SEMINARSKI RAD IZ INFORMACIONIH SISTEMA
OSTALI SEMINARSKI RADOVI
- INFORMACIONI SISTEMI - |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
INFORMACIONI PODSISTEM ZA PLANIRANJE RESURSA
1. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA INFORMACIONI SISTEM (IS)
Do projektovanja novih IS dolazi kada u radnim organizacionim sistemima,
sama organizacija, tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje informacija
u vec postojecem IS ne mogu da pruže potreban obim informacija zadovoljavajuceg
kvaliteta. Tada se vrši projektovanje novih IS i osnovna karakteristika
ovakvog IS je visok stepen ucešca ljudi u njihovom funkcionisanju
u okviru organizacionih sistema.
Pod pojmom sistem podrazumevamo skup elemenata koji su medjusobno posredno
ili neposredno povezani tako da cine odredenu celinu, koja kao takva egzistira.
Svaka informacija koja se javi u IS posedjuje odredenu karakteristicno
svojstvo i predstavlja jedini produkt u funkcionisanju IS.
Informacije prolaze kroz više karakteristicnih procesa, a to su:
1. prvi proces predstavlja obuhvatanje informacija na njihovim izvorima,
verifikaciju i prenos na ulazne nosioce;
2. drugi proces predstavlja uredivanje informacija, unošenje i smeštaj
u sisteme cuvanja i obrade i formiranje informacione osnove iz koje se
kasnije po potrebi uzimaju i obraduju;
3. treci proces predstavlja proizvodnju informacija koje se koriste za
potrebe funkcionisanja organizacionih sistema;
4. cetvrti proces opredstavlja prenos proizvedenih informacija, od mesta
proizvodnje do mesta korišcenja;
5. peti proces predstavlja korišcenje informacija i njene transformacije
u svrsishodne aktivnosti.
Ovi procesi su medjusobno povezani kao na sl.2 i nazivamo ih osnovni procesi
IS.
Tokovi informacija u proizvodnim sistemima sa prekidnim tokom se mogu
prikazati u nekoliko faza:
1. faza obrade porudžbina,
2. izrde planova,
3. razrade planova,
4. kontrole proizvodnje,
5. isporuka gotovih proizvoda.
1.1. CILJEVI, ZADACI I OSNOVE METODOLOGIJE INFORMACIONIH SISTEMA I PODSISTEMA
U PROCESU KONTROLE
Ciljevi razvoja informacionog sistema definišu se kao doprinos ciljevima
organizacije: povecanje produktivnosti rada, skracenje perioda isporuke
robe (od trenutka dobijanja narudžbine), povecanje iskorišcenja
kapaciteta, poboljšanje operativnog planiranja, smanjenje obrtnih
sredstava (snižavanjem zaliha), itd.
IS mora da obavlja odredene zadatke u svojoj spoljašnjoj sredini
da bi mogao ostvariti odredene date ciljeve.
Zadatak koji IS treba da obavlja odreden je:
- organizacionom funkcijom (proizvodna, finansijska, racunovodstvena,
planska itd.),
- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obracun proizvodnje, izdavanje
periodicnog obracuna),
- aktivnošcu u radnom procesu, koju IS realizuje.
Metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i nacina istraživanja
pomocu kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naucnog znanja.
Na osnovu dosadašnjh istraživanja na podrucju razvoja IS, iz
teorijskih i eksperimentalnih istraživanja i prakticnih potvrda,
sveukupna metodologija projektovanja i razvoja IS prikazana je
Da bi se za neki sistem izgradio IS neophodno je modelovati procese,
podatke i resurse, što metodologija ukljucuje.
Metodologija PIS obuhvata metode koje u sebi imaju ugradenu: organizaciju
posmatranja, eksperimentisanja, tacnog merenja (što osiguravaju optimalni
uslovi pod kojima se može doci do upotrebljivih naucnih podataka),
naucne obrade podataka, izvodenja zakljucaka i gradenja teorije i sistema.
Analizirajmo šta je sve obuhvaceno metodologijom PIS prema slici
4.:
- Prvi korak za razvoj IS naziva se “ STRATEŠKO PLANIRANJE
”. To sveobuhvatno analiziranje i sintetizovanje elemenata sistema
do kojih se došlo empirijski i dedjuktivno, u cilju gradenja modela,
sistema i plana razvoja IS.
- Modelovanje procesa vrši se metodom SSA, modelovanje podataka metodom
MOV, a za modelovanje resursa ne postoji standardizovana i stroga metoda.
- Model procesa buduceg stanja i model podataka rade se nakon grubog sagledavanja
korisnickih zahteva i analize sistema.
- Prema slici vidljivo je da postoje dve odvojene grane modelovanja sa
aspekta procesa i sa aspekta podataka.
- Semanticki model podataka treba da sadrži podatke i njihovu interpretaciju
i da se što je moguce više znanja iz realnog sistema ugradi
u model.
U klasicnim IS podaci se pamte nezavisno od njihove interpretacije, a
pojedinacni programi interpretiraju znacenje programa.
2. PRINCIPIJELNA ŠEMATSKA STRUKTURA
INFORMACIONOG SISTEMA
Informacioni sistem se razvija za realan sistem, te je i struktura realnog
sistema osnova za modelovanje IS. Pod realnim sistemom podrazumeva se
stvarni dinamicki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski
sistem i poslovno – proizvodni sistem. Struktura IS (odnosno arhitektura
IS, njegovi delovi i njihove medjusobne veze) i njegov položaj u odnosu
na realni sistem su prikazani na slici 5.
Skup elemenata iz okoline koji deluju na sistem, naziva se ulaz u sistem.
Ulazi menjaju stanje sistema. Stanje sistema je skup informacija o prošlosti
i sadašnjosti sistema potreban da se pod delovanjem ulaza mogu proceniti
buduci izlazi sistema.
Do informacija o stanju sistema dolazi se preko izlazne transformacije
koja predstavlja proces merenja (ili posmatranja) stanja sistema. Rezultat
tog merenja je izlaz iz sistema.
U informacijskom sistemu ulazni podaci se prihvataju programima za ažuriranje
baze podataka.
Baza podataka sadrži opis sistema. Programi za izveštavanje
generišu izlaze iz baze podataka
.
Realizovan na racunaru, model procesa je skup programa za ažuriranje.
Procesi za generisanje informacija iz realnog sistema opisuju se modelom
procesa za generisanje izlaza, a programi za izveštavanje su fizicka
realizacija ovog modela.
Ukoliko je problem relativno jednostavan, odnosno ako su skupovi izlaza
i ulaza jednostavni i mali, može biti dovoljno poznavanje jednog
programskog jezika i u njemu direktno programirati šta racunar treba
da radi ( direktno graditi informacijski sistem).
3. DEFINISANJE SASTAVA SKUPOVA INFORMACIJA – DATOTEKE
Skupovi podataka definisani kao zasebne celine nazivom celog skupa, vrstama
i rasporedom slogova u tom skupu, nazivaju se datoteke. Datoteke su skupovi
podataka memorisani na nekom uredaju za memorisanje.
Raspored slogova u datoteci naziva se struktura podataka te datoteke.
Najpoznatije strukture su liste, lanci stabla i mreže.
- Lista je struktura u kojoj svaki slog poentira na sledeci, na predhodni
ili i na sledeci i na predhodni slog u tom nizu.
- Lanac je struktura lista u kojoj poslednji slog poentira na prvi slog
u listi.
