Oblici medjunarodnih plaćanja

Sistem placanja u razmeni sa inostranstvom

 Međunarodna placanja javljaju se kao prateci međunarodni ekonomski odnos prema međunarodnoj trgovini I međunarodnom kretanju kapitala kao osnovnim odnosima. Svrha međunarodnih plaćanja je upravo realizacija međunarodnih trgovinskih i automnih finansiskih transakcija.

Oblici međunarodnih plaćanja

 Problem međunarodnih plaćanja star je koliko i međunarodnih raszmena. U novije doba on se sveo na izbor između multilateralizma i bilateralizma. Drugi uvek ostaje kao njegova moguća zamena ili dopuna.

Multilateralizam

 Multilateralizam u međunarodnim plaćanjima sinonima je za konvertabilni način plaćanja. Način potiče od tuda što se saldo u razmeni sa jednom zemljom može koristiti moltilateralno, tj.može se koristiti za plaćanja u razmeni sa svim zemljama. To j osnovna prednost multilateralizma. Druga prednost je što zemlja koja raspolaže konvertibilnim sredstvima može da prilagođava uvoz domaćoj tražnji. Nije vezana robnim listama, jer ne mora da ima uravnoteženu razmenu sa svi zemljama istovremeno. Suficitom u razmeni sa jednom zemljom može da pokrije deficit u razmeni sa svakom drugom zemljom. Treče može da izlaže domaćuprivredu konkurenciji spolja, pa je prinuđuje da stalno povišava stepen sopstvene konkurentnosti na svetskom tržištu. Jedini ograničenje multilateralizma je oskudica u konvertabilnim sredstvima plaćanja.

Bilateralizam

Bilateralizam obuhvata način neplaćanja u kojima se saldo u razmeni između dveju zemalja može koristiti samo bilateralno tj.u razmeni između dve zemlje Između kojih je nastao. Suficit ostvaren u razmeni između dve zemlje ne može se koristiti za pokrivanje salda u razmeni ni sa jednom trećom zemljom. Stoga bilateralizam predstavlja uravnoteženost razmene sa svakom zemljom sa kojom se on koristi. Ta uravnoteženost znači štednju deviza, jer se razmena odvija bez posedovanja gbilo koje valute, sem kao obračunskog sredstva.
Glavni oblici bilateralizma su kliring i trampa. Kliring može biti bilateralni i multilateralni. Bilateralni kliring može biti zvanični i privatni. Multilateralni kliring ima oblik platne unije.

Zvanični bilateralni kliring
On se ugovara međudržavnim platnim sporazumima, te se zato naziva zvanični. Platnim sporazumima se uređuju, pre svega, sledeća pitanja: obračunska valuta, visina manipulativnih kredita ( swing credit ) , način izravnavanja salda, rok važenja sporazuma. U klirinškom načinu plaćanja to je bitno jer kliring znači prebijanje ( clearing ) potrživanja i dugovanja. Saldo se izravnava na kraju godine. Izravnavanje se vrči na jedan od sledećih načina: dodatnim isporukama robe i usluga ili konvertabilnim valutama. Zemlje između kojih se vrči klirinško plaćanje mogu poslovti sa trećim zemljama uz konvertabilna plaćanja.
Ima mnogo prigovora klirinškom načinu plaćanja. Glavni su :

• On izoliuje privredu zemlje koja ga primenjuje od kretanja u svetskoj privredi.zemlje koje koriste ovaj način plaćanja nisu prinuđene da prate kretanje proizvodnosti i rentabilnosti na svetskom tržištu.Zbog toga nivo cena u ovim zemljama ne prati nivo cena na svetskom tržištu.
• Valute zemalja koje primenjuju klirinški način plaćanja obično su precenjene.Zato im izvoz postaje manje konkurentan.

Ali, klirinški način plaćanja ima dobrih strana zbog kojih je široko korišćen u međunarodnoj trgovini.Neke od njih su:
Kliring omogućava odvijanje trgovine između zemalja koje oskudevaju konvertebilnim sredstvima plaćanja. Budući da je ‘državni posao’ , klirinški način plaćanja pruža više izvesnosti u vremenima poremećaja u konjukturi svetske privrede. Kako MMF zabranjuje klirinški način plaćanja zemljama koje oskudevaju u konvertabilnim sredstvima plaćanja preostaje da se oslanjaju na druge oblige nekonvertabilnih plaćanja.

