PARAPSIHOLOGIJA - doslovno, "pored ili mimo psihologije". Prema mnogima, kontroverzna, granična psihološka disciplina koja proučava zagonetne i retke paranormalne ili PSI fenomene, koji se ne mogu objasniti sadašnjim principima i zakonima nauke. Za razliku od psihologije, ne postoji dovoljno razvijenih i valjanih naučnih metoda kako bi se razvila u smostalnu naučnu oblast, a u njenu, parapsihološku, oblast proučavanja ubrajaju se sledeće pojave: ekstrasenzorna percepcija, telekineza, jasnovidost, prekognicija, telepatija, ksenoglosija, radiestezija, ali takodje i pojave kao što su astralna projekcija, stigmata, duhovi, spontano ljudsko samozapaljivanje, pojave levitacija, egzorcizam, život posle smrti itd. Više znamenitih psihologa, poput Vilijama Džejmsa (James), Sigmunda Frojda (Freud), Karl Gustava Junga (Jung), H. Ajzenka (Evsenck) i drugih dali su svoj doprinos izučavanju ovih graničnih doživljaja. Mnoge od ovih pojava proučavane su i eksperimentalno, ali su rezultati bili protivrečni jer se takvi eksperimenti često teško ponavljaju.

ISTORIJSKI RAZVOJ PARAPSIHOLOGIJE

Sadašnje poimanje parapsihologije i okultnog je u mnogome pod uticajem istorije paranormalnog zapadne kulture tokom devetnaestog i dvadesetog veka.

U sedamnaestom veku, većina ljudi je verovalo u stvarnost postojanja paranormalnih pojava, duhova i sila. Ovo verovanje je nekima donosilo utehu; ali, drugima strah, patnju, pa čak i smrt. Inkvizicija je vršila progon na hiljade „veštica" i „satanista". Takođe je omogućilo beskrupuloznim verskim vodjama da obmanjuju ljude raznoraznim prevarama i takozvanim čudima.
Medjutim od šesnaestog i sedamnaestog veka počele su i ozbiljne kritike poimanja paranormalnih fenomena kao i upit u vredostojnost relikvija i načina na koji se vršio progon veštica. Kako je Portestanizam sekularizovao svet i širilo se naučno posmatranje i organizovanje prirodnih fenomena, opšti duh skepticizma je formiran. U osamnaestom veku, ovaj skeptični duh stvorio je prvi značajni pokret koji je imao zadatak da izazove postojeće poimanje i odnos prema paranormalnom - pokret je nazvan Deizam.

DEIZAM

Deizam potvrdjuje postojanje Boga Stvoritelja, ali napominje da je Bog samo uspostavio sistem prirodnih pojava, ostavljajući svet da se upravlja pod tim zakonima. Inplicitno, Bog je razdvojen od sveta, i natprirodne pojave Deizam parktično ne postoje, to su u stvari prirodne pojave koje su bile pogrešno protumačene. Šta više ni andjeli ni duhovi ne komuniciraju sa ljudima, a molitve ne dosežu do Boga. Verski glasnogovornici su reagovali, naravno, i popularizovali novo određenje „čuda" - kršenje zakona od strane Boga koje je sam doneo da bi intervenisao u životima svoji stvorenja.
Deistički pokret je bio ograničen na mali broj intelektualnih krugova, a medju njima su bili mnogi moćni i uticajni ljudi toga vremena - u SAD : Bendžamin Frenklin (Benjamin Franklin), Tomas Džeferson (Thomas Jefferson), i Džordž Vašington (George Washington).

POKRET "SLOBODNE MISLI" I SPIRITUALISTI

U devetnaestom veku, skeptički pogled na natprirodno postao je kamen temeljac za pokret "Slobodne misli" (Freethought movement). Ovaj manjinski pokret je uticao na svaki deo intelektualne i teološke misli toga vremena. Drustvo za psihicko istrazivanje Teolozi su tada redovno počeli da drže svoja predavanja o „dokazima" za postojanje Boga; sveštenici su vodili debate sa seoskim ateistima, evandjelisti su se kao nikad trudili da dođu do bogobojažljive mase.
Usred rasprave izmedju tradicionalnih vernika i „Slobodoumnika" (Freethinkers) nekoliko ljudi (poznatih kao Spiritualisti) propovedali su različite tačke gledišta u kojima je razlika izmedju ovozemaljskog i onog života postala donekle veštačka intelektualna tvorevina, u stvari sve je deo jednog većeg prirodnog okruženja (sveta). Da bi demonstrirali i dokazali naučnu utemeljenost svog stanovišta, Spritualisti su se okrenuli medijumima - ljudima sa specijalom mogućnošću pristupa tim pojavama, nekada nazvanih „paranormlno". Ti mediji manifestuju široku lepezu natprirodnih fenomena koji ukazuju na postojanje neobičnih sila koje bivstvuju u ovom fizičkom svetu, nepoznate sile ili nedokumentovane u visokim naučnim krugovima toga vremena.

KLUB DUHOVA I DRUŠTVO ZA PSIHIČKO ISTRAŽIVANJE

Ghoust Club Skoro istovremeno sa pojavom i širenjem spiritualizma, grupa intelektualaca, koji su bili u bliskom odnosu sa tradicionalnom religijom, ali prožeti novom naučnom metodologijom, zaključili su da se naučno posmatranje može primeniti u istraživanju paranormalnih fenomena, naročito u slučajevima pojave duhova i opsednuća. To je dovelo da formiranje Kluba duhova (Ghost Club) 1862. godine u Engleskoj. Tokom naredne dve decenije, porast Spiritualizma obezbedio je plodno tlo za istraživanje i 1882. godine nova generacija istražitelja osnovali su Društvo za Psihičko Istraživanje (Society for Psychical Research) u Londonu da bi proučavali aktuelne fenomene uočene tokom spiritualnih seansi kao i drugih slučajeva „psihičkih" fenomena. Period od 1882. godine do početka Drugog svetskog rata mogao bi se opisati kao buran brak izmedju spiritualnog i psihičkog istraživanja, dok bi neki drugi ljudi toga vremena taj period nazvali skandaloznimi. Spiritualizam i pokreti koje je širio, pre svega Teozofija, su otkrivali fenomene, koje su „psihički" istraživači analizirali i pravili izveštaje. Sa više sofisticiranijim opažanjem, „psihički" istraživači su istraživali, vršili kategorizaciju, vršili eksperimente, i debatovali oko postojanja psihičkog fenomena. Ovi istraživači su shvatili da psihički dogadjaji, ukoliko su potvrdjeni, mogu imati dalekosežne implikacije za razumevanje sveta i njegovog funkcionisanja.
Tokom godina, istraživači psihičkog su došli do brdo dokaza i zaključaka, ujedno i potvrdnih i odričnih, vezano za postojanje paranormalnih fenomena. S jedne strane istraživači su pozitivno dokumentovali postojanje osnovnih parapsiholoških pojava i pribavili mnoštvo dokaza za postojanje kontakta ljudi i duhova (spiritualnog sveta). U isto vreme, naročito kroz istraživanje fizičkog odnosa medijuma i onostranog, istraživači su uočili više prevara i obmanjivanja takozvanih „medijuma" (naročito kod materijalizacije, teleportacije, telekineze). Visoka učestalost obmana i prevara, pa čak i od samih medijuma, utvrdjeno kasnijom istragom, stvorilo je velike dileme i osporavalo kredibilitet Spiritualizma.

J. B. Rhine - POKUŠAJ FORMIRANJA PARAPSIHOLOGIJE KAO NAUKE

J. B. Rhine, mladi bilog, predložio je potpuno novi način istraživanja. "Psihičko istraživanje", kako je Rhine naveo, se uglavnom oslanjalo na proučavanje opservacije fenomena na terenu i funkcionisalo na taj način što su se eliminisali jedna po jedana moguća objašnjenja vidjenih pojava (ona najmanje verovatna), tako da ono što se ne bi eliminisalo bilo bi najverovatnije objašnjenje tih ili te pojave . Istražitelji bi posetili kuću koju proganjaju duhovi, ili spiritualne seanse ili drugo i onda napravili detaljne izveštaje o tome šta su videli i čuli. Posle pola veka, ovakav pristup je doveo do eliminisanja mnogih tada opisanih pojava kao običnih prevara. Medjutim problem je bio u tome što su „psihički istražitelji" bili neuspešni u uveravanju svojih školskih kolega, naučnika, ne samo u istinitost svojih nalaza, nego i u isplativosti i svrsishodnosti svojih napora. I ako su „psihička istraživanja" privukla pažnju mnogih eminentnih naučnika tog vremena, ona su ostala i dalje van nauke i opšte naučnog priznanja.
Za Rhine, jedini način da bi se naučno priznala buduća istraživanja, je da se ista izvedu u laboratoriji. Samo takvi podaci, dobijeni eksperimentalno, bi bili verodostojni i prijemčivi za tadašnju nauku.
Zamenjujući stari pristup „psihičkog istraživanja", Rhine-ova nova metoda i rani eksperimentalni uspesi predstavljali su inspiraciju za studiranje i proučavanje parapsihologije. Takodje, to je omogućivalo širenje polja istraživanja, a istovremeno distanciranje parapsihologije kao nauke od spiritualnog, i distanciranje od poraznih dokaza o rasprostranjenim prevarama. Zadatak parapsihologije bi bio da reorganizuje svoja istraživanja oko primarne obaveze izgradnje čvrste osnove zasnovane na eksperimentalnim podacima o osnovnim „psihičkim iskustvima". Nekolicina "psihičkih istraživača" nastavili su sa intrigantnim načinom istraživanja i dobijanja dokaza o paranormalnim pojavama, i za manje od jednu deceniju, parapsiholozi i tradicionalni psihički istraživači našli su se u medjusobnom teorijskom sukobu.

OSNOVNI PARAPSIHOLOŠKI FENOMENI

Najpoznatiji i osnovni parapsihološki fenomeni su: EKSTRA SENZORNA PERCEPCIJA, LEVITACIJA, PRORICANJE, RADIESTEZIJA, TELEKINEZA, TELEPATIJA i VIDOVITOST.

EKSTRA SENZORNA PERCEPCIJA

Ekstrasentorna percepcija (ESP) je doslovno, vančulno opažanje. Termin je 1934. skovao J. B. Rajn (Rine) da bi označio vrstu percepcije koja se odvija mimo poznatih kanala čulne komunikacije. U Rajnovim klasičnim eksperimentima ispitanik treba da pogodi redosled u špilu karata koji se nalazi u susednoj prostoriji. To su u stanju da učine samo retki pojedinci, ali i oni ne uvek. U fenomene ESP, koji su deo parapsihologije, ubrajaju se telepatija, jasnovidost i prekognicija. Izvesni anegdotski slučajevi i neki eksperimenti, koji se teško mogu ponoviti, ukazuju da izgleda neki posebno obdareni ljudi, medijumi, imaju sposobnost ESP, odnosno, da opaze ono stoje hiljadama kilometara daleko ili što se nalazi iza debelih zidova u nekoj od udaljenih odaja.

LEVITACIJA

Levitacija je sposobnost odizanja fizičkih objekata ili sopstvenog tela uvis, bez fizičkog kontakta, u suprotnosti sa poznatim zakonima gravitacije i bez vidljivih izvora. Do nedavno smatrala se sasvim nedokazanom, međutim, pisani istorijski dokumenti i eksperimenti sovjetskih parapsihologa (npr. Kulagina Nina) nesumnjivo su dokazali da neki ljudi mogu da odižu fizičke objekte naporom volje.

Često se izrаz koristi u užem smislu, i misli se nа levitаcije ljudi. Kаo tаkаv, fenomen je bio zаbeležen od stаrih vremenа. Slučаjevi teleportаcijа, koji su levitаcijа u svom nаjrаzvijenijem obliku, zаbeleženi su kаko u jevrejskoj Bibliji tаko i u hrišćаnskom Novom Zаvetu, malo ilustrovanije, primer Isusovo hodаnje po vodi, podvig koji je kаsnije ostvаren od strаne mnogih svetаcа.

PRORICANJE

Prekognicija (lat. prae = pred, ispred i cog-nitio = poznavanja, saznanje) je predviđanje budućih događaja, ali ne na osnovu razuma ili iskustva, nego neposrednim saznanjem budućnosti. Ono što će se tek desiti često se otkriva, otvoreno ili u simboličkom vidu, posebno obdarenim ljudima u prekognitivnim snovima. Objašnjenje ove pojave je vrlo teško sa stanovišta njutnovske fizike jer je ona inkompatibilna sa klasičnom postavkom o linearnom vremenu u kojem su događanja ireverzibilna, ali, smatraju neki autori, nije nespojivo sa implikacijama teorije relativiteta i teorije kvantne fizike.

RADIESTEZIJA

Radiestezija (nlat. radium, od radiare = zračiti i grč. aiasriaig = osećaj) je sposobnost nekih ljudi da visokom ili račvastom granom otkriju gde su voda, nafta, zlato ili drugi predmeti i supstance koji se nalaze duboko u zemlji. Parapsiholozi smatraju da je sposobnost radiestezije zapravo povećana osetljivost medijuma na zračenje objekata koji se nalaze u zemlji. Rašlje ili klatno samo pojačavaju vibracije koje dolaze iz organizma medijuma.

TELEKINEZA

Telekineza ili psihokineza (grč. daleko, na daljinu i kretanje) je pokretanje, premeštanje ili deformisanje predmeta na daljinu, bez upotrebe fizičkih sredstava ili posredstvom neke od poznatih prirodnih energija, neposredno, isključivo "snagom misli".

TELEPATIJA

Telepatija (grč. daleko, na daljinu i osećanje) je prenošenje mentalnih sadržina na daljinu, ali bez upotrebe nekog fizičkog prenosioca i do sada poznatih kanala čulne komunikacije, već neposredno, od uma do uma. To. je neka vrsta "bežične mentalne telekomunikacije" između dva ili više subjekata. Na osnovu brojnih anegdotskih svedočenja i izvesnih eksperimentalnih podataka (npr. prenošenje misli i predstava od jednog do dragog ispitanika koji su razdvojeni zidovima ili stotinama kilometara), dobar deo laika i mali krug naučnika veruje da postoje ljudi koji imaju sposobnost telepatije, koja posebno dolazi do izražaja u kriznim situacijama (npr. kada je bliska osoba u životnoj opasnosti). Pojavu tepatije proučava parapsihologija. Sigmund Frojd (Freud) je proučavao ovaj fenomen i zaključio je da neki ljudi imaju sposobnost direktnog prijema mentalne sadržine ne samo svesnog, nego i nesvesnog drugih ljudi i da je to verovatno degenerisani ostatak nekada razvijene sposobnosti vančulne komunikacije ljudi, koja je sa razvojem govora zakržljala. Poznati psiholog Carl Gustav Jung smatrao je da je ova pojava izrazito značajna u ljudskoj komunikaciji. On je izneo svoju teoriju po kojoj društva funkcionišu i usklađuju se u svom delovanju upravo zahvaljujući telepatiji.

VIDOVITOST

Vidovitost (engl. clairvoyance) je sposobnost opažanja mimo poznatih čulnih modaliteta onoga što se trenutno zbiva i što je nedostupno čovekovim receptorima. J. B. Rajn (Rhine) je vršio eksperimentalna istraživanja ovog fenomena tako što je tražio od medijuma da kaže koje su geometrijske figure nacrtane ili kakav je raspored karata u nekoj, debelim zidom odvojenoj prostoriji, ili u kući koja je čak u nekom drugom gradu. Ova paranormalna sposobnost naziva se još i telestezija, knptestezija i jasnovidnost.

LITERATURA:

Society for Psychical Research, 1968. Rhine, J. B., and Robert Brier
www.parapsihologija.com
PSIHOLOŠKI REČNIK: Žarko Trebješanin

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi