U ovom seminarskom radu rec ce biti o Internetu i njegovom znacaju u savremenom informacionom društvu. Na samom pocetku definisacu i dovesti u medjusoban odnos pojmove potrebne za razradu teme. Akcenat cu dati na informacije o globalnom informacionom mrežnom okruženju, tj. Internetu i servisima koji se koriste na njemu.
Ako želite biti pristojan i kulturan gradjanin i korisnik Interneta morate ih znati, poštovati i pridržavati se pravila ponašanja na Internetu. Internet kao fenomen modernog sveta stvorio je jednu vrstu posebne kulture ili subkulture u koju se mogu ukljuciti ljudi iz celog sveta. Ukljucivanje u tu zajednicu slobodno je i neograniceno.
Ipak, da bi bili prihvaceni u cyber svetu, kao i u stvarnom zivotu, moramo poštovati osnovne eticke principe.Internet nije, kako se misli, anarhicko mesto-postoje odredena pravila koja se trebaju postovati.
Odnose se na sve vidove korišcenja Interneta a moramo ih poštovati dok poslujemo preko Web-a, kada koristimo e – mail, ucestvujemo u forumima, a posebno kada komuniciramo sa drugim poslovnim partnerima.
Na Internetu ima preko 2,2 miliona objavljenih Web prezentacija, sa oko 300 miliona Web strana. Smanjenje cena je jedna od najocitijih prednosti poslovanja na Internetu, dobar primer su cene knjiga i CD, koje su 9-16% niže. Rezime koriscenja Interneta u SAD-u se ogleda u sledecem: USA poštanski servis isporuci 56.3 miliona $ vrednosti pakete za Amazon.com, pri cemu pošta isporucuje 55% vrednosti robe na Mreži, prihodi od elektronskog poslovanja za IBM su 1 bilion $ mesecno, Intel putem Interneta ostvaruje 40% svoje prodaje, Priceline.com proda preko 1000 ulaznica dnevno putem Interneta, eBay proda preko 3,5 miliona proizvoda u preko 2.900 kategorija.

