POCETNA STRANA

AURA - LJUDSKO ENERGETSKO POLJE

ISTORIJA ISTRAŽIVANJA LJUDSKOG ENERGETSKOG POLJA

Danas se govori o energetskim poljima, bioplazmatičnim forumulama, informativnom matriksu. Drevni mistici su se, u svojim različitim tradicimama starim i više od 5 000 godina, na svim delovima zemaljske kugle, nezavisno jedni od drugih, bavili opisivanjem i istraživanjem onog što mi nazivamo aura.
U savremeno doba, kroz koncepte teorije polja, Anštajnove teorije relativnosti, princip paradoksa i holograma, prevazilaženje dualizma, morfogenetsko polje, pogled na multidimenzionalu realnost, svedoci smo prilaženja i prožimanja drevnih duhovnih tradicija i modernih naučnih teorija i istraživanja.

Duhovna tradicija

Pripadnici svih religija i duhovnih tradicija govore o doživljaju ili viđenju svetlosti oko ljudskih glava. Već na egipatskim crtežima mogu se videti prikazi bogova i faraona sa zlatnim ili narandžastim oreolima oko glave. Pogotovo su tako predstavljani solarni bogovi kao što su Ra ili Horus, povezani sa energijama sunca i života.
Indijska duhovna tradicija, koja je stara i više od 5 000 godina, govori o univerzalnoj energiji Prani. Ta univerzalna energija se smatra osnovnim tvar i izvorom celog života. Prema staroj indijskoj legendi svi ljudi su nekada mogli da vide auru. Odatle potiče stavljanje tačke na sredinu čela, kao poziv drugim bićima da pogledaju njihovu auru i vide istinitost, poštenje i ljubav u njihovim mislima, rečima i delima. Budući da odražava naše prave misli, osećanja, zdravlje i energiju, verovali su da aura ne može da laže.
U trećem milenijumu pre Hrista, Kinezi su pretpostavljali da postoji uzniverzalna životna energija koju su zvali Či. Nalik prani, sva materija živa i neživa, sastavljena je i prožeta tom univerzalnom energijom. Či sadrži dva pola snage - jin i jang. Kada su jin i jang u ravnoteži živi sistem je zdrav, kada vlada neravnoteža, nastaje bolesno stanje. U taoističkoj literaturi nalazimo mnogo razmatranja o energetskoj anatomiji i delovima koji čine našu auru.
Kabala, jevrejska mistična tradicija koja počinje da se javlja šest vekova pre Hrista, govori o toj istoj energiji kao o astalnoj svetlosti.
Hrišćanski, budistički, egipatski prikazi svetaca i božanstava skoro uvek imaju oslikan oreol oko glave koji označava njihovo prosvetljeno stanje svesti.
Džon Vajt u svojoj knjizi „Buduća nauka" navodi 97 različitih kultura koji spominju aurične fenomene sa 97 različitih naziva.
Pojednostavljeno govoreći, duhovne tradicije objašnjavaju auru, ili ljudsko energetsko polje na sličan način. Razlike su uglavnom u terminologiji i različitim podelama i klasifikacijama. One se baziraju na zakonu „Kako gore, tako dole", pooznatom i kao zakon Hermesa Trismegistasa.
Dakle, mi smo božanska bića nastala iz božanske energije. Da bismo ostvarili božansku kreaciju i evoluciju prolazimo kroz različite faze stvaranja svetova i korespodento njima tela koja funkcionišu i grade određenu razinu postojanja. Najfinija bi bila božanska ravan i božansko telo a najgrublja i najmaterijalnija fizička ravan i fizičko telo. Budući da je ono što je gore - božansko, mentalno, astralno, eterično, pranično telo (kako se već nazivaju u različitim tradicijama) superiornije od fizičkog tela, ono ga obliva energijom, stvara, oblikuje i održava. Po toj analogiji, bilo koji poremećaj nastaje prvo na superiornom nivou pa se tak kasnije manifestuje na fizičkom telu. Naravno i obrnuto. Svako izlečenje prvo počinje na višim ravnima, emotivnom, mentalnom, duhovnom, pa se onda, posle nekog vremena manifestuje na fizičkom telu.
To praktično znači da ako smo dugo u negativnom mentalnom stanju, na primer stahu, brizi, depresiji - što su energije astralnog (eteričnog, mentalnog) a ne fizičkog plana, posledice će se nakon nekog vremena ispoljiti i na fizičkom telu kroz fizički debalans, neravnotežu ili bolest.
Aura - naše energetsko polje - bi prema duhovnoj definiciji odražavala stanje naše superiorne duhovne, mentalne, emotivne, suptilne, pranične energije, koje uslovljava naše fizičko zdravlje i vitalnost.

Naučna tradicija

Kroz istoriju, ideja o univerzalnom prožimanju cele prirode nalazila se u mnogim filozofskim i naučnim idejama. Životnu energiju, koja se opaža kao osvetljeno telo, zabeležili su prvo Pitagorejci 500. godina pre Hrista.Učeni Buarak i Libeo u ranom 12. veku opazili su da ljudska bića imaju energiju koja može da izazove interakciju jedinki koje su udaljene.
Paracelzijus je u srednjem veku ovu energiju nazivao „iliaster" i govorio je da je sastavljen od životne snage i životne materije.
Matematičar Helmont je u 18. veku govorio o univerzalnom fluidu koji prožima celu prirodu i nije ni telesna ni kondenzovana materija vać čist životni duh koji ulazi u sva tela.
Mesmer je istraživao da živi i neživi predmeti mogu biti napunjeni tim fluidom i da tela mogu da šire uticaj jedna na druge na razdaljinu. Tako bi ljudsko polje bilo na neki način analogno elektromagnetnom polju.
Grof Vilhelm Von Rajhenbah je trideset godina eksperimentisao je sa poljem koje je nazvao „odičnom" snagom. Ona je imala mnoge karakteristike slične elektromagnetskom polju koje je opisao Džejms Klark Maksvel u ranom 19. veku. On je tvrdio da ova snaga ima polove koji se privlače kao što se zbiva u magnetizmu. Ovo je vrlo važan aurični fenomen.On je otkrio da odično polje može biti provedeno kroz žicu i da predmeti mogu biti napunjeni tom energijom. Dokazao je da aurični polje može da se iskazuje u prirodi kao fluid i kao svetlostni talasi. Pronašao je da snaga u ljudskom telu proizvodi polaritet i opisao je levu stranu tela kao negativan (-) pol a desnu stranu tela kao pozitivan (+) pol.
U 1911, dr. Vilijam Kilner, doktor medicije je proučavao ljudsko energetsko polje kroz obojene ekrane i filtere. Video je tri zone izmaglice oko ljudskog tela. Pola centimetara širok taman omotač najbliži koži. Omotiač širine 2,5 centimetara više nalik pari koji struji okomito sa tela. I spoljnu luminoznost beskrajnih kontura na oko 15 cm širine. Ova pojava koju je nazvao „aura" se značajno razlikuje od osobe do osobe, zavisno od godina, pola, mentalnih sposobnosti i zdravlja. Pojedine bolesti pokazuju se u vidu nepravilnosti u auri.
Dr. Džordž De La Var i Dr.Rut Draun razvili su nove instrumente pomoću kojih je mogla da se otkrije radijacija iz živog tkiva. Džordž De La Var je razvio radioniku, sistem otkrivanja, dijagnoze i lečenja sa razdaljine, koristeći se ljudskim energetskim poljem.
Dr. Vilhelm Rajh, psihijatar i Frojdov učenik, u dvadesetim godinama 19.veka, proučavao je univerzalnu energiju koju je nazvao „orgon". Posebno je proučavao poremećaj toka orgona kroz ljudsko telo sa psihičkim i fizičkim oboljenjima. On je razvio psihoterapeutsku tehniku kojom se oslobađaju potisnuti nesvesni sadržaji formirani kao telesni blokovi. Oslobađanjem tih energetskih blokova rasčišćavaju se negativna emotivna i mentalna stanja i omogućava se orgonu da uravnoteženo teče kroz telo.
Dr. Lorens Bendit i Fab Bendit, vršili su opsežna ispitivanja ljudskog energetskog polja, u tridesetim godinama prošlog veka, i povezivali ih sa zdravljem, lečenjem i razvojem psihe.
Dr. Dora Kunc, koja je godinama lečila i medicinski i putem terapije, govori da kada je vitalno polje zdravo u njemu vlada prirodni nezavisni ritam u kome svaki organ ima eterično polje sa odrovarajućim eteričnim ritmom. Između sfera različitih organa postoji interakcija različitih ritmova kao da se odigrava transfer funkcija. Kada je telo zdravo, ritmovi se transferišu lako iz organa u organ. Međutim, u patološkim slučajevima, ritmovi su kao i nivoi, izmenjeni.
Dr. Džon Pjerakos je razvio sistem dijagnoze i lečenja psiholoških poremećaja bazirajući se na vizuelinim i putem klatna izvedenim opservacijama ljudskog energetskog polja. Kombinujući informacije o energetskim telima sa bioenergetskim psihoterapijskim metodama razvio je proces lečenja koji je nazvao Suštinska snaga. On se koncentriše na probijanje odbrana ega i ličnosti da bi se doblokirala energija tela. Suština programa je da teži da uravnoteži sva tela kako bi se hramonično lečenje izvelo na celoj osobi.
U Japanu, Hiroši Motojama je uspeo da izmeri niske nivoe svetlosti koja je dolazila od ljudi koji su vežbali jogu. On je vršio istraživanja u mračnoj komori koristeći se osetljivom filmskom kamerom.
Dr. Zeng Rongliang sa Lanču univerziteta u NR Kini izmerio je Či energiju koja je zračila od ljudskog tela koristeći se biološkim detektorom napravljenim od žile lista i povezanim sa fotokvantnim aparatom (instument za merenje slabe svetlosti). Ispitivao je emanaciju energetskog polja vidovitog čoveka i Či Gong učitelja. Detektovao je signal koji je zračio u obliku pulsta. Puls iz ruku Či Gong učitelja mnogo se razlikovao od pulsa vidovitog čoveka.
Grupa sovjetskim naučnika sa instituta za bioinformatiku A. Popov, otkrila je da živi organizmi emituju vibraciju na frekvenciji između 300 i 2000 nanometara. Oni su to nazvali energijom biopolja ili bioplazmom. Pronašli su da su osobe koje su sposobne za bioenergetski transfer imaju šire i jače bio polje.
Dr. Valori Hant i drugi sa UCLA univeziteta radili su studiju o efektima rolfinga na telo i psihu. Sinimali su elektrodama postavljenim na kožu električnu aktivnost i upoređivali rezultate sa izveštajima vidovnjaka. Konzistentni oblici talasa i frekvencija odgovarali su tačno bojama koje je navodio vidovnjak. Eksperiment je ponovljen i sa sedam drugih čitača aure.

Ljudsko energetsko polje može se definisati kao sva polja, ili emenacije iz ljudskog tela (elektorostatiku, magnetizam, elektromagnetizam, zvuk, toplotu).
Ljudsko energetsko polje je sastavljeno od čestica prirode i ima pokretljvost sličnu fluidu, kao vazduh i vazdušne struje. Čestice ljudskog energetskog polja su veoma sitne, čak subatomske prema nekim istraživanjima. Kada su napunjene, čestice se kreću u obliku oblaka koje fizičari često nazivaju plazmom. Plazma se smatra stanjem između energije i materije.

LJUDSKA ENERGETSKA ANATOMIJA

Različiti sistemi holističkog lečenja uči da su bolest i zdravstveni problemi posledica poremećaja u toku prane koja teče kroz mrežu energerskih centara, kanala i energetskih polja i koja prodire do fizičkog tela. Oni čine energetsku anatomiju, koja se takođe naziva i energetsko telo, ili jednostavno, aura. Aura je trodimenzionalan oblak prane (čija, univerzalne energije) koji počinje unutar fizičkog tela i isijava na spolja i u svim pravcima, da bi oblikovao spoljni okvir oko tela. Energetska anatomija ima tri osnovna dela.
1. Čakre, centri sile ili transformatori koji uzimaju i distribuiraju pranu.
2. Meridijani, energetski kanali u telu koji prebacuju pranu od jedne do druge čakre kao i obližnjim organima i delovima tela.
3. Višeslojnu auru koja održava i štiti celu energetsku anatomiju.

Energetska anatomija ima četiri osnovne funkcije:
1. da apsorbuje, rasporedi i energizuje fizičko telo pranom;
2. da služi kao kalup ili šablon fizičkom telu;
3. da kontroliše kroz čakre, ispravnu regulaciju prane u fizičkom telu;
4. da služi, prvenstveno kroz zdrave zrake i auru, kao zaštitni oklop fizčkom telu protiv energetske zagađenosti;

Hajde da pobliže razmotrimo strukturu energetske anatomije.

ČAKRE

Različiti duhovni i isceliteljski sistemi govore o različitiom broju energetskih centara u ljudskom telu. Tako na primer, hinduistički sistem, koji se najčešće koristi u literaturi, navodi sedam glavnih čakri, taoisti jedanaest a kabalisti deset. Postoje tri tipa čakri: glavne čakre, koje su 8 do 10 centimetara u prečniku; srednje čakre koje su 3 do 5 centimetara u prečniku; male čakre koje su manje od 3 centimetara u prečniku.
Čakre su centri sile, transformatori energije koji uzimaju pranu i distribuiraju je kroz energetsku anatomiju. One su deo eteričnog, astralnog, praničnog tela koji ima svoj korelat u određenim fizičkim organima. Čakre su transformatori prane (čija, univerzalne energije, astralne energije) različitog tipa i finoće u gustu materiji. Ovaj proces je dvosmeran.

MERIDIJANI

Meridijani su energetski kanali u telu. Određeni indijski ezoterični sistemi, kao što su ajurveda i joga, nazivaju te energetske kanale nadiji. Kroz meridijane se prenosi telesna prana, oni nisu isto što nervni sistem, niti teku bilizu nervnih puteva ili drugih fizioloških puteva koje je identifikovala Zapadna medicina - na primer sistem za cirkulaciju ili limfnog sistema. Svi veliki duhovni sistemi u svom teorijskom i praktičnom bavljenju energetskim kanalima navode tri osnovna kanala, središnji - kao najvažniji i obično najviše povezan sa stanjem svesti, ličnim i duhovnim razvojim, zatim, levi i desni kanal koji se određuju kao polaritetni muški i ženski, aktivni i pasivni, topli i hladni, itd.
Telo ima nekoliko velikih meridijana i stotine manjih. Jedan veliki merdijan ide nadole prednjom stranom tela od krune na vrhu glave, dole kroz treće oko, grlenu čakru, srce, prednju čakru solarnog pleksusa, pupak, seksualnu čakru i završava se na perineumu (meka oblast između genitalija i anusa). U kineskom sistemu ovaj meridijan je nazvan funkcionalni kanal. Odgovarajući veliki meridijan na zadnjoj strani tela kreće od perineuma kroz bazičnu čakru, meng mein, zadnju čakru solarnog pleksusa, zadnje srce, grlo do krune. U kineskom sistemu je nazvan vladajući kanal. Onima koji su čitali o kineskom ili taoističkom sistemu, ili su ih praktikovali, upozati su sa ovom kanalima, zato što oni zajedno obuhvataju ono što se ponekad naziva "mikrokosmička orbita" "mali nebeski krug". Mnogi taoistički sistemi sadrže meditacije koja uče praktičare kako da cirkulišu pranu kroz ova dva velika meridijana.
Isti kanal je u Hinduizmu poznat kao Sušimna - kundalini put. Na njemu su smeštene glavna čakre čije potpuno buđenje dovodi do prosvetljenog stanja svesti. U kabali, ovaj kanal se naziva Srednji stub, Stub ravnoteže ili Stub svesti.

AURA

Naša aura je deo univerzalnog energetskog polja. Ako definišemo materiju kao kondenzovanu energiju, univerzalno energetsko polje bi egzistiralo između onog što smatramo da je sfera materije i onog energije. Univerzalno energetsko polje, u različitim spiritualnim sistemima poznato kao prana, či, astralni fluid, eterična svetlost, astralna energija, ima osobinu da prožima celi prostor žive i nežive prirode i sve ih povezuje jedne sa drugima.Njegova gustina varira suprotno od odnosa na razdaljinu izvora. On takođe prati zakone hramonične indukcije i slične rezonance.
Univerzalno energetsko polje pulsira i može se videti, čuti, osetiti, pomirisati i intuitivno prepoznati.
Univerzalno energetsko polje je sinergistično, što znači da simultana akcija agensa zajedno daje veći zbirni efekat, nego suma pojedinačnih delova. Ona stoji nasuprot entropiji budući da ima organizovani efekat na materiju i gradi oblike.
Izgleda da postoji u više od tri dimenzije. Svaka od promena u materijalnom svetu ima kao predhodnicu promenu u univerzalnom energetskom polju. Ljudsko energetsko polje je manifestacija univerzalne energije. Auru možemo da opišemo kao blještavilo koje okružuje i prožima fizičko telo i emituje sopstvene karakteristične zrake.

SLOJEVI I FUNKCIJE AURE

Prema različitim teorijskim modelima aura je podeljena ne nekoliko slojeva. Najčešće se navode tri osnovna sloja aure, koji su nalik slojevima luka i smeštena su jedan unutar drugog.

I. SPOLJAŠNJA AURA

Spoljašnja čaura prane koji takođe počinje unutar tela i širi se oko jedan, do jedan i po metar izvan unutrašnje aure kod zdravog odraslog čoveka. Spoljna aura održava energiju tela. Spoljašnja aura takođe ima funkciju prvog odbrambenog energetskog sloja. Ona pravi kontakt sa energijama koje nas okružuju, prikuplja podatke i šalje informacije dalje u sistem. Ukoliko je zdrava, elastična i vitalna odbija negativne i neuravnotežene energije iz spoljnog okruženja.

II. UNUTRAŠNJA AURA

Unutrašnja čaura prane koji počinje unutar tela i prostire se oko 13-15 centimetara izvan tela kod zdravog odraslog čoveka. Unutrašnja aura se sastoji od prane koja izbija iz čakri i meridijana. Ona je najmaterijalniji vid fine, eterične, pranične energije i može se lako videti posebnim načinom gledanja i veoma jasno osetiti dodirom.
Različiti energetski radovi čišćenja, energiziranja i isceljivanja neravnoteže u toku pranične energije kroz sistem čarki i meridijana, uglavnom se odvijaju radom i manipulacijom sa ovim slojem aure.

III. ZDRAVA AURA

Zdrava aura je sloj oko 60 centimetara dugih zraka ili snopova koji isijavaju iz svih telesnih pora. Kod zdrave osobe ovi zraci su snažni i veoma jasni, ali kod bolesne osobe oni su povijeni i klonuli. Zdrava aura je dinamički aspekt aure i koji odražava opštu vitalnost i snagu cele energetske anatomije.
Pored jednom drugom teorijskom modelu, zasnovanom na finoći prane koju transformišu i distribuiraju čakre, slojevi aure se ponekad nazivaju i telima. Oni omotavaju jedan drugog i prožimaju se sukcesivno. Svaki sledeći sloj sastavljen je od finije supstance i viših vibracija u odnosu na telo koje omotava i prožima. Prema tom teorijskom modelu, različiti slojevi ili tela, su direktno povezani sa čakrama. Na taj način svaki sloj aure ima svoju čakru. Tako je prvi sloj povezan sa prvom čakrom, drugi sa drugom čakrom, itd.
Strukturali slojevi sadrže sve oblike koje ima fizičko telo (unutrašnje organe, krvne sudove, itd.) kao i dodatne forme koje fizičko telo nema. Postoji vertikalni protok energije koji pulsira gore i dole poljem u ravni kičmenog stuba. On se proteže i spolja iza fizičkog tela, iznad glave i ispod repnog dela kičme. Pranična energija se kreće nadole kroz krunsku čakru i kičmeni stub, oblivajući sistem čakri i meridijana - što se ponekad naziva nebeski ili božanski tok. Ona takože uvire kroz noge u baznu čakru i penje se nagore kičmenim stubom - što je u nekim sistemima poznato kao pravac zemljaljske prane. Na nivou čakri, stvaraju se spiralni tokovi energije, nalik levku, koji se nazivaju vrtlozi čakri u polju. Izuzev krunske i bazne čakre, sve ostale glavne čakre su dvostrane, odnosno imaju svoj prednji i leđni deo, koji se razlikuju u pogledu funkcija za koje su nadležni.

DOBROBITI ČITANJA I PERCEPCIJE AURE

Budući da je aura složeni fenomen, danas se njeno očitavanje može vršiti različitim aparatima koji se baziraju na prepoznavanju elektro-fotonskih i elektro magnetnih vibracija. Takođe postoje i specijalne naočare i različite tehnike fotografisanja aure, od kojih je najpoznatija takozvana Kirilijanova fotografija. Rezultati koji se dobijaju ovakvim merenjima su veoma tačni i mogu da ukažu na dominantnu boju aure, snagu i jačinu njenih slojeva i takođe na zdravlje ili na tendenciju ka slabljenju i oboljenju izvesnih organa.
Najprostiji i najdrevniji metod je da jednostavno naučimo da vidimo svoju auru i aure drugih ljudi, životinja, prirode i neživih predmeta. Tahnika gledanja, ili čitanja aure, kako se najčešće naziva, je na osnovnom nivou veoma jednostavna i njome se može ovladati vrlo brzo. To je sasvim lako. Svako može da vidi auru u izvesnom stepenu. Pogotovu deca imaju veoma izraženu sposobnost da osete i vide auru. Za nakoliko sati možete da ovladate metodom kojom svojim očima vidite blještavo belu auru oko sebe, predmeta ili ljudi, njeno prostiranje, debljinu i luminiscenciju. Za tačno prepoznavanje boja i slojeva aure kasnije je potrebno nešto više rada i vežbe.
Tehnike čitanja aure se baziraju na pojačavanju senzitivnosti naših očiju i na proširivanju opsega percipiranih vibracija iznad vidljive svetlosti. To može da se ostvari korišćenjem i treningom perifernog vida, produženim gledanjem izloženog objekta i produbjivanjem procesa vizuelnog opažanja u mozgu, koji se bazira na ojačavanju komunikacije između leve i desne moždane hemisfere.
Drugi najčešći način percepcije aure je razvojem taktilne osetljivosti. Većina ljudi, nakon samo malo vežbe, može da razvije osetljivost ruku za opažanje aure. Poznato je da se na dlanovima nalaze, srednje čakre, koje su nazvane i "isceliteljske čakre". Aura može da se dodirne! Budući da je unutrašnji sloj aure najmaterijalniji vid pranične energije mi dodirom možemo da ga osetimo njena svojstva, debljinu, kvalitet i zdravlje. Opažanje aure i drugih delova energetske anatomije dodirom uglavnom razvijaju i koriste isceliteljski sistemi kao što je Bioenergetika, Reiki, Isceljujući dodor, Akupresira, Pranično lečenje, taoistički sistemi baratanje energijom kao što je Či Gong, itd. Oni svoje napore usmeravaju na manipulacijom praničnom energijom - čišćenje zagađenih ili nagomilanih područja koja su u neravnoteži, razbijanje i otvaranje energetskih blokova, energiziranje iscrpljenih ili stagnirajućih delova energetske anatomije i uravnotežavanje praničnih tokova. Zbog toga, čitanjem aure i sposobnošću da se ona percipira taktilo ili na drugi način mogu da se ostvare mnoge dobrobiti:
- Određivanje opšteg energetskog stanja osobe na osnovu prvog sloja aure koji govori o snazi, kvalitetu i količini životne energije.
- Utvrđivanje domimantne čakre koja određuje tip ličnosti, odnostno dominantni način funkcionisanja ličnosti.
- Na osnovu drugog sloja aure mogu da se očitavaju dominantna emotivna stanja, mentalne forme i raspoloženje određene ličnosti.
- Na osnovu dijagnosticiranje stanja pojedinih delova energetske anatomije, kao što čakre i meridijani, a u vezi njih i funkcionisanje različitih organa, dolazimo do značajnih informacija o zdravstvenom stanju. Pregledom aure može da se vidi kvalitet energije pojedinih čakri i organa, njihova zaprljanost, iscrpljenost, prepunjenost ili blokiranost neuravnoteženom energijom.

Energetska medicina je široka oblast metoda alternativnog lečenja koja koristi univerzalnu životnu silu kao primarni isceljujući modalitet. Najpoznatije su metode či gong, reiki, isceliteljski dodir, akupunkutra, akupresura itd. U energetskoj medicini dobro zdravlje je posledica ispravnog i lakog toka pranične energije kroz telo, dok su zdravstveni problemi ili oboljenja rezultat nedostatka ili blokade ove energije. Energetska medicina tipično uključuje neke metode povećanja ili stimulacije količine životne sile u telu da bi se podstaklo izlečenje. Svaki od ovih sistema uči polaznike da osete poremećaje u auri, da bi mogao da postavi tačnu dijagnozu i kasnije izvede različite tehnike energetskog čišćenja i energizacije određenih oblasti ili cele aure.

BOJE AURE

Vrlo često se u literaturi navodi da svaki čovek ima određenu boju aure. To i jesti i nije tačno. Stvari stoje na sledeći način. Svaka čakra, a ima ih od 7 do 12 velikih i glavnih (u zavisnosti od klasifikacionog sistema), dvadesetak srednjih i stotine manjih čakri emituje svoj tip energije koji se opet prepoznaje kao određena boje. Različiti sistemi povezuju različite boje sa različitim čakrama i nivoima vibracije, ali se svi uglavnom slažu oko sedam boja glavnih čakri. Razvijanjem auričnog vida obično se prvo vidi prvi sloj aure koji označava opšte zdravlje i vitalnost osobe, zatim dominantnu boju aure, koja označava tip ličnosti i nakon toga promenljivi drugi sloj aure koji nam ukazuje na preovladavajuće mentalno stanje, osećanje ili raspoloženja u kome se ličnost nalazi. Osoba koja je izvrsno razvila čitanje aure može da vidi sedam slojeva aure (ponekad i više) od kojih je svaki povezan sa određenom čakrom i energetskim telom.
Kada osoba razvija aurični vid ona prvo počinje da vidi takozvani prvi sloj aure. Preko njega se očitava zdravlje i opšti nivo vitalne energije. Zbog roga se on najčešće povezuje sa zdravim zracima. Prvi sloj se najbolje vidi oko glave i ramena ali se može videti oko celog tela. On je se obično opaža kao 20-40 centimetara širok blještavo beli pranični omotač oko tela. Prvi sloj aure može biti tanji ili deblji, ravnomerno širok ili različite širine na različitim delovima tela. Njegova beličasta boja može da ide ka žućkasto zlatnoj, ka boji blede lavande ili električno plavoj. Ukoliko je prvi sloj aure neravnomeran, zaprljan sivim flekama, ugasle boje ili veoma tanak to može da ukaže na iscrpljenost ili telesnu bolest.
Dominantnu boju aure određuje ona čakra koja je najjača i koja ima najveću sposobnost i kapacitet da prima, transformiše i emituje energiju. Ta praktično znači sledeće. Ako ste pretežno emotivac i sve prvo doživljavate srcem i kroz osećanja, verovatno je da će dominantna boja vaše aure biti zelena, budući da je to boja srčane čakre. Dominantna boja aure nam pre svega govori koji je neko tip ličnosti, da li je pretežno aktivan i materijalan, emotivan, krativan ili intelektualan.
Pored dominantne boje aure svako od nasi ima jednu ili dve jake boje aure. To su one dodatne čakre ili psihičke sposobnosti koje najčešće koristimo i u kojima imamo jak lični oslonac. Kada se posmatra aura određene osobe, to je obično sledeća boja koja se vidi kao nešto tanji sloj u okviru dominantne boje, ili se ta boja meša i prepliće sa domiantnom bojom aure.
Promenljivi sloj aure se obično opaža iznad dominantne i može biti čak i deblji od nje ako se osoba trenutno nalazi u veoma intenzivnom mentalnom ili emotivnom stanju. On ukazuje na stanje u kome se osoba trenutno nalazi.
Na primer: Recimo da je vaša dominantna boja aure zelena, što govori da ste pretežno emotivni tip ličnosti koji prvenstveno reaguje srčanom čakrom, a sada se nalazite na predavanju koje mentalno pratite i težite da razumete i pomite određene apstraktne koncepte. U tom slučaju dominantna boja vaše aure će ostati zelena, ali će drugi sloj biti plavičast zbog preovladavanja intelektualnih i komunikativnih procesa koji se vezuju za grlenu čakru. Hajde sada ukratko da razmotrimo boje aure, njihovu vezu sa određenim čakrama, tipovima ličnosti i mentalnim stanjima.
Crvena boja se nikad ne vidi kao dominamtnu boju aure. Ona sve vezuje za baznu čakru i predstavlja našu životnu energiju, opštu vitalnost i stanja u kojima je aktiviran instikt za preživljavanje, takozvane beži ili bori se situacije. Kad je neko veoma agresivan, uplašen, pod iznenadnim snažnim stresom i navalom adrenalina, tada njegova aura postaje crvena.
Narandžasta boja je boja osoba koje svet posmatraju na pretežno kreativan način. To je boja umetnika, stvaralaca i duhovitih ljudi i povezuje se sa sakralno-genitalnom čakrom. Kada se ispolji u promenljivom sloju aure ukazuje na jaku seksualnu ili kreativnu energiju.
Žuta boja se odnosu na čakru solarnog pleksusa. Ona je dominantna boja ljudi koji su uravnoteženi, samosvesni, humani, i obično poseduju isceljujuću energiju. Kada smo mirni, sigurni u sebe, zadovoljni, osećamo se uspešni i saosećajni prema dugim ljudima, naša aura postaje žuta.
Zelena boja aure se vezuje za srčanu čakru. To je dominantna boja osoba koje su pretežno emotivne u svom doživljavanju sveta. Kada smo preplavljeni osećanjima ili ih delimo se drugim ljudima naša aura postaje zelena.
Plava aura odgovara boji grlene čakre. Staložene, mirne osobe sa pretežno intelektualnim i racionalnim posmatranje života i sveta oko sebe imaju plavu boju aure. Kada smo relaksirani, smireni, spokojni ili u mentalnim procesima kao što su na primer, učenje, slušanje, razmišljanje, čitanje, analiziranje, itd, naše aure postaju plava.
Indigo boja je boja trećeg oka ili čeone čakre. Ona se veoma retko viđa kao dominantna boja aure. Indigo boja je prisutna kod neke veoma nadarene dece do sedam godina i kod prosvetljenih ljudi i ljudi potpuno posvećenih duhovnom radu. Kada smo u dubokom skladu sa sobom, ispunjeni ljubavlju i harmonijom, kada se molimo ili meditiramo, mislimo o uzvišenim stvarima, tada naša aura postaje indigo boje.
Postoje i druge boje aure - ljubičasta, zlatna, ružičasta, tirkizna, smeđa i tako dalje, koje su specifične za određena stanja, mentalne, emotivne i duhovne procese.
Aura ne može da laže. Pored domimantne boje i jakih boja na auri se vide boje koje otrivaju naše raspoloženje, trenutnom mentalno i emotivno stanje, zdravlje tela i našu ličnu snagu.

LITERATURA

• Barbara En Brenon, RUKE KOJE LEČE, Vodič kroz lečenje bioenergijom, Peko Živković
• Dr. Barbara Bauers, Koja je boja vaše aure, Esotheria, Beograd 2002
• Craig Hamilton Parker, Opening to the other side,
• Goran Tešić, Aura, bioenergija, radiestezija, meditacija, Desire
• Maja Mandić Marković, Čitanje aure (interni materijali za seminar)
• Maja Mandić Marković, Aura - naše blještavilo duginih boja, Alternativna medicina
• Stefan Ko i Erik B. Robins, Isceljujuća moć, Moć knjige, Beograd, 2005.
• Ted Andrews, How to see and read the aura, Lewellyn, 2002
• W.E. Butler, Kako se čita aura, Dragan Srnić, Beograd, 1990.

preuzmi seminarski rad u wordu » » »   

Besplatni Seminarski Radovi