Privatni kliring
On se ne uvodi međudržavnim sporazumom nego jednostranom odlukom jedne zemlje. Zato se i zove privatni. Ovde se ne ugovara obračunska valuta niti devizni kurs po kome se prebijanje vrši, niti ima posredovanja centralne banke. Plačanje se vrši preko domače devizne berze. Svoje potraživanje u stranoj valuti stečeno prodajom robe i usluga u inostranstvu, domaći izvoznik prodaje domaćem uvozniku robe ili usluga iz iste strane zemlje na domaćoj deviznoj berzi. Pomoću kupljenog potraživanja izvoznika, uvoznik plaća robu ili usluge koje je u njoj kupio.
Prodaja potraživanja na domaćoj deviznoj berzi vrši se po tržišnom deviznom kurdu tj.po kursu koji prema ponudi i tražnji, ugovore domaći izvoznik i domaći uvoznik. Zbog toga je on blizak konvertibilnom načinu plaćanja. U privatnom kliringu saldo se ne može koristiti multilateralno, nego samo bilateralno.

Kvazikonvertibilni način plaćanja
To je prikriveni kliring. Pravno, u platnom sporazumu između dve zemlje ugovori se konvertibilni način plaćanja. Ali, kako obe zemlje oskudevaju  konvertibilnim sredstvima, izvoz i uvoz se balansiraju na godišnjem nivou. Saldo se pokriva na kraju godine u konvertibilnim valutama. Plaćanje se odvija uz posredovanje komercijalnih banaka
dveju zemalja, koje odobravaju manipulativne kredite jedna drugoj.
Nema posredovanja centralnih banaka.

Plaćanje se vrši razmenom dokumenata, a saldo se izravnava dodatnim isporukama robe i usluga.
 
Platna unija
Platna unija je multilateralni oblik kliringa u međusobnim plaćanjima zemalja članica. Prednost platne unije u odnosu na bilateralni kliring  je u tome što svaku članici omogućava da suficit u razmeni sa jednom članisom koristi za poravnavanje salda sa svakom drugom članicom unije. Ovaj oblik plaćanja pokazao se vrlo uspešnim u Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog  rata u vidu Evropske unije. Glavni elementi evropske platne unije:

Obaveznost opšte multilateralne kompenzacije među članicama unije
Automacko odobravanje kredita za poravnavanje salda,koje su članice davale jedna drugoj
Kordinacija: deficitne i suficitne zemlje su obavezivane da izravnavaju svoja salda.

 Trampa
Trampa odnosno kontra trgovina se primenjuje tamo gde bez nje ne bi bilo razmene. Ona je važan činilac međunarodne razmene,uprkos optužbama da je skupa,neefikasna i razorna anomalija u svetskoj trgovini.
Kontratrgovini pribegavaju sve zemlje. Oko trećine ukupne vrednosti svetske trgovine se odvija putem trampe.
Glavni razlozi uspona trampe su:oskudica u konvertibilnim sredstvima, zaobilaženje protekcionizma, osvajanje novih tržišta. Ali, trampa nigde nije kandidat za glavni način plaćanja. Trampa je lošije rešenje od svih vrsta kliringaybog niza ograničenja kao što su:

• Svi oblici trampe spadaju u vezanu trgovinu. Zato je kupovina uz trampu redovno skuplja nego uz posredovanje novca.
• Trampa se ne uređuje međunarodnim ugovorom, pa se poslovi ne zaključuju ad hoc. Zato učesnicima privređivanja ne obezbeđuje minimum izvesnosti.
• Najzad, u svim oblicima trampe, sem proste( barter ), plaćanje plaćanje se delimično vrši u konvertibilnoj valuti za zadužene zemlje,to je nepovoljno.

Instrumenti međunarodnih plaćanja

U međunarodnom platnom prometu mogo se koristiti gotovinska i bezgotovinska sredstva plaćanja.

Gotovinska sredstva plaćanja
U gotovinska sredstva plaćanja spadaju:efektivna valuta, devize i plemeniti metali monetarne prirode.
Valuta je zakonsko sredstvo plaćanja. Svaka konvertibilna valuta može bez ograničenja biti sredstvo gotovinskog plaćanja.
Devize su kratkoročno potraživanje u stranoj valuti.
Plemeniti metali – zlato i srebro – služili su kao sredstvo međunarodnih plaćanja. Zbog toga je kretanje ovih metala podložno deviznoj kontroli.

Instrumenti međunarodnih plaćanja
Brži razvoj međunarodne trgovine učinio je gotovinska plaćanja marginalnim u međunarodnom poslovanju. Danas se glavnina međunarodnih plaćanja obavlja pomoću istrumenata plaćanja zato što oni omogućavaju likvidiranje poslova među transaktorima koji su prostorno rastavljeni, koji se ne moraju poznavati, prestacije vremenski ne podudaraju.

 U međunarodnom platnom prometu danas se najviše koriste: dokumentarni akreditiv, doznaka, bankarska garancija, dokumentarna inakso naplata, ček, menica, kreditno pismo.

Dokumentarni akreditiv
Dokumentarni akreditiv predstavlja obavezu bankeda po prezentaciji dokumenata koji potvrđuje preuzimanje robe u skladu sa uslovima akreditiva plati prodavcu robe ili usluga određen iznos u određenom roku. Međunarodno D.A. je nastao, razvio se usavršio priladođavajući se promenama i potrebama poslovne prakse savremene međunarodne privrede. Akreditiv je praksom stvorio svoje specifično pravo, koje nije detaljno zakonodavno regulisano, zbog međusobnih odnosa i međusobne upućenosti učesnika akreditivnog posla u međunarodnoj razmeni, stalnih promena poslovnih aranžmana i razvoja ekonomskih odnosa u svetu. Radi unifikacije ovog instrumenta u sistemu plaćanja sa inostranstvom, takav instrument plaćanja međunarodne trgovine uslovio je i određena pravila koja je međunarodna praksa i potvrdila. Sudska praksa je takođe davala različita tumačenja u vezi sa primenom pravila o promeni dokumentarnog akreditiva. Dokumentarni akreditivi
Po svojoj prirodi su poslovi koji su odvojeni od kupoprodajnih ugovora. Izvršenje akreditivne obaveze uslovljeno je prezentacijom akretivnih dokumenata.

 Vrste dokumentarnih akreditiva

 c)NEPOTVRDNI I POTVRDNI AKREDITIVI
Prema čvrstini obaveze plaćanja koju preuzima banka posrednik u onosu na prodavca-izvoznika akreditivi su potvrdni i nepotvrdni. Obaveza potvrđujuće banke prema korisniku akreditiva je samostalna tj. Nezavisna kako od pravnog odnosa između kupca i prodavca, tako i od pravnog odnosa imeđu akreditivne banke i same potvrđujuće banke.

 d)PRENOSIVI I NEPRENOSIVI AKREDITIVI
Prenosivi akreditiv predstavlja akreditiv na osnovu koga njegov korisnik ima pravo da zahteva od banke koja treba da izvrši plaćanje, akceptiranje ili negociranje da akreditiv potpuno ili delimično stavi jednom ili nekolicini drugih korisnika. Ako u akreditivu nije naznačeno da je prenosivi takav akreditiv se smatra neprenosivim.

 e)JEDNOKRATNI( OBIČNI ) I ROTATIVNI( REVOLTING ) 
 AKREDITIVI
Jednokratni akreditivi se gase iscrpljenjem akreditivnog iznosa. Rotativni ili revolting akreditivi se ne gase posle iscrpljenja prvobitnog akreditivnog iznosa, već se njihov iznos vraća na prvobitnu visinu, sve dok zbir svih izvršenih isplata ne dostigne određeni maksimum.

 f)AKREDITIVI DOMICILIRANI U ZEMLJI ILI INOSTRANSTVU
Domiciliranje akreditiva označava određivanje mesta plaćanja. Kada se isplata akreditivnih dokumenata vrši u zemlji domaćeg uvoznika ili izvoznika, onda kažemo da je akreditiv domiciliran u zemlji. Međutim, kada se isplata akreditivnih dokumenata vrši u zemlji inostranog uvoznika ili izvoznika ili u nekoj trećoj zemlji onda se kaže da je domiciliran u inostranstvu.

 g)AKCEPTNI DOKUMENTARNI AKREDITIV
Akceptni dokumentarni akreditiv predstavlja akreditiv kod koga prodavac izvoznik, podnoseći odgovarajuća dokumenta banci koja vrši isplatu dokumenata, ne dobija akreditivom ugovoreni iznos, nego banka
akceptira menicu koju je vukao na nju. Ovakvu akceptiranu menicu prodavac može držati kod sebe do dospelosti, ali može je i eskontovati pre njenog roka dospevanja i tako ranije doći do vrednosti izvezene robe. Ova vrsta akreditiva se koristi najviše kada se ugovori kupoprodaja na kredit.