Internet

Pre svega mislim da bi bilo korisno znati sta je uopšte mreža. PC-racunari, osim što mogu izvršiti klasicne funkcije, mogu biti i povezani u mrezu. Povezani u mrežu mogu komunicirati medjusobno i koristiti zajednicke resurse. Uglavnom se koriste tri nacina povezivanja racunara u mrežu, i to: povezivanje na lokalnom nivou, obicno unutar jedne zgrade ili jednog pogona, što cini lokalnu mrežu LAN/Local Area Network/. Povezivanje na nivou malo vece destinacije, naprimer jednog grada, nazivamo MAN mreža/ Metropolitan Are Network/. Takva jedna WAN mreža jeste i Internet.
Internet zapravo cini i jedna i druga i treca varijanta ili, ako možemo reci, Internet je više od mreže, to je mreža sastavljena od mreža. Ili, bolje receno, to je jedan apstraktan sistem koji povezuje samo softwere. Zato je pomalo teško dati konkretan opis tog sistema.
Pošto je Internet slobodno i dobrovoljno organizovana mreža, ne postoji niti jedna oficijelna grupa ili organ koji upravlja ili vodi ovu mrežu. Umesto toga postoje mnoge privatne organizacije, univerziteti, državne ustanove koje vode delove ove gigantske mreže. Svi rade zajedno u jednoj demokratskoj, slobodnoj organizovanoj alijansi.
Postoji, ipak, nekoliko organizacija, prvenstveno u Americi, koje su, ustvari, više pomoc i podrška internetu nego njegova uprava, naprimer: Internet Society je privatna, neprofesionalna organizacija koja izdaje preporuke i stara se o tome kako funkcionišu odredeni protokoli koji su doneseni npr. TCP/IP. InterNIC(Internet Network Information Centar) je organizacija koja vodi Internet registar. Internet registar je, ustvari, spisak internet adresa. Ova organizacija vodi racuna o dodeli adresa pojedinim korisnicima na globalnom planu. Ona u saradnji sa NSF(National Science Foundation) pomaže organizacijama u korišcenju Interneta.
Sve lokalne i mreže regionalnog karaktera povezane su na centralni prenosni sistem, sto je obicno sistem koji omogucava brzi prenos podataka. Taj sistem, koji je uglavnom u vlasništvu države, prenosi celi saobracaj Interneta unutar i van zemlje ka medjunarodnom sistemu veza. Na sistem su povezani razni korisnici koji nude razlicite vrste informacija kao univerziteti, instituti, privatna lica i razna udruženja i institucije. Sistem koristi uglavnom vec postojecu infrastrukturu telekomunikacija. Prenos podataka može se odvijati preko svih klasicnih sistema veze kao: obicnog bakarnog kablovskog vodica, koaksijalnog kabla, ali i satelitskih prenosa. Internet predstavlja globalnu racunarsku mrežu koja se sastoji iz niza, manjih lokalnih racunarskih mreža. To je mreža koja omogucava protok raznovrsnih informacija u raznovrsnim oblicima i obezbedjuje raznovrsne aplikacije za korišcenje tih informacija.
Nastanak Inerneta vezan je za istraživanje u SAD koja su pocela 1963. godine od rukovodstvom ARPA-e americkog Ministarstva odbrane o boljoj organizovanosti vojnog informacionog sistema koji je tada bio centralizovan i ranjiv. Naucnici su došli na ideju da decentralizuju sistem, oforme više centara sa samostalnim mrežama koje su povezane u jedinstvenu mrežu, ARPA NET. Ako bi jedan deo mreže bio uništen, drugi delovi bi nastavili da funkcionišu. Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka Nacionalna naucna fondacija (NSF), agencija americke vlade, je kontrolisala pristup Internetu. Medjutim, 1991. godine NSF je ublažila zabranu, tako da je Internet poceo da se koristi i u komercijalne svrhe.Do velike liberalizacije je došlo u aprilu 1995. godine kada je kontrola nad Internetom prepuštena nezavisnim vladinim telima koja su omogucila da kompanije daju usluge pristupa Internetu uz nadoknadu (takozvani Internet provajderi). Od kada je dozvoljena ova komercijalna upotreba Interneta, rast broja pretplatnika i saobracaja je vrtoglav.

Šema Javnog Interneta

Troškovi se znacajno smanjuju primenom Interneta, kao kanala distribucije i komunikacije sa tržištem, što ostavlja prostora za povecanje profita ili smanjenje cena.
Ukazacemo na nekoliko nacina kojim predjuzeca smanjuju troškove primenom Internet tehnologije:
• Sistem narucivanja preko Interneta. Kupci su navikli na kreiranje svojih narudžbenica putem Interneta, na taj nacin elektronski racun rosecno iznosi oko 10 USD, u odnosu na tradicionalnu papirologiju vezanu za racun i pratecu dokumentaciju koja znosi oko 100 USD. Pored toga bankarski troškovi iznose 0,15-0,20 $ on-line u odnosu na 1,50$ tradicionalnim nacinom. Kao primer u ovom slucaju cesto se navodi Cisco Systems, vodeci svetski proizvodac mrežne opreme i programskih paketa, koji je celokupno svoje poslovanje bazirao na web tehnologiji, tako što je omogucio kupcima da kreiraju svoje porudžbenice preko web-a. Potom im ponudio dodatne mogucnosti tehnicke podrške u posebnom modu rada. Na taj nacin znacajno su smanjeni troškovi papirološke dokumentacije.
• Isporuka u pravo vreme. Pojedini proizvodaci elektronske opreme koriste elektronsku razmenu podataka (EDI) u komunikacija sa dobavljacima i kupcima. Na taj nacin se ostvaruju uštede u pogledju planiranja zaliha i obima proizvodnje u skladu sa zahtevima tržišta.
• Fiksni troškovi. Ovakvom organizacijom smanjuju se fiksni troškovi (npr.zakup prostora). Primer toga je Amazon.com.
• Korisnicki servis. Korisnicki servis u standardnim okolnostima iznose prosecno 15-20$ (najcešce organizovanim u call centrima). Nasuprot toga, organizacija ovakve vrste podrške putem Interneta iznosi 3-5$.
• Poštarina i štampanje materijala. Web prezentacija priža mogucnost postavljanja celokupnog kataloga proizvoda na Internet u željenom obimu sa fotografijama i pratecim opisom uz stalnu dostupnost materijala na mreži. Zamena uobicajene pošte odgovarajucom komunikacijom putem e-maila.
• Isporuka elektronskih proizvoda (programa) putem Interneta. Za programske paketa i slicne proizvode u elektronskom obliku kao najpogodniji kanal isporuke je Internet, što izmedju ostalog smanjuje troškove.
Pocetkom 2002., procenjuje se da je 41% stanovništva u USD koristi Internet (110 miliona). Podaci ukazuju da je broj korisnika Interneta manji u ostalim delovima sveta, kao i stopa njihovog rasta. Ovaj pristup podrazumeva niz akcija koje treba predjuzeti u cilju definisanja i sprovodenja uspešnog poslovno/marketinškog nastupa na Internetu.

Izvor Cyberatlas

Razvijene države daju veliku potporu uvodenju interneta u poslovanje. Evropska unija je donela dokument eEuropa, G8 je doneo Povelju iz Okinave o svetskom društvu informatike. Taj dokument temelji se na nacelu da svako, bez obzira gde se nalazi, mora imati kakav nacin da sudeluje u svetskom društvu informatike. Ujedinjeni su narodi na kofereneciji za trgovinu i razvoj 2003. doneli “e-commerce and development report 2003.” koju je odobrio sam glavni sekretar UN-a Kofi A. Anan. Internet se može doživeti kao veoma efikasno tržište, sa velikom prohodnošcu informacija, stalnom dostupnošcu i generalno raspoloživošcu informacija razlicitog tipa. Time se stvaraju osnove predispozicije za uspešno poslovanje. Medjutim, izlazak na mrežu traži odgovarajucu metodologiju, prvo da bi se iskoristili poslovni potencijali Interneta, i kao drugo da bi se izbegla šteta po predjuzece. Rešenje treba tražiti u odgovarajucem, metodološkom pristupu, koji se zasniva na definisanju i implementaciji Internet biznis plana.

Servisi na Internetu

Servisi na Inrenetu su doprineli popularnosti Interneta jer su omogucili jednostavan pristup resursima, a oni se zasnivaju na arhitekturi korisnika i servera (client/server arhictecture). Server (server) je racunar stalno spojen na Internet, koji pruža neku mrežnu uslugu / servis. Korisnik (client) je korisnicki racunar, odnosno program koji koristi neku od usluga (web klijent ili preglednik-Netscape, IExplorer..).
Hipertekstualne veze izmedju dokumenata - (posebno oznaceni delovi dokumenata koji sadrže poveznicu na neki drugi dokument).
Internet u svom radu koristi niz tehnologija kojima se obavlja komunikacija izmedju udaljenih racunara i one se nazivaju sistematskim protokolom.
Navešcemo neke od osnovnih pojmova Internet tehnologija:
1. Transmission Control Protocol /Internet Protocol (TCP/IP) je jezik koji omogucuje komunikaciju izmedju racunara na Internetu. Ovaj protokol propisuje kako ce neki program biti upakovan i transportovan na odredište. Naime, prenos informacija i programa odvija se tako što fajl ili program pakuju u vise malih paketica koji za sebe imaju podatke o primaocu i koji se na put ka odredištu šalju nezavivisno jedan od drugog i putem koji je trenutno slobodan. Po prispecu na odredište svih delova fajla ili svih paketica poslanog programa, program se ponovo pakuje u jednu celinu i na raspolaganju je korisniku. Kako se signal prenosi na velike daljine razlicitim sistemima prenosa te na tom putu, usled prenosa, gubi na jacini, to se ukazala potreba da se signal pojacava u prenosu. Za pojacanje elektricnog signala, ali i povezivanje udaljenih mreža služe repetitori /Repeater/.
2. Hyper Text Transfer Protocol (HTTP) je protokol za komunikaciju izmedju web pretraživaca i servera.
3. Hypertext Markup Language (HTML ili HML) je jezik bez koga nije moguce prikazivanje slika i linkova na Inetrnet pretentaciji.
4. File Transfer Protocol (FTP) je protokol koji omogucava prenos fajlova sa racunara na racunar. Internetov servis FTP ukljucuje niz servera koji cuvaju i distributiraju dokumenta. Mnogi FTP serveri pripadaju proizvodacima hardvera i softvera koji ih koriste kako bi putem njih distribuirali svoje proizvode. FTP serveri nalaze se i na univerzitetima koji ih koriste kako bi svoje programe ucinili dostupne drugima.
5. Post Office Protocol (POP) je protokol za razmenu pošte izmedju korisnika Inernet i servera Internet provajdera.
6. Point-To-Point Protocol (PPP) je protokol koji omogucava prikljucenje na Internet.
7. Uniform Resource Locator (URL) je adresa neke strane na Internetu. Svaka web stranaima jedinstvenu adresu u svetu.
8. Virtual reality (VR) je tehnologija koja omogucava stvaranje trodimenzionalnih web strana. Ova tehnologija se pocela primenjivati i u komercionalne svrhe (virtuelne prodavnice).
9. Web Browser (web pretraživac) je softver za citanje strana na Internetu. GOPHER- servis za pretraživanje hijerarhijske strukture podataka, slican webu, ali nema mogucnost zajednickog prikazivanja teksta i slike.
10. TELNET- omogucuje korisniku s dopuštenjem da koristi resurse udaljenih racunara.
11. NEWSGROUPS- servis koji omogucuje odvijanje rasprave skupine ljudi o temama od zajednickog interesa.
Objasnicemo i osnovne aplikacije-servise koji se koriste na Internetu, a koji se dobijaju primenom Internet tehnologije, koje smo predhodno opisali.

Povezivanjem svog racunara na Internet mrežu korisniku se pružaju sledece mogucnosti:
1. Koristeci neki od programa, koji predstavljaju Home page citace, kao Microsoft Internet Explorer ili Netscape Navigator možemo posetiti bilo koju Home page i na njima pronaci fantasticno mnogo informacija iz svih oblasti života. Ovaj deo Interneta nazivaju i WWW (World Wide Web). On je ujedno i najrasprosranjeniji. World Wide Web (WWW) predstavlja softversku osnovu za razvoj komercijalnih sadržaja na Internetu. On se sastoji iz sledecih elemenata:

- HTML-za formatiranje web stranica i njihovo povezivanje.
- HTTP-za komuniciranje izmedju servera i pretraživaca.Common Gateway
- Interface (CGI)-za razmenu sa drugim serverima.

WWW cesto nazivan i samo Web ili NET, najmladi servis Interneta, bez sumnje je i najpopularniji. Web je roden 1992. godine, autor je Tim Berners-Lee s CERN-a (Evropska laboratorija za istraživanje fizike cestica u Ženevi, Švajcarska). Do oktobra 1993. postojalo je vec preko 200 Web servera, dok je u junu 1995. godine broj postavljenih Web servera na Internetu dosegao brojku od oko 6,5 miliona. Deo Webove privlacnosti leži u cinjenici da je on jedini multimedijalni servis Interneta. Web je poceo kao tekstualni sistem, kao i FTP, Gopher i elektronska pošta.
2. Koristeci neki od programa eletronske pošte kao Microsoft Exchange, Outlook Express, Netscape Mail ili neki drugi, ima ih zaista puno, možemo slati primati pisma sa jednog na drugi kraj sveta fantasticno brzo. Ovo je svakako danas jedan od najviše korišcenih delova Interneta.
3. Koristeci program Microsoft fax ili neki drugi, možemo poslati ili primiti fax. Treba reci da je moguce slanje i primanje faxa i prema klasicnim fax aparatima. Ovaj program je uveliko u senci e –maila.
4. Koristeci program Microsoft Internet News ili Netscape News možemo postati preplatnik i ucesnik neke od diskusionskih grupa. Koristeci odredenu sklopovsku i programsku podršku možemo biti ucesnik video konferencija.
5. Koristeci program MIRC (Microsoft Internet Relay Chat) ili neki drugi možemo komunicirati sa prijateljima u celom svetu. Danas je ova usluga najpopularnija medju omladinom. Chat IRC (Internet Relay Chat). MIRC je izuzetno popularan Internetov servis. Kao što mu govori i ime, MIRC predstavlja sistem koji omogucava korisnicima nalaženje u zajednickom podrucju interesovanja i medjusobno “razgovaranje”. U komunikaciju se ukljucujete ukucavajuci sa tastature svoj prilog postojecoj konverzaciji.
6. Elektronska pošta, grupe za razgovor, Internet telefon, Internet faks i video-konferencije predstavljaju Internet aplikacije koje prvenstveno služe za komunikaciju. Elektronska pošta je najstariji Internet servis. Poceci elektronske pošte se vezuju za 1971 godinu kada je americki naucnik Ray Tomlinson poslao prvu poruku I tada i sada osnovni koncept elektronske pošte je jednostavan: prijavljujete se na racunarski sistem i pišete i adresirate tekstualne poruke korisniku na drugom sistemu. Poruka se tada šalje kroz mrežu povezanih racunarskih sistema dok se ne isporuci na predvidenom odredištu. Elektronska pošta omogucuje slanje tekstualnih poruka i dokumanata.
7. UseNet predstavlja servis slican elektronskoj pošti, osim što umesto slanja poruke jednoj osobi, poruku šaljete na odredeno mesto kako bi je procitali i na nju odgovorili mnogi korisnici. UseNet je poceo 1979. godine kao servis za povezivanje racunara na univerzitetima Duke University i University of North Carolina. Danas je UseNet izuzetno popularan servis koji je narastao tako da ukljucuje nekoliko desetina hiljada razlicitih tema o kojima korisnici razmenjuju poruke. Navedene teme pokrivaju podrucja racunara, tehnike, preko društvenih i religijskih tema do muzike, knjiga i filmova.
8. Gopher servis sadrži tekstualne informacije uredene hijerarhijski koji vam pomažu u brzom nalaženju informacije. Postoje i posebni programi s indeksiranim bazama podataka kojima možete pristupiti kako biste bili upuceni do informacije na odredjenom Gopher serveru.
Otvaranje Interneta za poslovnu upotrebu uslovilo je vrtoglav rast poslovne aktivnosti na Internetu. Najvažnija delatnost na Internetu je trgovina koja se naziva Internet trgovina. Ona je najznacajniji deo elektronske trgovine. Poslovanje na Internetu je uslovilo pojavu nove “industrije“-delatnosti pružanja Internet usluga od strane prvih kompanija radi ostvarivanja dobiti.

To su sledece vrste predjuzeca:
Predjuzeca koja obezbedjuju pristup na Internet, pojedincima i drugim predjuzecima (na primer, America On-line, Zunet).
Predjuzeca koja upravljaju mrežom, vrše izgradnju sistema i obezbedjuju pristup lokalnim provajderima (na primer, UUNET, PSI).
Predjuzeca koja proizvode softver za pretraživanje i objavljuju informacije na Internetu (na primer, NETSCAPE, MICROSOFT).
Predjuzeca koja obezbedjuju sistem placanja na Internetu, zaraznovrsne kupovine (na primer, First Virtual, Cyber Cash).

Možemo indetifikovati nekoliko faza kroz koje prolaze predjuzeca u svom ulasku u poslovanju na Internetu:
1. prisustvo na Internetu,
2. marketing na Internetu,
3. komuniciranje putem Interneta (motivisano uštedama),
4. narucivanje preko Interneta, uz klasicno placanje i isporuku,
5. trgovina preko Interneta uz placanje preko Interneta,
6. Elektronske telekonferencije (teleconferencing) ili video telekonferencije (video teleconferencing) se ostvaruju korišcenjem komunikacione tehnologije kada više ljudi na razlicitim lokacijama ucestvuju u konferenciji. Najjednostavnija je telefonska konferencija sa tri ili više lokacija. Nedostatak ovog vida konferencije je što nije omogucena razmena licem-u-lice. Savremeno rešenje je telekonferencija, pri cemu se koristi veliki ekran ili racunar za svakog ucesnika konferencije. Onog trenutka kada se konferencija digitalizuje i preda mreži, to postaje kompjuterska aplikacija.
7. Internet trgovina elektronskim proizvodima, uz elektronsku isporuku.
Internet je znacajan za savremeno poslovanje jer pruža niz koristi:
1. Ušteda u troškovima poslovanja,
2. Porast ugleda predjuzeca
3. Lak pristup tržištu za najrazlicitije proizvode,
4. Obezbedenje veceg kvaliteta usluga,
5. Priprema za buduce poslovanje.

Izdvojicemo nekoliko razloga povoljnijih cena na Internetu:
•prodajni agenti - agenti, kao na primer PricSCAN (www.pricescan) olakšavaju
pronalaženje proizvoda odgovarajucim prikazom po razlicitim kategorijama) cena,
karakteristike, proizvodac i slicno),
•aukcije,
•bescarinske zone,
•konkurencija.

Sada cu Vam navesti sledece najznacajnije promene koje se dešavaju u sferi digitalnog poslovanja:
1. znacajne promene odnosa od prodavca ka kupcu - odnos se znacajno promenio u gotovo svakom pogledju, kupac je u mogucnosti da promeni lokaciju na Internetu i time bude bliže ili dalje od prodavceve elektronske prodavnice, dovoljan je jedan klik pa da «napustimo» prodavnicu, tj. nekoliko sekundi da odustanemo od kupovine.
2. povecana brzina - promene u digitalnoj ekonomiji se ostvaruju velikom brzinom, tj. koncepti koji su pokazali uspeh veoma brzo se implementiraju na ostalim Web lokacijama. Na primer, ukoliko eBay uvede on-line aukcije sutradan ce ih primeniti i Amazon.com.
3. udaljenost više nije bitan parametar u poslovanju - udaljenost nije opterecavajuci faktor u uspostavljanju poslovnih odnosa, stvaranju partnerskih odnosa sa udaljenim dobavljacima sirovina, poslovanju sa krajnjim korisnicima ili stvaranju slicnih odnosa.
4. globalno tržište - Internet je omogucio stvaranje globalne ekonomije gde tržište obuhvata neverovatno veliku bazu korisnika povezanih preko ovog medija. Globalna mreža omogucuje stvaranje kanala komunikacije izmedju poslovnih partnera (dilera).
5. Smanjenje vremenskih disproporcija - zahvaljujuci Internetu, vreme nije ogranicavajuci faktor u poslovanju i saradnji partnera u poslovnom procesu. On line mreža omogucava kontinuiranu komunikaciju 24/7.
6. Veština upravljanja je kljuc uspeha - u digitalnom svetu, jednostavno je sakupiti informacije o kupcima. Moguce je generisati bogatu bazu podataka koje mogu biti od velike koristi prilikom donošenja odluka. Informisanost i pravovremeno raspolaganje podacima su znacajni faktori uspešnih odluka.
7. Globalizacija tržišta - u uslovima velike prohodnosti informacija tržište poprima drugacije obime. Naprimer: tradicionalni kupac ce prilikom kupovine automobila posetiti prodavca, bankara i proveriti uslove servisiranja automobila. U digitalnoj ekonomiji kupac ce posetiti lokaciju koja prati dešavanja na tržištu automobila, npr. Edmund.com i pronaci na jednom mestu sve informacije o traženoj marki automobila, uslove kreditiranje, održavanja i servisa , kao i najpovoljnije cene kod prodavaca.
8. Otvorenost sistema - jedna od bitnih tendencija u razvoju je otvorenost ka novim tehnologijama i standardima koje oni namecu

Zakljucak

U vremenu opšte globalizacije, novih tehnologija i menjanja postojeceg nacina življenja informacije sve više dobijaju na važnosti. Informacije daju prednost onima koji ih imaju nad onima koji ih nemaju. Zbog toga je važno naci što efikasnije nacine dolaženja do informacija. Internet kao globalno sredstvo posredovanja informacijama odlicno služi toj svrsi. Medjutim, svakim danom ta mreža svih mreža postaje sve pretrpanija. Stoga joj je potrebna bolja organizacija.Pronalaženje informacija na Internetu omogucuju raznovrsni pretražni alati koji svaki svoj nacin zadovoljavaju potrebe korisnika.
Otvaranje Interneta za poslovnu upotrebu uslovilo je vrtoglav rast poslovne aktivnosti na Internetu. Najvažnija delatnost na Internetu je trgovina koja se naziva Internet trgovina. Ona je najznacajniji deo elektronske trgovine. Poslovanje na Internetu je uslovilo pojavu nove “industrije“-delatnosti pružanja Internet usluga od strane prvih kompanija radi ostvarivanja dobiti. Savremeno poslovanje zahteva intenzivne i ekstenzivne komunikacije izmedju pojedinaca i predjuzeca, a posebno ljudi koji rade na istim poslovima a geografski su udaljeni. Pomocu komunikacije, ljudi menjaju i dele informacije i na taj nacin se bolje razumeju i uticu jedni na druge. Pošiljalac šalje poruku (glas, tekst, slika) kroz komunikacioni kanal do primaoca koji je dekodira (interpretira). Zbog velikog broja uticaja, primalac nije cesto u stanju da razume poruku, pa je potrebna povratna sprega.
Internet omogucava ostvarivanje šest strategijskih mogucnosti, koje podržavaju kljucne aplikacije, u cilju postizanja dodatne vrednosti. To su:
• globalna diseminacija (global dissemination), odnosno brže, jeftinije i lakše rasprostiranje informacija korišcenjem Internet usluga,
• interakcija (preko interaktivnih Web - sajtova, diskusionih foruma itd.),
• kastomizacija, tj. podrška kupcu preko modela target marketing, direct marketing itd.,
• saradnja (collaboration) timova, radnih grupa i poslovnih partnera,
• elektronsko poslovanje i
• integracija.
Iz svega gore navedenog možemo reci da bi se buducnost elektronskog poslovanja mogla opisivati kao poslovanje pomocu najsavremenije elektronske tehnologije koja se koristi po EDIFACT standardima na globalnoj mreži, Internetu. U to nas uverava i tendencija integracije svih tehnologija elektronskog poslovanja.

Literatura

1. G. Armstrong, P. Kotler, Principles of Marketing, 9th ed., Prentice Hall, INC, 2001
2. Mr Predrag Bjelic, Elektronsko poslovanje u medjunarodnoj trgovini, Ekonomski institut Beograd 2000. godine
3. C. Graham Bannock, The Penguin Dictionary of Economics, Natural monopoly,
4. Dr Nada Barac i MR Goran Milanovic, Internacionalizacija kao strategija rasta i razvoja trgovine na malo, Nova trgovina III-IV, 1998. godine
5. R. K.M. Bayne, The Internet Marketing plan, Wiley Computer Publishing, John Wiley & Sons, Inc.
6. Mr Tatjana Kovacevic, Elektronsko poslovanje, skripta, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka, 2001-2003
7. Dr. Stipe Lovreta, dr Dragutin Radunovic, dr Goran Petkovic, Trgovina, teorija i praksa, Savremena administracija Beograd 1998. godine
8. Dr Goran Petkovic, Elektronska trgovina, Nova trgovina, III-IV, 1998. godine
9. Prof. Dr. Konstatin Pušara, Medjunarodne finansije,Beograd, 2003. godine
10. Dr Hasan Hanic, Leksikon poslovne informatike, Znak, Beograd, 1995. godine
11. Marijana Vidas-Bubanja, Elektronska trgovina u svetu i kod nas, Poslovna politika, decembar 1996. godine

Internet adrese:
• www.anu.edu.au
• www.e-trgovina.co.yu
• www.gii.org
• www.ibm.com
• www.eto.org.uk www.wikipedia.com
• www.datamonitor.com
• www.internet.fon.bg.ac.yu
• www.nua.com

PROCITAJ / PREUZMI I DRUGE SEMINARSKE RADOVE IZ OBLASTI:

ASTRONOMIJA | BANKARSTVO I MONETARNA EKONOMIJA | BIOLOGIJA | EKONOMIJA | ELEKTRONIKA | ELEKTRONSKO POSLOVANJE | EKOLOGIJA - EKOLOŠKI MENADŽMENT | FILOZOFIJA | FINANSIJE | FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT | FINANSIJSKI MENADŽMENT | FISKALNA EKONOMIJA | FIZIKA | GEOGRAFIJA | INFORMACIONI SISTEMI | INFORMATIKA | INTERNET - WEB | ISTORIJA | JAVNE FINANSIJE | KOMUNIKOLOGIJA - KOMUNIKACIJE | KRIMINOLOGIJA | KNJIŽEVNOST I JEZIK | LOGISTIKA | LOGOPEDIJA | LJUDSKI RESURSI | MAKROEKONOMIJA | MARKETING | MATEMATIKA | MEDICINA | MEDJUNARODNA EKONOMIJA | MENADŽMENT | MIKROEKONOMIJA | MULTIMEDIJA | ODNOSI SA JAVNOŠCU | OPERATIVNI I STRATEGIJSKI MENADŽMENT | OSNOVI MENADŽMENTA | OSNOVI EKONOMIJE | OSIGURANJE | PARAPSIHOLOGIJA | PEDAGOGIJA | POLITICKE NAUKE | POLJOPRIVREDA | POSLOVNA EKONOMIJA | POSLOVNA ETIKA | PRAVO | PRAVO EVROPSKE UNIJE | PREDUZETNIŠTVO | PRIVREDNI SISTEMI | PROIZVODNI I USLUŽNI MENADŽMENT | PROGRAMIRANJE | PSIHOLOGIJA | PSIHIJATRIJA / PSIHOPATOLOGIJA | RACUNOVODSTVO | RELIGIJA | SOCIOLOGIJA | SPOLJNOTRGOVINSKO I DEVIZNO POSLOVANJE | SPORT - MENADŽMENT U SPORTU | STATISTIKA | TEHNOLOŠKI SISTEMI | TURIZMOLOGIJA | UPRAVLJANJE KVALITETOM | UPRAVLJANJE PROMENAMA | VETERINA | ŽURNALISTIKA - NOVINARSTVO

preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD