POJAM INFORMACIONIH SISTEMA

Možemo slobodno postaviti pitanje, vezano za sam kraj XX i pocetak XXI veka, koliko još ima pojmova u našem svakodnevnom životu koji su doživeli tako snažnu ekspanziju svog znacenja kao što je rec informacija.
U ovom radu ce mo podobnije obraditi sveru informacionih tehnologija i sistema u preduzecu. Savremeno poslovanje karakterišu brze promene u okruženju i sve veci pritisak konkurencije. Menadžment poslovnih sistema mora stalno da pronalazi rešenja za sve turbulentnije poslovno okruženje. Izmedu ostalih i pitanje razvoja sopstvene strategije u oblasti: poslovanja, automatizacije, integracije, informacije i iskorišcenja resursa. Ne postoji podrucije gde ne postoji evidentan uticaj elemenata infirmacionih sistema, posebno u delu tehnologije, metoda, standarda i informacionih sisema u užem smislu. Sama konkurencija je sve ozbiljnija samom cinjenicom da ima savremenija informaciona rešenja. Namece se potreba da poslovni sistem razvija strategije od kojih je i jedna strategija razvoja informacionih sistema. Osnovni ratlog primene informacionih sistema je u visokoj produktivnosti koju obezbeduju savremena tehnološka rešenja.
Projektovanje informacionog sistema predstavlja jednu etapu u razvoju informacionog sistema. Projektom se odreduje sastav i svojstva novih informacionih sistema koji zamenjuju postojece informacione sisteme u radnim organizacijama i drugim organizacionim sistemima. Do potrebe i zahteva za projektovanje novih informacionih sistema dolazi onda kada organizacija tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje informacija u postojecim informacionim sistemima nisu više u stanju da pruže potreban obim informacija zadovoljavajuceg kvaliteta.
Pod sistemom se podrazumeva skup elemenata koji su medusobno povezani tako da predstavljaju odredenu celinu koja kao takva egzistira. Naziv sistem potice od grcke reci “to sistema “ što oznacava celinu sastavljenu iz delova. Svaki sistem se sastoji od podsistema , koji se dalje dele na komponente , a ovi na još manje delove, tako da svaki od njih možemo smatrati izolovanim sistemom. Može se zakljuciti da je pojam sistema vezan za kompleksnost i interakciju. Informacioni sistem podrazumeva skup razlicitih operacija nad informacijama neophodnim za odlucivanje u nekom organizacionom sistemu, ciji je on podsistem. Informacioni sistem mora biti efikasna kombinacija ljudi i uredaja , gde mašine služe za brzo i tacno rešavanje odredenih procesa, a ljudi obavljaju kreativnu analizu i odlucuju. Relacije izmedu sastavnih delova informacionih sistema se ostvaruju prenosom informacija. Informacioni sistem je komunikacioni sistem koji proizvodi informacije. Ovaj sistem svojom delatnošcu treba da omoguci prikupljanje i sistematizaciju izvornih podataka , prenos, memorisanje, ažuriranje, odnosno potrebno je projektovati odgovarajucu datoteku ili bazu podataka koja ce omoguciti efikasno pretraživanje i dostavljanje podataka na mestu upotrebe citav ovaj proces namenjen je da se optimalno reši sistem upravljanja i funkcionisanja u razvoju nekog procesa.

1. POJAM INFORMACIONIH SISTEMA

1.1. Sistem

Sistem je funkcionalni skup objekata i njihovih veza. Svaki od objekata u sistemu posjeduje niz svojstava (atributa). Takode i veze izmedu pojedinih objekata (elemenata) sistema se mogu opisati nizom atributa. Sistem intereaguje sa okolinom. Uticaj okoline na sistem naziva se ulazom dok se uticaj sistema na okolinu naziva izlazom. Takode, sistem može da intereaguje sa drugim sistemima. Veze sistema sa okolinom se može ostvariti razmjenom materije, energije i informacija. Nacin na koji su elementi sistema povezani odreduje strukturu sistema. Struktura sistema direktno odreduje funkcionisanje sistema.
Sistemi se dijele na osnovu razlicitih kriterijuma na:
Po nacinu kreiranje:
- prirodne
- vještacke
Po stepenu apstrakcije:
- apstraktni
- realni
Po promjenljivosti u vremenu:
- staticki
- dinamicki
Po odredenosti ponašanja:
- deterministicki
- stohasticki
Po složenosti:
- prosti
- složeni
Po povezanosti sa okolinom:
- otvoreni
- zatvoreni

1.2. Podatak i informacija

Podatak je kodirana predstava neke osobine, nekog koncepta, objekta, cinjenice ili dogadaja u realnom sistemu. Informacija je protumaceni podatak odnosno znanje koje se može "izvuci" iz podatka. Podatak i informacija se koriste kao sinonimi. Podatak je medutim objektivna kategorija dok je informacija subjektivna kategorija odnosno zavisi od nacina na koji neki pojedinac tumaci ili koristi predstavljeni podatak. U okviru ovog rada mi cemo podrazumjevati da se podaci mogu reprezentovati na kompjuterski prihvatljiv nacin, odnosno da se mogu kvantifikovati brojevima, karakterima, datumima itd. Nacin na koji dolazi do formiranja podatka nas ne interesuje. Medutim, interesuju nas procesi obrade podataka koji mogu da dovedu do kreiranja drugih podataka ili do odredene akcije. Mi cemo pod informacionim sistemom podrazumjevati sistem koji svoje veze sa okolinom obavlja razmjenom informacija. Napomenimo da informacioni sistem ne mora biti zasnovan na r?cunaru ali da cemo mi u okviru ovog rada razmatrati samo one informacione sistema koji su realizovani na racunaru. Ovakvi sistemi se nazivaju CBIS (Computer Based Information Systems). Razvoj informacionih sistema posebno postaje dinamican šezdesetih godina kada se razvijaju sistemi za automatsku obradu podataka.

1.3. Proucavanje informacionog sistema

Informacioni sistemi se proucavaju na razlicitom nivou na velikom broju škola i fakulteta. Kod nas se najdetaljnije ovom temom bavi Fakultet organizacionih nauka u Beogradu. Tamo postoji poseban smer na kome se izucavaju informacioni sistemi i projektovanje informacionog sistema u okviru desetak predmeta. Na tehnickim fakultetima informacioni sistemi se obicno proucavaju iz ugla projektanta, programera, održavanja, racunarske povezanosti, projektantna baza podataka. Na fakultetima društvenih nauka obicno se proucavanje informacionih sistema sagledava sa stanovišta
podrške poslovnim procesima. Na zapadu postoje posebni fakulteti na kojima se izucavaju informacioni sistemi. Predlažemo studentima da ove fakultete potraže na Internetu (npr. pretraživanje tipa "Department of information Systems").

1.4. Tipovi informacionih sistema

- Upravljacki informacioni sistem - UIS (Management Information Systems - MIS) je sistem koji prenosi cuva i obraduje podatke potrebne za upravljanje.
- Sistem za podršku odlucivanju (Decision Support Systems) je informacioni sistem koji
potpomaže donošenje odluka.
Po nacinu primene informacione sisteme možemo grubo podeliti na one koji vrše samo skladištenje i pronalaženje informacija i one koji vrše obradu. Mi cemo razmatrati sistem koji sa svojim podsistemima može da realizuje obe ove operacije.

1.5. Automatizacija kancelarijskog poslovanja

Automatizacija kancelarije obuhvata sljedece grupe poslova:
- Komunikacija unutar organizacije (Electronic Mail);
- Komunikacija izmedu organizacija (Electronic Data Interchange - EDI);
- Planiranje radnog vremena (Time management&Planning);
- Upravljanje projektima (Project management);
- Obrada dokumenata (Graphics Editor);
- Arhiviranje i pretraživanje dokumenata (Document Library);
- Priprema upravljackih odluka;
- Memorisanje i pretraživanje poslovnih podataka;
- Priprema i realizacija poslovnih sastanaka.

1.6. Informacioni sistem - realni sistem

Mi u principu necemo sagledavati originalni sistem vec cemo polaziti od modela informacionog sistema. U praksi se medutim originalni sistem prvo mora modelovati. Sredstava za modeliranje sistema ima više. Samu suštinu informacionog sistema predstavlja baza podataka (ili sistem baza podataka) koja sadrži medusobno povezane podatke kojima se modeluju objekti, veze izmedu objekata (entiteta) kao i odgovarajuci atributi (obeležja - osobine) objekata i veza. Pored podataka informacioni sistem mora da sadrži podatke o procesima (ili model procesa). Pod procesima se podrazumjevaju radnje koje generišu promene stanja u informacionom sistemu i koje generišu izlaze iz sistema. Pored toga cesto se vrši i modelovanje resursa sistema.

1.7. Razvoj informacionog sistema

Projekat informacioni sistem po pravilu realizuje tim strucnjaka koji nisu sastavni deo organizacije u kojoj se implementira. Naravno, ocekuje se visok stepen saradnje organizacije i projektana. Da bi se obavio uspešana razvoj informacioni sistem neophodno je:
- obezbediti podršku rukovodstva firme;
- ukljuciti korisnike u sve faze razvoja;
- koristiti dokazane metodologije razvoja informacionog sistema;
- jasno definisanje ciljeva i zadataka sistema;
- usredsrediti se na najvažnije probleme i eventualne povoljnosti;
- jednostavan i adekvatan dizajn;
- dobar program obuke ukljucenih osoba;
- adekvatan plan uvodenja nakon završetka projekta;
- dobro definisan i organizovan program održavanja.

1.8. Faze u razvoju informacionog sistema

- Planiranje razvoja;
- Analiza i dizajn;
- Implementacija;
- Funkcionisanje i održavanje;
- Vrednovanje i kontrola.
Svaka od pomenutih faza se mora odraditi. Faze se mogu deliti na podfaze ili aktivnosti.

1.9. Planiranje razvoja informacionog sistema

Ova faza je deo strateškog planiranja jedne organizacije. Aktivnosti u okviru ove faze su:

1. Identifikacija i definisanje problema.
Potreba za kreiranjem novog informacionog sistema poticu iz sledecih razloga:
- Problemi sa postojecim informacionim sistemom;
- Želja za iskorišcavanjem novih šansi i pogodnosti;
- Rastuca konkurencija;
- Potreba za efikasnijim korišcenjem informacija;
- Reorganizacija u organizaciji (spajanje, razdvajanje, i slicno);
- Razvoj same organizacije;
- Promene na tržištu i okruženju.

2. Analiza postojeceg informacionog sistema. Treba sagledati stanje hardvera, sistemskog i aplikativnog softvera, informatickih kadrova, troškova funkcionisanja; iskorišcenosti postojecih resursa, te na kraju treba proceniti kvalitet, pravovremenost, primerenost kolicine, nacina prezentacije samih informacija koje postojeci sistem pruža.

3. Treba odgovoriti na pitanje što se promenama u informacionom sistemu želi postici.

4. Treba se odluciti na uvodenje potpuno novog ili modifikovanog informacionog sistema. Da bi se ovo postiglo treba uporediti koje ce se funkcije iz postojeceg sistema zadržati, koje ce biti modifikovane a koje ce biti uvedene. Treba zatim razmotriti organizaciju podataka i klasa podataka, baza podataka itd. Na osnovu razlika izmedu projektovanog i trenutnog informacionog sistema donosi se odluka o tipu promena u informacionom sistemu.

5. Projektovanje logicke strukture baze podataka. Ovaj deo se realizuje na nivou entiteta (objekata) i veza medu njima (ERWIN).

6. Definisanje koncepcije tehnicke podrške. Na osnovu ciljeva koji se žele postici informacionim sistemom, velicine organizacije itd donosi se odluka o obimu i strukturi racunarskih resursa, komunikacione i periferijske opreme, sistemskog softvera, itd. Kod hardvera treba obezbijediti:
- visoku integraciju;
- modularnu izgradnju (hardverski sistem bi trebao da zaživi na relativno malom procentu nominalne opreme i da se naknadnim ugradnjama samo postižu poboljšavanja i proširivanja primene);
- visoka pouzdanost, sigurnost i raspoloživost (na kriticnim mestima treba predvideti
dupliranje kapaciteta);
- lako održavanje.
Sistemski softver treba da obezbedi:
- Modularnost;
- User frendly okruženje;
- podrška drugim programskim alatima;
- efikasno korišcenje postojece opreme;
- jednostavno održavanje.

7. Definisanje modela kadrovske podrške. Ovo se odnosi na nacin kako su organizovani delovi i pojedinci u organizaciji kojima je povereno vodenje poslova u domenu informacionog sistema.

8. Specifikacija potrebnih ulaganja. Ova stavka obuhvata procenu ulaganja u sljedece elemente informacionog sistema:
- hardver;
- sistemski softver, softver za rad sa bazama podataka;
- softver za automatizaciju kancelarijskog poslovanja;
- razvoj i obuku informatickih kadrova.

9. Analiza izvodljivosti projekta. Kada se ovo analizira treba voditi racuna o sledecem:
- Tehnicka izvodljivost (obezbedivanje hardvera i softver);
- Ekonomski (da li se mogu obezbediti sredstva i da li ce dalje poslovanje informacionog
sistema biti isplativo);
- Zakonski (da li postoje zakonske smetnje za rad zamišljenog informaciong sistema. Primer kada to nije baš onako kako zamislimo je naša studentska služba. Naime, informacioni sistem univerziteta je predvideo mogucnost online prijavljivanja ispita. Ovo postiže automatizaciju ove funkcije, problemi su nastali kada se uocilo da po zakonu ispitna prijava studenta mora da bude u dosijeu. Ovo je sprecilo automatski unos rezultata ispita i dosta devastiralo prvobitno zamišljenu proceduru);
- Operacionalni (da li ce sistem biti prilagoden podršku ljudima koji ce ga koriste);
- Planski (da li se sistem može realizovati na vreme).

10. Utvrdivanje prioriteta i izbor projektanta. Informacioni sistem se uvodi na najkriticnijim mestima prvo (mestima koja su vezana za najveci broj radnika, ili za najviše rukovodstvo, ili za najvažnije poslove firme).

11. Planiranje realizacije projekta. Ovo je složena faza koja se poverava nekom strucnjaku iz oblasti organizacije rada.

12. Prihvatanje ili odbijanje plana razvoja. Ako su prikupljene informacije dovoljne za donošenje odluke treba doneti odluku o razvoju informacionog sistema (pozitivnu ili negativnu, odluka nije apriori pozitivna jer su ulaganja obicno znacajna), a ako nema dovoljno informacija treba zahtevati prikupljanje dodatnih informacija i cinjenica o informacionom sistemu. Trenutna procena da ne treba ici na novi ili modifikovani informacioni sistem ne znaci da predloženi plan razvoja nije dobar vec samo da ne treba ici u dalji razvoj u ovom trenutku. Takvi projekti se "skladište" i mogu se koristiti možda u narednom periodu.

1.10. Analiza i dizajn informacionog sistema

U ovu se fazu ide kada je plan razvoja informacionog sistema usvojen. Analiza se provodi detaljno na sve automatizovane i neautomatizovane poslove. Osnovno sredstvo koje se danas koristi za analizu informacionog sistema je sistemska strukturirana analiza.
Dizajn sistema je specifikacija novog sistema koji ce postavljene zahteve obaviti na efikasan nacin. Kod dizajna sistema postoje dve važne faze:
- logicko projektovanje;
- fizicko projektovanje.

Logicko projektovanje obuhvata modeliranje podataka i modeliranje procesa. Rezultat logickog projektovanja mora biti razumljiv za korisnika i projektanta i treba da bude nezavisan od implementacije.
Fizicko projektovanje je prevodenje logickog projekta na konkretnu opremu, konkretne softvere koji ukljucuju konkretne baze podataka.
Faze analize i dizajna su karakteristicne po bogatoj dokumentaciji koja ih prati. Težnja je da se danas razviju sistemi koji ce na osnovu projekta odradenog u nekom programskom paketu vršiti automatsko vodenje dokumentacije.

1.11. Implementacija sistema

Prethodne faze imaju izlaz "na papiru". Dakle polazeci od realnih potreba i realnog sistema stiže se do projekta. Implementacija je faza u kojoj se projekat treba implementirati na realni sistem u realnim uslovima.
Faze u implementaciji projekta su:
- Najava (cilj ove faze je uklanjanje straha zaposlenih i savladivanje otpora koji postoje);
- Organizacija kadrova informacionog sistema;
- Izbor i instalacija opreme (treba raspisati tendere, voditi racuna o vremenu isporuke,
instalacije, garantnim rokovima, obezbijedenom servisu itd);
- Izrada ili nabavka softvera (postoji mogucnost da se firma u skladu sa svoim potrebama
i raspoloživim kadrovima opredjeli za kupovinu gotovog softvera; razvoj softvera sa sopstvenim kadrovima; kombinovanje prethodna dva nacina; razvoj softvera po porudžbi)
- Formiranje baze podataka (baza podataka je kicma informacionog sistema tako da je ovo jedna od najvažnijih faza);
- Obuka korisnika;
- Zamena sistema (obicno za prvo vreme dva sistema rade paralelno, zatim novi sistem zamenjuje stari, ali i dalje tako da se neko vreme najvažniji elementi dupliraju; treba znati da važni elementi starog sistema cesto budu zadržani i u novom jer je njihova zamena najkomplikovanija).

2. INFORMACIONI SISTEMI

Informacioni sistem u najopštijem smislu je svaki sistem razvijen u cilju kreiranja, sakupljanja, cuvanja, prenosa, obrade i interpretacije informacije. Informacijom se ovde smatra znanje ili dopuna znanja, a predstavlja se podacima. Informacioni sistemi se mogu bazirati i samo na pisanoj i usmenoj komunikaciji, ali je verovatnije da ce zahtevati upotrebu racunara za upravljanje sakupljanjem, cuvanjem, obradom i distribucijom informacija. Istu informaciju mogu da upotrebe ljudi na razlicite nacine i u razlicita vremena. Racunari omogucuju efikasnost i mogucnosti informacionih sistema koji ne postoje bez njih. Informacioni sistem je obicno jedan od podsistema poslovnog sistema. Proizvodni sistem predstavlja osnovu dobijanja proizvoda potrebnih za zadovoljenje pojedinaca, društva u celini i razvoja privrednog sistema svake zemlje. Proizvodni sistem predstavlja osnovni deo ukupnog, poslovnog sistema preduzeca koji ima zadatak da transformiše ulazne komponente: materijal, energiju i informaciju u proizvod zadatih , na bazi istraživanja tržišta, karakteristika u cilju podmirenja potreba rasta standarda pojedinaca i društva u celini.Proizvodni sistem definisan je spregom tehnološko- tehnicke i ekonomsko – društvenih podsistema kome je cilj da transformisanjem materijala- sirovine kao ulaza u sistem poveca vrednost tog ulaza.
Proces proizvodnje karakteriše složenost informacija koje se prikupljaju, obradujui na osnovu kojih se donose odgopvarajuce odluke. Informacioni sistem je ovde skup normi , postupaka, odredenih sredstava –potrebnih za prikupljanje, memorisanje, obradu i emitovanje informacija prema okruženju sistema ili za potrebe samog sistema u cilju donošenja adekvatnih odluka . Cilj je projektovanje informacionog sistema proizvodnje poboljšanja informacija u smislu da postanu tacne, prikladne i odgovarajuce za razne nivoe proizvodnje u organizacionoj celini koje obuhvata poslove proizvodnje.

Elementi informacionih sistema

Za uspešno odvijanje svih aktivnosti: prikupljanja, obrade, izgraden sistem treba da bude sinteza cetiti elementarna podsistema:

LIFEWARE (kadrovi)

Hardver - predstavlja materijalnu osnovu IS gde ubrajamo elektronski racunar, ulazno-izlazne uredaje, uredaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka.
Softver - obuhvata nematerijalne elemente IS: programe, rutine, procedure, organizaciju, obradu podataka, i eksplataciju rezultata obrade podataka, sa posebnim naglaskom ne obezbeduje informacije.
Kadrovi - su timovi strucnjaka organizatora elektricne obrade podataka, sistemanaliticara, programera, operatora i korisnike IS.
Organizacije - obuhvata razlicite organizacijske postupke, metode i nacine pokazivanja ostalih podsistema, u skladnu, funkcionalnu i ekonomicnu uslugu.

Samo kroz kvalitetnu i skladnu kombinaciju svih podsistema, može se omoguciti formiranje IS za adekvatno upravljanje poslovnim sistemom. Kao deo komunikacijskog sistema svaki IS se danas sastoji od ljudi i racunara koji formiraju ili koriste informacije i stupaju u vezu sa ostalim komunikacionim elementima, radi ostvarivanja ciljeva poslovnih sistema. Izmedu elemenata sistema podaci se prenose komunikacionim kanalima, i kao rezultat njihove obrade javljaju se podaci ili informacije, koji se prikljucuju preko formalzovanih i neformalizovnih sistema. Da bi se obezbedilo prikupljanje, sistematizacija i grupisanje izbornih podataka, zatim prenos, memorisanje, cuvanje i ažuriranje potrebno je u okviru IS projektovati odgovarajucu datoteku ili bazu podataka koja ce da omoguci efikasno pretraživanje i dostavljanje podataka na mesto upotrebe.
Strukturu sistema sacinjavaju elemanti sistema i njihove medusobne veze. Informacioni sistem poslovnog sistema je skup postupaka, metoda, tehnika i resursa, organizovanih tako da podrže poslovanje poslovmih sistema putem brzog i tacnog registrovanja podataka i informacija u toku rada, odlucivanja i upravljanja poslovnim sistemom. Sastoji se od više podsistema koji cine jedinstven sistem projektovan u obliku i na osnovu savremenih mogucnosti u obradi informacija, komunikaciji i obradi podataka. Prema tome, informacioni sistem možemo definisati na sledeci nacin:
Informacioni sistem je skup ljudi i opreme koji po odredenoj organizaciji i tacno definisanim metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, memorisanje i dostavljanje podataka i informacija na korišcenje.
Osnovni zadatak informacionog sistema je da korišcenjem podataka proizvodi informaciju. Ovi podaci mogu biti formalizovani i neformalizovani. Formalizovani podaci imaju fiksnu, nepromenljivu i unapred zadatu strukturu i dužinu. Neformalizovani podaci imaju promenljivu dužinu i nemaju unapred utvrdenu strukturu.

Cetiri osnovne aktivnosti vezane za obradu informacija u informacionim sistemima su:
- prikupljanje podataka
- obrada podataka
- cuvanje ( memorisanje ) podataka
- dostavljanje podataka korisnicima

Strukturu sistema cine elementi sistema. Osnovni elementi informacionih sistema su:
- hardware ( oprema )
- software ( programi )
- lifeware ( kadrovi )
- orgware ( organizacija )
- netware ( mreža )
- comware ( komunikacije )

Osnovne kategorije informacionih sistema su:
- Sistemi za obradu podataka - vrše automatsku obradu velikog broja podataka,
npr.kontrola inventara.
- Uprabljacki informacioni sistemi - vrše automatsku analizu podataka i proizvode informacije koje služe za upravljanje poslom, npr. mesecna analiza prodaje.
- Sistemi za podršku odlucivanju - vrše specijalne analize koje se ticu strateških problema odlucivanja u upravljanju, npr. dugorocno planiranje nabavke.

Sve informacione sisteme u osnovi delimo na:
- prirodne i
- veštacke

Podela informacionih sistema se vrši na osnovu razlicitih kriterijuma, kao što su vrsta podataka, stepen primene informacione tehnologije, veze sa okolinom i td.
Prema stepenu primene informacione tehnologije razlikujemo:
- centralizovane informacione sisteme
- autonomne informacione sisteme i
- distribuirane informacione sisteme

Na osnovu veze sistema sa okolinom:
- otvorene i
- zatvorene

Na osnovu vrste ciljeva na:
- sisteme sa fiksnim ciljevima i
- sisteme sa promenljivim ciljevima

Na osnovu postojanja povratne sprege:
- sistemi sa jakom unutrašnjom kontrolom i
- sistemi sa slabom unutrašnjom kontrolom

Na osnovu navedena tri kriterijuma mogu se definisati i sledece cetiri vrste sistema:
- staticki
- dinamicki
- homeostaticki
- kibernetski

Prema sposobnosti povezivanja razlicitih podsistema razlikujemo:
- integrisane i
- neintegrisane informacione sisteme

Složenost upravljanja i odlucivanja zahteva sve vecu kolicinu informacija. To znaci da informacioni sistem treba da da dokumentovane informacije potrebne za uravljanje i odlucivanje, prezentira funkciju upravljanja i odlucivanja u trenutku kada je to potrebno, a da dokumentacija kao nosilac informacija služi da omoguci kontrolu i ocenu delovanja u poslovnom sistemu.
Zbog toga se poslednjih godina sve više razvija potreba za projektovanjem i izgradnjom informacionih sistema.
Osnovni proizvod u informacionom sistemu je informacija, a ujedno i osnovni cinilac u procesima odlucivanja. Odluke se donose na osnovu kvaliteta prikupljenih informacija.
Postoji niz definicija informacije sa razlicitih aspekata. Uopšteno, informacija je sve ono što se koristi za uspostavljanje veza i odnosa a to su: govor, podaci, signali, slike, odnosno sve ono što daje nove podatke i cinjenice o nekoj pojavi ili dogadaju.

Informacija je širi pojam od podatka. Da bi neki podatak bio informacija treba da:
- postoji skup podataka
- da je taj skup ureden
- da smanji neznanje

Podatak je nosilac informacije i služi za tehnicko uoblicavanje informacija kako bi se one mogle sacuvati i prenositi. Podatak je formalan zapis informacije.
Na osnovu toga se informacija može definisati kao ureden skup podataka o odredenom objektu koji smanjuje neznanje.

Na slici je data blok šema jednog modela informacionog sistema:

3. INFORMACIONI SISTEMI U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU

Proizvodni sistem kao kompleksan sistem opisan je aktivnostima i njihovim uzajamnim vezama u okviru pojedinih funkcija. Kreiranje pojedinih aktivnosti, njihovo izvodenje, usaglašenost i sinhronizacija u okviru pojedinih funkcija praceni su tokovima informacija.
Tokovi informacija zajedno sa mestima na kojima se informacije stvaraju, prikupljaju, obraduju, cuvaju i sa kojima se informacije neposredno koriste predstavljaju informacioni sistem proizvodnog sistema.
Specificnosti informacionih modela ogledaju se u sledecem:
- za formiranje organizacione funkcije potreban je najmanje jedan skup informacija, a najcešce ucestvuje više takvih skupova.
- svaka organizaciona funkcija pracena je odgovarajucim skupom informacija.
- jedan skup informacija ucestvuje u formiranju više organizacionih funkcija.
- osnovna karakteristika informacionih sistema jeste da u kreiranju, obradi i prenosu ucestvuju ljudi što bitno utice na njegovo funkcionisanje.
Zajednicko za proizvodne sisteme je da se njihovo funkcionisanje može podeliti u tri osnovne aktivnosti-procesa:
- proces postavljanja zadataka i ciljeva poslovanja (funkcija cilja)
- proce upravljanja proizvodnim sistemom sa ciljem da se realizuju proizvodni zadaci i ciljevi ( funkcija upravljanja )
- proces realizacije poslovnih ciljeva

Šematski se osnovne funkcije proizvodnog sistema mogu prikazati sledecom šemom:

4. TOKOVI INFORMACIJA U PROIZVODNOM SISTEMU-PROCESU

Za identifikaciju bilo kog proizvodnog sistema potrebno je odrediti tokove materijala i tokove informacija. Osnovne aktivnosti unutar jednog proizvodnog sistema predstavljene su šematski a zajednicka osobina im je da su svi povezani sa centrom za prikupljanje, cuvanje i obradu informacija:

Poslovanje proizvodnog sistema se može podeliti na nekoliko osnovnih procesa u kojima se stvaraju, prikupljaju i akumuliraju sve informacije koje su porebne za nesmetano funkcionisanje proizvodnog sistema:
- proces osvajanja novog proizvoda
- proces pripreme proizvodnje
- proces proizvodnje
- proces kontrole
- proces ekonomike i finansija

5. PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Projektovanje informacionih sistema spada u vrhunska projektovanja naucnika i strucnjaka razlicitih specijalnosti uz korišcenje raznih oblasti nauke, tehnike i tehnologije.
Informacioni sistem treba da se izgraduje planski prema tacno definisanim karakteristikama dobijenim sveobuhvatnim analizama koje se baziraju na raznovrsnim metodama planiranja i analize na naucnoj osnovi.
Za izradu projekta informacionog sistema moraju se definisati sledeci elementi:
- rok pocetka i završetka izgradnje
- jasno definisani i specificirani ciljevi
- kvalitet i namena informacionog sistema
- informacije i podaci na ulazu i izlazu iz sistema
- nacin korišcenja informacija
- metode i sredstva za analizu informacija
- selekcija informacija
- informacione tehnologije
- model informacionog sistema i drugi elementi

Metode i sredstva tehnickih sistema su podloga za projektovanje i izgradnju informacionih sistema. Važno je da se u projektovanju pode od funkcionisanja postojeceg sistema, oblika njegovih zadataka, stanja kadrova, opreme i dr.
Prvi korak u analizi sistema je da se utvrde njegovi ciljevi i granice sistema, a cilj informacionog sistema je da korisniku obezbedi kvalitetnu i blagovremenu informaciju po sadržini i obliku.
Ciljevi informacionog sistema moraju biti bliže definisani u zavisnosti od sledecih faktora:- oblasti primene koje treba da pokrije
- korisnike koje treba da obuhvati i
- funkcije koje treba da ostvari
Radi ostvarenja ciljeva traba da se koriste metode tehnickih sistema koje obuhvataju:
- izradu dijagrama toka informacija sa ciljem da se prikažu pojedini procesi u podsistemu
- analizu podsistema i njihovih zadataka
- analizu medusobnih odnosa i veza podsistema
- analizu postupaka za izvršenje zadataka
- obezbedenje povratne sprege radi poboljšanja rada podsistem

Pod projektnim informacionim sistemom podrazumevamo sve informacije koje su porebne za rukovodenje projektima.
U funkcijski informacioni sistem ukljucene su sve informacije porebne za upravljanje radnim procesom izmedu funkcijskih jedinica i za izvodenje zadataka.
Za jednu organizaciju važno je izgraditi celovit sistem informacija koji objedinjuje sisteme pojedinih informacionih organizacionih jedinica i zajednickih poslovnih funkcija, odnosno sa funkcionalnog aspekta od planiranja asortimana preko prikupljanja tržišnih informacija, nabavke, proizvodnje, skladištenja, prodaje i održavanja, odnosno servisiranja proizvoda.
Poslovni sistem je kombinacija transformacionog i informacionog sistema.

U transformacionom sistemu odvija se odgovarajuca promena predmeta rada, a zadatak nadredenog informacionog sistema je priprema informacija o unutrašnjim stanjima sistema i njihovim promenama i o stanjima i promenama okoline.
Da bi covek ili bilo koji drugi sistem mogao uspešno da deluje potrebno je da stalno raspolaže informacijama o stanju okoline u kojoj se nalazi, da dobija rezultate prethodnog rada kao i program prema kome treba da radi.
Iz ovoga jasno proizilazi da je neophodno postojanje informacionog sistema koji kao sastavni deo nekog sistema u celini obezbeduje:
- pronalaženje
- identifikaciju
- registrovanje
- prikupljanje
- analizu
- deponovanje
- memorisanje
- desiminaciju ( širenje )
- korišcenje informacija i podataka, odnosno dokumenata kao njihovih nosilaca

ZAKLJUCAK

Informacioni sistem predstavlja nacin obrade informacije sa ciljem pravovremenog dobijanja saznanja neophodnih za dalje delovanje. Pod Informacionim sistemom podrazumevaju se medusobno i funkcionalo povezani procesi prikupljanja, prenošenja, obrade, korišcenja i cuvanja podataka.
Potreba za uvodenjem informacionog sistema se ogleda u mogucnosti pokrivanja svih informacionih tokova u upravljanju odredenim Poslovnim sistemom, u skladu sa prirodom i zadacima koji se obavljaju u sistemu. Od Informacionog sistema se ocekuje da obezbedi osnovu za izvršavanje razlicitih zadataka i zahteva koje ucesnici postavljaju sistemom. Time se iskazuje potreba za kompleksnim i efikasnim informacionim tehnologijama nephodnim za izgradunju i funkcionisanje Informacionog sistema.
Povezivanje pod sistema Informaconog sistema u jednistvenu, funkcionalnu i ekonomicnu celinu, postiže se pomocu baza ili banke podata, u okviru kojih se memorišu svi relevantni podaci neophodni za funkcionisanje Poslovnog sistema.

  preuzmi seminarski rad u wordu » » »

Besplatni Seminarski Radovi

SEMINARSKI RAD