OSTALI SEMINARSKI RADOVI
IZ RACUNOVODSTVA |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Knjizenje robe
UVOD U KNJIGOVODSTVO
Racunovodstvo je usmereno na ispunjenje informativnih zahteva i eksternih korisnika i potreba uprave preduzeca. Knjigovodstvo je racunska osnova menadžmenta racunovodstva i njegov zadatak je da obezbedi sve podatke neophodne za razlicite delove racunovodstva ( i finansijskog i upravljackog ). Cilj knjigovodstva uvek zavisi od cilja preduzeca a to su uglavnom : utvrdivanje rezultata poslovanja , stanje imovine , podaci za kontrolu rada , za planiranje poslovanja i kontrolu izvršenja planskih velicina.
Ekonomske promene su svi poslovni dogadaji koji uticu na imovinu nekog preduzeca , bilo da menjaju njenu visinu ili sastav ili i jedno i drugo. One se cesto u literaturi nazivaju i bilansne promene. Ekonomske promene mogu se pratiti kroz sukcesivne bilanse ali i kroz racune tj. konta.
Racun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje se odnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se povecanja obuhvataju odvojeno od smanjenja. Leva strana racuna se oznacava kao strana duguje , a desna strana kao strana potražuje. Otvaranje svakog racuna vršimo tako što za svaku poziciju aktive otvaramo poseban racun i na njegovu levu stranu prenosimo iznos na koji data pozicija glasi a taj iznos uvek oznacavamo kao pocetno stanje.
U nastavku teksta bavicemo se jednim od delova knjigovodstva a to je svakako knjigovodstvo robe cije pravilno knjiženje predstavlja preduslov uspešnog poslovanja nekog preduzeca.
KNJIŽENJE ROBE PREMA KONTNOM OKVIRU
Osnovni instrument knjigovodstva je svakako kontni okvir koji predstavlja spisak svih racuna koji mogu biti otvoreni u knjigovodstvu svakog preduzeca , i moraju biti klasifikovani prema ciljevima unapred planiranih od strane menadžmenta racunovodstva. Kontni okvir propisan je od strane države u kojoj se dato preduzece nalazi i zakonski svako preduzece je obavezno da ga primenjuje. Jedan kontni okvir važi za svako preduzece i zadrugu koji se nalaze u nekoj državi. Pošto se naša tema tice knjigovodstvenog obuhvatanja robe onda cemo u nastavku teksta obratiti pažnju na obuhvatanje robe na racunima kontnog okvira.
GRUPA 13 – ROBA
Za pracenje vrednosnog stanja i promena na trgovinskoj robi predvidena je grupa 13 –roba. Prema clanu 11 , stav 1-3 na racunima grupe 13 – roba , iskazuju se zalihe robe u magacinu , prodajnim objektima na veliko ( skladišta i stovarišta ) i prodajnim objektima na malo ( stovarišta , prodavnice i drugi podajni objekti ) , roba u obradi , doradi i manipulaciji , roba u tranzitu , roba na putu , kalkulisani porez na promet i razlika u ceni robe.
Priznavanje i vrednovanje zaliha robe vrši se u skladu sa odredenim medunarodnim racunovodstvenim standardima a najrelevantniji za robu je MRS 2 – zalihe.
Obracun nabavke zaliha robe obuhvata nabavnu cenu , uvozne dažbine i druge takse ( osim onih koje ce preduzece nabaviti od poreskog organa ) kao i transport , manipulativne i druge troškove koji se direktno mogu pripisati pribavljanju robe. Trgovacki popusti , rabati , marže i druge slicne stavke oduzimaju se pri odredivanju troškova nabavke.
U okviru ove grupe racuna 13 predvideni su sledeci racuni :
130 – obracun nabavke robe ;
131 – roba u magacinu ;
132 – roba u prometu na veliko ;
133 – roba u stovarištu , skladištu i prodavnicama kod
drugih pravnih lica ;
134 – roba u prometu na malo ;
135 – roba u doradi , obradi i manipulaciji ;
136 – roba u tranzitu ;
137 – roba na putu ;
139 – ispravka vrednosti robe.
Zbog postojanja razlicitih oblika trgovine , razlicitih vrednosti , razlike u ceni , ukalkulisanog poreza i dr. neophodno je pomenute racune dalje rašclanjavati. O daljem rašclanjavanju govoricemo u nastavku rada pri obradi svakog od navedenih racuna iz grupe 13.
RACUN 130 – obracun nabavke robe
Perma pravilniku , clan 11 stav 42 , na ovom racunu iskazuje se vrednost na obracunu dobavljaca i zavisni troškovi nabavke u skladu sa Medunarodnim racunovodstvenim standardom ( MRS ) u korist ovog racuna knjiži se nabavna vrednost robe na teret odgovarajucih racuna grupe 13.
Iz navedenih odredbi Pravilnika proizilazi da je obavezna upotreba racuna 130 – obracun nabavke robe. Za knjiženje na ovom racunu najneposrednije bi se primenjivali sledeci Medunarodni standardi finansijskog izveštavanja :
MRS 2 – ZALIHE reguliše priznavanje , vrednovanje kao i obelodanjivanje u vezi sa robom.
MRS 23 – TROŠKOVI POZAJMLJIVANJA primenjuje se u slucaju da se preduzece opredeli za dopušteni alternativni postupak za kapitalizovanje troškova pozajmljivanja.
Ovaj racun je organizaciono – tehnicke prirode i njegov zadatak formiranje nabavne vrednosti nabavljene robe. Razlog korišcenja ovog racuna u okviru kontnog plana je namera da se na jednom knjigovodstvenom racunu obezbede podaci o ukupnim nabavkama robe u odradenom vremenskom roku.
RACUN 131 – roba u magacinu
Prema pravilniku o primeni kontnog okvira , clan 11 stav 6 , na racunu 131 – roba u magacinu iskazuje se vrednost zaliha robe u magacinu pre stavljanja robe u promet. Za knjiženje ovog racuna takode cemo se pridržavati MRS 2 i MRS 23 o kojima ce detaljnije u nastavku teksta biti reci.
Kada govorimo o robi u magacinu mislimo pre svega na robu koja se nalazi pre svega u objektu preduzeca iz koga se ne vrši prodaja robe vec snabdevanje prodajnih objekata preduzeca. Evidencija ovakve robe vrši se i u analitickom knjigovodstvu po vrsti , ceni i kolicini robe u magacinu. Roba u magacinu se evidentira u toku godine po nabavnoj vrednosti , a na datum bilansa po nabavnoj vrednosti ili neto prodajnoj vrednosti ako je ona niža. Moguce je u toku godine robu u magacinu evidentirati i po prodajnoj vrednosti , ali takva evidencija se ne preporucuje jer je dosta komplikovanija.
Kada govorimo o robi u magacinu moramo pomenuti još neke pojmove cije je poznavanje neophodno za precizno knjiženje robe :
KALO – je gubitak na težini robe uslovljen isparavanjem vode ili neke druge tecnosti koja cini sastavni deo njene supstance.
RASTUR – je rasipanje robe koja se uglavnom nalazi u rasutom stanju , kao što su šljunak , pesak , ugalj ...
KVAR – je oštecenje robe koje dovodi do njene neispravnosti ( fizicke , hemijske , biološke i sl. )
LOM – je fizicko oštecenje robe pri kojem se ona razdvojila na delove ili je od nje otkinut neki deo ili je pak došlo do naprsnuca.
Uredbom o kolicini rashoda ( kalo , rastur , kvar i lom ) na koji se ne placa porez na dodatu vrednost ( Službeni Glasnik RS ) bliže je uredeno pitanje poreskog obracunavanja kala , rastura , kvara i loma.
RACUN 132 –roba u prometu na veliko
Na racunu 132 prema pravilniku ( clan 11 , stav 7 – 8 ) iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na veliko. Na ovom racunu iskazuje se i kod davaoca lizinga oprema koja se daje u finansijski lizing. Trgovinsko preduzece na veliko robu nabavlja direktno od proizvodaca , drugih veletrgovaca ili uvozi. Promet robe na veliko regulisan je Zakonom o trgovini i Zakonom o uslovima za obavljanje prometa , vršenja usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru ( Službeni Glasnik RS ).
U prometu robe na veliko prodavac je dužan da kupcu izda fakturu u koju se obavezno unose : naziv prodavca , naziv kupca , vrsta robe , kolicina , cena i vrednost bez poreza na promet kao i iznos poreza na promet ukoliko se on racuna. Racunovodstvene evidencije robe u prometu na veliko su : glavna knjiga i dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva i analiticka evidencija robe u trgovini na veliko. Pored ovih preduzece je dužno da vodi još neke evidencije putem zakonom propisanih obrazaca : KEPU , KR , KR – 1 i DPI.
Na ovom racunu treba napomenuti da se na njemu evidentira prodajna vrednost robe. U slucaju da preduzece ima više prodajnih objekata ovaj racun bi dalje mogao biti rašclanjen na cetvorocifrene , petocifrene ... racune.
RACUN 133 – roba u skladištu , stovarištu i prodavnicama drugih pravnih lica
Na ovom racunu iskazuje se vrednost zaliha robe koja je data na skladištenje , komisionu i konsignacionu prodaju. Ovde govorimo o robi preduzeca koja se nalazi kod drugih pravnih ili fizickih lica na cuvanju u njihovim skladištima , stovarištima , silosima , hladnjacama i maloprodajnim objektima. Razlog zbog koga se nalazi kod njih je cuvanje ili prodaja. Vlasnik ove robe i dalje je preduzece. U slucaju kada se roba nalazi kod drugih lica radi prodaje koju obavljaju za racun preduzeca govorimo o komisionoj ili konsignacionoj prodaji.
SKLADIŠTENJE ROBE – razlozi da neko preduzece skladišti svoju robu kod drugih lica je nedostatak sopstvenog skladišnog prostora i težnja da se teritorijalno približikupcu. Uslovi skladištenja moraju se regulisati ugovorom a na usluge skladištenja obracunava se i placa PDV.
KOMISIONI POSLOVI- su poslovi ( usluge ) prodaje pokretnih stvari u svoje ime a za racun komintenta ( preduzeca , preduzetnika ili fizickog lica ). Ovakav nacin poslovanja strogo je pravno regulisan zakonom o trgovini i zakonom o obligacionim pravima.
KONSIGNACIONA PRODAJA – je vid prometa u kojem preduzece iz jedne zemlje ( konsignator ) preuzima od lica iz druge zemlje ( konsignant ) njegovu robu na cuvanje i prodaju. Tu robu ono prodaje na tude ime i za tud racun. Domace trgovinsko preduzece preko stranog pravnog lica ( konsignatora ) prodaje u inostranstvu svoju robu. Izvoz robe ima tretman ( kod ovakve prodaje ) privremenog izvoza s tim što se prodaje te robe vrši konacno izvozno carinjenje. Ugovori o ovakvom nacinu prodaje evidentiraju se u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom.
RACUN 134 –roba u prometu na malo
Na ovom racunu iskazuje se vrednost zaliha robe u prodajnim objektima na malo. Ovde govorimo o trgovackoj robi koja se nalazi u maloprodajnim objektima i koja se u toku godine evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV-om. Evidentiranje robe vrši se u : 1) glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva ; 2) trgovackoj knjizi ; 3) evidencijama uvedenih propisa koji ureduju evidentiranje na malo preko kasa sa fiskalnom memorijom.
Popis robe u maloprodajnom objektu podrazumeva utvrdivanje prodajne vrednosti robe koja se nalazi na dan popisa u njemu ( kolicina robe pomnožena prodajnom cenom ) i iznosom gotovine tj. nepredatog pazara. Zbir ove dve vrednosti predstavlja stvarno stanje zaduženosti maloprodajnog objekta. I ovde je bitno pomenuti mogucnost javljanja manjka , kala , rastura , kvara i loma.
RACUN 135 – roba u obradi , doradi i manipulaciji
Na ovom racunu iskazuje se vrednost robe koja je data na pakovanje i druge oblike obarde i dorade. Roba se na doradu i obradu šalje iz više razloga : 1) pojedine vrste robe zahtevaju periodicno manipulisanje sa njima , prepakivanje , odstranjivanje vlage ... ; 2) zbog zahteva kupaca kao i zbog lakše prodaje. Najcešce se roba prepakuje u sitnija pakovanja a vrlo su ceste i potrebe za farbanjem , cinkovanjem i sl. Troškovi robe za obradu i doradu ukljucuju se u nabavnu vrednost vracene robe. U koliko se roba mnogo razlikuje posle dorade potrebno je evidentirati je kao potpuno novu vrstu robe.
RACUN 136 –roba u tranzitu
Na ovom racunu iskazuje se vrednost robe koja se po nalogu kupca neposredno isporucuje bez prethodnog skladištenja. Ovakva vrsta trgovine robom naziva se tranzitni robni promet i u potpunosti je regulisan zakonom.
RACUN 137-roba na putu
Ovaj racun iskazuje vrednost robe isporucene kupcu , a kada kupac potvrdi prijem robe zadužuje se kupac po fakturi u korist prihoda od prodaje uz istovremeno knjiženje na teret racuna 501 , u korist ovog racuna. Ovde govorimo o robi koja je otpremljena kupcu s tim što ona putuje na teret i rizik prodavca. U slucaju potrebe za otpisivanjem zbog obezvredivanja koristi se korektivni racun 139 – ispravka vrednosti robe.
MEÐUNARODNI RACUNOVODSTVENI STANDARD MRS 2 – ZALIHE
Standardizacija u oblasti racunovodstvenog izveštavanja ima osnovni zadatak da obezbedi podatke i informacije za uporedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje tj. internacionalizaciju protoka robe i kapitala. Standardizacija forme racunovodstvenog izveštavanja u medunarodnim razmerama zapoceta je još 1951. što govori o njenoj važnosti. Vecina tih standarda se odnosi na usmeravanja za vrednovanje i proocenjivanje tj. vrednosno kvantifikovanje sa transakcijama i poslovnim dogadajima. Zbog takvog znacaja ovih standarda analiziracemo MRS 2 koji se tice teme koju obradujemo , a to je roba.
Cilj ovog standarda je propisivanje racunovodstvenog tretmana zaliha u sistemu istorijskih troškova. Primarno pitanje je iznos troška koji ce se priznati kao imovina i tako knjigovodstveno evidentirati do priznavanja prihoda na koji se odnosi. On daje prakticne smernice na troškovne formule koje se koriste pri odredivanju troškova zaliha. Ovaj standard definiše zalihe robe kao sredstva koja se drže radi prodaje tokom redovnog poslovanja , kao sredstva u procesu proizvodnje koja služe za prodaju u tom obliku. Neto ostvariva vrednost je procenjena prodajna vrednost u toku redovnog poslovanja koja je umanjena za procenjene troškove neophodne za realizaciju prodaje.
U zalihe se ukljucuje roba koja je kupljena i koja se drži radi dalje prodaje ukljucujuci i robu kupljenu od strane maloprodaje koja se drži iz istog razloga. Tu su ukljuceni i gotovi proizvodi , proizvodnja u toku kao i materijal i delovi koji cekaju korišcenje u proizvodnom procesu.
Zalihe robe treba odmeravati po nižoj od sledece dve vrednosti : cene koštanja i neto ostvarive vrednosti. Troškovi nabavke robe obuhvataju nabavnu cenu , uvozne dažbine i druge taxe kao i transport i manipulativne troškove. Trgovacki popusti i rabati oduzimaju se pri odredivanju troškova nabavke. Troškovi nabavke mogu ukljuciti i kursne razlike stranih valuta zbog visoke devalvacije ili obezvredenja valute protiv koje ne postoji prakticna zaštita. MRS 2 primenjuje se za finansijske izveštaje koji se odnose na period od ili nakon 01.01.1995.
NABAVKA ROBE
Zadatak trgovinskih preduzeca sastoji se u posredovnju izmedu proizvodaca i potrošaca. Ovaj zadatak ispunjava kupovinom robe koju po pravilu prodaje u nepromenjenom obliku. Evidencija o zalihama robe pored sinteticke evidencije u finansijskom knjigovodstvu vodi i dva oblika analiticke evidencije u robnom knjigovodstvu i magacinu. Zalihe robe se mogu voditi po nabavnoj vrednosti i po prodajnoj vrednosti , što svakako ima uticaj na knjigovodstveno obuhvatanje nabavke robe.
a) nabavka robe po nabavnoj vrednosti
Kod knjiženja robe po nabavnoj vrednosti Racun – Roba na zalihama zadužuje se za nabavnu vrednost kupljene robe , a odobrava racun Dobavljaci ili Dobavljaci za nefakturisanu robu , za fakturnu vrednost u zavisnosti od toga da li je faktura primljena ili ne. Za ostale nastale zavisne troškove odobrava se racun Dobavljaci , Blagajna ili Žiro racun ( u zavisnosti kako su isplaceni ). Ovakva evidencija najcešce se koristi u trgovinskim preduzecima koja se bave prodajom na veliko i magacinima robe trgovine na malo.
b) nabavka robe po prodajnim cenama
Ovakvu evidenciju nabavke robe vode sva trgovinska preduzeca koja se bave prometom robe na malo. Za obracun prodajne vrednosti robe koristimo cenu sledece strukture :
fakturna cena
+
zavisni troškovi nabavke
_____________________
nabavna cena
+
razlika u ceni
____________________
PRODAJNA CENA
Razlika u ceni predstavlja potencijalni bruto dobitak trgovinskog preduzeca koja prelazi iz potencijalne u ostvarenu dobit kroz realizaciju robe. Ostvarenom razlikom u ceni pokrivaju se troškovi poslovanja tog preduzeca , a eventualna razlika predstavlja finansijski rezultat koji može biti pozitivan ili negativan. Razlika u ceni može se pojaviti kao marža , rabat ili slobodno obracunata razlika u ceni , koja se javlja kod onih roba cije se cene slobodno formiraju pod uticajem zakona ponude i tražnje.
MARŽA – se pojavljuje kod roba cija je proizvodacka i veleprodajna cena limitirana tj. odredena od strane ovlašcenog državnog organa i iskazuje se procentualno u odnosu na nabavnu vrednost robe.
RABAT – se utvrduje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe i javlja se kod roba ciju cenu utvrduje proizvodac.
Graficki prikaz knjiženja nabavke robe možemo prikazati na sledeci nacin :
1) prijem fakture od dobavljaca ;
2) zavisni troškovi nabavke po fakturi , placeni u gotovu i placeni cekom ;
3) razlika u ceni
ZAKLJUCAK
Cilj svakog finansijskog izveštavanja u okviru menadžmenta racunovodstva je da obezbedi sve neophodne informacije o finansijskoj poziciji , ucinku i promenama u finansijama preduzeca koja su od koristi velikom broju korisnika prilikom donošenja ekonomskih odluka. Korisnici takvih izveštaja koji pruža menadžment racunovodstva datog preduzeca u mogucnosti su da na osnovu njih stvaraju gotovinu i gotovinske ekvivalente kao i izvesnost i vreme njihovog stvaranja. To znaci da su u mogucnosti da isplate obaveze prema zaposlenima , dobavljacima , obaveze za kamate , zajmove i izvrši raspodelu svojim vlasnicima.
Sve informacije koje je menadžment racunovodstva dužan da pruži moraju biti : razumljive , relevantne , pouzdane i naravno uporedive. To zapravo u mnogome zavisi od strucnosti kadrova unutar ovog menadžmenta ali i od racunovodstvenog softvera koje preduzece poseduje.
LITERATURA :
1. PROFESIONALNA REGULATIVA U RACUNOVODSTVU , Savez racunovoda i revizora Srbije , 2003.
2. PRIRUCNIK ZA PRIMENU KONTNOG OKVIRA U SKLADU SA MRS – MSFI , 2005.
3. FINANSIJSKO RACUNOVODSTVO , dr Kata Škaric Jovanovic , dr Radiša Radovanovic , Beograd 2000.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