- Stablo je struktura u kojoj postoji jedan slog koji se naziva koren
i niz ostalih slogova koji su podstablo tog stabla. Karakteristika takve
strukture je da svaki slog može poentirati na proizvoljan broj drugih
slogova u strukturi, ali na njega može poentirati samo jedan slog
strukture. Izuzetak je koren, na koji ne poentiranijedan drugi slog. Vrste
podataka koji formiraju slog datoteke osnovnih sredstava dati
Takodje, niz podataka o dobavljacima, kao što su: naziv, adresa, broj žiro racuna i sl., formiraju slog datoteke o dobavljacima i kupcima, a skup svih slogova iste vrste formira datoteku dobavljaca ili kupca.
Ovakvo formiranje datoteke ima sledece prednosti:
a) Veca ekonomicnost ... Grupisanje podataka prema objektima i sadržaju;
smanjuje se obim rucnih i racunarskih operacija, jer se eliminiše
mogucnost višestukog unošenja i cuvanja istih podataka.
b) Veca tacnost .............. Celovite podatke o nekom objektu sistema
lakše je cuvati i održavati, a time se smanjuje i mogucnost
grešaka.
c) Blagovremenost ........... Grupisanje podataka i datoteka omogucuje
bržu obradu, cime se smanjuje mogucnost kašnjenja i zastarevanja
informacija.
Pored datoteke koja sadrži konstantne podatke o elementu sistema,
u datoteke se grupišu i promenljivi podaci koji se odnose na iste
elemente (objekte) sistema. Tako npr., podaci o promenama stanja kolicine
materijala u magacinu formiraju datoteka stanja materijala.
Jedan deo datoteke, kod promenljivih datoteka je konstantan. To su obicno šifre ili neki drugi identifikatori koji služe za spajanje podataka koji se nalaze u raznim datotekama, a odnose se na iste objekte, odnosno za pronalaženje i izdavanje podataka o objektima sistema, koji su specificirani u izveštaju.
4. FORMIRANJE DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA
ZA CEO SISTEM
Dijagram toka podataka je graficko sredstvo za prezentaciju procesa sistema. Skup osnovnih koncepata (elemenata) za gradnju dijagrama toka podataka je:
1. Tok podataka NAZIV TOKA
predstavlja se vektorom
2. Proces
predstavlja se ovalog, krugom, elipsom i sl.
3. Skladište podataka
predstavlja se sa dve paralelne crta NAZIV SKLADIŠTA
4. Izvor i odredište
predstavlja se pravougaonikom
Tok podataka A dolazi iz izvorišta podataka I i biva transformisan
u tok podataka B. Da se transformacija efikasno izvede upisuje se i koriste
se podaci iz skladišta podataka S.
Tok podataka je jedan ili više skupova podataka (agregacija podataka),
koji u sistemu ima korisnicki jasnu semantiku, i koji istovremeno povezuje
ostale komponente sistema. Tok podataka je vod kojim tece informacija
poznate strukture i sadržaja. Tokovi podataka u dijagramu toka podataka
su “ duša sistema “. Iz ovih definicija vidljivo je da
tok podataka ima dvostruku semantiku i to:
- tok podataka predstavlja agregaciju skupa podataka iz sistema
- tok podataka predstavlja kretanje datog skupa podataka kroz sistem
Tokovi su merila za formalnu organizovanost sistema. Tok podataka je cevovod
kroz koji teku informacije.
5. FORMIRANJE ODGOVARAJUCIH DATOTEKA
( strukturne, modularne, kolicinske )
5.2. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje
Iz prethodnog se može zakljuciti da se aktivnosti planiranja mogu
grupisati na:
– planiranje resursa (pre svega kapaciteta i materijala) i
– planiranje tokova.
Planiranje kapaciteta obuhvata planiranje:
– radne snage,
– proslora i
– sredstava rada.
Kapacitet jednog radnog sistema (radnog centra) sastoji se od kapaciteta
radne snage i sredstava za rad, koji se angažuju za kvalitativno
i kvantitativno izvršavanje planskih zadataka. Kvalitativni kapacitet
radne snage odreden je sposobnošcu iste da upravlja sredstvima za
rad, a kvantitativni brojem i dužinom trajanja angažovanja radne
snage i sredstava za rad. Zadaci planiranja kapaciteta su:
– odredivanje profila potreba i potencijala i njihovo uskladivanje,
– planiranje nabavke i razvoja kapacileta i
– planiranje korišcenja kapaciteta.