 h)PODAKREDITIV (BACK TO BACK CREDITS)
Ukoliko između kupca – uvoznika i prodavca – izvoznika nedođe do sporazuma o otvaranju prenosivog dokumentarnog akreditiva, a ne želi se da kupac – uvoznik sazna nameru prodavca – izvoznika, za nabavku proizvoda od nekog drugog dobavljača, koristi se podakreditiv.
 
 i)AKREDITIV SA CRVENOM KLAUZULOM
Akreditiv sa crvenom klauzulom omogućuje korisniku akreditiva da bez dokumenata može, u vidu akontacije, dobiti potreban iznos sredstava. Kao nove vrste akreditiva u jednoobraznim pravilima i običajima za dokumentarne akreditive, revozijom pravila uvedeni su standby akreditiv i akreditiv sa odloženim plaćanjem.

 STANDBY AKREDITIVI I AKREDITIVI SA ODLOŽENIM PLAĆANJEM

Stendby akreditiv je novi pravni institut uvršten i sadržan o redakciji jednoobraznih npravila i običaja za dokumentarne akreditive. Kod stendby akreditiva banka se obavezuje da isplati određeni iznos u slučaju ne izvršenja dužnikove obaveze iz osnovnog ugovora. Kod stendby akreditiva uslov od kojeg zavisi ispunjavanje bankarske obaveze je u nezvršavanju obaveze dužnika iz osnovnog ugovora. Obaveza banke da isplati standby akreditivnu obavezu dospeva u momentu kada korisnik prezentira banci svoju pismenu izjavu da dužnik iz osnovnog ugovora do određenog roka nije ispunio svoju novčanu obavezu iz osnovnog ugovora. Kod standby akreditiva nema ni robnih ni transportnih dokumenata, nema dokumenata o raspolaganju robom. Standby akreditiv se ne koristi kao sredstvo za osiguranje izvršenja obaveze dužnika iz osnovnog ugovora.
Dokumentarni akreditivi sa odloženim plaćanjem odavno su poznati u međunarodnoj praksi. Jedna od karakteristika regulative ove vrste dokumentarnog akreditiva je da se akreditivna obaveza banke i predaje akreditivnih dokumenata dogođa istovremeno i da se akreditivni dokumenti ne mogu vremenski odvojiti od momenta izvršenja akreditivne obaveze.
Kod dokumentarnog akreditiva sa odloženim plaćnjem akreditivna banka ili druga ovlašćena banka se obavezuje prema korisniku da će na određeno vreme,posle prezentacije navedenih dokumenata u određenom akreditivu,isplatiti navedeni iznos. 

DOKUMENTARNI AKREDITIV I IZVOZNIK

Ukoliko izvoznik postupi striktno prema uslovima akreditiva,imaće sledeće koristi:

• banka će izvršiti isplatu prema akreditivnim uslovima nezavisno od kupca;
• kupac neće moći da zaustavi plaćanje ni u kom slučaju;
• ukoliko kupac želi da ospori plaćanje,mora to uraditi odvojeno od akreditiva,što izvozniku daje jaču pregovaračku ulogu;
• plaćanje se izvršavaju relativno brzo;
• zakašnjenja koja se pojavljuju u bankarskim prenosima su znatno eliminisana. 

Da li će izvoznik zahtevati neopoziv nepotvrđeni akreditiv, ili neopozivi potvrđeni akreditiv, zavisi od toga koji stepen obezbeđenja izvoznik zahteva. Ukoliko zemlja kupca ima stabilne političke prilike i efikasan bankarski sistem, a roba je takve vrste da se može lako prodati drugom kupcu, neopozivi nepotvrđeni akreditiv je sasvim prihvatljiv.
Ukoliko predhodno pomenuti uslovi ne postoje, izvoznik može da otkloni rizike zahtevajući neopozivi akreditiv,potvrđen od strane avizirajuće banke. Takođe može da zahteva da akreditiv bude plativ u njegovoj zemlji i da dokumenta budu prezentirana u njegovoj zemlji.

DOKUMENTARNI AKREDITIV I UVOZNIK

Koristi koje pruža dokumentarni akreditiv uvozniku odnosi se na sledeće:

• odgovarajući akreditiv,uvoznik potvrđuje svoje finansijsko solidno stanje i može da zahteva bolje uslove plaćanja;
• roba će biti isporučena u saglasnosti sa uslovima isporuke u akreditivu;
• kupac relativno brzo prima dokumenta koje je zahtevao;
• kupac može biti siguran da će platiti samo ako dokumenta potpunp odgovaraju akreditivnim uslovima.

Dokumentarni akreditiv, kao instrument plaćanja u međunarodnim trgovinskim transakcijama, ima visoku tehničku i ekonomsku prednost u obavljanju plaćanja u međunarodnoj razmeni. U tom poslu uloga banaka ne bi smela da bude pasivna,jer bi banke trebalo stručno da pomognu svojim komitentima prilikpm otvaranja akreditiva,da se uslovi jasno i precizno formulišu u skladu sa voljom ugovornih stranaka i odredbama jednoobraznih pravila i običaja, i da korisnike akreditiva savetuju šta treba da učine da nesmetano ostvare plaćanje po akreditivima.

DOKUMENTARNE NAPLATE-INKASO POSLOVI

Dokumentarna naplata predstavlja instrument plaćanja koji se sastoji u slanju na naplatu odgovarajućih komercijalnih dokumenata, najčešće posredstvom banke u zemlji i inostransvu. Dokumentarna naplata svakako pruža daleko veću sigurnost od čiste doznake, odnosno od slanja robe na otvoreno, ali ne toliku koliku pruža dokumentarni akreditiv.
Odluka da se plaćanje osigura na osnovu dokumentarne naplate preduzima se u slučajevima:

• Kada se prodavac ( izvoznik ) i kupac ( uvoznik ) poznaju dobro i imaju poverenja jedan u drugog;
•  Kada nema sumnje u vezi sa željom i mogućnošću kupca da plati;
•  Kada postoje stabilni politički,ekonomski i zakonski uslovi u zemlji uvoznika;
• Unutrašnji sistem plaćanja u zemlji uvoznika nije u opasnosti od devizne kontrole ili neke slične restrikcije;

Posebne koristi od preduzetih deviznih naplata su:

• jednostavno i jeftino rukovanje,
• brže plaćanje nego na otvoreno,
• mogućnost uručivanja dokumenata kupcu uz kontra plaćanje iznosa koji se duguje ili uz akcept menice.

DOZNAKE

Kod bankarske doznake nalogodavac daje nalog banci da izvrši određeno plaćanje u inostranstvu. Nalog koji nalogodavac daje banci mora da sadrži:

• podatke o krisniku doznake,
• za čiji račun se dostavlja doznaka,
• razlog slanja doznake.

Banka koja primi zahtev nalogodavca za izvršenje doznake, a koji inače raspolaže odgovarajućim pokrićem kod te banke, daje nalog banci u inostranstvu za isplatu određenog iznosa, na teret svoga računa kod te banke.

 Vrste bankarskih doznaka:

• nastro i laro doznake,
• robne i nerobne doznake,
• uslovne i bezuslovne doznake,
• konvertibilne i klirnške doznake,
• obične i telegrafske doznake.

ČEK

Ček predstavlja hartiju od vrednosti koja se izdaje u zakonskoj formi u kojoj njen izdavalac ( trasant ) daje nalog banci ( trasatu ) da na teret njegovog pokrića kod banke isplati određen iznos novca korisniku čeka ( remitentu ), samom izdavaocu čeka ili donosiocu. Ček omogućava plaćanje bez upotrebe gotovog novca, dozvoljava da plaća na velikim prostornim razdaljinama prostim slanjem isprava. Povećana uloga čeka u međunarodnim trgovinskim i finansijskim odnosima zahtevala je međunarodnu unifikaciju.

Vrste čekova

Prema načinu izdavanja mogu biti:

• ček na ime,
• ček po naredbi,
• ček na donosioca,
• alternativni ček ( postoji klauzula “ili donosiocu” ),
• rekta ček ( sastavljanjem klauzule “ ne po naredbi” zabranjuje mogućnost prenošenja čekova ).

Prema obliku inameni mogu biti:

• bankarski ček,
• putnički ( travelleržs ) čekovi,
• privatni ček,
• dokumentarni ček.

GARANCIJE

Pod garancijom se podrazumevaju isprave kojima se garant obavezuje da plati dug umesto dužnika, ako to dužnik ne učini u ugovorenom roku. Garant može dati garanciju u svoje ime i za svoj račun. Ukoliko je banka garant, ona može dati garanciju po osnovu investicija,u svoje ime i na svoj račun, do visine svog likvidnog investicionog potencijala. Banka može dati i super garanciju drugoj banci, koja se bezuslovno obavezuje da će izvršiti plaćanje po garanciji koju je dala druga banka, ukoliko ta (druga ), ispuni svoje obaveze po datoj garanciji.

 Polazeći od sadržine za koje se izdaju,bankarske garancije se dele: 

• Kreditne garancije nastau kada komitentna banka nema dovoljno investicijonog potencijala da odobri kredit tj.ne raspolaže dovoljnim sredstvima za izvršenje određenih obaveza.banka umesto kredita može da izda svome komitentu garanciju na osnovu koje će dobiti kredit kod druge banke. Vrste kreditnih garancija mogu biti:garancije u vezi sa izvoznim poslovima, isplatama kredita, odobravanjem avansa,plaćanjem kamata i slično.
• Uzlazna garancija-korisnik garancije treba da ispuni neki određeni ugovoreni uslov da bi mu se izdala garancija.
• Bezuslovna garancija
• Fiksna garancija-primenjuje se kada je unapred ugovoreno plaćanje i kada banka garant zna tačan iznos oba veze koju treba platiti.
• Limitirana garancija-odnosi se na jemstvo banke, u kojem sezna unapred da kod iznosa po datim garancijama je garant obavezan.Dakle, banka garant u slučaju aktiviranja garancije pokriva garancije pokriva nastalu štetu samo ulimitiranom iznosu.
• Neposredna garancija-ima karakteristiku da banka garant po nalogu svog komitenta odobrava direktno njegovom poveriocu garanciju.
• Posredne garancije-izdaje banka garant po nalogu svoga komiteta, ali uz posredstvo neke inostrane banke.
• Činidbena garancija-je oblik garancije kod koje banka garant potvrđuje da će dužnik izvršiti određenu činidbenu radnju. Ukoliko dužnikne izvrši činidbenu radnju,tada će banka nadoknaditi štetu korisnika garancije zbog neispunjnja ugovorene obaveze.
• Nastro garancije-po ugovoru domaćih subjekata predviđanje otvaraju domaće banke, u korist inostranih subjekata predviđanja.
• Laro garancije-po ugovoru inostranih subjekata predviđanje otvaraju inostrane banke, u korist domaćih subjekata privređivanja.

 PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM

Platni promet sa inostranstvom obuhvata sva plaćanja i uplate u inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banke.
Robni uslov međunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa karakteriše izvoz robe na inostrano tržište i uvoz robe sa inostranog tržišta. Nerobni uslov međunarodnih ekonomskih finansijskih odnosa na izvoznoj strani, odnosno delu naplate potraživanja odnosi se na:

• robnih usluga,
• troškova putovanja i boravka službenih i privatnih ilica u inostranstvo,
• poklone, nasleđa i prihode od imovine u inostranstvu
• prava iz inostranstva ( autorska prava ).

Obrnuta je situacija kada je reč o uvoznoj strani odnosno korišćenju stranih usluga i isplati obaveza u vezi sa tim. Robni i nerobni osnovi međunarodnih finansijskih odnosa direktno utiču na finansijsku situaciju platno bilateralni razvoj dotične zemlje. U momentu naplate potraživanja od inostranih dužnika ostvaruje se priliv deviznih sredstava odnosno plaćanja u dotičnoj zemlji, dok se u momentu isplate obaveza inosranim poveriocima odvarnje odliv deviznih sredstava plaćanja. Težnja svake zemlje je da uskladi obaveze i potraživanja koja proizilaze iz ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Karakteristike međunarodnog platnog prometa :

• prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u međunarodnom platnom prometu,
• obavljanje međunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaćih i inostranih banaka.

KORIŠČENJE MENICE U MEĐUNARODNOM PLATNOM PROMETU

U međunarodnom platnom prometu menica se koristi ili kao instrument plaćanja ili kao kreditni instrument.
U međunarodnom platnom prometu menice se koriste u vezi sa poslovima eskontovanja i akceptnog kreditiranja. Banke za računsvojih komitenata šalju menice na naplatu inostranim bankama ili od inostranih banaka dobijaju menice za naplatu zemlji.

Eskont inostranih menica

Eskont podrazumeva prodaju meničnog potraživanja pre roka i dospeća menice. Ovde se treba posvetiti posebna pažnja bonitetu subjekta koji učestvuje kao menični dužnici. Prilikom eskontovanja menice se ispituje njena sadržina sa formalne strane, takođe se vodi računa o tome da li se trasant može osloboditi odgovornosti za isplatu menice,dok ovo pravilo ne važi za angloameričku menicu. Treba voditi računa u kom pravnom sistemu je izdata menica i da li je upotrebljena klauza “ bez regresa ”.

 Akceptno kreditiranje-bankarski akcepti

Oni podrazumevaju jednu vrstu menice, tj.trate naloga da se plati izvestan iznos sredstava u određenom roku, naime u međunarodnom robnom prometu banke često prihvataju da supstituišu svoju kreditnu sposobnost za sposobnost zajmoprimca.
Razlikuje se od ostalih menica po tome što nosi bezuslovno obećanje banke da plati tratu o dospeću. U ovim slučajevima kupac obično ne plaća robu gotovinom nego zahteva kredit dok se roba ne proda. Banka koja poznaje kupca i njegov bonitet može da deluje kao posrednik između oba trgovinska partnera, preuzimajući obavezu da plati robu. Banka garantuje plaćanje,akceptirajući ročnu tratukičenu na njuod strane prodavca.

Bankarska garancija

Bankarskom garancijom se obezbeđuje da korisnik garancije ne samo u slučaju nastupanja nemogućnosti plaćanja obaveza glavnog dužnika nego i za niz neispunjavanja ili za neuredno izvršenje ugovorenih obaveza. Bankarska garancija nije regulisana zakonodavstvima, izuzetak predstavljaju jugoslovensko pravo. Garancija banke je bezuslovna i neopoziva obaveza banke, a izdaje se u pismenoj formi. U izdavanju garancija učestvuju sledeći subjekti:

• Nalogodavac garancije koji može biti fizičko ili pravno lice i koje se na osnovu ugovora obavezuje poslovnom partneru da za izvršenje obaveze garantuje banka.
• Banka garant koja garantuje izvršenje obaveze ukoliko ona ne izvrši od strane nalogodavca.
• Poverilac ili korisnik garancije koji stiče potraživanje u odnosu na banku koja je izdala garanciju.

Svaki oblik bankarske garancije ima sledeće bitne elemente:
-naznačenje izdavaoca ikorisnika garancije,
-novčani iznos na koji garancija glasi,
-rok važenja garancije,
-mesto izdavanja garancije,
-datum izdavanja garancije i potpis ovlašćenog lica.

Vrste bankarskih garancija

Razvrstavamo ih prema različitim kriterijumima:

• Bankarske garancije prema vrstipravnog posla
• Licitacione garancije ( bind-bond ili tender-bond )

Licitacionom garancijom banka se obavezuje da će korisniku garancije isplatiti u gotovini iznis u slučaju da učesnik na licitaciji čija je ponuda prihvaćena ne ispuni obaveze predviđene licitacijonim uslovima. U bankarskoj praksi licitacione garancije su obično bezuslovne. Ne traži da korisnik garancije podnosi dokaze da učesnik na licitaciji nije postupio prema licitacionim uslovima, nego je dovoljno da podnese banci samo zahtev za isplatu sa odgovarajućom izjavom.

• Garancija za dobro izvršenje posla ( performanse bond )

Kod ove garancije banka je dužna da korisniku garancije isplati određeni iznos, ako dužnik iz osnovnog posla ne ispuni ili neuredno ispuni svoje ugovorene obaveze. Garancija za dobro izvršenje posla je opšti tip garancije i pomođu nje može da bude pokriven rizik bilo kog ugovora.

• Garancija za vraćanje avansa( advanse payment bond )

Ovde se podrazumeva garancija kojom banka preuzima obavezu da će korisniku garancije isplatiti garantnu sumu za slučaj da isporučilac ne ispuni svoju ugovorenu obavezu za koju je položen avans.

• Bankarske garancije prema uslovu da garantni iznos bude isplaćen
  
• Uslovna garancija

Za razliku od bezuslovnih kod uslovnih garancija plaćanje je uslovljeno izvršavanjem određenog uslova. Uslovi se dokazuju postojanjem robnog dokumenta, nalazom neke specijalizovane organizacije kojom se utvrđuje da isporučena roba nije bez nedostatka ili da određeni radovi nisu objavljeni prema ugovoru i tehničkoj dokumentaciji.

• Bezuslovna garancija

U bezuslovne garancije spadaju garancije kada se ne zahteva ispunjavanje nekog predhodnog uslova. Banka garant se obavezuje da će bez predhodnog dokazivanja opravdanosti zahteva korisniku na osnovu prvog poziva ispuniti svoju obavezu. Ova vrsta garancije ima svoje prednosti, ali i nedostatke u odnosu na uslovnu garanciju,naime može se lako zloupotrebiti. Tako korisnik garancije može naplatiti garatni iznos, a da predhodno nije ispunijo obaveze iz osnovnog ugovora. Međutim banka može odbiti isplatu ako je zahtev za plaćanje neosnovan.

• Bankarske garancije prema zavisnosti od osnovnog posla
• Samostalna garancija- ili garancija sa naznakom “bez brigovora” predstavlja oblik garancije koji se najčešće koristi u praksi. Ono je pravno odvojeno kako od osnovnog tako i od ugovora o izdavanju garancije, banka može prema korisniku garancije da ističe samo prigpvore iz garancije, a ne iz osnovnog posla.
• Akcesorna bankarska garancija-je takav oblik ličnog obezbečenjakod koga banka može prema korisniku isticati sve prigovore. Ona se retko koristi u poslovima međunarodne trgovine.
• Bankarske garancije prema broju banaka u garancijskom poslu
• Supergarancija: Supergarancija predstavlja garanciju na garanciju i kod nje se stvaria poseban odnos između dve banke, sa jedne strane, i između banke super garanta i korisnika garancije, sa druge strane. Ona se može izdavati na dva načina. Prema prvom načinu na samoj prvobitno izdatoj garanciji banke nalogodavca banka super-garant posebnom izjavom preuzima obavezu da će je ukoliko banka izdavalac garancije ne izvrši preuzetu obavezu po garanciji sama ispuniti. Prama drugom načinu, banka super-garant na posebnom tekstu daju izjavu zadržavajući sadržinu tekstova garancije banke nalogodavca. Suprgarancija se vrši kada korisnik garncije nema dovoljno poverenja u banku garanta, bilo zato što mu je nepoznata ili mu njeno poslovanje nepruža sigurnost.
• Kontragarancije: Konfirmirane ili potvrđene garancije koje daje banka garant u zemlji korisnika,i to na osnovu kontra garancije dužnikove banke. Garancija koju daje banka u zemlji poverioca u svemu je identična kontra garanciji strane banke. Ona nema prava da menja ili dopunjava tekst garancije koju izdaje korisniku u odnosu na tekst koji je dala banka kontra garanta.

Osim navedenih klasifikacija garancije mogu da se dele i prema drugim kriterijumima: mogu biti “prikrivene” i “neprikrivene” u zavisnosti da li je položeno pokriće ili nije. Zatim posredne i neposredne, individualne i konzorcijalne, opšte i posebne, nastro i laro i slično.
U bankarskoj praksi one se dele i na činidbene i platežne s tim da je ova podela neprecizna.
Bankarske garancije u poslovima međunarodnog platnog prometa javljaju se naročito u onim slučajevima kada instrumenti plaćanja, kao što su: odkumentarni akreditiv, inkaso ček, menica i drugi po svojoj prirodi i nameni nisu podobni da pruže ono obezbeđenje koje se traži za posebne situacije.

Literatura

Prof.dr.Vojin Bjelica………………..Bankarstvo,Nov Sad 1995
Prof.dr.Vojin Bjelica i saradnici……..…Bankarstvo,Beograd 2003
Prof dr.Božidar Raičević………………...Finansije, Novi Sad 2001
Prof.dr.Blagoje Babić……………………Finansije, Novi Sad 2001
Prof.dr.Stanko Radmilović………………Finansije, Novi Sad,2001
Prof.dr.Vojin Bjelica…………………….Finansije, Novi Sad 2001
Prof.dr.Marko Radičić…………………...Finansije, Novi Sad 2001

preuzmi seminarski rad u wordu » » » 

Besplatni Seminarski Radovi