Računovodstvo je formalizovani i sistematizovani deo upravljačkog informacionog sistema, čiji se cilj ogleda u pružanju informacija menadžmentu o poslovanju preduzeća, radi efikasne kontrole i praćenja njegovog imovinskog, finansijskog i prinosnog položaja. Uspeh preduzeća u realzaciji sopstvenih ciljeva, zavisi od čitavog niza plansko-kontrolih aktivnosti, što dovodi do određenih materijalno-finansijskih promena stanja preduzeća.
U toku poslovanja preduzeće teži da ostvari adekvatan finansijski rezultat. Cilj poslovanja svakog preduzeća je ostvarivanje što većeg finansijskog rezultata, uz održavanje platežne sposobnosti, kako kratkoročno, tako i dugoročno gledano. Ostvarivanje ciljeva poslovanja preduzeća i njegov dalji rast i razvoj pretpostavlja postojanje podataka kako se to poslovanje odvija. Usled nemogućnosti ljudskog uma da upamti sve poslovne događaje, dolazi do evidentiranja poslovnih transakcija nastalih u poslovnom životu preduzeća. Kada je takva evidencija poslovnih događaja počela da se vodi sistematski i na metodološki tačan način, dolazi do nastanka i razvoja knjigovodstvene evidencije u oblasti privrede.
Pojam knjigovodstvo potiče iz srednjeg veka kada se knjigovodstvena evidencija vodila u povezanim knjigama. Za razliku od toga, danas se knjigovodstvena evidencija vodi na slobodnim listovima-karticama, računima, te se smatra da je primereniji termin računovodstvo.

1. POJAM RAČUNOVODSTVA

Najveći deo rada u svetu se obavlja u kompanijama. Kompanije obuhvataju grupe ljudi koji rade zajedno radi postizanja jednog ili više ciljeva. Kompanije u radu upotrebljavaju resurse - zgradu, opremu, materijal i razne usluge. Sve te resurse treba platiti ili finansirati. Da bi njihov rad bio delotvoran, ljudi, odnosno menadžeri u kompaniji, trebaju informacije o vrednostima spomenutih resursa, načinima njihovog finansiranja i rezultatima postignutim njihovom upotrebom. Zainteresovanim stranama izvan kompanije su potrebne relevantne informacije radi donošenja mišljenja o kompaniji. Računovodstvo je sistem koji pruža relevantne informacije. Kompanije se mogu svrstati u profitne i neprofitne. Osnovni cilj kompanija u prvoj grupi jeste ostvarivanje profita/dobiti, dok kompanije u drugoj grupi imaju druge ciljeve, kao što su: vođenje državnih poslova, pružanje socijalnih usluga, obrazovanje itd.
Pojam knjigovodstvo potiče iz srednjeg veka kada se knjigovodstvena evidencija vodila u povezanim knjigama. Za razliku od toga, danas se knjigovodstvena evidencija vodi na slobodnim listovima-karticama, računima, te se smatra da je primereniji termin računovodstvo. Postoji veliki broj definicija računovodstva. Određivanje pojma računovodstva nije jednostavno, jer se ono može posmatrati kao:

proces u kome se prikupljaju, sređuju, obrađuju i čuvaju podaci i oblikuju prenose i čuvaju informacije koje su problemski usmerene na donošenje odluka u preduzeću.
deo preduzeća koji se bavi tom delatnošću
naučna disciplina koja uopštava i unapređuje dostignuća u toj oblasti,
nastavnim predmet u školama i na fakultetima

Kao jedna od opšteprihvaćenih definicija računovodstva je definicija Komiteta za terminologiju američkog Instituta javnih računovođa po kojoj je računovodstvo nauka o beleženju i klasifikovanju poslovnih transakcija i događaja, primarno finansijskog karaktera i veština sastavljanja značajnih izveštaja analize i interpretiranja ovih transakcija i događaja i prenošenja rezultata licima koja moraju doneti odluku ili dati ocenu.
Ova promena naziva iskorišćena je sa suštinskog naziva u tom smislu da računovodstvo sada predstavlja jednu sistemsku celinu koja obuhvata:

knjigovodstvo,
računovodstveno planiranje,
računovodstvenu kontrolu,
računovodstvenu analizu i
računovodstveno informisanje.

Knjigovodstvo predstavlja naučnu metodu koja hronološki i sistematski registruje nastale promene u imovini preduzeća, periodično sastavlja obračune i utvrđuje finansijski rezultat, te se smatra računskom osnovom računovodstva.
Računovodstveno planiranje se zasniva na knjigovodstvenoj evidenciji o ostvarenjima za prethodni perid. Na osnovu toga, uz projekciju očekivanih promena u narednom periodu, računovodstveno planiranje sastavlja predračun i predviđa očekivani finansijski rezultat za naredni period.
Računovodstvena kontrola ima zadatak da prati ispravnost materijalno-finansijskog poslovanja u duhu pozitivnih zakonskih propisa i da preduzima mere za otklanjanje eventualno uočenih nepravilnosti. Ona se koristi podacima knjigovodstva i računovodstvenog planiranja.
Računovodstvena analiza, takođe, kao bazu koristi podatke knjigovodstva i računovodstvenog planiranja. Ona upoređuje knjigovodstvene obračune sa računovodstvenim predračunima tj.ostvareno sa planiranim, utvrđuje odstupanja, ispituje njihove uzroke i predlaže mere za ostvarenje boljih rezultata poslovanja.
Računovodstveno informisanje temelji se na podacima svih ostalih segmenata računovodstva na osnovu kojih stvara informacije neophodne menadžmentu preduzeća odluka, kao i ostalim zainteresovanim korisnicima ovih informacija, a za potrebe poslovnog odlučivanja. Sve korisnike računovodstvenih informacija možemo podeliti u na više načina, a najčešća podela je na interne korisnike (menadžment preduzeća) i eksterne korisnike (subjekti van preduzeća).
Osnovna svrha računovodstva je da pruži donosiocima odluka informacije korisne za poslovno odlučivanje koje se odnose na pronalaženje i upotrebu retkih ekonomskih sredstava kao što su novac, zemljište i radna snaga. Način na koji mi pronalazimo i upotrebljavamo ekonomska sredstva određuje izgled svetskih ekonomija. Odluke o pronalaženju sredstava određuju cene, plate, robu i usluge koje proizvodimo, opravdanost naših nabavki hrane, kvaliteta naših sistema transporta, kao i koje će zemlje prosperirati ili pretrpeti ekonomski pad.

2. KLASIFIKACIJA RAČUNOVODSTVA

Računovodstvo kao proces obuhvata evidentiranje poslovnih transakcija preduzeća koje imaju finansijsku pozadinu u okviru poslovnih knjiga, kao i periodično izveštavanje o njima u vidu finansijskih izveštaja i računovodstvenih izveštaja i iskaza.
U toku računovodstvene obrade tih poslovnih događaja dolazimo do računovodstvenih podataka i računovodstvenih informacija koji su baza za poslovno odlučivanje kako korisnika unutar preduzeća, kao i korisnika van preduzeća. Računovodstveni podaci izražavaju neutralno izvesnu činjenicu (na primer, realizacija proizvoda za tekuću godinu 100.000 din.). Računovodstvene informacije su učinak računovodstvene obrade podataka koji je problemski orijentisan i kao takav podloga za donošenje poslovnih odluka (na primer, u tekućoj godini u odnosu na prošlu godinu, kada je realizacija bila 50.000 din. došlo je do povećanja za 100%).
Računovodstveni podaci i informacije moraju posedovati određene karakteristike kako bi bile upotrebljive za korisnike, a to su: istinitost, korisnost za odlučivanje tj moraju biti relevantne i pouzdane (realne, blagovremene, uporedive, neutralne itd.)
Računovodstvene informacije mogu poticati iz finansijskog računovodstva i upravljačkog računovodstva koji zajedno čine sistem računovodstvenog informisanja jednog preduzeća

Finansijsko računovodstvo je onaj deo računovodstva koji je primarno okrenut spoljnim korisnicima, kao sto su vlasnici, poverioci i dr. U finansijskom računovodstvu vode se poslovne knjige kao sto su dnevnik, glavna knjiga, analitičke evidencije i druge pomoćne knjige. U njima se evidentiraju, klasifikuju i sumiraju podaci na osnovu kojih se sastavlja potpuni set finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji objavljuju se i šalju spoljnim korisnicima. Finansijsko računovodstvo pruža istorijske podatke koji su važni i za spoljne i za unutrašnje korisnike.
Upravljačko računovodstvo pruža informacije primarno unutrašnjim korisnicima, kao što je menadžment, na svim nivoima odlučivanja i odgovornosti pravne osobe. Najvažnije aktivnosti su planiranje i kontrola. U planiranju se definišu ciljevi pravne osobe i delovi upravljačkog računovodstva. Rezultat planiranja su planovi i proračuni. Kontrola je aktivnost utvrđivanja odstupanja između ciljeva i ostvarenih rezultata. U kontroli se sastavljaju posebni izveštaji ( npr. Izveštaj o izvršenju prihoda, troškova i sl.) Upravljačka kontrola pretpostavlja identifikovanje područja odgovornosti koja će omogućiti njenu efikasnost. Svako područje odgovornosti ima svoje inpute i svoje outpute iz čijeg odnosa se izvlače zaključci o njegovoj uspesnosti. Dok se inputi u svim područjima izrazavaju u troškovima, outputi se u nekim područjima odgovornosti mogu izraziti preko prodajne vrednosti/prihoda. Veza između inputa (direktni materijal) i outputa (gotovi proizvodi) je jaka i uočljiva u proizvodnim sektorima, odnosno u inputima i outputima u okviru funkcije proizvodnje.
Računovodstvo troškova sadrži sve delove upravljačkog i jedan deo finansijskog računovodstva. Najvažnije područje ovog računovodstva jesu troškovi, i to: praćenje troškova po prirodnim vrstama, mestima i nosiocima, planiranje troškova proizvodnje, prodaje, uprave, metode i sistemi obračuna troškova itd. Računovodstvo troškova obuhvata aktivnosti planiranja i kontrole troškova. Sadrži istorijske informacije o troškovima ali i informacije o tome kakvi su troškovi trebali biti, što je bitno menadžmentu za donošenje poslovnih odluka.

U praksi se pojavljuju jos dva ogranka računovodstva i to :

Fiskalno računovodstvo je računovodstvo koje se bavi proučavanjem i primenom poreskog sistema, evidencijom i plaćanjem poreske obaveze.
Interna revizija se preduzima kako bi se osiguralo da potpuni set finansijskih izveštaja bude realan, istinit i korektan u cilju zaštite resursa i kompanije od rasipanja, neadekvatne upotrebe i otuđenja, kao i adekvatno sprovođenje poslovne politike kompanije na svim poslovnim nivoima.

3. FUNKCIJE RAČUNOVODSTVENIH SISTEMA

Većina preduzeća ima računovodstveni sistem za pripremu finansijskih izveštaja, povraćaja poreza na dobit, izveštaja za menadžere, računa klijentima i ostale tipove računovodstvenih informacija. Računovodstveni sistem sastoji se od osoblja, postupaka, uređaja i zapisa koje koristi neki subjekt u pripremanju računovodstvene informacije i u prenošenju te informacije donosiocima odluka. Računovodstveni se sistemi često koriste računarima i ostalim elektronskim uređajima kao i rukom ispisanim formularima i zapisima. Zapravo, računovodstveni sistem bilo koje velike poslovne organizacije uključuje sve te delove.
U svakom računovodstvenom sistemu jedino se evidentiraju (zapisuju) računovodstveni događaji. Nakon toga, se zapisani podaci klasifikuju unutar sistema da bi se akumulisale podsume za različite vrste ekonomskih događaja. Na kraju, informacija je sumirana u računovodstvenim izveštajima koji su dizajnirani da zadovolje potrebe za informacijama različitih donosioca odluka, kao što su investitori, menadžeri i vladine agencije.
Odluke koje donosi menadžment velikim se delom zasnivaju na informacijama dobijenim od računovodstvenog sistema. Zbog toga menadžment treba da obezbedi tačnost i pouzdanost svih računovodstvenih informacija. To osiguranje pribavlja kompanijin sistem interne kontrole (ili struktura interne kontrole,). Jednostavan primer postupka interne kontrole jeste upotreba serijskih brojeva na izdatim čekovima. Računovodstvo neprekinutog niza serijskih brojeva predstavlja osiguranje da je svaki izdati ček, zapisan u računovodstvenim evidencijama. Sistem interne kontrole uključuje sve mere koje preduzima organizacija sa ciljem: sprečavanja grešaka, suvišnih troškova i prevara; obezbeđenja pouzdanosti računovodstvenih podataka; saglasnosti sa politikama menadžmenta i ocene ostvarenja politika u svim delovima preduzeća. Ukratko, sistem interne kontrole uključuje sve mere oblikovane da uvere menadžment da cela organizacija radi prema planu.
U stituacijama kada se finansijski korisnik, investitor ili poverilac sreće sa ekonomskom slikom neke druge zemlje odnosno kada treba da upozna parcijalan ili celovit privedni entitet neke druge zemlje, on se suoči sa raznim problemima koji proizilaze iz sadržinskih i formalnih razlika finansijsko-računovodstvenih izveštaja ovih zemalja. Da bi se prevazišle ovakve situacije, Evropska Zajednica kontinuirano radi na usvajanju posebnih računovodstvenih direktiva sa ciljem da harmonizuju računovodstvena rešenja i škole unutar zajednice. Ovde se ustvari teži zajedničkom dogovoru i izboru prihvatljivih rešenja, koja omogućavaju sporazumevanje odnosno želi se da računovodstvo bude jezik poslovnog sporazumevanja. Ova globalizacija ekonomije, uprkos postojećim razlikama podstiče unifikaciju godišnjih izveštaja i finansijskog računovodstva privrednih društava.
Razvoj privrede, posebno međunarodne trgovine robom i kapitalom zahtevalo je postojanje razumevanja međunarodnog računovodsva. Razvoj međunarodno uporedivog računovodstva predstavlja podršku globalizaciji u proširenju finansijskih transakcija. To je rezultiralo sve većom internacionalizacijom računovodstva, koja je najbolje izražena u međunarodnim računovodstvenim pravilima (računovodstvenim standardima i direktivama).

4. FINASIJSKI IZVESTAJI I KNJIGOVODSTVENI DOKUMENTI

Finansijski izveštaji su namenjeni unutrašnjim i spoljašnjim korisnicima. Finansijski izveštaji predstavljaju strukturni prikaz finansijskog položaja i finansijske uspešnosti pravne osobe. Cilj finansijskih izveštaja je opšte namene, osigurati informacije o finansijskom položaju, finansijskoj uspešnosti i novčanim tokovima pravne osobe.
Finansijski izveštaji pravne osobe trebaju pruziti informacije o :

sredstvima,
obavezama,
vlastitom kapitalu,
prihodima i rashodima, uključujuci dobitke i gubitke,
ostalim promenama u kapitalu i
novcanim tokovima.

Potpuni set finansijskih izveštaja obuhvata:

bilans stanja,
bilans uspeha,
izveštaj o promenama u kapitalu,
izveštaj o novčanim tokovima i
beleške koje uključuju kratak pregled računovodstvenih politika.

Svaki od navedenih osnovnih finansijskih izveštaja predstavlja određenu celinu, izmedju njih postoji čvrsta međuzavisnost jer su međusobno povezani, a i međusobno se nadopunjuju i pružaju kvalitetne podatke i informacije korisnicima. Finansijske izveštaje treba prezentovati najmanje jedanput godišnje. Osim osnovnih finansijskih izveštaja, koji su pretežno usmereni spoljnim korisnicima, računovodstvo daje podatke i informacije unutrašnjim korisnicima. Menadžmentu pravne osobe potrebni su podaci o troškovima sa različitog aspekta, podaci i informacije o nižim organizacionim jedinicima a značajne funkcije menadžmenta su planiranje i kontrola. To upućuje na saznanje za upotrebnim finansijskim izveštajima koji su proizvod upravljačkog računovodstva i računovodstva troškova. Ti finansijski izveštaji se koriste za internu ekonomiju, dakle, korisnici su prvenstveno menadžeri. Ti izveštaji nisu namenjeni spoljnim korisnicima, pa nema potrebe da budu standardizovani.
Knjigovodstveni dokument je pisani dokaz o nastalom poslovnom događaju, a služi kao podloga za unošenje podataka u poslovne knjige. Knjigovodstvene dokumente treba razlikovati od poslovnih dokumenata. Poslovna dokumentacija u širem smislu obuhvata sve pisane isprave o iniciranju, pripremi, obavljanju i kontroli pojedinih poslovnih aktivnosti koji se ostvaruju zatečenom imovinom i vođenjem poslovne politike pravne osobe.
Knjigovodstveni dokumenti su oni poslovni dokumenti uz pomoć kojih računovodstvo pravne osobe prikuplja podatke. Podaci uneseni u poslovne knjige na temelju knjigovodstvenih dokumenata čine podlogu za izradu finansijskih izveštaja o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama finansijskog položaja pravne osobe.
Knjigovodstveni dokumenti imaju sledeće zadatke :

osnov za kontrolu ispravnosti nastalog poslovnog događaja,
osnov za unos podataka u poslovne knjige
jedan od osnova revizije finansijskih izveštaja

Dokumenti su osnov za internu kontrolu posebno u funkciji menadzmenta. Ako nisu dokumenti o poslovnim događajima za konkretne pozicije imovine uredno i ažurno knjiženi, nismo u mogucnosti utvrditi tačno stanje. Osnovna karakteristika dvojnog knjigovodstva je dokumentarnost svakog evidentiranja podataka u poslovne knjige. Nijedan od podataka se ne unosi bez urednog i verodostojnog dokumenta, nezavisno da li je podatak iz poslovnih ili knjigovodstvenih transakcija.

Sadrzaj knjigovodstvenog dokumenta mora biti takav da nedvosmisleno i istinito iskazuje poslovni događaj i da obuhvata sve podatke potrebne za unos u poslovne knjige. Relevantni elementi knjigovodstvenog dokumenta su:

naziv i adresa pravne osobe koja je izdala dokument,
naziv dokumenta,
otpremnica,
datum,
mesto,
broj izdatog dokumenta i
šifra.

Knjigovodstveni dokument se ispisuje hemijskom olovkom, tintanom olovkom, pomagalima ili komputerom. Ako se dokumenti izdaju u više primeraka, mora se označiti koji je primerak osnova evidentiranja.
Ispravke se vrše na nacin da se eventualne greske precrtavaju preko prvobitnog teksta ili broja, s tim da se iznad precrtanog upise ispravno tekst ili broj. Na taj način ispravke može vršiti samo osoba koja je izdala dokument. Blagajnički i drugi novčani dokumenti ne smeju se ispravljati nego se moraju poništiti. Sume na dokumentu moraju biti ispisane brojevima i slovima.
Internim aktom preduzeća precizno se definišu prava i odgovornosti osoba za izdavanje dokumenata. Odgovornost za dokument dokazuje se stavljanjem potpisa. U preduzeću koje nema unos podataka na mestu nastanka dokumenata, potrebno je uz popis knjigovodstvenih dokumenata sastaviti uputstvo o kretanju dokumenata.
Kontrolu isprava mogu obavljati kontrolori - likvidatori u odseku likvidature. U uslovima komputerske obrade podataka kontrola dokumenata se odnosi na primaran unos podataka.

ZAKLJUČAK

Upotreba računovodstvene informacije nije ograničena na poslovni svet. Mi živimo u doba odgovornosti. Svaki pojedinac mora odgovarati za svoj prihod i mora ispuniti obrazac za plaćanje i povraćaj poreza na svoj prihod. Često mora dostaviti lične računovodstvene informacije da bi dobio kredit, kreditnu karticu ili univerzitetsku stipendiju. Svi, od vlade, države, gradova, do škola koriste računovodstvene informacije kao osnovu za kontrolu svojih sredstava i merenje svoga uspeha. Računovodstvo je jednako važno za uspešno delovanje vlade, socijalni program ili crkvu, kao što je i za preduzeće. Studije računovodstva ili finansija ne bi trebalo da budu ograničene samo na studente kojima je to glavni predmet. Svako ko je uključen u ekonomsku aktivnost - što znači svako - imaće koristi od razumevanja prirode, značenja i ograničenja računovodstvene informacije.
Poslednjih pedesetak godina, pa i više, računovodstvo doživljava transformaciju, različitu od zemlje do zemlje i regija u odnosu na druge, u zavisnosti od vlasničke strukture, političkog sistema i stepena privredne razvijenosti. U skladu sa tim, računovodstvo kao funkcija i računovođe kao funkcionalni akteri menjaju svoju ulogu i značaj u savremeno organizovanim preduzećima. Kako je računovodstvo postalo kičma unutrašnje ekonomije, nije moguće govoriti o uspešnom upravljanju preduzećem bez obrazovanih i sposobnih računovođa.

LITERATURA

-Đukić T., "Uloga računovodstvenih informacija u upravljanju preduzećem", Niš, 2007. god.
-Mihailović I., Ranđelović D., "Računovodstvo", Leskovac, 2011. god.
-Samardžić I., "Menadžersko računovodstvo", Beograd, 2010. god.
-Samardžić I., Matović D., "Upravljačko računovodstvo", Beograd, 2012. god.
-Stevanović N., "Upravljačko računovodstvo", Beograd, 2006. god.
-Škarić Jovanović K., "Finansijsko računovodstvo", Beograd, 2006. god.
-www.scribd.com

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi