Ovaj medjunaorodno racunovodstveni standard (MRS) ima za cilj da propise postupke koje preduzeca treba da primenjuju radi obezbedjenja da se sredstva u knjigama ne vode po vrednosti koja je veca od nadoknadive vrednosti.Drugim recima ne dozvoliti da se sredstvo prizna po vrednosti koja ne moze biti nadoknadjena.Ukoliko se sredstvo vodi po vednosti koja je veca od nadoknadive vrednosti I ako njegova knjigovodstvena vrednost premasuje iznos koji ce biti nadoknadjen koriscenjem ili prodajom tog sredstva smatra se da je vrednost sredstva umanjena I po MRS preduzece mora priznati gubitak po osnovu umanjenja vrednosti. MRS zahteva da nadoknadivu vrednost nekog sedstva treba poceniti kad god postoji indicija da je mozda doslo do umanjenja njegove vrednosti. MRS zahteva odmeravanje nadoknadive vrednosti po neto prodajnoj ceni ili po upotrebnoj vrednosti , u zavisnosti od togakoja je od njih veca. Nadoknadiva vrednost treba se prroceniti za pojedinacno sredstvo. Ukoliko to to nemoguce mora se utvrditi nadoknadiva vrednost za jedinicu koja generise gotovinu, a kojoj to sredstvo pripada.
Pri odredjivanju upotrebne vrednosti ovaj standard izricito zahteva koriscenje :

a) Projekcije gotovinskih tokova, zasnovane na razumnim I branjivi predpostavkama da te projekcije :

• Odrazavaju stvarno stanje u kom se sredstvo nalazi
• Predstavljaju najbolju procenu rukovodstva o skupu ekonomskih uslova koji ce postojati u toku preostalog korisnog veka trajanja sredstva

b) Uvazava eskontnu stopu pre oporezivanja, koja odrazava tekuce trzisne procene vremenske vrednosti novca I rizike specificne za dato sredstvo. Eskontna stopa ne treba da treba da odrazava rizike za koje su buduci gotovinski tokovi vec korigovani.

Cilj standarda

Cilj standarda je da propise postupke kojima ce se osigurati knjizenje imovine po vrednosti koja nije veca od nadoknadive vrednosti.Kad god je neko sredstvo knjigovodstveno prikazano po vrednosti vecoj od vrednosti koja ce se nadoknaditi upotrebom ili prodajom sredstva,knjigovodstvena vrednost se smanjuje I priznati gubitak od umanjenja vrrednosti imovine.Ovim standardom se takodje odredjuje kada treba stonirati gubitak po osnovu umanjenja vrednosti I obelodanjivanja za sredstva cija je vednost umanjena.

Osnova ovog standarda je vrlo jednostavna. Ako je vrednost imovine na kontima veca od realne cene (nadoknadivog iznosa) za imovinu se smatra da je pretrpela rashod po umanjenju vrednosti. Vrednost imovine zato treba da bude umanjena za iznos rashoda po osnovu umanjenja. Po osnovu umanjenja iznos rashoda treba odmah otpisati na teret prihoda. Odnosno umanjena vrednost sredstava evidentira se kao rrashod ili gubitak perioda I pokriva iz prihoda perioda u kome je priznat.

Delokrug standarda

Pitanja kojima se bavi MRS 36 Odnose se na

- Identifikovanje Umanjenja sredstava
- Merenje iznosa koji treba nadoknaditi
- Priznavanje rashoda (gubitka) po osnovu umanjenja

Ovaj standard se primenjuje na racunovodstveno obuhvatanje umanjenja vrednosti svih sredstava osim :

- Zaliha
- Sredstva proizaslih iz ugovora o izgradnji
-Odlozenih poreskih sedstava
- Sredstava koja poticu po osnovi naknade zaposlenih
- Finansiskih sredstava
- Imovine namenjene sticanju prihoda koje se odmerava po fer vrednosti
- Bioloska sredstva koja se odnose na poljoprivredne aktivnosti (odmeravaju se po fer vrednosti umanjenojj za procenjene troskove prodaje)

Ovaj standard se primennjuje na ulaganja u :

- Zavisna preduzeca, onako kako su definisana u MRS 27
- Pridruzena preduzeca, onako kako su definisana u MRS 28
- Zajednicke poduhvate, onako kako su definisana u MRS 31

Standard ne primenjujemo na navedena sredstva zbog postojanje medjunarodnih standarda koja se odnose na navedena sredstva.
Ovaj standard se primenjuje za sredstva koja se vode po revalorizovanoj vrednosti (fer vrednost) u skladu sa drugim medjunarodnim racunovodstvenim standardima. Fer vrednost je trzisna vrednost koja se razlikuje od neto prodajne vrednosti za iznos troskova prodaje odnosno troskova potrebnih da bi se sredstvo otudjilo.
Sredstvo se smatra neobezvredjenim I ne mora se procenjivati ukoliko su troskovi prodaje zanemarljivi I tada je revalorizacijom utvrdjena fer vrednost.Neto prodajna vrednost sredstva je obavezno manja od njegove fer vrednosti ukoliko su troskovi prodaje znacajni tako da je ovo sredstvo obezvredjeno.

Na osnovu MRS 36 kada god preduzece sastavlja bilans stanja imovine treba da proceni da li postoji pokazatelj da vrednost nekog sredstva moze biti umanjena. Preduzece treba da proceni nadoknadivi iznos sredstava ukoliko takav pokazatelj postoji.
Prilikom primene ovog standarda osnovna racunovodstvena pitanja koja treba razmotriti su :

- Kako utvrditi vreme kada se desio rashod po osnovu umanjenja vrednosti?
- Kako treba vrednovati nadoknadivu vrednost sredstava ?
- Kako treba iskazati rashod po umanjenju na kontima ?

Definicije :

Specificni izrazi koji se koriste u ovom standadu su :

• Nadoknadiva vrednost – neto prodajna cena sredstva ili njegova upotrebna vrednost koja je od njih veca
• Upotrebna vrednost – sadasnja vrednost procenjenih buducih novcanih tokova koji se ocekuju od kontinuiranog koriscenja sredstva I od njegove prodaje na kraju korisnog veka trajanja
• Neto prodajna cena – iznos koji se moze dobiti prodajom sredstva u nezavisnoj transakciji izmedju obavestenih strana uz slobodno izrazavanje njihove volje, umanjen za troskove otudjivanja
• Troskovi otudjivanja – su marginalni dodatni troskovi direktno pripisivi otudjenju sredstva, osim troskova finansiranja I poreza na dobitak
• Gubitak zbog umanjenja vrednosti – iznos za koju je knjigovodstvena vrednost sredstva veca od njegove nadoknadive vrednosti
• Knjigovodstvena vrednost – predstavlja vrednost po kojoj se sredstvo vodi u bilansu stanja, nakon oduzimanja ispravke vrednosti (amortizacije) I kumulativnih gubitaka zbog umanjenja vrednosti
• Amortizacija – sistematska alokacija osnovice za amortizaciju na troskove u toku korisnog veka trajanja sredstva
• Osnovica za amortizaciju – nabavna vrednost sredstva ili neki drugi iznos koji predstavlja zamenu za nabavnu vrednost iskazana u finansiskim izvestajima, umanjena za njegovu rezidualnu vrednost
• Koristan vek trajanja sredstva je
a) Vremenski period u toku koga se ocekuje da preduzece koristi sredstvo
b) Broj proizvedenih ili slicnih jedinica koje preduzece ocekuje da ce ostvariti koriscenjem tog sredstva
• Jedinica koja generise gotovinu – najmanja prepoznatljivva grupa srredstava koja generise gotovinski prriliv po osnovu kontinuiranog koriscenja I koja je nezavisna od priliva gotovine po osnovu koriscenja drugih srddstava odnosno grupe sredstava
• Sredstva korporacije – su sredstva osim goodwilla koja doprinose buducim gotovinskim tokovima, kako posmatrane jedinice koja generise gotovinu tako I ostalih jedinica koje generisu gotovinu
• Aktivno trziste – trziste gde postoje sledeci uslovi
a) Pozicije kojima se trguje u okviru trzista su homogene
b) Kupci I prodavci sa izrazenom slobodnom voljom se mogu naci u svakom trenutku
c) Cene su dostupne javnosti

Identifikopvanje sredstva cija se vrednost moze umanjiti

Na dan bilansiranja preduzece treba da ispita svoja sredstva I proceni da li postoje indicije umanjenja vrednosti nekog od sredstava. Treba identifikovati samo znacajna umanjenja,I ukoliko postoje potrebno je sastaviti zvanicnu procenu nadoknadive vrednosti za razmatrana sredstva. Ovaj standard upucuje kako prepoznati naznake moguceg umanjenja vrednosti sredstava.
Da bi se utvrdili pokazatelji smanjenja vrednosti treba pratiti informacije van preduzeca koji ce pruziti odgovore na sledeca pitanja:

- Da li je pad u trzisnoj vrednosti sredstava veci od uobicajnog usled protoka vremena tokom normalnog koriscenja sredstava

- Da li su se desile znacajne promene u tehnoloskom, trzisnom, zakonskom ili ekonomskom okruzenju poslovanja u kom je sredstvo angazovno

- Da li ce povecanje trzisnih kamatnih ili trzisnih stopa prinosa od ulaganja uticati na eskontnu stopu koriscenu za obracun upotrebne vrednosti

- Da li je neto knjigovodstvena vrednost sredstava veca od njihove eskontovane trzisne vrednosti

Pored informacija van preduzeca treba pratiti postojanje internih razloga unutar preduzeca za umanjenje vrednosti imovine, npr.:

- Da li su sredstva zastarela ili fizicki ostecena

- Znacajne promene koje su se desile tokom perioda ili ce se desiti u bliskoj buducnosti sa negativnim ucinkom na preduzece, a ticu se obima ili nacina u kom je sredstvo korisceno ili ce biti korisceno

- Pokazatelji iz internih izvestaja koji ukazuju na to da je ekonomska uspesnost sredstva losije ili ce biti losije od ocekivane

Iterni materijlni dokazi o postojanju osnova za umanjenje vrednosti sredstava koji se odnose na novcane izdatke. Stvarna novcana primanja kao I ostvareni dobici ili gubici koji su rezultat koriscenja sredstava, a losiji su od planiranih, takodje su materijalni dokaz o umanjenju vrednosti sredstava, kao I znacajno smanjenje neto novcanog toka( dobitka ),ili znacajno povecanje planiranih gubitaka povezanih sa koriscenjem sredstva u vecem obimu u odnosu na plan koriscenja.

Odmeravanje nadoknadive vrednosti

Kada se proceni da postoje pokazatelji da vrednost nekog sredstva moze da se umanji treba proceniti nadoknadivu vrednost sredstva.

Ovim standardom nadoknadiva vrednost sredstva se definise kao veca vrednost izmedju neto prodajne cene sredstva I upotrebne(sadasnje) vrednosti sredstva, pri cemu se ove vrednosti utvrdjuju samo u slucaju kada su manje od knjigovodstvene vrednosti sredstava, bilo da je upitanju pojedinacno sredstvo ili jedinica koja generise gotovinu. Neto prodajna cena sredstava predsavlja iznos koji bi mogo biti dobijen prodajom srredstava umanjen za troskove prodaje pri cemu troskovi prodaje podrazumevaju troskove zastupanja, troskove premestanja sredstava,
I troskove koji su doveli sedstvo u stanju za prodaju. U zavisnosti da li postoji aktivno trziste za odredjeno sredstvo ili ne, postoje dva principa utvrdjivanja neto prodajne cene. Ako postoji aktivno trziste za odredjeno sredstvo, neto prodajna cena se zasniva na trziste vrednosti tog sredstva ili na ostvarenoj trzisnoj ceni slicnog sredstva. Ako aktivno trziste za sredstva ne postoji, neto prodajna cena se utvrdjuje procenom I zasniva se na informacijama sta bi zainteresovane strane u procesu razmene mogle platiti, uz umanjenje tog iznosa za troskove prodaje.

Upotrebna vrednost nekog sredstva je vrednovana kao vrednovana kao sadasnja vrednost potencijalnih buducih gotovinskih tokova koje je stvaralo sredstvo, ukljucujuci I njegovu procenjenu neto vrednost otudjenja na kraju ocekivanog veka uportrebe. Procenjivanje upotebne vrednosti sredstva podrazumeva :

1. Utvrdjivanje buducih novcanih tokova
2. Utvrdjivanje diskontnih stopa
3. Procenu buducih novcanih primanja I izdavanja usled neprekidne upotrebe I konacnog otudjenja odredjenog sredstva prema stanju na dan procene vrsi preduzece ( ne ukljucuje buduce tokove koji bi eventualno nastali od rzv. Restruktuiranja sredstva ili dodatnih kapitalnih izdataka )

- Strukturu procene buducih novcanih tokova cine :

• Projekcija novcanih priliva iz neprekidne upotrebe sredstava
• Projekcije novcanih odliva koji nuzno nastaju pri kontinuiranoj upotrebi sredstava
• Projekcije eventualnih neto novcanih tokova koji ce biti primljeni ili placeni po osnovu otudjenja sredstva na kraju njegovog veka trajanja

Buduce novcane tokove za sredstvo treba procenjivati prema stanju u kome se ono trenutno nalazi, bez buduceg restruktuiranja za koje preduzece jos nije preuzelo obavezu I bez buduce investicije koja ce unaprediti ili prosiriti kapacitet datog sredstva iznad njegovog prvobitno procenjenog standardnog ucinka.

Kada preduzece preuzme obavezu restuktuiranja procenjeni buduci novcani tokovi morraju odrazavati ustade troskova I druge koristi od restruktuiranja. Restruktuiranje predstavlja program koji rukovodstvo planira I kontrolise I koji znacajno menja, bilo obim poslovanja preduzeca ili nacin na koji se to poslovanje odvija.
Kada preduzece preuzma obavezu za restruktuiranje pri utvrdjivanju upotrebne vrednosti, procenjeni buduci prilivi I odlivi gotovine odrazavaju ustede troskova I druge koristi od restruktuiranja. Takodje procene buducih odliva gotovine po osnovu restruktuiranja vrse se u skladu sa odredbama o restruktuiranju.

Buduce investicicije u sredstvo koje su neophodne za odrzavanje ili ocuvanje sredstva do njegovog prvobitno prrocenjenog standardnog ucinka ukljucuju se u procenu buducih novcanih tokova. Procene buducih novcanih tokova ne treba da obuhvate

• Prilive ili odlive gotovine nastale od finansiskih aktivnosti
• Prilive ili placanja po osnovu poreza na dobitak

Procene buducih novcanih tokova odrazavaju predpostavke koje su konzistentne sa nacinom utvrdjivanja eskontne stope.

U procenjene gotovinske tokove ukljucuje se rezidualna vrednost sredstva. To je iznos koji preduzece ocekuje da ostvari od prodaje tog srredstva u nezavisnoj transakciji izmedju obavestenih strana uz slobodno izrazavanje njihove volje, po odbitku procenjenih troskova prodaje.

Buduci novcani tokovi se procenjuju u onoj valuti u kojoj ce biti generisani, a onda eskontovani na osnovu eskontne stope koja odgovara toj valuti.

- Diskontna stopa u skladu sa odredjenim konceptom novcanog toka mora biti izabrana. Diskontna stopa pre poreza primenjuje se kada se iskljucuju tokovi u odnosu prema porezu na rezultat. Ova stopa treba da prikazuje trzisnu tekucu procenu vremenske vrednosti novca kao I rizik vezan za odredjeno sredstvo. Prilikom koriscenja diskontne stope pri prvoj proceni ona treba da obuhvata prosecni ponderisani trosak ili prosecnu ponderisanu cenu kapitala, dodatnu stopu zaduzenja preduzeca I druge stope zaduzivanja na trzistu.Diskontna stopa se primenjuje kao jedinstvena I to za ukupan period procene, ali moze biti razlicita I po periodima.

- Procena buducih novcanih primanja I izdavanja - knjigovodstveni iznos treba smanjiti do nadokmadivog iznosa ukoliko se proceni da ce nadoknadivi iznos srdestva biti manji od knjigovodstvenog iznosa. Ovo umanjenje vrednosti racunovodstveno se tretira gubitkom ili rashodom od umanjenja sredstva. Rashod od umanjenja nekretnina postrojenja I opreme proznaje se u bilansu uspeha sve do iznosa revalorizacionih rezervi utvrdjenih za svaku nekretninu postrojenje I opremu. U slucaju da je iznos rashoda od umanjenja nekretnina, postrojenja I opreme veci od knjigovodstvenog iznosa tu razliku treba piznati kao obavezu ukoliko to zahteva bilo koji drugi MRS. Treba izvrsiti uskladjivanje amortizacije za buduce periode ukupnog veka trajanja kada se radi o nekretninama, postrojenjima I opremi za priznati rashod .U preduzecu mogu postojati uslovi za ukidanje gubitaka od umanjenja koji su priznati u ranijim periodima. Treba koristiti informacije koje su iste kao u slucaju kada se rashod priznaje prilikom postupka ukidanja gubitka od umanjenja.

Eskontna stopa

Eskontna stopa treba da bude stopa pre oporezivanja koja odrazava tekuce trzisne procene vremenske vrednosti novca I rizike specificne za dato sredstvo.Eskontna stopa ne treba da prikazuje rizike za koje su procene buduceg gotovinskog toka vec korigovane. Ova stopa se primenuje na osnovu stope po kojoj se obavljaju tekuce trzisne transakcije za slicna sredstva ili na osnovu ponderisane prosecne cene kapitala preduzeca kotiranog na berzi.
Preduzece pri proceni eskontne stope koisti zamene kada se stopa za specificno sredstvo ne moze direktno nabaviti sa trzista.

Eskontna stopa je nezavisna od kapitalne strukture preduzeca I nacina na koji je preduzece finansiralo nabavku datog sredstva zato sto buduci gotovinski tokovi ne zavise od nacina na koji je preduzece finansialo nabavku tog sredstva. Preduzece obicno koristi jednu jednu eskontnu stopu pri procenjivanju upotrebne vrednosti nekog sredstva za sve peiode, ali je moguce da ona bude razlicita po periodima.

Priznavanje i merenje gubitka zbog umanjenja vrednosti

Jedino ako je nadoknadiva verdnost sredstva manja od njegove knjigovodtvene vrednosti, knjigovodstvenu vrednost treba smanjiti na nadoknadivu vrednost. To samanjenje predstavlja gubitak zbog umanjenja vrednosti. Taj gubitak zbog umanjenja vrednosti priznaje se kao rashod u bilansu uspeha, ukoliko sredstvo nije predhodno revlorizovano. Svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva se tretira kao smanjenje revalorizacione reserve koja se odnosi na to sredstvo. To znaci da se gubitak zbg umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva direktno priznaje na teret revalorizacione reserve, sve do visine koja ne premasuje iznos raspolozive revalorizacione rezerve za isto sredstvo. Eventualna razlika gubitka se priznaje kao rashod u bilansu uspeha.

Kada je procenjen iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti veci od knjigovodstvene vrednosti sredstva na koje se taj gubitak odnosi, prema ovom standardu preduzece treba da za razliku prizna obavezu samo ako to zahteva drugi medjunarodni racunovodstveni standar.

Trosak amortizacije sredstva treba korigovati u buducim periodima nakon priznavanja gubitka zbog umanjenja vrednosti. Na taj nacin u toku preostalog korisnog veka trajanja amortizuje se revidirana knjigovodstvena vrednost, umanjena za eventualnu rezidualnu vrednost. Amortizaciono terecenje za sredstvo treba zasnovati nakon priznavanja po osnovu umanjenja vrednosti sredstva na :

• Njegovoj novoj knjigovodstvenoj vrednosti
• Njegovom procenjenom ostatku vrednosti
• Njegovom procenjenom ostatku veka upotrebe

Ovaj standar pokazuje kada preduzece treba da stornira gubitak po osnovu umanjenja vrednosti. Na taj nacin standard propisuje odredjena obelodanjivaja za sredstva cija je vrednost umanjena.
Godisnje ispitivajne sredstva radi utvrdjivanja da li mozda postoji umanjenja vrednosti, treba primenjivati na sva sredstva. To ukljucuje I sredstva koja su vec ranije umanjena.

Moze se desiti da nadoknadiva vrednost sredstva koja je ranije bila umanjena bude visa od tekuce knjigovodstvene vrednosti odnosno moze se desiti ponistenje nekog od ranijih gubitaka usled umanjenja vrednosti.na osnovu toga ponistenje gubitka po osnovu umanjenja vrednosti treba odmah priznatikao prihod u bilansu uspeha I knjigovodstvenu vrednost sredstva treba povecati na novu nadonadivu vrednost. Jedino se to ne odnosi na sredstvo koje se vodi po revalorizovanoj vrednosti. Za takvo revalorizovano sredstvo ponistavanje gubitka usled umanjenja vrednosti treba tretirati kao povecanje revalorizacije.

Storniranje gubitka usled umanjenja vrednoti revalorizovanog sredstva knjizi se preko revalorizizovanih rezervi u korist kapitala. Ovim knjizenjem knjigovodstvena vrenost sredstva povecava se na novu nadoknaivu vrednost,a ponistenje rashoda po umanjenju prizaje se kao prihod.

Jedino ako postoji promena u procenama koriscenim za utvrdjivanje nadoknadive vrednosti sredstva rashod po umanjenju priznat za sredstvo u ranijim godinama treba ponistiti.

Povecana knjigovodstvena vrednost nekog sredstva po osnovu storniranj agubitka zbog umanjenja vrednosti, ne moze da premasi knjigovodstvenu vrednost tog sredstva, koja bi bila utvrdjena da u predhodnim godinama nije bilo priznavanja gubitka zbog umanjenja njegove vrednosti.
Visinu amortizacije sredstva treba korigovati u buducim periodima nakon storiranja gubitka zbog umanjenja vrednosti.

Amortizacija sredstva tada treba da se zasniva na :

- Novoj revalorizovanoj vrednosti
- Njegovom procenjenom ostatku vrednosti
- Njegovom procenjenom ostatku veka ipotrebe

Ovaj standard trazi sustinska obelodanjivanja umanjenja vrednosti sredstava. Informacije koje se obelodanjuju ukljucuju :

- Za svaku grupu sredstava iznos priznatog rashoda po umanjenju I iznos bio kog nadoknadjenog rashoda po umanjenju
- Za svako pojedinacno sredstvo ili jedinicu koja generise gotovinu koja je pretrpela znacajan rashod po umnjenju :

- Detalje po prirodi sredstava
- Iznos rashoda po osnovu umanjenja
- Da li je nadoknadiva vrednost jednaka neto prodajnoj ceni ili upotrebnoj vrednosti
- Ako je nadoknadiva vrednost jednaka upotrebnoj vrednosti, osnov po kom je ova vrednost procenjena odnosno procenjenu diskontnu stopu.

Glavni delovi ovog MRS su :

- Naznake umanjenja vrednosti sredstava
- Vrednovanje nadoknadive vrednosti kao neto prodajne cene ili upotrebne vrednosti
- Vrednovanje upotrebne vrednosti
- Jedinica koja generise gotovinu
- Racunovodstveni tretman rashoda po umanjenju za pojedinacna sredstva I jedinice koje generisu gotovinu
- Ponistenje odnosno storniranje rashoda po umanjenju

Gubitak zbog umanjenja vrednosti treba priznati za jedinicu koja generise gotovinu, jedino ako je nadoknadiva vrednost jedinice manja od knjigovodstvene vrednosti u bilansu stanja za sredstva u jedinici.
Kada se prizna gubitak zbog umanjenja vrednosti za jedinicu koja generise gotovinu, gubitak treba rasporediti izmedju sredstava po sledecem redosledu :

- Na “goodwill” rasporedjen na jedinicu koja generise gotovinu
- Na sva ostala sredstva u jedinici, na proporcijalnoj osnovi

Jedinice koje generisu gotovinu

Jedinica koja gsnerise gotovinu predstavlja najmanju prepoznatljivu grupu sredstava, koja generise priliv gotovine po osnovu kontinuiranog koriscenja , a koja je velikim delom nezavisna od piliva gotovine od dr ugih sredstava.Ukoliko se proizvodima koje proizvodi sredstvo trguje na aktivnom trzistu, onda se ta sredstva identifikuju kao odvojenajedinica koja generise gotovinu.
Pri proveri da li je vrednost sredstva jedinice koja generise gotovinu zaista umanjena, mora se uzeti u obzir deo “goodwilla” I deo drugih sredstava korporacije koji se odnose na tu jedinicu.

Ako postoji bilo kakva indicija da je vrednost nekog sredstva umanjena nadoknadivu vrednost treba proceniti za pojedinacno sredstvo. Preduzece treba da utvrdi nadoknadivu vrednost jedinice koja generise gotovinu, ako jok to sredstvo pripada ukoliko nije moguce proceniti nadoknadivu vrednost pojedinacnog sredstva.
Nadoknaduva vrednost pojedinacnog sredstva ne moze da se utvrdi ako se :

• Upotrebna vrednost nekog sredstva ne moze utvrditi u iznosu pribliznom njegovoj neto prodajnoj ceni ( npr. ako se buduci gotovinski tokovi koji su nastali na osnovu kontinuiranog koriscenja tog sredstva ne mogu proceniti kao zanemarljivi )
• Sredstvo na osnovu kontinuiranog koriscenja ne generise prilivv gotovne koji je vecim delom nezavistan od priliva gotovine ostalih sredstava. Usled toga upotrena vrednost kao I nadoknadiva vrednist mogu se utvrditi za jedinicu koja generise gotovinu tog sredstva

Jedinica koja generise gotovinu od nekog sredstva je najmanja grupa sredstava koja obuhvata dato sredstvo I generise prilive gotovine na osnovu kontinuiranog koriscenja koji su vecim delom nezavisni od priliva gotovine drugih sredstava. Preduzece identifikuje najmanju grupu sredstava koja generise ako se nadoknadiva vrednost pojedinacnog sredstva ne moze utvrditi. Prilivi gotovine na osnovu kontinuiranog koriscenja su prilivi gotovine I gotovinskih ekvivalenata dobijenih od subjekata koji ne pripadaju izvestajnom preduzecu. Preduzece uzima u obzir razlicite faktore ukljucujuci I to kako rukovodstvo donosi odluke o nastavku koriscenja ili otudjivanju sredstava I poslovanju preduzeca kada se vrsi identifikacija da li su prilivi gotovine od nekog sredstva u velikoj meri nezavisni od priliva gotovine od drugih sredstava.

Kada postoji aktivno trziste za proizvode nekog sredstva ili grupe sredstava treba to sredstvo identifikovati kao jedinicu koja generise gotovinu cak I kada se deo ili celokupna proizvodnja koristi interno. U tom slucaju koristi se najbolja procena rukovodstva o buducim trzisnim cenama za tu proizvodnju :

- Pri utvrdjivanju upotrebne vrednosti te jedinice koja generise gotovinu,kada se procenjuju buduci prilivi gotovine koji se odnose na interno koriscenje proizvoda

- Pri utvrdjivanju upotrebne vrednosti drugih jedinica izvestajnog preduzeca koje proizvode gotovinu, kada se procenjuju buduci odlivi gotovine koji se odnose na interno koriscenje proizvoda.

Ako bi preduzece moglo da proda proizvod na aktivnomtrzistu onda to sredstvo ili grupa sredstava cine posebnu jedinicukoja generise gotovinu. To je zbog toga sto bi ovo sredstvo odnosno grupa sredstava mogli da generisu prilive gotovine koji bi vecim delom bili nezavisni od priliva gotovine drugih sredstava, na osnovu kontinuiranog koriscenja. Preduzece koriguje one informacije koje su zasnovane na finansiskim planovima tj. prognozama koji se odnose na takvu jedinicu koja generise gotovinu , kada interne transferne cene ne odrazavaju najbolju procenu rukovodstva u vezi sa buducim trzisnim cenama za proizvode te jedinice.

Treba dosledno identifikovati iz perioda u period, osim kada je promena opravdana one jedinice koje generisu gotovinu sa istim sredstvima ili vrstama sredstava.

Goodwill

Goodwill nastao prilikom kupovine drugih peduzeca predstavlja iznos koji je kupac platio u ocekivanju buducih ekonomskih koristi. Te buduce ekonomske koristi mogu predstavljati rrezultat sinergije izmedju stecenih sredstava ( mogu se identifikovati ), odnosno od sredstava koja pojedinacno ne ispunjavaju uslove za priznavanje u finansiskim izvestajima. Medjutim “goodwill” ne vrsi generisanje gotovinskih tokova nezavisno od drugih sredstava ili grupe sredstava I zbog toga se nadoknadiva vrednost “goodwilla” kao pojedinacnog sredstva ne moze utvrrditi.
Nadoknadiva vrednost se utvrdjuje u okviru jedinice koja generise gotovinu, a kojoj taj goodwill pripada jedino ako postoji indicija da je doslo do umanjenja vrednosti goodwilla. Dobijeni iznos se uporedjuje sa knjigovodstvenom vrednoscu jedinice koja generise gotovinu.

Usled provere da li je vrednost jedinice koja generise gotovinu umanjena preduzece utvrdjuje da li je goodwill ( koji se odnosi na tu jedinicu ), piznat u finansiskim izvestajima. U tom slucaju peduzece treba :

- Da izvrsi proveru “odozdo nagore”, ( bottom – up ), odnosno prreduzece treba :

- Da identifikuje da li se knjigovodstvena vrednost goodwilla moze na razumnoj I doslednoj osnovi alocirati posmatranoj jedinici koja generise gotovinu
- Da uporedi nadoknadivu vrednost posmatrane jedinice ( generise gotovinu ) sa njenom knjigovodstvenom vrednoscu.

Preduzece treba da obavi navedeni drugi korak provere “odozdo na gore” cak I kada se knjigovodstvena vrednost goodwilla ne moze na razumnoj osnovi alocirati posmatranoj jedinici koja generise gotovinu.

- Ako se knjigovodstvena vrednost goodwilla ne moze na razumnoj osnovi alocirati posmatranoj jedinici koja generise gotovinu pri vrsenju provere “ odozdo na gorre “, preduzece onda izvrsava proveru “odozgo na dole “ tj.:

- Vrsi se identifikacija najmanje jedinice koja generise gotovinu a koja obuhvata posmatranu jedinicu koja generise gotovinu I kojoj se na razumnoj I doslednoj osnovi moze alociati knjigovodstvena vrednost “goodwilla”

- Vrsi se uporedjivanje nadoknadive vrednosti sire jedinice koja generise gotovinu sa njenom knjigovodstvenom vrednoscu

Preduzece vrsi razmatranje da li postoji goodwill povezan sa buducim gotovinskim tokovima (koje ce ta jedinica generisati ) kad god se vrci provera da li je vrednost jedinice koja generise gotovinu umanjena. Preduzece vrsi proveru samo “odozdo na goe”, jedino ako se goodwill moze alocirati na razumnoj I doslednoj osnovi. Preduzece vrsi obe provere I “odozdo na gore” I “odozgo na dole”,m ako se goddwill ne moze alocirati na razumnoj I doslednoj osnovi.

Na osnovu provere “odozdo na gore” , preduzece moze da prizna gubitak zbog umanjenja vrednosti koji postoji kod jedinice koja generise gotovinu zajedno sa goddwillom koji se moze alocirrati na razumnoj osnovi. Medjutim kada prakticno nije moguce alocirati goddwill na razumnoj I doslednoj osnovi usled provere “odozdo na gore” , onda preduzece vrsi obe provere I “odozdo na gore” I “odozgo na dole”, I tada priznaje :

- Svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti koji postoji kod jedinice koja generise gotovinu bez uzimanja u obzir goodwilla

- Svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti koji postoji za goddwill. Posto preduzece prvo vrsi proveru “odozdo na gore “ cija vrednost moze biti umanjena, svaki gubitak zbog umanjenja vrednosti kod sirih jedinica koje generisu gotovinu, usled provere “odozgo na dole” , odnosi se jedino na goddwill alociran na tu siru jedinicu

Preduzece vrsi formalno utvrdjivanje nadoknadive vrednosti sire jedinice koja generise gotovinu, ako se vrsi provera “odozgo na dole “ , ( osim kada postoji ubedljivi dokaz da nema rizika da je vrednost sredstava sie jedinice koja generrise gotovinu umanjena ).

Sredstva koporacije

U sredstva korporacije ubrajaju se sredstva grupe ili divizije kao sto su :
Upravna zgrada centrale ili divizije preduzeca, oprema za AOP, ili centar za istrazivanja. Struktura prreduzeca odlucuje da li neko sredstvo ukljuceno u jedinicu koja generise gotovinu ispunjava uslove iz definicije sredstava korporacije sadrzane u ovom standardu.

Osnovne karakteristike sredstava korporacije su da ne generisu pilive gotovine nezavisno od drugih sredstava ili grupe sredstava. Njihova knjigovodstvena vrednost se ne moze pripisati u celini koja generise gotovinu.

Nadoknadiva vrednost pojedinacnog sredstva koporacije se ne moze utvrditi zbog toga sto sredstva korporacije ne generisu posebne prilive gotovine,
( jedino se to moze uciniti kada se odluci da se to sredstvo proda ). Nadoknadiva vrednost sredstva utvrdjuje se u okviru nadoknadive vrednosti jedinice koja generise gotovinu jedino kada postoji indicija da je vrdednost tog sredstva korporacije mozda umanjena. Tada se vrednost uporedjuje sa knjigovodstvenom vrednoscu date jedinice.

Preduzece vrsi identifikacije svih sredstava korporacije kojie se odnose na datu jedinicu prilikom provere da li je vrednost sredstava te date jedinice koja generise gotovinu umanjena. Preduzece za svako identifikovano sredstvo korrporacije treba da primeni odredjene odredbe tj. da :

- Preduzece vrsi samoproveru “odozdo na gore” ako se knjigovodstvena vrednost sredstva korrporacije na razumnoj I doslednoj osnovi moza alocirrati datoj jedinici koja generise gotovinu

- Preduzece vrsi obe provere ako se knjigovodstvene vrednost sredstva korporacije na razumnoj I doslednoj osnovi ne moze alocirati datoj jedinici koja generise gotovinu

Gubitak zbog umanjenja vrednosti jedinice koja generise gotovinu

Ako je nadoknadiva vrednost jedionice koja generise gotovinu manja od njene knjigovodstvene vrednosti tada se priznaje gubitak zbog umanjenja vrednosti sredstava jedinice koja generise gotovinu. Gubitak zbog umanjenja vrednosti treba alocirati na taj nacin tako da se smanji knjigovodstvene vrednost sredstava te jedinice na sledeci nacin :

- Goddwilla alociranog jedinici koja generise gotovinu
- Zatim drugih sredstava te jedinice u srrazmeri sa njhovom pojedinacnom knujigovodstvenom vrednoscu

Smanjenja knjigovodstvene vrednosti trretiraju se kao gubici zbog umanjenja vrednosti pojedinacnih sredstava.

Pri alociranju gubitka zbog umanjenja vrednosti knjigovodstvenu vrednost sredstva ne treba smanjivati ispod najvece od sledecih vrednosti :

- Neto prodajne cena (ako se moze utvrditi)
- Upotrebne vrednosti sredstva ( ako se moze utvrditi )
- Nula

Na ostala sredstva jedinice na proporcijalnoj osnovi vrsi se alociranje iznosa gubitka zbog umanjenja vrednosti. Goodwill koji je alociran jedinici koja generise gotovinu smanjuje se pre smanjenja knjigovodstvene vrednosti drugih sredstava jedinice upravo zbog njegove prirode. Ovaj standard zahteva da se gubitak zbog umanjenja vrednosti arbitralno alocira na sredstva date jedinice bez goodwilla, ako ne postoji ni jedan praktican nacin da se izvrsi procena nadoknadive vrednosti svakog pojedinacnog sredstva jedinice koja generise gotovinu. To se vrsi zbog toga sto sva ta sredstva zajedno generrisu gotovinu u okviru iste jedinice.
Ukoliko nije moguce utvrdjivanje nadoknadive vrednosti pojedinacnog sredstva onda :

- Ako je knjigovodstvena vrednost srredstva veca od iznosa neto prodajne cena ili od iznosa dobijenog primenom postupaka alokacije gubitak zbog umanjenja vrednosti priznaje se za to dato sredstvo

- Ako vrednost date jedinice koja generise gotovinu nije umanjena gubitak zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva se ne priznaje. To ukljucuje I slucaj kada je neti prodajna cena manja od knjigovodstvene vrednosti.

Storniranje gubitka zbog Umanjenja vrednosti

Na svaki datum bilansa stanja preduzece vrsi procenu da li postoje bilo kakve indicije da gubitak zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva koji je priznat u prethodnim godinama mozda vise ne postoji ili je mozda umanjen. Preduzece vrsi procenu nadoknadive vrednosti tog sredstva ukoliko takva indicija postoji. U obzir treba uzeti indicije prilikom procenjivanja da li gubitak zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva priznat u ranijim godinama mozda vise ne postoji ili je mozda umanjen, sto zavisi od sledecih indicija :

- Eksterni izvori informacija

- Trzisna vrednost sredstva je znacajno porasla u toku perioda
- Znacajne pomene povoljne za peduzece koje su se dogodile u toku perioda ili ce se dogoditi u bliskoj buducnosti u tehnoloskom, trzisnom, ekonomskom ili pravnom okuzenju u kome preduzece posluje, ili na trzistu kome je sredstvo namenjeno
- Trzisne kamatne stope su smanjene u toku perioda a ova smanjenja ce verovatno imati uticaj na eskontnu stopu koja se koristi usled obrscunavanja upotrebne vrednosti sredstva I na materijalno znacajno povecanje njegove nadoknadive vrednosti

- Interni izvori informacija

- Znacajne promene povoljne za peduzece koje su se dogodile u datom periodu ili ce se dogoditi u bliskoj buducnosti u onoj meri u kojoj se to to sredstvo koristi ili se ocekuje da ce tako biti korisceno. U okviu toga postoje izvrsne investicije u toku perioda radi pobolsanja ili unapedjenja sredstva u odnosu na njegov prvobitno procenjen standardni ucinak, ili preuzete obaveze da se obustavi ili restruktuira poslovanje kome to sredstvo pripada
- Interni izvestaji ukazuju na postojanje dokaza da je ekonomski ucinak bolji ili da ce biti bolji od ocekivanog.

Ako postoji indicija da piznati gubitak zbog umanjenja vednosti nekog sredstva vise ne postoji ili je mozda smanjen onda se vrsi preispitivanje i korigovanje peostalog korisnog vekaili metoda amortizacije u skladu sa medjunaodnim racunovodstvenim standardom koji se primenjuje za to sredstvo cak I kada gubitak zbog umanjenja njegove vrednosti nije storniran.

Ako je doslo do promene u procenama koje su koriscene pri utvrdjivanju nadoknadive vrednosti tog sredstva nakon sto je gubitak zbog umanjenja vrednosti prriznat poslednji put, vrsi se stoniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva koji je priznat u predhodnim godinama. Tada se vrsi povecanje knjigovodstvene vrednosti sedstva do njegove nadoknadive vrednosti. To povecanje naziva se storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti.

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti odrazava povecanje procenjenog koisnog potencijala sredstva, usled njegovog koriscenja ili prodaje, nakon datuma kada je preduzece poslednji put priznalo gubitak zbog umanjenja vrednosti tog sredstva. Preduzece vrsi identifikaciju promene u procenama koje uzrokuju povecanje procenjenog korisnog potencijala sredstva. Primeni promena u procenama obuhvataju :

• Promenu osnovice za nadoknadivu vrednost ( odnosno da li se nadoknadiva vrednost zasniva na neto prodajnoj ceni ili na upotrebnoj vrednosti )
• Kada se nadoknadiva vrednost zasniva na upotrebnoj vrednosti : promenu iznosa ili vremenske duzine pocenjenih buducih gotovinskih tokova ili eskontne stope
• Kada se nadoknadiva vrednost zasniva na neto prodajnoj ceni : promenu u proceni elemenata neto prodajne cene

Zbog toga sto se sadasnja vrednost buducih piliva gotovine povecava ako su upotrebna I knjigovodstvena vrednost priblizne, upotrebna vrednost nekog sredstva moze postati veca od njegove knjigovodstvene vrednosti. Upavo zato, gubitak zbog umanjenja vrednostise ne stornia samo zbog protoka vremena cak I onda kada nadoknadiva vrednost sredstva postane veca od njegove knjigovodstvene vrednosti.

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti za pojedinacno sredstvo

Po osnovu storniranja gubitka zbog umanjenja vrednosti, povecana knjigovodstvena vrednost nekog sredstva ne treba da premasi knjigovodstvenu
vrednost tog sredstva koja bi bila utvrdjena, da u predhodnim godinama nije bilo priznavanja gubitka zbog umanjenja njegove vrednosti.

Revalorizacija predstavlja svako povecanje knjigovodstvene vrednosti nekog sredstva iznad njegove knjigovodstvene vrednosti koja bi bila utvrdjena da u prethodnim godinama nije bilo priznavanja gubitka zbog umanjenja njegove vednosti. Za racunovodstveno obuhvatanje te revalorizacije preduzece postupa u skladu sa MRS, primenljivim za to sredstvo.

U bilansu uspeha kao prihod treba odmah priznati stornianje gubitka zbog umanjenja vrednosti nekog sredstva, osim kada se to sredstvo vodi po revalorizovanoj vrednosti u skladu sa drugim MRS. Svako storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti revalorizovanog sredstva treba tretirati kao povecanje revaloizacije u skladu sa tim drugim MRS.

U korist kapitala preko revalorizovanih rezervi direktno se knjizi storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti revalorizivanog sredstva. U meri u kojoj je gubitak zbog umanjenja vrednosti istog revalorizovanog sredstva pedhodno bio priznat kao rashod u bilansu uspeha, storniranje tog gubitka zbog unmanjenja vrednosti se priznaje u bilansu uspeha kao prihod.

Visinu amortizacije nekog sredstva treba korigovati u buducim periodima ( kako bi se revidirana knjigovodstvena vrednost sredstva,m umanjena za njegovu rezidualnu vrednost amortizovala na sistematskoj osnovi u toku preostalog korisnog veka trajanja ), nakon sto se izvrsi storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti.

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti za jedinicu koja generise gotovinu

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti za jedinicu koja generise gotovinu treba alocirati tako da se poveca knjigovodstvena vrednost sredstava date jedinice po sledecem rrredosledu :

- Sredstava osim goodwilla, srazmerno knjigovodstvenoj vrednosti pojedinacnih sredstava u toj jedinici
- Zatim goodwilla alociranog na jedinicu koja generise gotovinu

Ova uvecanja knjigovodstvene vrednosti tretira se kao storniranje gubitaka zbog umanjenja vrednosti pojedinacnih sredstava.
Knjigovodstvenu vrednost nekog sredstva ne treba uvecavati preko iznosa koji je od njih nizi prilikom alociranja storniranog gubitka zbog umanjenja vrednosti jedinice koja generise gotovinu. Ti iznosi su :

- Njegove nadoknadive vrednosti ( ako se moze utvrditi )
- Njegove knjigovodstvene vrednosti koja bi bila utvrdjena da nije bilo priznavanja gubitka zbog umanjenja vrednosti tog srdestva u predhodnim godinama

Storniranje gubitka zbog umanjenja vrednosti goodwilla

Priznati gubitak zbog umanjenja goodwilla po posebnom zahtevu ne treba stornirati u narrednom periodu osim :

- Kada je gubitak zbog umanjenja vrednosti prouzrokovan specificnim eksternim dogadjajem izuzetne pirode za koji se nije ocekivalo da ce ponovo nastati
- Kada su nastali kasniji eksterni dogadjaji koji neutralisu predhodni dogadjaj

Nematerijalna imovina zabranjuje piznavanje interno generisanog goodwilla, tada dolazi najverovatnije do povecanja interno generisanog goodwilla, osim ako se povecanje jasno odnosi na neutralisanje efekata specificnog eksternog dogadjaja izuzetne prirode.
Usled promena u procenama ovaj standard ne dozvoljava stornir anje gubitka zbog umanjenja vrednosti.

Dogadjaj koji je van kontrole preduzeca naziva se specificni eksterni dogadjaj. U eksterne dogadjaje izuzetne pirode spadaju novi propisi koji dovode do ogranicavanja poslovne aktivnosti, ili do pada profitabilnosti poslovanja na koje se goodwill odnosi.

Obelodanjivanje

Finansiski izvestaji za svaku klasu sredstava treba da objave sledece :

- Iznos gubitaka zbog umanjenja vrednosti priznat u bilansu uspeha u toku perioda I pozicije bilansa uspeha u okviru kojih su gubici zbog umanjenja vrednosti obuhvaceni
- Iznos stoniranih gubitaka zbog umanjenja vrednosti priznat u bilansu uspeha u toku perioda I pozicije bilansa uspeha u okviru kojih su storniranja gubitaka zbog umanjenja vrednosti obuhvacena
- Iznos gubitaka zbog umanjenja vrednosti direktno piznatih u okviru kapitala u toku perioda
- Iznos storniranih gubitaka zbog umanjenja vrednosti direktno priznatih u okviru kapitala u toku perioda

Grupisanje sredstava prema slicnosti njihove prirode I koriscenja u poslovanju preduzeca cini klasu sedstava.

Preduzece treba da za svaki izvestajni segment a na osnovu pimarnog formata preduzeca ( MRS 14 ) objavi sledece :

- Iznos gubitaka zbog umanjenja vrednosti sredstva , koji je u toku perioda prriznat u bilansu uspeha I dirrektno na kapitalu

- Iznos storniranja gubitaka zbog umanjenja vrednosti sredstava, koji je u toku perioda priznat u bilansu uspeha I direktno na kapitalu

Gubitak je zbog umanjenja vrednosti pojedinacnog sredstva ili jedinice koja generise gotovinu, a koji je priznat ili storniran u toku perioda materijalno znacajan za finansiske izvestaje preduzeca kao celine. Tada preduzece treba da objavi sledece :

- Dogadjaje I okolnosti koji su doveli do piznavanja ili storniranja gubitaka zbog umanjenja vrednosti
- Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti koji je priznat ili storniran
- Za pojedinacno srredstvo :
 Priridu sredstva
 Izvestajni segment kome sredstvo pripada, a na osnovu primarnog formata preduzeca
- Za jedinicu koja generise gotovinu :
 Opis jedinice koja generise gotovinu
 Iznos gubitka zbog umanjenja vrednosti koji je priznat ili storniran za klasu sredstava I za izvestajni segment, a na osnovu primanog formata preduzeca
 Ako je obuhvatnost sredstava za identifikovanje jedinice koja generise gotovinu promenjena nakon predhodne procene njene nadoknadive vrednosti, preduzece treba da opise sadasnji I raniji nacin obuhvatnosti sredstava I razloge za promenu nacina na koji se jedinica koja generise gotovinu identifikuje

- Da li je nadoknadiva vrrednost nekog sredstva njegova neto prodajna cena ili njegova upotrebna vrednost

- Ako je naoknadiva vrednost njegova neto podajna cena, koja osnova je koriscena za utvrdjivanje neto prodajne cene. Npr. da li je prodajna cena utvrdjena pozivom na aktivno trziste ili neki drugi nacin

- Ako su nadoknadiva vrednost I upotrebna vrednost iste, koje eskontne stope su koriscene u sadasnjoj I ranijoj proceni upotrebne vrednosti

Gubici zbog umanjenja vrednosti stornirani u toku perioda, materijalno znacajni za ukupne finansiske izvestaje izvestajnog preduzeca kao celine. Tada preduzece treba da objavi kratak opis :

- Glavnih klasa sredstava na koje uticu gubici zbog umanjenja vrednosti

o Glavnih dogadjaja I okolnosti koji su doveli do storniranja ovih gubitaka zbog umanjenja vrednosti

Preduzece treba da obelodani kljucne predpostavke koje su bile koriscene pri utvrdjivanju nadoknadive vrednosti sredstava u toku perioda.

Prelazne odredbe

Ovaj standard se primenjuje samo na perspektivnoj osnovi. Gubici zbog umanjenja vrednosti koji proizilaze iz prihvatanja ovog MRS treba da budu priznati u skladu sa ovim standardom. Storniranje gubitaka zbog umanjenja vrednosti sredstva koje se vodi po revalorizovanoj vrednosti, treba tretirati kao smanjenje, tj. povecanje revalorizacionih rezervi.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi