Prilikom obavljanja svog posla, autori kao i korisinici racunovodstvenih izveštaja vezani su za domaca pravna, stucna i druga pravila struke. Poštujuci ova pravila, autori i korisnici finansijsko-racunovodstvenih izraza, nece doci do vecih problema prilikom zadovoljavanja njihovih informativnih potreba.

U stituacijama kada se finansijski korisnik, investitor ili poverilac srece sa ekonomskom slikom neke druge zemlje odnosno kada treba da upozna parcijalan ili celovit privedni entitet neke druge zemlje, on se suoci sa raznim problemima koji proizilaze iz sadržinskih i formalnih razlika finansijsko-racunovodstvenih izveštaja ovih zemalja.

Da bi se prevazišle ovakve situacije, Evropska Zajednica kontinuirano radi na usvajanju posebnih racunovodstvenih direktiva sa ciljem da harmonizuju racunovodstvena rešenja i škole unutar zajednice. Uvde se ustvari teži zajednickom dogovoru i izboru prihvatljivih rešenja, koja omogucavaju sporazumevanje odnosno želi se da racunovodstvo bude jezik poslovnog sporazumevanja.

Ova globalizacija ekonomije, uprkos postojecim razlikama podstice unifikaciju godišnjih izveštaja i finansijskog racunovodstva privrednih društava.

Racunovodstvene škole imaju osnovu u italijanskom dvojnom knjigivodstvu, ali ipak postoje brojne razlike koje uticu na prikazivanje finansijskog položaja i uspeha privrednih društava.

Razvoj privrede, posebno medunarodne trgovine robom i kapitalom zahtevalo je postojanje razumevanja medunarodnog racunovodsva. Razvoj medunarodno uporedivog racunovodstva predstavlja podršku globalizaciji u proširenju finansijskih transakcija. To je rezurtiralo sve vecom internacionalizacijom racunovodstva, koja je najbolje izražena u medjunarodnim racunovodstvenim pravilima (racunovodstvenim standardima i direktivama).

UTICAJ ISTORIJSKIH OKOLNOSTI NA PRISUSTVO RAZLIKA U RACUNOVODSTVENIM REŠENJIMA

Na razlike prisutne u racunovodstvenim rešenjima u svetu posledica uticale su mnogi istorijski dogadaji i okolnosti. Prelomni istorijski dogadaj za pojavu vecih razlika u racunovodstvenim rešenjima u svetu su Svetska ekonomska kriza i II svetski rat.
U SAD-u i Velikoj Britaniji privredna društva se finansiraju uglavnom prodajom vrednosnih papira odnosno davaoci kredita i ostali poverioci su u manjini. U ovoj situaciji investitori preuzimaju veci rizik za finansijska ulaganja, pa oni zahtevaju da im poslovni organi društva prezentiraju realnu dobit i gubitke. Pažnja je usmerena na zaradivacki potencijal, dok u racunovodstvu preovladuju realan prikaz, neprekidnost, stalnost i realizacija.
Svetska ekonomska kriza (1929-1933 god), koja je u SAD dovela do osnivanja americke državne Komisije za nadzor na berzi (Securites and Excange Commision, SEC) je jedan od glavnih dogadaja koji je uticao na pojavu razlika u racunovodstvenim rešenjima. Ova komisija je zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i racunovodstveno-revizorske organizacije bila autor opštih racunovodstvenih nacela ( Generally Accepted Principles, -GAAP).
Zajednicka strucna pravila sadrže, izmedu ostalog, sledeca rešenja: nacelo realne prezentacije (fair presentation), nacelo prioriteta sadržine u odnosu na formu (substance over form), nacelo kontuiteta (going concern principle), nacelo realizacije (realisation principle), nacelo sadržajnog razgranicavanja (matching principle), nacelo opreznosti (conservatism principle), nacelo formalne i materijalne konstantnosti (consistency), nacelo bistvenosti (materiality).
Nakon drugog svetskog rata, rastauracija postojecih kao i izrada novih propisa o delovanju privrednih društava u Evropi prouzrokovale su monetarne, poslovne i ostale integracije, izazvane privrednim interesima u zapadnoj i centralnoj Evropi i dolazi do prihvatanja direktiva Evropske Zajednice. Deo Evrope gde je dominirao socijalizam, prihvatile su 90-tih godina, nove ekonomske i pravne sisteme. Uzor za izradu sopstvenih racunovodstvenih standarda u nekim zemljama bili su medunarodni racunovodstveni standardi i rešenja, dok su neke zemlje (SR Jugoslavija, Hrvatska) izabrale neposrednu upotrebu racunovodstvenih standarda i rešenja. Veci deo evropskih zemalja racunovodstvena pravila je uredio u okviru privrednog prava. U Anglosaksonskom svetu prednost su imala pravila racinovodstvenih organizacija u odnosu na pravna racunovodstvena pravila.
Dvojno knjigovodstvo bilo je prihvaceno u Italiji, Francuskoj, Nemackoj i Holandijia zatim se razvilo i u ostalim zemljama sveta. Englesko racunovodstvo, kao i škole, razvilo se najviše putem privrednih tokova, a zatim i putem investiranja u Severnoj Americi. Važnu ulogu u prenosu racunovodstvenih znanja imale su i druge evropske države. Svoju praksu u oblasti racunovodstva Francuska je prenela u Afriku i Polineziju, a Holandija u Indokinu.

DIREKTIVE EZ O POLAGANJU RACUNA

Dvema bitnim cinjenicama zemlje clanice EZ su bile motivisane da se propisima o polaganju racuna završni racuni ucine razumljivijim, tj. da se olakša njihovo citanje. Prvo je pomenuto nastojanje uslovljeno potrebom za konstituisanjem zajednickog tržista (a to je i bio cilj potpisivanja ugovora o osnivanju EZ, Rimskim ugovorom iz 1957 godine), a to znaci brisanje ogranicenja izmedu zemalja clanica.
Pripreme za uskladivanje privrednog prava i stvaranja uslova za uporedivanje finansijsko-racunovodstvenih izveštaja privrednih društava, EU je zapocela još 1965. godine. Predpripreme za stvaranje racunovodstvenih direktiva zapocele su strucne organizacije evropskih privrednih revizora.
Do konacnog odredivanja važnih direktiva došlo je tek 1984. godine, i to sledecim redom: prvu direktivu (gesellschaftrechtliche Richtlinie), vezanu za objavljivanje (Publizitatsrichtlinie), Evropska Zajednica je usvojila 9 marta 1968. godine; cetvrta direktiva, koja se odnosila naunifikovane godišnje racunovodstvene izveštaje o ekonomskom položaju i uspehu društava kapitala (Bilanzrichtlinie), tj. deonicarskih društava, zatim, društava sa ogranicenom odgovornošcu kao i komanditnih društava na osnovu deonica, usvojena je od strane Evropske zajednice 25. jula 1978. godine; na izradu konsolidovanih bilansa društava kapitala (Konzernbilanzrichtlinie), odnosila se sedma direktiva, a Evropska Zajednica ju je usvojila 13. juna 1983. godine; osma direktiva, koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obracuna poslovanja društava kapitala (Abschlu?pruferrichtlinie) usvojena je 10. aprila 1984. godine.
Cinjenica je da su pomenute direktive smanjile broj razlika u racunovodstvenim rešenjima, što je, dalje, rezurtiralo bitnim unapredenjem stepena mogucnosti uporedivanja informacija o finansijskom položaju i uspehu privrednog društva. Ima mišljenja, prema kojima direktive regulišu formalnu, a u manjoj meri suštinsku stranu problema.
Vecina država je zadržala sopstvene «racunovodstvene navike». Veci je broj primera koji indiciraju na bitne sadržinske razlike. U Engleskoj se cesto dogada da se izmedu neopredmecenih sredstava aktiviraju licni poslovni uspesi, što u Nemackoj nije dozvoljeno.
Ako izradimo racunovodstveni izveštaj prema racunovodstvenim pravilima jedne ili druge clanice Evropske Zajednice, pojavice se znacajne razlike. A. Oestreicher i C. Spengle su prema nemackim i francuskim pravno- racunovodstvenim pravilima, izradili bilans stanja i bilans uspeha za društvo sa ogranicenom odgovornošcu. U sedmoj godini rada, društvo ce ispoljiti razlike i to:

Da bi se razlike svele na minimum, neophodna je dalja unifikacija racunovodstva. Evropska komisija je predložila svim privrednim društvima cije deonice kotiraju na berzi, da, najkasnije do kraja 2005. godine, izrade konsolidovane racunovodstvene izveštaje, prema medunarodnim racunovodstvenim standardima.

HARMONIZACIJA RACUNOVODSTVENIH STANDARDA

Prioritetne aktivnosti nacionalnih i medunarodnih racunovodstvenih institucija treba da budu na planu uspostavljanja i izgradnje racunovodstvenih nacela i standarda. Najvise je uticala okolnost da su finansijski izveštaji nezaobilazna informaciona osnova korisnicima racunovodstvenih informacija (internim i eksternim), prilikom ocene imovinskog, finansijskog i rentabilnog položaja kompanija.
1973. godine je formirana profesionalna racunovodstvena institucija, Komitet za medunarodne racunovodstvene standarde (IASC – International Accounting Standards Committee), od strane profesionalne grupe racunovodstvenih institucija iz Velike Britanije, Irske, SAD, Kanade, Australije, Francuske, Nemacke, Holandije, Meksika i Japana.
IASC, sa sedištem u Londonu, objedinio je, tokom svog postojanja, 140 racunovodstvenih tela iz 101 zamlje, te izradio i ažurirao veliki broj standarda koji su našli primenu u vecem broju zemalja u svetu. Osnovni moto, kojim se IASC rukovodi, pri realizaciji svojih aktivnosti , jeste da su uporedivi finansijski izveštaji neophodan uslov za slobodan i normalan protok kapitala prema najefikasnijim korisnicima, po najnižim treškovima.
Zahvaljujuci podršci dosta široke baze, IASC se danas razvio u jedinstvenu snagu u donošenju Medunarodnih racunovodstvenih standarda.
IASC je, do sada, produkovao 41 medunarodni racunovodstveni standard, radeci, istovremeno i na revidiranju postojecih, odnosno predhodno publkovanih standarda. To su sledeci:

MRS 1 – Prezentacije finansijskih izveštaja
MRS 2 - Zalihe
MRS 3 - Konsolidovani finansijski izveštaji (zamenjen sa MRS 27 i 28)
MRS 4 - Obracun amortizacije
MRS 5 - Informacije koje treba da budu otkrivene u finansijskim izveštajima (zamenjen sa MRS 1)
MRS 6 – Racunovodstveni odgovori na prmene cena (zamenjen sa MRS 15)
MRS 7 – Izveštaji o toku gotovine
MRS 8 – neto dobitak ili gubitak perioda, fundamentalne greške i promene u racunovodstvenim politikama
MRS 9 – Troškovi istraživanja i razvoja
MRS 10 – Eventualnosti i dogadaji koji nastaju posle datuma Bilnsa stanja
MRS 11 – Ugovori o dugorocnoj izgradnji
MRS 12 – Porezi na dohodak
MRS 13 – Prezentacija obrtne imovine i tekucih obaveza (zamenjen sa MRS 1)
MRS 14 – Izveštavanje po segmentu
MRS 15 – Iformacija koja odražava uticaje promene cena
MRS 16 – Nepokretna imovina, postrojenja i oprema
MRS 17 – Lizinzi
MRS 18 – Prihodi
MRS 19 – Beneficije zaposlenih
MRS 20 – Racunovodstveno obuhvatanje državnih dotacija i otkrica državne pomoci
MRS 21 – Uticaji promena kurseva stranih valuta
MRS 22 – Poslovna kombinovanja (pripajanja, spajanja)
MRS 23 – Troškovi zajmova
MRS 24 – Otkrica o povezanoj stavki
MRS 25 – Racunovodstveno obuhvatanje ulaganja
MRS 26 – Racunovodstveno obuhvatanje i izveštavanje na osnovu planova penzinih beneficija
MRS 27 – Konsovidovani finansijski izveštaji i racunovodstveno obuhvatanje ulaganja u preduzeca kceri
MRS 28 – Racunovodstveno obuhvatanje investiranja u pridružena preduzeca
MRS 29 – Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama
MRS 30 – Otkrica u finansijskim izveštajima banaka i slicnih finansijskih institucija
MRS 31 – Finansijsko izveštavanje o interesima u zajednickim ulaganjima
MRS 32 – Finansijski instrumenti (otkrice i prezentiranje)
MRS 33 – Zarade po akciji
MRS 34 – Medubilansi
MRS 35 – Prihod poslovanja
MRS 36 – Smajenje poslovanja
MRS 37 – Pokrica, neizvesne obaveze i nepredvidena sredstva
MRS 38 – Materijalna aktiva
MRS 39 – Nematerijalna sredstva
MRS 40 – Ulaganja u nekretine
MRS 41 – Poljoprivreda

Uspeh komiteta za medunarodne racunovodstvene standarde zavisi, uglavnom, od priznanja i podrške za njegov rad koje dobija od vecine razlicitih interesnih grupa koje deluju u okviru granica njihovih sopstvenih ovlašcenja.
Chistopher Nobes je naveo odredeni broj interesnih grupa koje bi imale koristi od harmonizacije. Investitori i finansijski analiticari, koji treba da razumeju finansijske izveštaje stranih kompanija cije akcije eventualno žele dakupe, predstavljaju prvu takvu grupu. Potrebna je sigurnost da su finansijski izveštaji iz razlicitih zemalja pouzdani i uporedivi, potrebno im je i poverenje u kvalitet revizije odnosnih izveštaja.
Za multinacionalne kompanije prednosti vezane za standardizaciju su jos važnije i to po više osnova. Kada bi finansijski izveštaji širom sveta bili sacinjeni na istoj osnovi rad finansijskih racunovoda na pripremanju i konsolidovanju pomenutih izveštaja bio bi umnogome jednostavniji. Zatim u velikoj meri bio bi olakšan poslovni zadatak oko pripremanja uporedivih intrenih informacija za ocenu uspešnosti poslovanja filijala u razlicitim zemljama. Znatno bi bila olakšana procena stranih kompanija za potencijalno preuzimanje.
Sledeca interesna grupa koja bi imala koristi od harmonizacije su Medunarodni davaoci kredita (Svetska banka i dr.), jer se konstantno suocavaju sa teškocama vezanim za uporedivanje.
Medunarodne racunovodstvene firme su grupacija koja bi efektuirala na harmonizaciji. Mnogi od klijenata velikih angloamerickih racunovodstvenih firmi imaju najmanje jednu filijalu u inostranstvu.
Sledece tri grupe daju podršku radu IASC, s osnovinim ciljem afirmacije standarda i podrške za njihovu primenu i to: Medunarodni savez racunovoda (IFAC), Nacionalne berze kapitala i Regionalne grupe racunovoda, kao sto su Savez racunovoda Azije i Pacifika i Inter-americko racunovodstveno udruženje.
Stav ostalih kriticara je bio da donošenje Medunarodnih racunovodstvenih standarda predstavlja manevarsko sredstvo velikih medunarodnih profesionalnih racunovodstvenih firmi da uvecavaju svoju zaradivacku moc.

HARMONIZACIJA STANDARDA REVIZIJE

U obezbedivanju integriteta finansijskih informacija ucestvuju kompetentni nezavisni revizori koji vrše funkciju potvrdivanja u revizorskom svetu, odnosno revidiraju finansijske informacije i na osnovu toga potvrduju njihovu pouzdanost, poštenje, kao i druge aspekte kvaliteta.
Objavljivanje i usvajanje Medunarodnih standarda revizije rezultirace, prema americkim autorima Stemp-u i Munic-u, vecim brojem pozitivnih efekata i to:

- Korisnici revizorskih izveštaja u uslovima postojanja niza medunarodnih standarda revizije ce imati mnogo više poverenja u ekspertsko misljenje revizora

- Uvecavaju se koristi koje vec proizilaze iz postojanja Medunarodnih racunovodstvenih standarda pružajuci citaocima dodatnu sigurnost da su primenjeni racunovodstveni standardi u saglasnosti sa njima

- Uvecavajuci snagu Medunarodnih racunovodstvenih standarda medunarodni standardi revizije pomažu korisnicima u vršenju medunarodnih finansijskih uporedivanja

- Dalji podstrek za unapredenje i širenje niza medunarodnih racunovodstvenih standarda, daju upravo medunarodni standardi revizije

- Njihovo postojanje pomaže investranju kapitala, narocito u nerazvijena podrucja

- Nerazvijenim zemljama razvijanje niza standarda olakšava produkovanje domacih standarda revizije

- U svim slucajevima gde postoji sukob interesa izmedu menadžmenta i eksternih korisnika tih izveštaja neophodna je delotvorna u verodostojna revizija

Medunarodni standardi revizije pokrivaju sva esencijalna pitanja revizije, tako da su svrstani u odredene grupe po tretiranim pitanjima. Svaki Medunarodni standard revizije, u okviru pojedine grupe, oznacen je trocifrenim brojem.

UVODNA GRUPA (obuhvata Medunarodne standarde revizije od 100-120)

Grupa pod nazivom ODGOVORNOSTI:

200 – Ciljevi i opšti principi revizije finansijskih izveštaja
210 – Uslovi revizorskog angažmana
220 – Kvalitet rada revizorske kontrole
230 – Dokumentacija
240 – Kriminalne radnje i greške
250 – razmatranje zakona i propisa u reviziji finansijskih izveštaja

Grupa pod nazivom PLANIRANJE:

300 – Planiranje
310 – Poznavanje poslovanja
320 – Materijalnost u reviziji

INTERNA KONTROLA:

400 – Procena rizika i interna kontrola
401 – Revizija u okuženju kompijuterskih informacionih sistema
402 – Revizijska razmatranja u vezi sa entitetima koji koriste uslužne oganizacije

REVIZORSKI DOKAZI:

500 – Dokaz revizije
501 – Dokaz revizije (dodatna razmatranja za specificne pozicije)
510 – inicijalni angažmani – pocetna stanja
520 – Analiticki postupci
530 – Revizijsko uzrokovanje i drugi postupci izbora testova
540 – Revizija racunovodstvenih procena
550 – Povezani subjekti
560 – Naknadni dogadaji
570 – Stalnost poslovanja entiteta
580 – Izjave rukovodstva

KORIŠCENJE RADA DRUGIH:

600 – Korišcenje rada obavljenog od drugog revizora
610 – Razmatranje rada interne revizije
620 – Korišcenje rada eksperata

ZAKLJUCCI REVIZIJE I IZVEŠTAVANJE:

700 – Izveštaji revizora o finansijskim izveštajima
710 – Uporedivanja – uporedni podaci
720 – Ostale informacije koje sadrže dokumenta u revidiranim finansijskim izveštajima

SPECIJALNE OBLASTI:

800 – Izveštaji revizora o angažmanima u reviziji za posebne svrhe
810 – Ispitivanje projektovanih finansijskih informacija

USLUGA SRODNIH REVIZORA:

910 – Angažovanje na pregledu finansijskih izvestaja
920 – Angažovanje na obavljanju ugovorenih postupaka u vezi sa fin. infomacijama.
930 – Angažovanje na kompilaciji finansijskih informacija

ODNOS PREMA GLOBALNOJ HARMONIZACIJI POLAGANJA RACUNA U JUGOSLOVENSKOJ PRAKSI

Brojni su i vidljivi dokazi koji indiciraju da je, kod nas, kvalitet finansijsko-racunovodstvenih izveštaja preduzeca i drugih izveštajnih entiteta na vrlo niskom nivou.

Vrhovnom menadžmentu preduzeca, po logici stvari, pripadaju sledece nadležnosti i odgovornosti, i to:

- Polaganje racuna o stanju, uspehu i promenama (tokovima) u finansijskom položaju preduzeca, pa samim tim i vodenje poslovnih knjiga, cijim se zakljucivanjem i dolazi do finansijsko-racunovodstvenih izveštaja;
- Donošenje pojedinacnih poslovno-finansijskih odluka;
- Planiranje i kontrola ostvarenja preduzeca u domenu stanja, uspeha i promena finansijskom položaja preduzeca ili drugacije receno, sistematsko upravljacka kontrola poslovno-finansijskih procesa u preduzecu.

Top menagement tj. uprava ima dvojaku ulogu, i to:

- On je kreator eksternih finansijsko-racunovodstvenih informacija;
- Vrhovni menadžment se javlja u funkciji korisnika finansijsko-racunovodstvenih informacija o preduzecu koje vodi.

Ni jednu od tih uloga uprave naših preduzeca ne realizuju na zadovoljavajuci nacin. Tri su glavna razloga za konstatovano stanje, i to:

- Nedopustivo niska racunovodstvena obrazovanost clanova vrhovnog menadžmenta
- Neadekvatan stepen poslovne etike u krugovima uprave
- Odsustvo sankcija za slucaj emitovanja nedovoljno relevantnih, pouzdanih i uporedivih finansijsko-racunovodstvenih informacija

Da bi se pojacalo postojece jezgro, država treba poraditi na izradi jednog dobrog zakona o reviziji, kao i da intezivira proces obrazovanja i dodele sertifikata revizorima. Izrazito važne i velike nadležnosti i odgovornosti za odnos ukupne profesije prema javnom interesu, stekla je profesionalna asocijacija racunovoda i revizora. Dakle, bez kvalitetnog finansijsko-racunovodstvenog informisanja nema transparentnog ekonomskog, pa i ukupnog društvenog sistema zemlje.
Tradicionalno racunovodstvo i racunovodstveno izveštavanje privrednih preduzeca i drugih pravih subjekata, u SCG se reguliše posebnim zakonskim propisima. U clanu 1. Zakona o racunovodstvu, utvrden je legalni okvir za racunovodstvo i izveštavanje svih pravih lica. Kao obaveze se u clanu 1. navode i racunovodstveni standardi.
Naravno da, samo po sebi, proglašavanje Medunarodnih racunovodstvenih standarda neposredno primenljivim u našoj zemlji nema posebnog znacaja. Rešenja iz Medunarodnih racunovodstvenih standarda je neophodno postupno prihvatati, vodeci racuna, da se odredene specificnosti nacionalne privrede regulišu samo naophodnih posebnim nacionalnim standardima, koji bi, po logici stvari, cinili jedinstveu celinu sa Medunarodnim racunovodstvenim standardima.
Zakon o reviziji racunovodstvenih iskaza, kojim je revizija ustrojena na nacin slican onome u zemljama sa dugom tradicijom revizije, je imao presudan uticaj na praksu eksterne revizije.
Jedan od prvih koraka ucinjenih ka primeni Medunarodnih standarda revizije, u nasoj praksi, smatra se objavljivanje prevoda Medunarodnih standarda revizije sa engleskog jezika 1998. godine u izdanju SRR Srbije.

Medutim Medunarodni standardi revizije našim sadašnjim revizorskim kadrovima, nisu bliski, uglavnom iz razumljivih i opravdanih razloga. Za razliku od revizora iz anglosaksonskih zemalja koji imaju iskustvo u primenjivanju nacionalnih profesionalnih standarda revizije, naš revizorski kadar se manje-više sa njima prvi put suocava.

ETICKI ASPEKT FINANSIJSKO -RACUNOVODSTVENIH IZVEŠTAVANJA I REVIZIJE

Polazeci od nesporne cinjenice o izuzetno niskoj racunovodstveno -izveštajnoj kulturi nacionalna asocijacija racunvoda i revizora ce morati uciniti vrlo ozbiljne napore na više polja, i to: organizacionom, upravljackom, strucno-obrazovnom i prfesionalno-etickom.

Esencijalni uslov za maksimilizaciju ekonomskog rasta i smanjenje siromaštva, jeste da poslovne odluke moraju biti donošene pod svetlošcu javnog uvida i elementarni uslov za transparentnost institucionalne infrastrukture i ekonomskih pa i društvenih stanja i procesa.
Uspeh aktivnosti nosilaca bilo koje uloge u društvu zavisi od njihovog etickog ponašanja.

U zemljama razvijenih tržišnih privreda i racunovodstva, racunovodama i revizorima se pruža vrlo obimna podrška, i to putem:

- zakonske regulative
- racunovodstvenih standarda
- zahteva za kontinuirano obrazovanje i proveru znanja i veština
- regulative komisija za hartije od vrednosti kontrole kvaliteta
- druge provere od strane profesionalne asocijacije
- kodeks profesionalnog ponašanja utvrdenog od strane acocijacije

U vrlo tesnoj vezi sa integritetom jeste objektivnost koja oznacava nepristrasnost racunovodstveno-revizorskih nedoumica, bez navijackog stava, po pitanjima konfrontacije informacionih i materijalnih interesa.
Jednako je važno stvarno sacuvati nezavisnost, kao i stvarati uslove da korisnici informacija veruju da je nezavisnost ocuvana.
Što se tice kodeksa profesionalne etike revizora tice, u vecini razvijenih zemalja tržišne privrede, sastoji se iz sledece cetiri kategorije etickih standarda, i to:

- koncepti profesionalne etike
- pravila ponašanja koja se sastoje od prinudnih zabrana
- tumacenja pravila ponašanja koja se publukuju od strane odbora komiteta za profesionalnu etiku
- eticka pravila na koja se može gledati skoro identicno kao i na odluke suda koji tumaci primenu Ustava

Najvažniji elementi koncepta profesionalne etike i pravila ponašanja revizora su sledeci:

- nezavisnost
- integritet i objektivnost
- opšti i tehnicki standardi
- odgovornost prema klijentima
- odgovornost prema kolegama
- ostale odgovornosti i postupci

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi