo: kamate, neiskorišćeni kasa skonto, pozitivne kursne razlike, prihode od posedovanja udela drugih preduzeća.
Ovi prihodi ili povećavaju gotovinu preduzeća ili imaju za posledicu povećanje potraživanja. Knjigovodstveno se obuhvataju zaduženjem odgovarajućih računa aktive i odobrenjem računa finansijskih prihoda.
Kamata se može definisati na više načina. Autori je u literaturi uglavnom definišu kao naknadu korišćena finansijskih sredstava ili cenu upotrebe kapitala. Kamata predstavlja dohodak zajmovnog kapitala.
Prihodi od finansiranja su:

• prihodi od kamata (redovnih, ali i zateznih),
• prihodi od dividendi,
• prihodi od revalorizacije uloga u bankama i od revalorizacije potraživanja,
• prihodi od ostalih interesa i slični prihodi s povezanim i nepovezanim preduzećima,
• prihodi od berzanskih transakcija i ostali prihodi od finansiranja.

Prihod od kamate se može javiti pri:

• davanju finansijskih sredstava na zajam,
• preuzimanju hartija od vrednosti pre njihovog dospeća.

Kamate se mogu klasifikovati kao:

• ugovorna kamata,
• ugovorna zatezna kamata,
• zakonska zatezna kamata.

Pozitivne kursne razlike takodje predstavljaju finansijski prihod. Da bi nastale pozitivne kursne razlike preduzeće mora imati potraživanja ili obaveze u valuti i mora doći do promene kursa domaće u odnosu na stranu valutu. Ako preduzeće poseduje potraživanja u valuti, tj. potraživanja prema inostranim kupcima, tada će se pozitivna kursna razlika javiti u slučaju devalvacije domaće valute jer će  za isti iznos valute biti naplaćen viši iznos u domaćoj valuti.
Nasuprot ovome, da bi pri postojanju obaveza prema inostranstvu nastale pozitivne kursne razlike potrebno je da kurs domaće u odnosu na stranu valutu poraste, odnosno da dodje do revalvacije, tako da za izmirenje obaveza prema inostranstvu treba manje domaće valute.

Primer br. 4

Kupcima je zbog neizvršenja obaveze plaćanja u ugovorenom roku zaračunata zatezna kamata u iznosu od 4000 dinara.

Posedovanje akcija drugih preduzeća može takodje doneti prihod i to u obliku dividende. Dividenda je deo dobitka akcionarskog društva koji pripada vlasniku akcija.
Prihodi se priznaju u obračunskom roku kada se i obračunavaju.

Vremensko razgraničenje prihoda 

Proizvodni ciklus je neprekidan, kružnog toka, a pošto se svi prihodi nastali u jednom proizvodnom ciklusu ne naplate, preduzeće je prinudjeno da koristi račune vremenskih razgraničenja, a sve zarad tačnosti računovodstvenih izveštaja.
Vremensko razgraničenje prihoda javlja se u dva slučaja i to kao:

• unapred naplaćeni prihodi i
• obračunati a nenaplaćeni prihodi.

U kategoriju unapred naplaćenih prihoda ubrajamo one prihode koji su naplaćeni, a koji će nastati u budućem periodu. Savremeno poslovanje ne praktikuje da se prihodi unapred naplaćuju, ali radi prevencije, ponekad i to može da bude slučaj. Kada preduzeće želi da se osigura od rizika ono naplaćuje prihode unapred (npr. prihod od zakupnine).

Primer br. 5

Poslovna banka je poslala izveštaj da je preduzeće „Zvezda“ platilo kiriju za narednu godinu u iznosu od 50000 dinara.

Veoma često se odredjeni prihodi naplaćuju posle njihovog nastanka. Takvi slučajevi se onda evidentiraju na računima aktivnih vremenskih razgraničenja jer oni za preduzeće još nisu naplaćeni.
Da bi se unapred obračunali prihodi preduzeće mora raspolagati odredjenim informacijama o tim prihodima, najčešće se dešava da se obračunavaju nefakturisana roba i usluge.
U obračunate prihode mogu se uvrstiti prihodi od proizvoda, usluga itd. Ovi prihodi nisu naplaćeni u ovom obračunskom periodu već su u vezi sa prihodima koji će nastati u budućnosti.

Formiranje ukupnog prihoda

Ukupni prihod je finansijski izraz vrednosti realizovanog autputa projekta. Prihod dobijamo ako količine prodanih proizvoda, roba i usluga pomnožimo s njima pripadajućim cenama. Zavisno od tipa investicijskog projekta moguće je navesti dva modaliteta formiranja ukupnog prihoda: formiranje ukupnog prihoda u proizvodnji i u trgovini.
Ukupni prihod se realizuje na tržištu ali i putem premija subvencija, kompenzacija, regresa, izvoznih premija i sl. Može se dogoditi da zbog naglašenog interesa za proizvodnju nekog proizvoda država daje subvencije ili premijama podstiče izvoznu konkurentnost. Kod formiranja ukupnih prihoda u trgovini se javlja veliki broj heterogenih artikala a maloprodajna cena se formira na nekoliko načina. To su franco skladište dobavljača, franco skladište kupca i odredjena maloprodajna cena.
Ukupni prihodi trgovine čija trgovačka marža, rabat i ponekad kasa skonto.
Trgovina je delatnost koja robu prodaje krajnjem korisniku pa ima zadatak da prodajom prikupi i porez na promet koji je izravan prihod državi.

Raspodela ukupnog prihoda

Raspodela ukupnog prihoda analitički je postupak kojim se rasporedjuje ukupni prihod. Ta raspodela je iskazala u računu dobiti i gubitka i time utvrdjujemo uspesnost poslovanja. Raspodelom prihoda izdvajaju se sredstva za pokriće uloženog kapitala, materijala i rada, za pokriće troškova finansiranja, za opštu potrošnju (poreze) i za vlasnike preduzeća (dividende ili  udeo u dobiti, rezerve i zadržanu dobit).
Račun dobiti i gubitaka ima sledeću strukturu:

• ukupni prihod,
• ukupni rashod,
• bruto – dobit (razlika izmedju ukupnih prihoda i rashoda),
• porezi (bruto-dobit je osnova za izračunavanje poreza,
• neto-dobit koja se deli na: rezerve (zakonske, statutarne, rezerve za vlastite deonice), dividende (obične, povlaštene) i zadržana dobit.

Prihodi u privrednom subjektu predstavljaju prodajnu vrednost prodatih proizvoda, trgovinske robe i materijala, kao i obavljenih usluga, a dodaju se i neke druge vrednosti koje povećavaju poslovni rezultat u odredjenom periodu.
Mogu se raščlaniti na prihode od poslovanja, vanposlovne i vanredne prihode.
Prihodi su povećanja privrednih koristi u obliku priliva ili povećanja imovine ili smanjenja obaveza koja imaju za posledicu povećanje kapitala. Ulaganja deoničara ili članova društva u kapital društva ne smatraju se prihodima. U prihode se uključuju bruto prilivi privrednih koristi i potraživanja poreznog obveznika za njegov račun, osim PDV-a i drugih naknada koji se naplaćuju u korist trećih osoba.

U komisionom i zastupničkom odnosu u prihode komisionara ili zastupnika uključuju se samo iznosi provizije ili druge naknade. U prihode razdoblja za koje se utvrdjuje porez uključuju se bruto povećanja privrednih koristi za isporučena dobra, obavljene usluge i po drugim osnovama do kraja tog razdoblja.
Kod utvrdjivanja prihoda od isporuke dobara danom isporuke podrazumeva se dan kada je primatelju omogućeno privredno raspolaganje dobrima.
Kod utvrdjivanja prihoda od usluga u prihode uključuju se i bruto povećanja privrednih koristi koja se odnose na usluge izvršene do kraja tog razdoblja, a za usluge koje se obavljaju kroz više poreznih razdoblja prihodi se priznaju srazmerno stepenu dovršenosti u poreznom razdoblju.

Posedovanje akcija drugih preduzeća može takodje doneti prihod i to u obliku dividende. Dividenda je deo dobitka akcionarskog društva koji pripada vlasniku akcija. Prihodi se priznaju u obračunskom roku kada se i obračunavaju.

• Vladan Pavlović „Računovodstvo“, Megatrend univerzitet
• Dr. Slavko Vukša „Finansijsko računovodstvo“, 2006.
• www.wikipedia.com
• www.studenti.rs
• www.scribd.com

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi