Komuniciranje u radnim grupama

Komuniciranje se često definiše kao razmena informacija, simbolički, organizovanih kao poruke, između dva (od kojih jedan može biti zamišljen fiktivan), ili više, i neograničenog broja subjekata, neposredno ili posredstvom medija, u određenom socijalno-političkom ambijentu i sa određenim efiktima.
Harold Lasvel komunikaciju vidi kao proces permanentne razmene informacija, dnosno: smisao komunikacije je sadržan u razmeni poruka, čije su finkcije upozorenje, savet, informacija, ubeđivanje, izražavanje mišljenja i uživanje.

Komunikacija se može definisati i preko sredstava koja koristi, prema tome razlikuju se:
-Forma,ato je način na koji se nešto saopštava.
-Medijum, odnosno sredstvo komunikacije koje kombinuje različite forme.
-Mediji tu se misli na tehnološka sredstva masovne komunikacije kao što su: štampa, radio, televizija, internet.

Društvene nauke komunikaciji prilaze iz specifičnog ugla. Pod komuniciranjem se podrazumeva sveukupnost odnosa između pripadnika društva, a ta veza ispoljava se u tri ravni: kao psihosocijalne, materijalne, i masovne komunikacije.

Pod komuniciranjem u radnim grupama se podrazumeva izučavanje reklama, odnosa s javnošću, poslovnog komuniciranja, kao i analize strukture i načina funkcionisanja, odnosno organizacije komunikacionih mreža i sistema. Poslovno komuniciranje je blisko shvatanju kulture po prof. Cvetanoviću se sastoji iz: poslovnog morala, poslovnog ponašanja, i izgleda, poslovnog komuniciranja i odnosa s javnošću. Pod poslovnim komuniciranjem smatra samo usmeini ili pismeni kontakt između poslovnih partnera, ali poslovno komuniciranje može biti mač sa dve oštrice, ukoliko je ostvareno na pravi, odnosno znalački način, ono će biti korisno i delotvorno, a sa druge strane, pogrešno izvedeno komuniciranje se može izroditi u njegovu suprotnost, naročito između učesnika koji pripadaju različitim kulturnim krugovima.
Profesor Dragoslav Jokić i profesorka Anđela Mikić smatraju da je poslovno komuniciranje posebna vrsta masovnog ili interpersonalnog komuniciranja koji se sprovodi u cilju obavljanja poslvonih aktivnosti pri čemu se ono može ostvarivati u užem i širem smislu, što znači da ovi autori poslovnu komunikaciju dele na masovnu i interpersonalnu.
Efekti poslovnog komuniciranja se ogledaju u efektima samog posla a mogu se izraziti preko ostvarene dobiti, postignutog poslovnog ugleda, osvojenih novih tržišta idr.

Modeli govornog komuniciranja

Prema Berlovom modelu u uspešnoj komunikaciji sposobnost izvora i primaoca moraju se u znatnoj meri podudarati jer će u suprotnom komunikacija, a samim tim i njen cilj biti promašeni, odnosno nedostignuti.
Bret Bredli kod govornog tipa komunikacije prepoznaje šest karakteristika, dinamičnost, trajnost, složenost, nepovratnost, nesledstvenost i neponovljivost.
- Dinamičnost komunikacije se sastoji iz većeg broja akcija koje izazivaju različite efekte, a koji zauzvrat daju različite rezultate.
- Komunikacija je trajna. Razumevanje sveta počinje rođenjem i traje do smrti. Za to vreme se komunicira sa drugima i zato ovaj proces nema ni početka ni kraja, jer traje i posle direktne komunikacije.
- Komunikacija je složena jer se ne sastoji samo iz stimulans-odgovor. Iako je početni napor u procesu komunikacije lak, postizanje komunikacije je teško. Dokaz za to je problem prenošenja ideja.
- Nepovratnost se iskazju prosto time što se komunikacija ne može vratiti nazad kad se jednom pošalje poruka i kad se primi, efekat koji je ostvarila postaje faktor za dalje poruke.
- Komunikacija je nesledstvena jer njeni elementi nisu nužno ni u kakvom sledu ili poretku. Mogu se pojaviti u bilo kom sledu ili nasumično. Pozicije na šemi se stalno menjaju.
- Neponovljivost komunikacije ogleda se u tome što su učesnici promenljivi i proces se ne može ponavljati, jer menjaju značenje svim kasnijim aktima komunikacije.

Interpersonalno komuniciranje

Komuniciranje u poslovnoj sredini se, logično ostvaruje preko interpersonalnog komuniciranja koje je najrasporstranjeniji i elementarni oblik društvenog komuniciranja. Njegovo osnovno svojstvo je recipročnost razmene poruka izmedju dve ili više osoba, neposrednim ili posrednim putem. Elementarnost i rasprostranjenost interpersonalnog komuniciranja proističu iz samog karaktera čoveka, shvaćenog kao socijanog bića. Jer se nekomunicira zbog samog komuniciranja već da bi se postigao odredjeni cilj.
Postavlja se i pitanje šta to pokreće ljude na komunikaciju, a Šušnjić navodi da su to sledeće tri pretpostavke: ontološka, gnoseološka i aksiološka.
- Ontološka polazi od toga da je čovek nesavršen, i da mu je potreban drugi da bi ga upotpunio.
- Gnoseološka pretpostavka ističe čovekovo traganje za istinom o sebi koja je uvek nepotpuna.
- Aksiološka pretpostavka polazi od toga da je u srži interpersonalnog komuniciranja želja da se kroz razgovor stvori nova vrednost. Jer se samo putem razgovora može doći do istine (jedne od vrednosti)

Dinamički faktori interpersonalnog komuniciranja

Što se tiče dinamičkih faktora interpersonalnog komuniciranja u prvom redu treba istaći povratnu vezu (feedback). Od ostalih dinamičkih faktora treba istaći (1) subjekte komuniciranja, (2) interakcijske uslove ostvarivanja recipročnosti uloga, (3) ciljeve razmene prokuka i, (4) komunikativnu kompetentnost učesnika komunikacije.
Ne trebamo ispustiti iz vida i ciljeve razmene poruka jer je interpersonalno kumuniciranje veoma svrhovito, oličeno kroz racionalno postavljen cilj, ali isto tako ne bi trebalo ispustiti iz vida ni motivaciono dinamički aspekat interpersonalnog komuniciranja koji je odredjen mentalno-psihičkom strukturom ličnosti. Zbog toga se može govoriti o neuočljivom procesu interpersonalne komunikacije poznate kao persuazivni proces. Njegova suština je u nastojanju da se razmenom poruka deluje na mišljenje, osećanje i čula sagovornika, ali i sebe samog.
Persuazivnim procesom se nastiji, posebno, delovati na stavove u smislu njihovog: (1) potvrdjivanja, (2) korekcije ili (3) menjanja.
Komunikativna kompetentnost je određena nizom čovekovih sposobnosti kao što su na primer: prepoznavanje fidbeka i artikulisanje pozitivnog odgovora, sposobnost epatije sa drugima sposobnost da se drugi slušaju, samoreprezentativnost, pažljivo posmatranje sebe i drugih, kao i korišćenje verbalnih i neverbalnih znakova.

Statički faktori interpersonalnog komuniciranja

Ovde se radi u prvom redu, o uticajima na interpersonalna komuniciranja koja potiču od različitih oblika društvene svesti (običaja, morala, religije, itd.), od pripadništva makrosocijalnim grupama (naciji, rasi, sloju, itd.) i od različitog socijalnog statusa (pola, starosti obrazovanja)
Interpersonalno komuniciranje se odvija u primanim grupama. Porodica je nesumnjivo, milje u okviru kojeg se prenosi i usvaja jezik. Primarni kontakti ostvareni u porodici održavaju se na kasnije interpersonalne kontakte u drugim primarnim grupama. Moguće je govoriti o šest tipova primarnog grupisanja ljudi i to: (1) porodica kao primarna grupa, (2) prigonde grupe (3) ktarktičke grupe (4) grupe za igru (5) grupe za olučivanje (6) akcijske grupe.
Interpesonalno komuniciranje se odvja i izvan primarnih grupa, na primer sa neznancima, pri tome priroda uspostavljenih odnosa ili odnosa koji se uspostavljaju određuje formu interpersonalnog komuniciranja i ono može biti: (1) spontatno, (2) uvežbano, (3) plansko.
Spontanost potiče iz čovekove stalne izloženosti komunikacionim podsticajima i temelji se na racionalnosti.
Uvežbano komuniciranje predstavlja razmenu poruka koje su rezultat procesa dugotranje socijalizacije i stečenih komunikacionih refleksa.
Plansko interpersonalno komuniciranje se manifestuje preko delovanja čoveka kao racionalnog bića koje u interakcijski odnos stupa sa unapred odrednjeim ciljem.

Oblici interpersonalnog komuniciranja

Interpersonalno komuiciranje se može razviti prema situaciji u kojoj se ona odvija. Zorica Tomić (2003, 64) prepoznaje pet oblika interpersonalne komunikacije, a to su:
- Formalna ili neformalna, razlika između proračunatog na jednoj strani i spontanog korišćenja komunikacijskih veština na drugoj strani.
- Javana ili privatna, razlika u pogledu korišćenja konteksta komunikacije, na primer pri komunikaciji na javnom mestu izbegava se korišćenje neverbalnih znakova i pokazivanje emocija.
- Distancirana ili intimna, razlika u kvalitetu odnosa i veza između učesnika komunikacije; distancirana komunikacija znači, po pravilu, veći stepen formalizma u govoru ili nastupu, dok intimna komunikacija svedoči o čvršćim odnosima među ljudima.
- Ritualna ili otvorena, razlika u mogućnosti predviđanja upotrebe odredjenog komunikacijskog koda.
- Funkcionanla ili ekspresivna, razlika u kvalitetu i svrhovitoj upotrbi jezika.

Prepreke u interpersonalnoj komunikaciji

U interpersonalnoj komunikaciji pojavljuju se različite prepreke ili barijere koje smanjuju njenu efikativnost i efikasnost. Sve barijere se dele na tri grupa problema, i to na:
- Mehaničke barijere koje blokiraju komunikaciju u fizičkom smislu (buka ili oštećenje tehničkog pomagala).
- Sematičke barijere se odnose na problem neprecizne upotrebe reči, a do nje dolazi zbog nerazumevanja značaja neke reči, ili nesposobnosti da se na odgovarajući način saopšti određena poruka.
- Psihološke barijere, kao najčešće prisutne u praksi, oblikuju kako sadržaj onoga što se saopštava.

U interpersonalnoj komunikaciji u poslovnoj sredini dolazi do sledećih barijera:
- Filtriranje (ono može biti namerna manipulacija informacijama kako bi one izgledale privlačinije za primaoca)
- Emocije (odnosno raspoloženja primaoca, utiču na to kako će se primljena poruka protumačiti.
Pretrpanost inforamcijama (je sve iražajnije, menadžera posle višednevnog odsustva može da očekuje i preko 1000 novih prouka)
- Defanzivnost (nastaje iz osećanja ugroženosti, smanjuje mogućnost da se postigne međusobno sporazumevanje)
- Jezik i nacionalna kultura (neke zemlje pridaju veliki značaj individualnosti, dok druge neguju tradiciju kolektivizma, pa ni interpersonalna komunikacija nije svuda ista.

Prevazilaženje barijera

Kao najažnije mere, koje menadžeri preduzimaju u prevazilaženju barijera itiču se: Korišćenje fidbeka, pojednostavljanje jezika, aktivno slušanje, kontrolisanje emocija, i posmatranje neverbalnih znakova. Tipačan način korišćenja fedbeka je postavljanje pitanja ,“da li ste razumeli šta sam vam rekao”. Odgovor koji se ne bi stastojao od samo jedne reči obično “da”, bio bi dobar fedbek.
Mnogi ljudi su loši slušaoci jer prosečni čovek može da izgovori od 125 do 200 reči u minuti a može da shvati i do 400 reči u minuti a ta razlika ostavlja dosta vremena za lutanje uma. Jedan od načina da se poboljša aktivno slušanje je stavljanje sebe u poziciju pošiljaoca, a tu su naravno i aktivno gledanje u oči govornika, postavljanje pitanja, bez prečestih prekidanaja govornika, potvrdinm klimanjem glave i adekvatnim izrazom lica, parafraziranje i dr.

Savremeno poslovno komuniciranje

Komuniciranje je proces koji teče između dva prostora na kojima se nalaze izvor ili pošiljalac i korisnik informacija ili primalac, dok su sredstva komuniciranja – sredstva informisanja (štampa, radio, televizija, internet), umetnost (književnost, slikarstvo, muzika), naučna literatura, cifre, simboli i drugo.
Poslovno komuniciranje znači istovremeno davanje i primanje poslonih informacija radi postizanja određenih poslovnih ciljeva i konkretnih rezultata.
Preduzeća u kojima postoji slobodna i nesmetana komunikacija doživljavaju se od strane zaposlneih kao dom, pa je u vezi s tim i njihovo zalaganje maksimalno. Poslovno komuniciranje postaje pokretač, generator i koordinator svih poslovnih aktivnosti i predstavlja skup svih privrednih i poslovnih aktivnosti subjekata i firme u celini. U savremenom poslovnom svetu usmeno/pismeno opštenje, kao i ostali savremeni moderni oblici opštenja, deluju, bolje, dugotrajnije i imaju pozitivnu povratnu vezu (fedbek) ako su realizovani na znalački način. Dobra komunikacija uz adekvatno motivisanje zaposlenih, obezbeđuje donošenje dobrih odluka i njihovu uspešnu realizaciju.
Menadžeri su zaduženi za orgaizaciju posla i za usmeravanje zaposlenih u preduzeću, s tim u vezi, njihova uloga u procesu komuniciranja postaje veoma značajna. Upravo je njihov zadatak da uoče značaj dobre komunikacije unutar organizacione šeme preduzeća i da na to ukazuju svim zaposlenima.
Kultura poslovnog komuniciranja postaje naša stvarnost. Treba imati u vidu da svako pravilo u privatnom ponašanju ima svoj direktni ekvivalet pri poslovnom ophođenju. Svaki promišljeni napor, svaki ozbiljan čovekov korak u životu ima svoje početne ciljeve, svoju svrhu. Ti ciljevi nisu statičke prirode, već se oni kroz stalni rad i tokom vremena, nekad manje a nekad više menjaju, prilagođavaju novostvorenim uslovima, situacijama i stečenim znanjima i iskustvima. Znanje i iskustvo su potrebni elementi, ali da bi bili operativno upotrebljivi, neophodna je permanentna komunikacija i ostvarenost prema novim predlozima i idejama.

Komunikacija u poslovnoj sredini kod nas

Nivo komunikacionih veština kod nas je još uvek zabrinjavajuće nizak. Medutim, nije u pitanju samo poslovna komunikacija, vec komunikacija uopšte. Poslovna politika mnogih naših kompanija ne predviđa postojanje komunikacione strategije, jer ne prepoznaje njenu funkciju. Oni koji odlučuju još uvek ne vide u kojoj meri dobar PR program može unaprediti poslovanje, obezbediti bolje tržišno mesto, veću prodaju, stabilnije partnere, sposobnije distributere i najbolje službenike. Nije bez razloga Bil Gejts izjavio: "Kada bi mi ostao samo jedan dolar potrošio bih ga na PR!" Kulturi govora u izlaganju nije se u našim obrazovanim institucijama posvećivala dovljna pažnja do pre nekoliko godina, kada se ovom pitanju okreću istraživači, pisci udžbenika, mediji, predavači. Polazilo se od stava da kvalitet razgovora spada isključivo u domen individualnih sposobnosti svakog pojedinca ali neopravdano.
Savremena praksa dokazuje suprotno. Objavljuju se brojne publikacije i praktični priručnici, rade se testovi, postoje kursevi, ili se ova oblast izučava na fakultetima, upućujući mlade ljude u tajne i finese tehnike vođenja poslovnog razgovora bilo pismenog ili usmenog, kao i ponašanja.
U malom broju preduzeća, najčešće u mladim savremenim preduzećima, menja se poslovna klima, a s tim u vezi dolazi i do promena poslovne kulture. Cilj zaposlenih je da svoje zadatke realizuju što bolje, imajući u vidu da od njihove uspešnosti, u šta spadaju poslvona kultura i komunikativnost, zavisi kvaltiet obavljenog posla.

PROČITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

Definicija komunikacije