Razlikuju se potrebni i potencijalni (raspoloživi) kapacitet po
vrsti, kolicini, vremenu i mestu angažovanja.
Pri planiranju radne snage polazi se od odredivanja potreba sa aspekta
kvaliteta, broja, vremena i prostorno - organizacione odredenosti. Na
osnovu potreba vrši se prijem, razvoj, angažovanje i otpuštanje
radne snage. Planiranjem radne snage treba obuhvatiti:
– potrebe zbog radnih aktivnosti,
– rezervne potrebe (odmor, bolesr, ozlede),
– nove potrebe (zbog proširenja kapacireta),
– potrebe zbog zamene (penzianisanje, smrt itd.),
– smanjeno angažovanje (na primer, skracenje rodnog vremena),
– planiranje obuke i sl.
Plniiranje prostora obuhvata prostorni raspored sredstava za rad i pomocnog
prostora. Razlikuju se planiranja:
– novog prostora i
– planiranja koja obuhvataju:
– racionalizaciju razmeštaja sredstava za rad i
– proširenje kapaciteta.
Pri planiranju sredstava za rad polazi se od potreba (opterecenja) proizvodnog
sistema sa aspekta kvaliteta kvantiteta, vremena i prostorne odredenosti.
Planiranje sredstava za rad obuhvata:
– odredivanje potreba za sredstvima za rad,
– nabavku nedostajucih sredstava za rad,
– razvoj (revitalizaciju) postojecih sredstava za rad,
– održavanje sredstava za rad,
– angažovanje sredstava za rad prema planu i programu proizvodnje.
Kapacitet sredstava za rad izražava se vremenom koje stoji na raspolaganju
za izvršenje planiranih zadataka. Opterecenje kapaciteta se izražava
vremenom potrebnim za izvršenje planiranih zndataka. Kapacitet i
opterecenje sredstava za rad odredjuju se na osnovu plana i programa proizvodnje
i normativa proizvodnje.
Plniranje materijala obuhvata:
– planiranje materijala po vrsti i kvalitetu, tj. planiranje:
– potreba,
– zaliha i
– nabavke materijala,
– nabavku materijala putem kupovine ili sopstvene izrade,
– raspoloživost materijala, tj.:
– odredivanjepotreba,
– vodenje stanja i
– pracenje raspoloživosti materijala i
– koncipiranje toka materijala i skladištenje isrog.
Pod materijalom ovde se podrazumevaju sve sirovine, pomocni, pogonski
i drugi materijali potrebni za proizvodnju novih proizvoda. Sirovina je
materijal koji je neophodan za proizvodnju jednog dela, sklopa ili proizvoda.
Može se koristiti u pocetnom ili izmenjenom obliku. Pomocni materijal
se posredno ugraduje u proizvod (boje, lakovi, prevlake, materijal za
pakovanje). Pogonski materijal obuhvata maziva, sredstva za cišcenje,
goriva itd. Odredivanje potreba materijala vrši se pomocu:
– deterministickih metoda (na osnovu lista proizvoda, planova
rada, programa proizvalnje),
– statistickih metoda i
– metoda procene.
Planiranje zaliha materijala može se vršiti globalno ili detaljno.
Korišcenjem deterministicke metode odredivanje potrebnog materijala
vrši se preko plana proizvodnje. Za odredivanje primarnih (nezavisnih)
potreba u odredenom periodu potrebno je dodatno poznavanje proizvodnog
programa, pre svega zbog asortimana i velicine narudžbine. Ukupne
potrebe za materijalom (po ovoj metodi) dobijaju se kada se prethodno
izracunati iznos uveca za faktor kojim se definiše škart, gubici
materijala itd. Odredivanje potreba materijala statistickim metodama zasniva
se na stalnom pracenju potrošnje materijala i korišcenju matematickih
metoda za predvidanje potreba u buducnosti. Odredivanje potreba materijala
metodama procene vrši se uglavnom za nove proizvode.
Planiranje tokova se sastoji u postavljanju zadataka i njihovog redosleda
odvijanja. Razlikuju se:
– mikroplaniranje tokova, koje obuhvata planiranje tokova na
radnom mestu i izmedju radnih mesta i
– makraplaniranje tokova u ravni proizvadnog sistema i pogona.
Rašclanjavanjem tokova dobijaju se vremenski i tehnološki odvojeni
tokovi aktivnosti.
Pri planiranju koristi se veliki broj metoda od kojih se izdvajaju:
– mrežno planiranje,
– metode linearnog, stohastickog i/ili dinamickog planiranja,
– metode višekriterijumske optimizacije,
– metode za upravljanje projektima itd.
5.3. Informacioni sistem za planiranje resursa
Ovaj podsistem treba da obuhvati formiranje i održavanje:
– dugorocnih i
– godišnjih planova proizvodnje.
Ovde se proizvodnja posmatra u širem smislu reci, tako da dugorocni
plan proimodnje obuhvata plan:
– proizvoda - sopstvena proizvodnja,
– nabavke:
– na domacem tržištu i
– iz uvoza.
Godišnji plan proizvodnje obuhvata:
1. sopstvenu proizvodnju, tj. planave:
– finalnih proizvada,
– delova, podsklopova i sklopova za prvu ugradnju,
– rezervnih delova,
– industrijske kooperacije i
– usluga,
2. proizvoda za nabavku, tj.:
– materijalni bitans,
– delavi za nabavku:
– iz uvoza i
– na domacem tržištu,
– rezervni delovi,
– sredstva za rad,
3. mašine,
– rezervni delovi za mašine:
– iz nabavke i
– sopstvene izrade,
– ulja, maziva itd,
4. alati:
– sopstvena proizvodnja i
– nabavka,
5. kadrovi:
– sopstveni,
– prijem novih i
– angažovanje eksperata,
6. finansije:
– investicije,
– krediti i
– obrtna sredstva:
– priliva sredsrava,
– odliva sredstava i
7. energije za:
– osvetljenje,
– pogon i
– grejanje.
Na osnovu godišnjeg plana prodaje finalnih proizvoda formira se
plan proizvodnje sopstvenih proizvoda i plan potreba predjuzeca od intemih
i eksternih dobavljaca. Plan proizvodnje se izraduje za godinu dana i
mesecno, tako da se razlikuju:
– godišnji plan i
– dinamicki mesecni plan proizvodnje.
Iz funkcije razvoja proizvoda i tehnologija dobija se specifikacija proizvoda
iz koje se, u funkciji planiranja proizvoda, generiše program proizvodnje.
Na osnovu stanja zaliha gotovih proizvoda i materijala, alata i rezervnih
delova, formiraju se godišnji plan nabavke materijala, rczervnih
delova i alata, koji se objedinjuje u funkciji nabavke. Izlaz iz ovog
procesa su plan troškova proizvodnje i plan troškova nabavke,
koji se izraduju u ekonomskoj funkciji. Postupak planiranja odvija se
u tri faze i to:
1. Unos podataka
Funkcija plana na nivou poslovnog sistema i funkcija plana na nivou proizvodnih
sistema unose planove finalnih proizvoda.
2. Obrada podataka na racunaru
Najpre se formira baza podataka o planovima, a zatim se, nakon obrade
podataka, vrši formiranje dokumentacije potrebne za funkciju plana
i ekonomsku funkciju.
3. Pracenje realizacije
Pracenje ostvarivanja plnaova proizvodnje za godinu dana i na mesecnom
nivou.
Unos potrebnih podataka vrši centralna funkcija plana, a posebno
podataka koji se odnose na:
1. godišnji plan:
– šifra finalnog proizvoda,
– godišnji plan proizvodnje,
– godišnji plan otpreme,
– dinamika godišnjeg plana proivodnje,
– pripadnost programu i
– indikator izvoza i
2. operativni plan:
– operativni plan proizvodnje,
– predvidanje plana proizvodnje,
– operativni plan otpreme i
– predvidanje plana otpreme.
Druga faza (obroda podataka na racunaru) obuhvata:
– "razbijanje strukture" proizvoda i utvrdivanje nezavisnih
potreba, na osnovu kojih se izracunavaju zavisne potrebe po svim podsistemima
poslovnog sistema (sa odgovarajucim koeficijentima ugradnje i nomtativima
izrade),
– izracunavanje potreba svih podsistema za materijalima i delovima
koji se nabavljaju od eksternih i internih dobavljaca (veza sa nabavkom
i snabdevanjem),
– na isti nacin ostvaruje se obrada podataka i za operativni plan
proizvalnje, s tim da se dodatno uzimaju u obzir predvidanja u narednom
periodu i ostvarenja u prethodnom periodu i
– fomtiranje DB Planovi i DB Potrebe za upravljanje nabavkom i snabdevanjem.
Karakteristicne informacije dobijene preko IS planiranja su godišnji
i operativni plan.
Godišnji plan finalnih proizvoda sadrži planove:
– po predjuzecima,
– po finalnim proizvodima:
– ukupna kolicina i
– ukupno vreme,
– po predjuzecima i kupcima,
– zbirno po kupcima,
– zbirno za proizvod i
– zbirno za predjuzece,
– rekapitulacija godišnjeg plana predjuzeca,
– svih pozicija (delova) na godišnjem nivau,
– dinamike godišnjeg plana:
– po predjuzecima,
– po finalnim proizvodima:
– za mesec,
– ukupno za period i
– ukupna vrednost,
– plan kapacireta,
– plan radne snage i
– opterecenje radnih jedinica i pogona liinija.
Za potrebe ekonomske fuokcije formira se i plan troškova direktnog
materijala.
Operativni plan obuhvata:
– plan proizvodnje predjuzeca i ostvarenje u prethodnom periodu,
– plan proizvodnje i ostvarenje plana po radnim jedinicama i linijama,
– rekapitulaciju operativnog plana po radnim jedinicama i linijama,
– opterecenje linija i radnih jedinica i
– izvršenje mesecnog plana proizvodnje u norma casovima (NC)
po pogonima i/ili predjuzecima za prethodni mesec i kumulativno od pocetka
godine.
Iz prethodnog se može zakljuciti da centralnu ulogu ima DB Planovi,
koja se menja i održava zbog:
– uvodenja novog proizvoda i to uvodenja:
– potpuno novog proizvoda i
– novog umesto postojeceg proizvoda i
– izmena koeficijenta ugradnje u nadredene sklopove i normativa
vremena.
Modul za planiranje proizvodnje mora biti povezao sa modulima prodaje,
nabavke, magacinskog poslovanja, snabdevanja, kadrova, upravljanja održavanjem,
upravljanja alatima i upravljanja proizvodnjom.
U cilju ilustracije metodologije planiranja, u daljem tekstu, prikazana
je struktura softvera razvijenog u okviru ClM centra Mašinskog fakulteta
u Kragujevcu. Izrada aplikativnog softvera pocinje izborom ciljeva, analizom
procesa i matrice organizacije/procesi. Modeliranjem podataka za podsistem
planiranja dobija se dijagram zavisnosti entiteta, koji je osnova za razvoj
DB i informacionog sistema u podsistemu planiranja
Softver za planiranje proizvodnje je od izuzetnog znacaja za poslovanje
predjuzeca, jer obezbedjuje racionalno poslovanje i sinhronizovanje ostalih
aktivnosti i procesa u predjuzecu. U okviru planiranja proizvodnje vrši
se planiranje svih neophodnih resursa za realizaciju zadataka, a na osnovu
usvojenih poslovnih ciljeva. Predjuslov za izvodenje ovog aplikativnog
softvera je prethodno instalisao modul za Upravljanje proizvodnim podacima
iz aplikacije Upravljanje proizvodnjom, gde su definisani:
– svi proizvodi sopstvene proizvodnje,
– struktura sopstvenih proizvoda,
– svi materijali koji se nabavljaju,
– tehnologija izrade sopstvenih proizvoda (operacija),
– mašine na kojima treba da se izvode operacije iz tehnološkog
postupa (veza mašina –operacija) i
– alati neophodni za izvodenje operacija (veza operacija - alat).
Na osnovu uspostavljenih relacija izmedju navedenih resursa formira se
informacioni sistem za Planiranje proizvodnje, koji se sastoji iz sledecih
celina - modula:
– registrovanje, na ekranu, kolicina finalnih proizvoda, rezervnih
defova i usluga na nivou poslovnog sistema za period (godina, kvartal
ili mesec),
– izracunavanje zavisnih potreba proizvoda (iz sopstvene proizvodnje
i delova i materijala koji se nabavljaju) na osnovu definisanih kolicina
i perioda, a za poznatu strukturu finalnih proizvoda (modul Upravljanje
proizvodnim podaclma),
– izracunavanje potrebnih kolicina alata za period za koji se racuna
i glavni plan proizvodnje,
– izracunavanje potrebnih kapaciteta proizvodne opreme (veza sa
modulom Upravljanje proizvodnim podacima),
– izracunavanje potrebnih kolicina rezervnih delova za mašine
s obzirom na angažovane kapacitete proizvodne opreme i statistiku
potrošnje rezervnih delova u prethodnom periodu,
– izracunavanje potrebne radne snage u skladu sa planiranim kolicinama
proizvoda sopstvene proizvodnje i za dati period planiranja i
– izrada plana nabavke materijala, proizvoda, alata i rezervnih
delova za mašine, uzimajuci u abzir stanje zaliha navedenih resursa
i robu koja je vec narucena kod dobavljaca.
Na osnovu ovako definisanih i zamemorisanih planova proizvodnje, kao
i podataka koji se mogu dobiti iz modula Prodaja, Magacinsko poslovanje
i Nabavka, omoguceno je dobijanje sledecih glavnih informacija:
– godišnji iIi dinamicki mesecni plan proizvodnje proizvoda
sa ukupno ostvnrenom realizacijom za posmatrani period iti ukapno do tog
perioda (ukoliko je realizovan modul Magacinsko poslovanje),
– materijalni bilans, odnosno godišnji plan proizvoda i materijala
iz kooperacije,
– godišnji ili dinamicki meseecni plan nabavke repromaterijala
sa ostvarenom realizacijom za posmatrani period (veza sa modulom Magacinsko
poslovanje i Nabavka) i
– godišnji ili mesecni dinamicki plan potrebnih kapaciteta
sa prikazom stvarnog iskorišcenja istih (veza sa modulom Upravljanje
proizvodnjom).
LITERATURA
1. Prof. Dr Ratomir Jecmenica , asistent Mirjana Gojkovic
- PREDAVANJA I VEŽBE INFORMACIONIH SISTEMA -
2. Dr Mico Stojanovic
- OSNOVI PROJEKTOVANJA INFORMACIONIH SISTEMA -
Izdavac IRO “ Naucna Knjiga “, Beograd 1986.3. Dr B. Lazarevic
- UVOD U INFORMACIONE SISTEME -
4. Perovic M. , Arsovski S., Arsovski Z.
– PROIZVODNI SISTEMI – Mašinski fakultet Kragujevac 1996.
preuzmi
seminarski rad u wordu » » »
Besplatni Seminarski Radovi