Iskustvo smrti Pojam iskustvo blizine smrti (IBS) skovao je američki lekar dr Rejmond Mudi u svojoj kapitalnoj knjizi “Život posle života” objavljenoj novembra 1975. godine. Budući svetski hit, stavila je naglasak na fenomen koji prati ljudski rod još od prvih početaka svesti. Prethodnica seže do vremena pre Hrista, koju beleži Bardo Todol -tibetanska knjiga umrlih. Mudijevo istraživanje ove knjige steklo je naučno uvažavanje, jer do tada je uzimana kao najobičnija zbirka anegdota o ljudima koji su se neugodno osećali kada su se otrgli smrti nekom srećom ili medicinskim znanjem. Podstaklo je mnoge pojedince na polju proučavanja mentalnog i fizičkog zdravlja da prihvate ovaj izazov i otpočnu svoja istraživanja onoga što je prethodno bilo poznato kao „vizije smrti u krevetu". Britanski klinički psiholog Margot Grej je iscrpno objasnila osnovno značenje ovog termina:
„Mnogi ljudi koji skoro umru, zbog nesreće, tokom operacije ili pod nekim drugim traumatskim okolnostima, redovno prijavljuju jedno izuzetno iskustvo kog nisu psihički svesni. Ovakav dogadjaj je u vezi sa trajnim i temeljnim uticanjem na njihovo poimanje prirode stvarnosti. Postoje mnogi elementi koje nezavisno jedni od drugih ponavljaju hiljade ljudi, a predstavljaju uobičajene delove njihovih pripovesti. Oni često obuhvataju susret sa svetlošću, sastanak sa preminulim voljenim osobama i osećanje neopisive lepote, ogromno naraslog osećaja svrhe življenja i stav pune ljubavi i otvorenosti."
Dr Rejmond Mudi identifikovao je glavne komponente iskustva blizine smrti koje su ovde predočene na modifikovan način.

Komponente iskustva blizine smrti

Osećaj da se bude mrtav

U početku subjekti ne shvataju da su „mrtvi". Nalaze se kako lebde iznad svoga tela, gledajući dole na mahnite pokušaje vraćanja u život. Kada zaista prepoznaju telo kao svoje, momentalno nastupa strah praćen razumevanjem i pojačavanjem svesti o onome što se dogadja. Sposobni su da u tančine ponove postupke lekara, razgovore i jos neka neuobičajena opažanja. Tokom ovog trenutka bezuspešno pokušavaju da fizički reaguju putem dodira i govora.

Mir i odsustvo bola

Pre doživljavanja ovakvog iskustva ljudi često imaju osećaj nelagodnosti. Kada se jednom oslobode tela, medjutim, njihov bol prestaje i zavlada istinski osećaj duhovne smirenosti.

Vantelesno iskustvo

Predstavlja fenomen koji se dešava daleko od pretnji svakodnevnih životnih situacija, spontano, ili u nekim slučajevima, svojevoljno. Ovo se takodje odnosi na putovanje kroz tunel i redovne susrete sa bićima iz drugog sveta.
Međutim, ova iskustva, uz neke izuzetke, predstavljaju obavezan deo iskustva blizine smrti. U trenutku kada subjekat čuje lekarevu konstataciju smrti, postaje svestan sebe kao bića odvojenog od tela, iako samom sebi još ima formu tela koja ne mora neophodno da bude eterična kopija njegovog ličnog fizičkog oblika. Opisuje se kao da je sastavljena od energije ili svetlosti.
Dok se nalazi u vantelesnom stanju, čovek može da se kreće kroz zidove samo pomoću volje i jasno opaža stvari koje se bilo gde dogadjaju.

Putovanje kroz tunel

Sada pošto čovek shvata da je mrtav, daleko od osećaja depresije, ispunjava se osećajem raspoloženja da sazna šta se nalazi pred njim. Ulazi u mračan tunel, ponekad opisivan poput neke duboke doline, na čijem kraju sija jarka svetlost. Povremeno ga prati jedno biće, često zamišljano kao andjeo, koje ga vodi prema svetlosti. Nešto ređe dešava se da se putovanje ne odvija po zamisli o tunelu, već subjekat lebdi gore prema „Raju".

Bića sa drugog sveta

Na kraju tunela nalazi se mesto svetlosti, raznoliko opisivano kao nekakav predivan vrt, grad svetlosti ili sama kapija Raja. Ovde se nalaze druga bića koja sijaju intenzivnom svetlošću. Ova „energija" je više od vizuelne percepcije, isijava čistu ljubav kojom se subjekat umiva. Obično se neka od ovih bića prepoznaju kao pokojni srodnici i prijatelji koji tek dolaze.

Konačno Biće Svetlosti

Čovek tada postaje svestan vrhovnog Bića Svetlosti koga religizni ljudi tumače prema svojim verovanjima. Opisuje se na razne načine kao Isus, Bog, Buda ili Alah. Biće isijava takvu Ijubav i razumevanje da kada subjektu kaže da se vrati, jer još nije došlo njegovo „vreme", on nema želju za odlaskom.

Pregled života

Pre povratka svom ovozemaljskom telu subjekat se ponekad suočava sa pregledom svega sto je činio u životu. Ceo život neke osobe prikazuje se pred njom: svako delo, dobro i loše, a kroz sve to ga vodi Biće Svetlosti. Medjutim, ovo nije samo pasivno prepuštanje. Posmatrač ne samo da vidi rezultate svojih prošlih dela, nego i oseća bol i ljubav koji je izazvao kod drugih. Pregled života takodje može da doživi neka osoba na samrti, a koji se ne opisuje potpuno kao iskustvo blizine smrti. Mnogi ljudi koji su bili u takvim situacijama kasnije kažu kako im je „ceo život trenutno pukao pred očima", dovodeći do dobro poznate „priče starih žena", koja prikazuje ovo iskustvo kao nešto sasvim lično.
Ponekad se ljudima pojavljuje i tračak slike o njihovoj vlastitoj budućnosti. Tokom jednog iskustva blizine smrti, vreme ne teče na isti način kao u normalnom stanju: veoma je sabijeno i ne postoji stvaran osećaj njegovog isticanja. Dok se lekari bore za njegov život, tih nekoliko minuta subjektu će bukvalno izgledati kao večnost.

Povratak iz smrti

Mnogi ljudi ne žele da se vraćaju u svoja fizička tela. Postoje zabeleženi slučjevi kada, po povratku u život, pacijenti proklinju lekare što su ih ponovo vratili u život i padaju u depresiju. Putovanje na povratku je obično mnogo brže za razliku od odlaska. U trenutku reanimacije subjekti često ponovo ulaze u telo munjevitom brzinom.

Posle doživljenog iskustva blizine smrti

Ovakvo iskustvo može potpuno da promeni poglede nekog pojedinca bez obzira na njegova ranija religijska uverenja. Ono može još više da produhovi neku osobu, pa mnogi primećuju nedostatke i besmislice zvanično priznatih religija. Smrt, sama po sebi, više ne izaziva strah i, nasuprot dotadašnjem stavu, život postaje još dragoceniji. Subjekti osećaju da sada postoje samo dve važne stvari; znanje i ljubav. Neki idu i dalje, pa razvijaju vidovnjačke „moći". Retki su oni koji su, tokom doživljaja iskustva blizine smrti, istovremeno iskusili sve ove komponente.
Iako postoje male varijacije, bitne komponente iskustva blizine smrti kao što su lebdenje, tunel, svetlost, bića i povratak, predstavljaju opšte, univerzalno nasledje.

NEGATIVNO ISKUSTVO BLIZINE SMRTI

Veći deo iskustva blizine smrti, za razliku od jednog manjeg dela, ima karakter uzvišenosti. Negativno iskustvo blizine smrti doživljava se tako što se umesto ukusa Raja oseti vrelina Pakla. U početku, Sirli Vud se našla kako tone u dubinu, pre lebdenja uvis i odlaska kroz dolinu. Da je nastavila da tone, iskustvo je moglo postati negativno. Istraživač iskustva blizine smrti i filozof dr Majkl Groso navodi takav jedan slučaj. Jedan čovek uzeo je preveliku količinu lekova da bi se ubio.
U prisustvu prijatelja pretrpeo je srčani napad, pomodreo i prešao u kritičnu fazu umiranja. Sledilo je košmarno iskustvo blizine smrti, ali nedostajali su mnogi uobičajeni elementi. Spustio se u Pakao gde si ga užasna bića grabila i pretila mu kandžama. Mesto je bilo klaustrofobično i zagušljivo. Možda je imao sreću da je medicinsko osoblje uspelo da ga vrati u život. Očigledno je da mu je ovo iskustvo pomoglo da se bolje oseća, ali više pomoću štapa nego šargarepe. Dr Groso dodaje pomalo intrigantan detalj: audio traka koju su upotrebili za snimanje ovog razgovora kasnije se sama izbrisala. Groso primećuje da niko ni pre ni posle upotrebe njegovog magnetofona nije imao slične teškoće.

ZAKLJUCAK

Postoje mnogi zabeleženi slučajevi kada je onaj koji posmatra bio zvanično proglašen mrtvim, da bi se vratio u život samo posle nekoliko minuta ili, pak, sati.
- Vantelesni posmatrači kasnije su opisivali medicinske postupke, delove razgovora i dogadjaje u drugim sobama u trenutku smrti - kada sve ovo fizički nisu mogli da vide.
- Žrtve mentalnog oboljenja i halucinogenih droga pate samo od negativnih posledica. Oni koji dožive iskustvo blizine smrti postaju bolji ljudi, jer im ono pozitivno preobražava živote. Iskustva blizine smrti ne deluje kao neka religijska dogma - mnogi agnostici i ateisti ga doživljavaju. Veoma često većinu onih koji su ga doživeli odvraća od organizovane religije.

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi